Tag Archives: masa

1. Da samo još malo, iz jednog drugog ugla, razvijemo tezu iz prethodnog teksta, pa ćemo se onda vratiti Putinovoj metodi…

2. Dakle – postoje uslovi nekog ambijenta, Zemljinog kutka, područja, regiona… koji mogu biti pogodniji za duhovno napredovanje, za čišćenje i rast svesti. (Da cele države mogu biti sa takvim statusom, već je objašnjeno – stvar je neke budućnosti, u sadašnjosti u vezi sa tim imamo samo NAZNAKE I ZAMETKE.) Recimo da oni imaju – pogodniju auru za napredovanje u sferi duha, s tim što mi još ne znamo koji sve faktori mogu biti u sklopu neodređenog fenomena „aure“.

3. Aura nekog ambijenta, kutka, područja, regiona, koja je pogodnija, plodonosnija za napredovanje u sferi duha – NE ZNAČI DA ZA MILIMETAR SAMA PO SEBI POMERA NEKOGA NA PUTU DUHA (ili rasta svesti). Niti može da ga podstakne na to, niti ga tim pravcem „gura“. Ta pogodnija aura znači plodotvornost za onoga KO ODLUČI DA KRENE PUTEM RASTA, nikakve benefite ona ne donosi onome ko je zagnjuren celom „glavom“, tj. umom i svešću u KPZ-Iluziju, u milione sitnijih iluzija, ko je sav „dušom i telom“ u vrednostima mase ili „Stada“.

4. ČAK NAPROTIV, TA ZA RAST SVESTI POGODNIJA AURA MOŽE MU (ovom poslednjem) BITI TERET KOJI TEŠKO PODNOSI (videće se to iz ilustracije), što ima svoju logiku: što odgovara Jovu, ne odgovara volu, jer su drugačijeg ustrojstva kompleksa telo-um-duh.

5. Iz mešanja ovih pojmova ili relacija rađaju se, očekivano, zablude… Možda su najrasprostranjenije (u meri u kojoj je ova tema uopšte tema nekakvog svakodnevlja) u vezi sa prirodom.

6. Od toga da priroda, život u prirodi – sami od sebe isceljuju, do stanovišta da su oni jedino pogodno tle, na postojećoj Zemlji, za POSTIZANJE VIŠIH SFERA DUHA.

7. Masa, njeni energetski prepleti, programske isprepletenosti, „uzglobljenosti“, opasna sinergija pojedinaca koji je čine, ritam življenja, životni uslovi – JE PRAVI PSIHOFIZIČKI, A OSOBITO DUHOVNI OBOLJEVAJUĆI I DEGRADIRAJUĆI FAKTOR.

8. Što se živi dalje od mase ili „Stada“ – slabiji je uticaj tog OBOLJEVAJUĆEG FAKTORA. A taj raspon udaljenosti i slabljenja oboljevajućeg faktora mase ili „Stada“ ima svoju gradaciju: od gušćih, ušorenih sela, preko planinskih sela sa razbacanim kućama do značajnije udaljenosti od svih naselja, dublje u prirodi.

9. DAKLE, NE OZDRAVLJUJE PRIRODA SAMA PO SEBI, SAMA OD SEBE, NEGO – U NJOJ NEMA OLOVNO TEŠKE AURE MASE („STADA“) I NJENOG OBOLJEVAJUĆEG DELOVANJA. I zato neko može da psihofizički i duhovno ozdravljuje ako se udalji od, osobito gradskih naselja, i može da ozdravi U DOMENU U KOJEM SU PROBLEMI KOJE IMA DIREKTNIJE NANETI SAMOM AUROM MASE.

10. Ne može on, neće on, neće niko u prirodi ozdraviti OD SEBE SAMOG, od onoga što u sebi nosi.

11. Kako to da priroda sama ne leči i ne podiže duh? PA TAKO LEPO! KOJA TO PRIRODA?! PRIRODA U KOJOJ UBEDLJIVO DOMINIRA ZLOTVORSKA PARADIGMA, KAO I U MASI, KAO I NA CELOJ PLANETI?! Da li u prirodi dominiraju RAZVOJNI MOMENTI? Momenti koji znače dobro, harmoniju i lepotu? Ili urušavajući i degradirajući? Da li su moćniji, dominantniji, na primer, cveće i plemenite biljke, ili korov i parazitske biljke (tamo gde nema čovekovih intervencija)? Da li su moćnije i dominiraju životinje KOJE NISU USMERENE NA TO DA NANOSE ZLO DRUGIMA, ili one koje su usmerene na to da ubijaju druge i da se hrane njima? (Da, takva ime je priroda, ne čine one zlo svesno i namerno, ali – življenje i ishrana na račun ubijanja drugih i nanošenja patnje drugima su činjenice; takva im je Zlotvorski distorzirana priroda, koju ovde konstatujemo.) Da li u šumi, a osobito u džungli, imamo saglasje drveća koje raste (drveća koje nije, uslovno rečeno, negativno), ili – međusobnu BORBU drveća za svetlost i za opstanak, odnosno princip da se svi BORE da se „plode i množe“, da se šire i osvajaju teritorije, pa i kada to znači ugrožavanje drugih?

12. Reklo bi se: ALI SVE SU TO NORMALNI PRINCIPI FUNKCIONISANJA PRIRODE, prosto ispada kao nesuvislo tu nešto „zamerati“ ili kritički primećivati. JESTE ISTO ONOLIKO NORMALNO KOLIKO JE NORMALNO I USTROJSTVO LJUDSKOG DRUŠTVA. U smislu u kojem se Zlotvorske intervencije, i u prirodi i u ljudskom društvu, prihvataju kao sasvim normalno funkcionisanje. STVAR JE U TOME ŽELIMO LI MI DA U USTROJSTVU CELOKUPNOG ZEMALJSKOG ŽIVOTA ČITAMO „RUKOPIS“ BOGOVA PARAZITA-ZLOTVORA, ILI TO NE ŽELIMO, već želimo da postojeće užasno stanje prihvatamo kao izvorno i najnormalnije moguće stanje.

13. Dakle, MOŽE LI BITI SAMA PO SEBI LEKOVITA I DUHOVNO UZDIŽUĆA PRIRODA SA TAKVOM ZLOTVORSKOM PARADIGMOM?!

14. Ovde govorimo o metafizičkom nivou, naravno da to ne treba mešati sa nižim nivoima, sa tim da je vazduh u prirodi zdraviji, da ima lekovitih biljaka, da bliskost sa prirodnim procesima ima sama po sebi korisne efekte, itd, ali – što sve ne seže, u tome je poenta, u delovanje mimo fundamenta koji čovek sa sobom/u sebi nosi, što sve to ne seže u sfere rasta svesti.

15. Takođe – postoje „mudrosti“ prirode, izvorni slojevi prirode, kao što ih ima i u čoveku, jer i čovek je priroda, deo prirode. Te „mudrosti“ prirode svakako čine i bazu funkcionisanja prirode, ovde govorimo o iskrivljenjima (u prirodi i u čovekovoj prirodi) koja su sada na planeti dominantna. Kao što je čovekov cilj da „strese“ sa sebe sve Zlotvorske distorzije i da obnovi svoju izvornu prirodu, tako to mora da bude i cilj (planetarne) prirode u kojoj čovek živi. A ko će taj poduhvat i kako da izvede za prirodu – ne znamo.

16. Kada neko u svom biću oseti zov prirode – znači da se u njemu budi svest o otrovnim uticajima mase i života u velikim (većim) naseljima. I ako takav ima mogućnosti da ode i da živi u prirodi – sa odlaskom iz paklenih uslova osetiće veliko olakšanje, svejedno je što će ga shvatiti kao izlečujuće delovanje prirode.

17. Takve poduhvate su izvodili i tzv. obični ljudi (ima i u našim sredinama primera tzv. intelektualaca koji su napuštali svoje čak sasvim dobre poslove u gradskim sredinama i prešli da žive na selu), i tzv. značajniji ljudi, kako duhovnjaci, najčešće, tako i iz neduhovnog „sektora“ (na primer K. G. Jung).

18. T. Mikušina, uz S. N. Lazareva svakako najznačajniji duhovnjak u Rusiji, živi u zabačenom predelu Sibira. Jedno od njenih objašnjenja je: značajniji duhovni rast je nemoguć bez udaljenosti… zaboravio sam, ali svakako se radi o većoj cifri – od stotinu ili i više stotina kilometara od većih gradova. Sam Lazarev takođe ima svoju vikendicu u kojoj provede po nekoliko meseci godišnje, u sklopu faze energetskog čišćenja. K. G. Jung je takođe, valjda u poznijim godinama, prešao da živi u usamljenosti negde dalje u prirodi (zaboravio sam detalje).

19. I onda NA PRELAZIMA između ovih dveju pozicija imamo zanimljiva svedočenja o teškim uticajima mase, energetike mase.

20. H. Babađi, koji je, kao jedan od istočnjačkih tzv. prosvetljenih, živeo u nekakvom svom ašramu u planini, pričao je kako mu je po nekoliko dana bilo potrebno da se „izleči“ od energija mase, u slučajevima kada bi silazio „među ljude“, da bi razgovarao sa svojim poštovaocima ili sledbenicima (mi bismo rekli – da bi držao predavanja). I to – on se pritom nije uključivao u neke aktivnije životne tokove nekih većih naselja.

21. Slično „svedočenje“ ostavio je K. G. Jung, i to – kao naučnik, psiholog. Rekao je: po nekoliko dana mu je bilo potrebno, kada bi se vratio u svoje izolovano prebivalište, nakon držanja predavanja i kontakata sa kolegama, da se „otrese“ informacionih „nanosa“ tolikih govora i razgovora. Jedna zanimljivost, kao primer koji je gore najavljen: kada su njegove kolege, I TO PSIHOLOZI po struci, dolazili da borave kod njega, zabeležio je da nisu mogli „u divljini“ da izdrže duže, možda tek dan-dva, eventualno tri, počinjalo je da im se čini da će poludeti, pa su se brže-bolje spašavali odlaskom.

22. Sa stanovišta otrovnih energetskih uticaja mase – beg, posebno duhovnjaka, u prirodu je sasvim opravdan i razumljiv. U drugom smislu se u vezi sa tim može zameriti (što je ovde negde ranije već učinjeno) onima koji su „slovili“ za istočnjačke prosvetljene, a koji su „po difoltu“ postizali „kosmičku svest“, dakle, veliku duhovnu moć.

23. Slabost i ranjivost tzv. običnih ljudi (koji nisu zašli dublje u nekakvu duhovnost), ovde se mogu ubrojiti i naučnici poput Junga, ne da je „prihvatljiva“, nego je dobar znak ako se takav senzibilitet uopšte probudio kod njih, za razliku od tipičnih predstavnika mase koji, poput Jungovih kolega, izolaciju, tj. usamljenost u prirodi ne mogu da podnose. Međutim, ako su istočnjački prosvetljeni zaista postizali veliku snagu duha – ONDA SU ONI MORALI DA JE IMALI I U MASI I VAN MASE! Šta je prava velika snaga duha, TOBOŽNJA KOSMIČKA SVEST, za uticaje mase?!

24. PRAVA SNAGA DUHA MORA DA ZNAČI FORMIRANO JAKO SOPSTVENO POLJE (možemo i ovde da koristimo izraz – aura), KOJE JE REZISTENTNO NA OTROVNE UTICAJE MASE. Na šta to liči: prosvetljeni sa najvišim mogućim na Zemlji postignutiom nivoom razvijenosti svesti – MORA DA BEŽI OD LJUDI, DA BI ZADRŽAO SVOJU VELIKU DUHOVNU MOĆ?!

25. Naravno da nema u slučajevima tih tobožnjih prosvetljenih ni pravog ni najvišeg duhovnog postignuća! Vidimo kod njih ILUZIJU najviših duhovnih postignuća. Eto i tog aspekta: život u prirodi i van mase – NIJE IH OBEZBEDIO SAM PO SEBI OD UTICAJA ILUZIJA. Ne oslobađaju SAMA PRIRODA I ŽIVOT U NJOJ ljude od iluzija i loših psiholoških mehanizama, od pogrešne precepcije i rezonovanja, to su poduhvati koje ljudi sami moraju da izvedu, ALI JESTE TAČNO DA JE PRIRODA, TJ. ODSUSTVO MASE, ODLIČAN AMBIJENT ZA IZVOĐENJE TAKVIH PODUHVATA.

26. Što ne znači da su takvi poduhvati neizvodljivi i u masi, ali – izvodljivi su zaista uz natčovečanske napore, i zaista su takvi napori pre osuđeni na neuspeh nego na uspeh, veća je verovatnoća da će sile mase uspevati da čoveka slame, nego da ih on nadjača. Da ga slome – u tom smislu da ostaje podložan iluzijama, te pogrešnoj percepciji rezonovanju, a pošto je zaplovio u vode duhovnosti, onda su to distorzije koje se tiču, podrazumeva se, duhovnosti. Ali i da slamaju na grubljeenergetske načine.

27. Dakle, pravi cilj sa pravim duhovnim razvojem je – da se formira jako lično Polje, koje je rezistentno na teške uticaje mase, tj. zahvaljujući kojem je čovek rezistentan na otrovne uticaje mase. ŠTO NE ZNAČI DA JE TAKVOM ČOVEKU SVEJEDNO ŽIVI LI U MASI ILI U PRIRODI. Logično je da će nastojati da ne bude u masi. Logično je da se ide u prijatnije i povoljnije uslove (u prirodu). TO, ŠTO JE NEKO OTPORAN NA TEŠKE USLOVE, što je u njima postojan, što oni ne mogu da ga slome – NE ZNAČI DA JE U TAKVIM USLOVIMA NJEMU PRIJATNO, kao da takvih loših uslova i nema, kao da je u najprijatnijim mogućim uslovima.

28. Da Zemlja nije opako KPZ-Mrcvarilište, sa mučenjima koja su odavno van svake zone DUHOVNE FUNKCIONALNOSTI – život u masi bi bio život koji duhovnjaka kali, koji testira njegovu snagu. U tom slučaju bi baš bilo poželjno da on živi najobičnijim životom u masi, pri čemu bi mu baš takav život, baš ta pozicija, posebno pomagali u duhovnom rastu. Ovako, život u masi je pre OBEZBEĐENOST Zlotvora da do duhovnog rasta pojedinaca uopšte ne dođe, ili, ako i dođe, da to bude zanemarljivo minimalno, sa odličnim izgledima da se na svakom koraku sklizne na duhovnu, ali i običnu psihološku stranputicu. Da je tako može se videti po tolikim iskrivljenjima bavljenja duhovnošću, po tolikim iskrivljenjima duhovnih metoda, da se to često kosi sa običnim zdravim razumom (da o duhovnoj logici i ne govorimo), da ne kažemo – da se graniči i sa psihijatrijskim slučajevima (slučajno sam pogledao jedan od ranijih tekstova ovde, o tragikomičnosti duhovnih metoda, pa primeri – najpre joge smejanja, a onda i kolektivne joge u kojoj jedna osoba svira na klaviru, joga-svirka, ili joga-„žuraja“, a nekoliko njih se unaokolo bacakaju, krive, lomataju, što narod kaže – raskrečuju i kerebeče, a svi sa „facom“ na kojoj se jasno ocrtava osećaj da rade veliki duhovni posao).

Posted by Miroslav инч Otkrivenja našeg doba Ознаке: duhovni rast, masa, priroda, čovečanstvo kao Stado