1.
U startu dobro idejno/konceptualno određen smer teme, a onda u realizaciji česta skliznuća i u ono što nije baš u težistu teme.
Pomanjkanje snage usredsređenosti?
I jeste i nije.
Nije… jer, ako se podsetimo jednog od viđenja našeg mišljenja kao umreženog, preko umreženosti pojmova koji su nam instrumenti u mišljenju, onda nam je jasno, i teorijski i praktično (u praksi mišljenja) da je veoma teško objasniti iole potpunije jedan pojam, a da se ne zađe i u neke druge pojumove i/ili ideje.
No, imperativ Doba Zlog nalaže da se ipak, i pored tog opravdanja, maksimalno napregne fokus te ostane koliko je to moguće težište ipak baš-baš na onome što nam je PRAKTIČNO najkorisnije za orijentisanje i (praktično) snalaženje u ovakvom Dobu (koje je ni neprijatelju da se poželi).

2.
A baš-baš težište teme bi se odnosilo na NAŠU ENERGIJU I ENERGETIKU.
Sijaset je aspekata dešavanja u Dobu Zlom, ali možda mnogi već uveliko slute da jesu u „žarištu“ svega – naša Energija/Energetika (Energetika – dosta neodređeno, kao suma procesa i Energetskih dešavanja u nama i sa nama).

3.
Ovde, za početak sa tim baš-baš težištem teme…
I kao pitanje, i kao konstatacija…
Trebalo bi da mnogi u ovom/ovakvom Dobu osećaju već uveliko hronične probleme sa Energijom/Energetikom.
Da ih osećaju ili slute.
Npr. kroz laka i hronična zamaranja, kroz tzv. „pad Energetike“, stanje u kojem se deluje/dela, a da se to izvodi „kao bez duše“, tj. kao da se uopšte nema dovoljno Energije na raspolaganju, kroz, što se može postaviti i kao varijacija prethodnog, velikog raskoraka između onoga što žele/moraju da urade i onoga što im polazi za rukom, itd.

4.
Takođe za početak možemo konstatovati jedan od x-paradoksa: JOŠ JE I DOBRO/ODLIČNO ako je neko uopšte svestan ovih (prethodno naznačenih) problema sa Energijom/Energetikom. Iako je teško, ali je bolja varijanta biti ih svestan, nego ne biti (logično!).
U kojem smislu neko (svakako ubedljiva većina u Masi/Stadu) može da ima razne probleme sa Energijom/Energetikom, a da ih nije svestan?
U smislu koji je već objašnjavan kao jedan od principa funkcionisanja Energije, principa našeg povlačenja/trošenja/korišćenja Energije: PRINCIP ZADUŽIVANJA! Po kojem, već su navođeni primeri, možete da dođete do vrhunca iscrpljenosti, a onda kao volšebno počnete da povlačite Energiju iz nekih novih zaliha…
A taj neočekivani „priliv snage“, kao dodatno zaduživanje, može da se koristi i u okviru sinhrone NeRavnoteže (danas, sutra, ovih dana, ili – na dnevnom nivou), ali i u okviru dijahrone NeRavnoteže: na višemesečnom, a tek je opasno na višegodišnjem nivou.

5. Dakle, i uz konstantne probleme (kuburenje) sa Energijom – neko/neki mogu da se pojačano naprežu da funkcionišu kao nekada (kada ovih Energetskih problema nije bilo), i mogu i da deluju kao sveprožimajući Energetski problemi ne odnose na njih, mogu da deluju kao da su jaki, stabilni, itd.
Šta se iza tog (njihovog) naprezanja i zaduživanja krije – ne znamo, ali će nam/im na njima/kod njih vreme svakako pokazati…

6.
I svakako se mora vremenom pokazati/dokazati da je mudrije bilo u ovom vremenu kuburiti sa Energijom u MBT-stanju (malaksalost-bezvoljnost-težina), jer je ono sinonim za Doba Hibernacije koja je odgovor na izazove Doba Entropije, nego se Procesu u prkos naprezati radi funkcionisanja kao da je sasvim Normalno/Obično Doba.


Posted by инч Некатегоризовано