Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: tajnaši

1. Neko me zamolio da prokomentarišem sledeći tekst. Umesto komentarisanja, ja zapao u zapitanost…!

2. Preobraziti stvarnost ili našu percepciju stvarnosti?

3. Da li promenjena (preobražena) percepcija stvarnosti menja (preobražava) samu stvarnost?

4.
Pet MALIH koraka za preobražavanje naše stvarnosti?

5. Zar se stvarnost tako lako menja, u pet MALIH koraka? Ja sam do sada bio ubeđen da je sve to mnogo-mnogo komplikovanije?

6.

Neretko smo spremni da kažemo kako bismo lako bili dobro raspoloženi da je sve samo do nas i da nas ne nerviraju drugi ljudi, situacije, okolnosti, zemlja u kojoj živimo…

Tako nas npr. iznervira prolaznik na ulici, neko u autobusu, ukućani, i mi uzdišemo i kažemo sebi: „Da nam je samo da živimo negde drugde gde je sve lepše i pristojnije“.

7. Dobro uočen psihološki mehanizam. Pitanja u vezi sa njim… Šta se u njemu kauzalno povezuje? Naše raspoloženje i spoljašnji uzročnici?

8.

Ima li načina da to prevaziđemo i da osmeh postane naš zaštitni znak?

9. Dakle, cilj nam je – da budemo dobro raspoloženi i nasmejani? Ko to ne želi? I kao neki FON, u redu je i nesporno je. Međutim, da li nam je dobro raspoloženje najbitnije u životu? Tj. gde nam je ono na rang-listi životnih suštastvenosti? Ili, drugačije rečeno: da li nam je ono cilj, ili su nam ciljevi neki dubinski procesi i mehanizmi u nama, a koji su dublji uzročnici dobrog raspoloženja? Kao i sa odnosom temperature i uzroka bolesti. Dakle, hoćemo li se fokusirati na dobro raspoloženje ili ćemo se potruditi da ronimo malo dublje, po sebi? Te da nastojimo da utičemo na dubinske generatore raspoloženja.

10.

Evo predloga 5 koraka koje svi mi možemo da napravimo:

1. Da postanemo svesni svojih misli i da primetimo kakve su pretežno – pozitivne ili negativne.

11. Savet za svesnost svojih misli je nesporna, deo je samoposmatranja i samosvesti. Međutim, kako stvar stoji sa kategorizacijom ili opozicijom tzv. pozitivne – tzv. negativne misli? Lako ćemo klasifikovati grublje ili ekstremnije opozicije. Opozicije koje su ređe. Međutim, zar nisu dominantnije “šarolike” misli, ni pozitivne, ni negativne, ili: i pozitivne i negativne. Da USPUT izvodimo mini-analizu svake iskrsle misli?! Ko to još radi, ko to može da radi, sa rojevima misli koje nas u toku dana “snalaze”?!

12.

2. Da budemo svesni da negativnim mislima privlačimo negativne vibracije i samim tim i neugodna iskustva u svoj život.

13. A KO TO KAŽE?! KO TO KAO POUZDANO ZNA?! Ili će pre biti DA SE PRIČA da je tako, da tajnaši kažu da je tako. Ima li onoga ko tu kauzalnu vezu može, bilo da dokaže, bilo da kao aksiom uoči delatnom u životnoj praksi?

14.

3. Da razumemo da mesto od kojeg treba krenemo nije daleko i da smo to zapravo mi i naše misli.

15. SLAŽEM SE! Pravo pitanje je: KAKO TO DA KRENEMO? Da li prethodne naznake ulivaju poverenje u adekvatno pokretanje i u dobar pravac?

16.

4. Da strpljivo i istrajno treniramo da svaku negaciju (negativnu misao) preformulišemo u afirmaciju.

17. A) Šta ako, kao što uočismo, NAŠE MISLI DOMINANTNO NISU CRNO-BELE?!

18. B) Šta ako svojim mislima naprosto konstatujemo realnost oko sebe? Hoćemo li, na primer, umesto da konstatujemo bučne i dosadne komšije iznad sebe, u ime ovog principa da kažemo: “Što su ovo mirni, prijatni i tihi ljudi?” Deluje li ovakva reakcija NORMALNO?!

18.

5. Da afirmacije ponavljamo svakodnevno, onoliko koliko nam je potrebno da se s njima saživimo, kako bismo ih na kraju i – živeli.

19. Da postavimo sebi ovakav jedan cilj, sa upornom primenom jednog tajnaškog principa, ne zalazeći dublje u njegov mehanizam i u njegove realne, nemistično uočljive efekte? Da li nam je VREDNIJI cilj – da imamo TZV. pozitivne misli, ili da RASTEMO U MUDROSTI? DA LI SE U MUDROSTI RASTE PRODUKCIJOM “POZITIVNIH MISLI” ILI DUBLJIM SPOZNAJNIM ZARANJANJEM U ŽIVOTNE MANIFESTACIJE ILI FENOMENE, DEŠAVANJA, ITD?

20. Da li mislite da je dublje, DUHOVNO DOBROBITNIJE, zadovoljstvo, preplavljenost “pozitivnim mislima”, ili OBOGAĆIVANJE DUBOKIM MISLIMA, tj. velikim i značajnim uvidima?

21.

Još jedna dobra vest: ako smo dosledni i istrajni, rezultat je tada neminovan, i osmeh će nam biti češće na licu.

22. Ko kaže da je “rezultat neminovan”? Možda onaj ili oni isti koji nisu ZA DUBLJE URANJANJE U ŽIVOTNE FENOMENE, nisu, jer dublje uranjanje neminovno ide sa rizikom suočavanja sa “negativnim mislima”?

23. Na primer: osam svakodnevnih sati „CEĐENJA“ na poslu, uz dosledno nastojanje da svaku iskrslu “negativnu misao” “prekodiramo” u pozitivnu” – AUTOMATSKI I ZAGARANTOVANO nam donosi češći osmeh na licu? Zar u ovom slučaju takvo nastojanje pre ne liči na osmeh nekoga kome je “DUŠA U NOSU”? Ovo bi bila samo jedna uzgredna ilsutracija, imamo ih na svakom koraku.

24.

Ovo su samo početni koraci, ali redovnim vežbanjem ovih koraka naučićemo i neke nove, koje će nas odvesti još dalje i dublje u razumevanju drugih i sebe i osmeh će onda sasvim sigurno postati naš zaštitni znak.

25. Da nam “osmeh postane zaštitini znak”? Zar mi možemo baš toliko da budemo imuni na atmosferu u kojoj smo? Pa, ako su svi oko nas teško raspoloženi i nije im ni do čega, a mi da se smeškamo “kao lud na brašno”?

26. “…Koje će nas odvesti još dalje i dublje u razumevanju drugih i sebe…” NIJE LI OVO ŠALA?! Borimo se da transformišemo svoje “negativne” u “pozitivne misli”, po mogućstvu se smejemo “kao lud na brašno”, i – samim ovim “koracima” mi savlađujemo nove “korake” koji nam osnažuju pronicljivost i dublje razumevanje sebe i drugih?

27. Onda su pogrešne ideje iz metafizike, psihologije i gnoseologije koje uče nas da pronicljivost i dublje razumevanje mogu biti jedino refleksi jačih misaonih naprezanja? I to tako što će se “zavrnuti rukavi” i “zavrnuti nogavice” i zagaziti i u naš lični i u opšteživotni “mulj”.

28. A možda ovaj tajnaški princip zaista “radi”? Možda mi je dovoljno samo da, na primer, umesto da pomislim kako me neko gnjavi svojom pričom, kao konstatovanje onoga što od njega trpim, ja pomislim: “Ala on zanimljivo priča, slušao bih ga celog dana!”? I tako iz misli u misao, i – moja pronicljivost i mudrost rastu li rastu? Zar ne deluje ovo lakše i primamljivije?

29. Naravno da ovo jeste i primamljivije i lakše, ali – KAKO DA UBEDIMO SEBE DA JE OVO I ISTINITO? Kad nam se životno iskustvo i tzv. zdrav razume bune?


1. “Tajna” i tajnaštvo, i jedan od njihovih “svetih postulata”: fokus “na pozitivi”!

2. Često sam se, zavisno od toga kako su me tematske prilike navodile, doticao i ovog tajnaškog principa, citirani tekst, na koji sam “bacio pogled”, nekako me naveo da malo sumiram zapažanja (o ovom “svetom postulatu”).

3. I to ne tek razgibavanja u kritičkom sagledavanju radi! Jeste kod tajnaša dobro to što razmišljaju o PROMENAMA. U tim namerama smo na istom smeru. I baš zato je korisno da sučelimo stavove.

4. Dakle, ZNAM, PRIZNAJEM da tajnaši sa ovakvim savetima jesu dobronamerni. Ali, dobre namere ne garantuju i dobre posledice koje iz njih mogu proizaći! Hajde da učimo jedni od drugih! Ja sam uvek priznavao šta je kod njih poučno i prihvatljivo iskustvo. Bilo bi, NAJPRE PO NJIH SAME, korisno da i oni, ili neko od njih ko je otvorenije svesti, malo prigvire u ovakvo kritičko osmatranje, u ovom slučaju – “svetog postulata” sa fokusom “na pozitivi”.

5. Dakle, u redu je što iza fokusa “na pozitivi” stoji namera da se nešto menja u životu, želja da se bude u dobrom psihološkom, psihofizičkom stanju. Međutim, ide li, biva li to tako JEDNOSTAVNO I “PRAVOLINIJSKI”, a u često neuhvatljivim složenostima našeg funkcionisanja unutar složenosti planetarnog Karantin-Pakao-Zatvor-ambijenta?!

6. Pre će biti da nam je u ovom slučaju conditio sine qua non: BAŠ DA ZARONIMO, spoznajno, u te složenosti, i prve, i druge, da “pohvatamo”, maksimalno koliko nam je to dosežno, njihove principe i tajne, pa tek onda da na osnovu tih istraživačkih “nalaza” definišemo delatnu taktiku ili „platformu“. Čisto logički – ne deluje mogućim da je rešenje za takve složenosti jedan ovakav ili sličan, ili nekoliko ovakvih – principa, kojih ćemo se držati “kao pijan plota”!

7. Dakle, ako želimo da zaronimo u složenosti nas samih i života u kojem smo, moramo da se hrabro suočimo sa svim dualnostima koje su utkane u ove složenosti. A te dualnosti znače, između ostalog, i sve što je u njima, u nama, u životu – i pozitivno, i negativno.

8. Po rast i širenje svesti podjednako je štetna svaka ZAGLAVLJENOST u jednom polu dualnosti, podjednako – kako biti samo “u pozitivi”, tako i biti samo “u negativi”. Oba stanovišta, oba pasionirana fokusa nas uskraćuju za sveobuhvatniju sliku nas samih i života u kojem smo.

9. Preporuku sa fokusom “na pozitivi” možemo da razumemo, i opravdamo, i sa još jednog stanovišta: izloženi svim aktuelnim planetarnim uticajima i naprezanjima – ljudi uglavnom „padaju“ i bivaju zaglavljeni u negativnom polu dualnosti. Enormni porast depresije, medicinski konstatovan čak i u Evropskoj uniji, kao i enormni porast korišćenja lekova “za smirivanje” ili “za bolje raspoloženje” – to jasno potvrđuju.

10. Možda u takvoj situaciji deluje kao mala ispomoć savet sa pokušajima fokusa “na pozitivi”. Ali, ljudi koje nekakvo “čulo” koči da se “upuste” u ovakve pokušaje, osećaju izvesnu praktičnu besmislicu u pozadini ove metode.

8. Najpre – kako da ne percipiraju realnost onakvom kakva jeste, kako da je u percepciji redukuju na momente kojih u njoj kao da skoro i nema (“pozitiva“)?

9. Zatim – u redu, neka im i pođe za rukom, ili za fokusom, koji sat ili koji dan takvog “bivanja” u pozitivi. PA ŠTA SA TIM?! Šta to rešava? Dominantni deo života kao matica nosi svojim gorkim tokovima. To je kao neko ko je imao neka teška dešavanja u porodici, pa izađe u društvo da mu “malo bude lakše”, ali – kad se vrati, jasno oseća da ništa time nije rešio, problem koji ga muči – čeka ga, bilo gde da privremeno od njega pobegne.

10. Kako god da se pitanje fokusa “na pozitivi” postavi ili okrene, vidi se da u realnom životu tu nešto ne štima, i vidi se da je rešenje za dobre namere da se izvode promene i da se čovek u Zatvorskim uslovima bolje oseća – negde drugde.

11. Da bi se to malo bolje uočilo, uzmimo ovakvu “postavku”… Valjda da nema onog ko sa onih oko osam radnih sati nije iscrpljen “kao sunđer”. Na šta se, najčešće kod žena, ali i ne samo kod njih, nadovezuju dodatne kućne ili u stanu obaveze. Pa ako se u slobodnom vremenu “konzumiraju” kao načini opuštanja načini (televizija, kompjuter, itd.) koji su, u stvari, daleko od opuštanja, onda je “klinička” slika teške prenapregnutosti ili hronične neravnoteže savremenog čoveka kompletna.

12. A) Može li fokus “na pozitivi” da nas spasi od toga da uz često i izuzetna iscrpljivanja ne padnemo u energetsko “kao sunđer”-stanje? Da nas u toku samog energetskog iscrpljivanja učini rezistentnim na njega?

13. B)  DA LI JE FOKUS “NA POZITIVI” U STANJU HRONIČNE NERAVNOTEŽE UOPŠTE I IZVODLJIV?! Pa onaj, ko u takvom stanju “juri” da se smeje i da bude dobro raspoložen – pre deluje kao blesav, nego kao neko ko “radi na sebi” ili podiže svoju energetiku. Da se smeješ, dok ti je “duša u nosu”?!

14. Na ovoj ilustraciji vidimo šta je jedno od pravih rešenja: da nastojimo da budemo u Ravnoteži, koliko nam to uopšte uslovi dopuštaju. Naravno, za to je potrebno i malo više duhovne obaveštenosti, a ne jedan uprošćeni princip kojeg ćemo se držati “kao pijan plota”. U RAVNOTEŽI, SA RAVNOTEŽOM – MI ĆEMO SE SPONTANO, BEZ IKAKVOG SPECIJALNOG FOKUSA, OSEĆATI STABILNO I DOBRO, isto onako kao što nam, u obrnutom smislu, nikakvo naprezanje sa fokusom “na pozitivi” ne može pomoći u “kao sunđer”-stanju. Ne samo da nam ne može pomoći, nego nam samo ispada kao jedno dodatno, suptilno, ali dodatno – naprezanje, koje nam je u datoj situaciji najmanje potrebno.

15. Drugo, “priručno”, rešenje je u – Distanci! NEĆU SE JA OD NAVALE ZLA I NEGATIOVNOSTI OVOG SVETA SPASITI TAKO ŠTO KAO NOJ ZAVLAČIM GLAVU U PESAK, umišljajući da se spasavam od dominantnih životnih negativnosti, već tako što ću da razvijem STOICIZAM smirenog suočavanja, KAKO SA ONIM ŠTO DOŽIVLJAVAM KAO NEGATIVNO, TAKO I SA ONIM ŠTO DOŽIVLJAVAM KAO POZITIVNO.

16. U ovome možemo delimično da učimo i na nekim momentima duhovnih “škola” koje nam možda svojim celovitim konceptom nisu prihvatljive. Na primer, od budizma. U jednoj od budističkih “škola” (čini mi se da je u pitanju neka tibetanska struja) postoji praksa meditacije na ono što je ne samo negativno, već i – gadno i odbojno, na primer – MEDITACIJA NA LEŠ (pa u raznim varijantama, na sveži leš, na leš u poodmaklom raspadanju, itd.)! Tajnaš veran “postulatu” sa “pozitivom” bi se ZGRAŽAVAO nad ovakvom duhovnom praksom! A u njenoj osnovi je – UVEŽBAVANJE DISTANCE. A Distanca se ne razvija tako da je ima prema onome što je negativno, a da žudimo da se “UTAPAMO” u onome što je pozitivno.

17. Distanca bi značila emocionalnu rezistentnost prema sadržaju ka kojem nam je usmerena pažnja. Odnosno, neutralnost, misaono nebavljenje sadržajem ukoliko situacija to ne zahteva.

18. Naravno, meditacija sa fokusom na leševima je druga krajnost (u odnosu na fokus “na pozitivi”) sa duhovnim glupiranjima i zanesenjaštvom. Što da se usredsređujem na leševe, radi nekakvih apstraktnih vežbanja, kad imam na svakom koraku razne životne gadosti i anomalije, koje mi nasilno upadaju u polje pažnje?! Eto mi prilika za “žive”, praktične vežbe Distance u “živom” životu!


1. Prethodno je „nabačena“ teza:

24. Uz umreženo i sistemsko mišljenje – tu su nam još dva tipa mišljenja: a) mišljenje vezano za imaginaciju, za zamišljanje slika, a koje može biti potpuno neverbalnog karaktera, dakle – nevezano za rečenice i za mreže ili sisteme pojmova, b) dokazni postupak, koji je takođe specifičan tip mišljenja, dosta je složen, te da i ne pokušavamo da ga ukratko specifikujemo.

25. Tek nam predstoje istraživanja o odnosu ovih tipova mišljenja, a u skladu sa već navedenim nastojanjima na ovladavanju tajnama našeg mišljenja.

2. Ostaje da još uvek ne znamo kakav je dubinski i metafizički odnos između nabrojanih tipova mišljenja, svim naučnim naporima na odgonetanjima u prkos. (Ispod metafizičkog sagledavanja, primenjujući isprazno sveznalačku paradigmu zvaničnih nauka – mogli bismo o ovim odnosima nizati teorije do iznemoglosti.)

3. U vezi sa definisanjem dokaznog postupka ili dokazivanja, da ne zalazimo u logičke zavrzlame koje su odlični primeri za Čovekovu distorziju u mišljenju, a pod mimikrijom (sve)moćne naučne paradigme, na primer… (Navodim primere koji su dostupni na internetu, tek ih po udžbenicima možemo naći kao fascinantne „bisere“, počevši od drevne koneske logike, „tipa“ – „da li je beli konj – beli konj“, pa do tek sluđujućih savremenih „slučajeva“!) Ne tvrdim da su logički principi pogrešni i loši (njihova primena, na primer, u matematici, je nepobitna), ali jasno jesu refleks Čovekove distorzije u percepciji i u mišljenju, preko kojih se zalazi u detaljisanja i zanesenjaštvo totalno van živih tokova funkcionisanja i našeg običnog, i „naučnog“ života na Zemlji. Ko je taj od običnih ili „naučnih“ ljudi ko koristi ovakve komplikovane logičke „koordinatne sisteme“ u svom mišljenju?! Pre će biti da logika nastaje (dakle, aposteriori) kao nastojanje na sveobuhvatnom „SNIMKU“ funkcionisanja čovekovog mišljenja, nego što se koristi kao „aprirona“ aparatura u mišljenju. Potreba za vežbanjem u mišljenju i zaključivanju je nešto drugo… (Uh, ispade 3. tačka kao malo veća digresija…!)

4. Nezavisno od ove male rezervisanosti spram naučne logike, ne šteti da imamo u vidu jednu od jednostavnijih definicija dokazivanja, na primer:

Dokazivanje se može definisati kao proces navođenja argumenata za neku tvrdnju. Kada nešto dokazujemo, navodimo jedan skup iskaza kao opravdanje za prihvatanje tvrdnje čiji nas dokaz interesuje.

5. Ipak, uzmimo pojam dokaznog postupka van „glamuroznih“ definicija iz logike, pomalo blisko laičkom poimanju, a u stvari blisko našim metafizičkim potrebama: kao mišljenje, proceduru mišljenja, misaoni proces kojima neku svoju ideju ili stav postavljamo, predstavljamo sebi i/ili drugima kao ubedljive, očigledne, nepobitne, istinite.

6. To ne znači da tako postavljena ili predstavljena naša ideja ili stav moraju primenom procedure NAŠEG dokaznog postupka da zaista budu od strane drugih (sagovornika, slušalaca) prihvaćene i doživljavane kao dokazane i ubedljive. Znamo da i u mnogim naukama, osobito društvenim, iako se „diče“ objektivnošću, „klimavo“ stoji sa nepobitnošću dokaznih postupaka, uostalom – svaka teorija nastaje primenom dokaznih postupaka, pa ipak –  teorije se međusobno osporavaju, logički „potkopavaju“, te smenjuju jedna drugu; odnosno, znamo da čak i na naizgled sigurnom terenu prirodnih nauka danas dokazana nepobitna istina već sutra može biti dovedena u pitanje.

7. Na terenu metafizike, a u skladu sa orijentisanošću na ovladavanju našim mišljenjem, nama nije u primeni dokaznog postupka bitan ili ključni objektivni status produkta dokaznog postupka, već – naša procedura mišljenja ili misaoni postupak koji je u osnovi dokaznog postupka.

8. Dokaznim postupkom koji je ovde tema – mi možemo drugima da „otvorimo oči“ za neke ideje, gledišta ili istine, i u tome je dodatna korist od njega, primarna je u ojačavanju samog našeg mišljenja, pri čemu se to ojačavanje može „dešavati“ ili koristiti i nezavisno od drugih, ne sa namerom da se prezentuje ili da se demonstrira drugima.

9. U našim naporima na ovladavanju tajnama našeg sopstvenog mišljenja – DOKAZNI POSTUPAK MOŽDA IMA FUNDAMENTALNU ULOGU, JER NAM OJAČAVA CENTRIPETALNU SILU NAŠEG MIŠLJENJA.

10. U prethodnom, već citiranom (na Portalu objavljenom) tekstu je pokazano kako je jaka centrifugalna sila (sila koja nam fokus odvlači od „centra“ ili teme) i umreženog, i sistemskog mišljenja. Posledice su: a) naša gubljenja u asocijativnim slalomima u razgovorima, u okviru umreženog mišljenja (razgovori su najprisutniji primer, ovog gubljenja ima „na svakom koraku“ u bilo kojoj oblasti); b) i gubljenja u naučnim sistemskim grananjima u okviru sistemskog mišljenja.

11. Tamo gde nam se fokus nekontrolisano RASIPA po širini i dubini – SLABI NAM MOĆ MIŠLJENJA, dodatno, TO JE I RASIPANJE ENERGIJE, jer nije mišljenje nekakav perpetuum mobile!

12. Dakle, MANJKA nam jedna od značajnih tajni našeg mišljenja, a pomoću koje ćemo: a) i ojačavati svoje mišljenje (što znači i dobitak na pronicljivosti), b) i učiniti ga ekspeditivnijim. Ta tajna je – dokazni postupak, odnosno njegova primena u mišljenju.

13. Dežurni sumnjičavci bi rekli: „Ali, ako se držimo izabrane teme – zar nismo na istom?!“. Da im bez uvijanja odgovorim: „Jesmo na sličnom, ali nikako nismo na istom!“.

14. To što nastojimo da se držimo izabrane teme – ne sprečava nas da se ne izgubimo u širinama i dubinama teme (u njenim „lavirintima“). Gubimo se, ali se držimo teme!

15. Dokazni postupak je kao jezgro atoma izuzetne snage, koje snažnom „silom gravitacije“ privuče ka sebi svaku ideju-„elektron“ (iz umreženog i sistemskog mišljenja) i drži ih u svojoj „orbiti“. Ali ne privlači svakakve ideje iz umreženog/sistemskog mišljenja (svakakav „informacioni šlajm“), već samo odabrane, koje odgovaraju njegovoj „konfiguraciji“, specifičnosti, ili njegovim intencijama.

16. Tako mi primenom dokaznog postupka dobijamo govor/tekst/mišljenje IZUZETNE KONZISTENTNOSTI, tj. sa izuzetno čvrsto međusobno povezanim i uklopljenim delovima ili elementima, aspektima. Naravno, to je ideal koji možemo uvežbavanjem dokaznog postupka, njegove primene, da postignemo, to je varijanta mogućeg kvaliteta, ne i kvalitet koji nas obavezno „snalazi“ samo ako se „prešaltujemo“ na dokazni postupak.

17. U vezi sa relacijom tema – dokazni postupak: svako može lako da sprovede „instant“-proveru. Neka uzme jednu temu, pa je razradi, sa opisima, klasifikacijama, itd, a onda neka u okviru te iste teme postavi nekoliko teza koje želi da dokazuje, pa neka to i učini. („Nekoliko teza“ – jer u okviru jedne teme ili teksta/govora može da ima, najčešće i ima, više dokaznih postupaka.)

18. Ako nema vremena za takva „zamajavanja“, neka uporedi „materijale“ koje ovde ima na raspolaganju: ima citirani tekst sa interneta, o dokazivanju (gde je tema dokazivanje), a ima i sam ovaj tekst (koji možda taj neko sada čita). Jedna od teza koja se ovde nastoji dokazati: primenom dokaznog postupka jača centripetalna snaga našeg mišljenja (naših misli), čime, mutatis mutandis, odolevamo gubljenju (rasipanju) u mrežama i šemama umreženog i sistemskog mišljenja. Nije u pitanju neka vrednost koju ja ovde pokušavama da demonstriram, već poređenje različitih tipova mišljenja: valjda je lako uočljivo da primenom dokaznog postupka dobijamo mišljenje koje je (potencijalno, kao što je rečeno – to su veštine na kojima tek treba da malo posvećenije „radimo“) snažnije i sa više „strasti“ ili energije, a to znači i prodornije u primeni.

19. Uzgred da dozvolim sebi još jednu digresiju (dozvoljavam ih sebi, ali ih držim pod kontrolom, nadam se…). MUČNO JE, do pravog psihološkog gađenja, ČITATI ŠKOLSKE UDŽBENIKE I UČITI IZ NJIH! Baš zbog razlike koja je u prethodnoj tački istaknuta. U udžbenicima, a to znači i u dominantnom delu naučnih radova, sadržaj se izlaže TAKO BEZLIČNO I „BEŽIVOTNO“, kao da su pisani „bez duše“. I kako da se sa nekom spoznajnom strašću čita i usvaja ono što je pisano „bez duše“ (dokaznog postupka)?! (Naizgled – paradigma objektivnosti izaziva tu „beživotnost“, što je „mešanje lončića“…)

20. Dokazni postupak nije, kao što može da se učini nekome dok čita ovakva tumačenja, „smrtnicima“ nedostupna ili teško dostupna mistika! RUDIMENTARNE VIDOVE DOKAZNOG POSTUPKA SVI MI UVELIKO NASTOJIMO DA KORISTIMO „NA SVAKOM KORAKU“.

21. Ako pažljivo osmotrimo svačije izlaganje (a pogotovu tekstove) – vrlo često (osim ako nije opisivanje ili pripovedanje u pitanju) svako kreće da govori ili objašnjava sa stanovišta neke svoje teze, koju nastoji da dokaže. Ali se to čini, po inercijama po kojima svi mi u ovom KPZ-životu funkcionišemo, „neorganizovano“, nevešto (tj. to zavisi i od individualnih svojstava, podrazumevano – ima i onih koji jesu u svemu ovome veštiji), bez svesti o misaonim procesima i produktima nad kojima nam se čini da imamo meritornu upravu. Mišljenje i percepcija su nam toliko izdistorzirani (što programima u koje smo inkarniranjem uskočili, što prisilama i iznuđenom neravnotežom kojom se remeti naše optimalno funkcionisanje) – da je očekivano neodolevanje „silama“ umreženog i sistemskog mišljenja. Te tako ispada da se krene i od dobrih ili solidnih teza ili stavova, a da se dokazni postupak „izgužva“ gubljenjem u lavirintima pojmova i ideja iz mreža i šema umreženog i sistemskog mišljenja.

22. Da u vidu treće varijacije ponovim preporuku: stvar je u tome da svesno ovladamo ovim tipom mišljenja i da nastojimo na uvežbavanju u njegovoj primeni. A posebno je to potrebno, važno za svakoga, zbog sledećeg značaja dokaznog postupka…

23. „Tajna“ i tajnaštvo, sa mnoštvom pravaca i „škola“, kao „pokret“ za upravljanje sobom i svojim životom. Ne mogu da ih spomenem, a da ne „natuknem“ njihovu protivurečnost: a) nesporna brojna praktična postignuća, demonstrirane moći našeg uma, najviše na polju zdravlja (ozdravljenja) i na polju, uslovno da kažemo – sudbinskih dešavanja (što je u pozadini njihova zabluda da već vladaju delatnim ili uslovljavajućim faktorima i metodologijom na ovim poljima – druga je priča); b) duhovna ili metafizička plitkost (čak i u slučajevima kada pokušavaju da se povezu sa ovim disciplinama), čak i više – navođenje na duhovne stranputice i sunovrate.

24. Vezano za njihovu praksu i metodologiju dotičemo se pitanja odnosa trećeg tipa mišljenja koji je naveden u prethodnom tekstu: imaginativno ili mišljenje „u slikama“, ili, kao što kažu tajnaši – vizualizacija, i odnos ovog tipa mišljenja sa dokaznim postupkom.

25. Uz fokus „na pozitivi“ i posvećenost „afirmacijama“ – u većini tajnaških pravaca ili „škola“ ključna metoda u okviru njihove metodologije je: vizualizacija, kao formiranje slika ciljeva kao da su već ostvareni. Čak se preporučuje da „unošenje“ u slike ostvarenog cilja (ciljeva) bude što življe i plastičnije (pa tako, ako se teži kupovini novog auta: da se osećaju svi detalji dok se sedi u zamišljenom kupljenom novom autu, mirisi, dodir tkanine na sedištima, itd.).

26. Princip, da to treba da se radi u stanju opuštenosti, načelno je u redu: jer vizualizacija, koju možemo objasniti i kao „film“ ciljanog, vođenog sanjarenja (mada se u nekima od tajnaških pravaca, na primer, koliko se sećam – u transerfingu, sanjarenje smatra pogrešnim postupkom; nije stvar u oznaci, već u suštini postupka) – najlakše, najbolje se i izvodi u stanju opuštenosti.

27. Njihovo obrazloženje je da se ovim postupkom najefektivnije cilj „prosleđuje“ podsvesti ili Podsvesti, ili Univerzumu, ili nekom kosmičkom „regionu“ ili Sili, koji nam „ispunjavaju želje“. Da ne zalazimo u ovu posebnu temu…! Može se imati ovakvo stanovište jedino uz slepoću za realnost zemaljskog ambijenta koji je metafizički Karantin-Pakao-Zatvor. Sad će „Podsvest“ ili „Univerzum“ da jurcaju da nam ispunjavaju želje koje im mi iz zone KARANTINSKE ZATOČENOSTI odašiljemo! Odnosno, da li nas oni iz zone Karantinske zatočenosti i mogu „čuti“? I da li su Faktori koji nam ispunjavaju želje (u slučajevima tajnaša kojima je to polazilo za rukom) – baš Faktori van Karantina-Pakla-Zatvora, Faktori koji nam žele suštinsko dobro? Moja teza je da je naša podsvest upravo portal ka zlotvorskim Vladarima Zemlje, koji nas i drže ovde u zatočeništvu. No da tu tezu ostavim za neku drugu priliku…

28. Šta nam u vezi sa ovim relacijama po-kazuje naše realno-praktično ovozemaljsko funkcionisanje? Tačno je da mi možemo imati viziju nekog projekta koji želimo da realizujemo (od kupovine auta do nekog krupnog, širedruštvenog objekta). I mi možemo da se stalno vraćamo toj viziji, da uživamo u njoj, da je razrađujemo i obogaćujemo… Kao što rekosmo – u stanju opuštenosti. U tom smislu se kaže da su oni koji su postizali velike uspehe – bili sanjari, postoji i koncept o „američkom snu“, itd. ALI – NIŠTA OD REALIZACIJE AKO SVE OSTANE SAMO NA TOME! (To samo kod Brojgela u zemlji Dembeliji pečene kokoške padaju sa neba u usta onima koji leže i vizualizuju ih!) Vizualizaciji mora da sledi – NAPOR! I misaoni napor, na projektovanjima, pregovorima, dogovorima, itd. I praktični, podrazumevani napor na raznim poljima i u raznim pravcima. TO je procedura koja očigledno „radi“ u neiluzornosti ovozemaljske ravni. U ovom slučaju vizija cilja i vizualizacija – samo su jedan polazni, smemo da kažemo – i manje bitni fon. Na svakom koraku se ostvaruje mnogo toga, a da u osnovi nema nikakve posebne procedure vizualizacije.

29. Ne isključujem da su tajnaši u mnogim slučajevima uspevali da mnogo toga postignu i primenom samo postupka vizualizacije, ali – mi ne možemo da tvrdimo da je tu upravo vizualizacija bila ključni faktor, jer mehanizme koji stoje iza postignuća ne znamo. Logička greška „post hoc, propter ergo hoc“ („posle toga, dakle – zbog toga“) nalazi se i inače u temeljima naših distorzija u mišljenju. Ako je to postupak koji „radi“, zašto njegova primena nije davala rezultate u neuporedivo većem broju slučajeva onih koji nisu uspevali?

30. Uostalom – i u okviru samog tajnaštva postoji jedan „slučaj“, G. N. Sitina (bilo je o njemu reči na Portalu), „slučaj“ skoro pa dokazanih uspešnosti, ali – primenom baš suprotne metodologije: a) princip je da se „nastroji“ izgovaraju glasno, tako da „planine odjekuju“, b) ništa se ne prosleđuje „podsvesti“, već se oslanja na maltene medicinski dokaziv uticaj misli na DNK, kao i na tzv. sudbinska dešavanja, c) sa čitanjem/izgovaranjem (ili prepisivanjem) „nastroja“ baš je bitno postizanje lične ubeđenosti u ostvarivost ciljeva, d) slika (vizija) postignutog cilja se ne isključuje, ali uopšte nije „akcenat“ na njoj.

31. Svakako da ne smeta da vizualizacija bude komplementarna (međusobno se dopunjujuća)  sa dokaznim postupkom, ali – sigurno da ona ne može biti samodovoljna, bez misaonog napona i snage dokaznog postupka, bez njegovog energizujućeg efekta.

32. Mi smo navikli da dokazni postupak vezujemo SAMO za otkrivanje ili dokazivanje nekih istina, tj. nečega već postojećeg. To što smo navikli da „stvari“ vidimo na ovakav način – ne znači da dokazni postupak nije primenljiv i na ciljevima kojima težimo. Ako nam naša iskustvena procena kaže da je nešto neizvodljivo – ne znači da je zaista neizvodljivo. (Uostalom, na margini samih spomenutih „nastroja“ je minijaturni dokazni postupak, a ne vizija koja isključuje racionalni momenat.)

33. Sa primenom dokaznog postupka u vezi sa našim sopstvenim, kao što sam ranije navodio –„razvojno-oslobodilačkikm projektom“ ili našom „osobnom legendom“, na dobitku smo u vezi sa svim onim svojstvima mišljenja koja su već istaknuta.

34. Konačno: dokazni postupak može da bude u kombinaciji sa zapitanošću. Relacija koju još treba da istražujemo. Kombinacija koja nam slično kao i prethodna (dokazni postupak i ciljevi) deluje „sumnjivo“, ali nije nemoguća kao što deluje… Možemo mi, i te kako, da „krenemo“ sa nekim pitanjem koje nas muči, ali – nastojeći da se u potragama i u onome što nam se pri potragama otkriva potpomažemo dokaznim postukom ili da imamo dokazni postupak kao „logističku podršku“. Uostalom, svakakvi odgovori nam uz zapitanost mogu iskrsavati, dokazni postupak je tu da „na licu mesta“ sve proverava…

P.S.

Mali (a možda i nije baš mali!) aneks, vezan za tajnašku „ideologiju“ i metodologiju…

1. Tajnaška „receptura“ je „odlučno protiv“ dokaznog postupka u formulisanju i težnji ciljevima, jer polazi od toga da se naš razum „buni“ protiv ciljeva koji mu ne deluju kao mogući, tj. kao ostvarljivi, u tom smislu E. Kue kaže da se moramo oslanjati na „uobrazilju“. Imamo određene želje, „prekodiramo“ ih u vizije već ostvarenih ciljeva, oslanjamo se na to da nam „Podsvest“ ili „Univerzum“ mogu ispunjavati ciljeve, ako im ih „prosledimo“, ako im ih, MIMO KONTROLE RAZUMA, poturimo, „prokrijumčarimo“. Jer će nas razum svojim nepoverenjem kočiti. Otuda ključno oslanjanje na viziju/vizualizaciju.

2. Trula kauzalistika, kojom kao da se vređa naš razum, kao da je on „lud“! RAZUM MOŽE DA „VERUJE“ U DOMENE KOJE OSVOJI ILI KOJI SU MU ISKUSTVENO PRISTUPAČNI. On može da formira DOKAZNI POSTUPAK po kojem može da teži i nemogućim ciljevima, samo ako ima i jednu jedinu mrvicu od aksioma.

3. Ako su retki pojedinci, neka su kroz istoriju bili i izuzetno-izuzetno retki, jasno demonstrirali (isključujemo prevare) tzv. parapsihološke ili više sposobnosti ili moći – razum mi već ima manevarski prostor za formiranje dokaznog postupka u vezi sa takvim eventualnim ciljem koji bih sebi postavio. U ovom slučaju: ako su se kroz retke, neka su bili i izuzetno retki, pojedince manifestovale nekakave posebne moći, znači da su te moći MOŽDA svojstvene Čoveku, MOŽDA svojstvene mnogima. Ostaje da se istražuje da li jesu ili nisu, ali – u okviru ovog „možda“, ja imam prostora da ovakve eventualne ciljeve sebi postavim. Pa ću da težim i da istražujem…!

4. Ili, isti dokazni postupak se može postaviti i sa drugog stanovišta: ljudi su kroz istoriju uspevali da aktiviraju mnoge svoje sposobnosti za koje su u nekim ranijim epohama bili „slepi“ (tačno je da se dešavalo i obratno), uzmimo samo domete intelekta. Što se slično aktiviranje nečeg privremeno „zaturenog“ ili „zatomljenog“ ne bi odnosilo i na tzv. parapsihološke sposobnosti?

5. Ili, sama, sada već brojna „čudesna izlečenja“ i od najtežih bolesti, a „snagom uma“. Dok razum ne osvoji domene odnosa DNK i misli, čovek se oslanja samo na sliku izlečenja kojoj teži, jer mu se razum „buni“ protiv ostvarivosti takvog cilja. Kako razum sve više osvaja domen uticaja misli na DNK, tako mu ideja o izlečenju „putem“ misli postaje sve prihvatljivija. Kako je ona razumu sve prihvatljivija (dakle, može da stupi na scenu dokazni postupak!) – tako je snaga verovanja u ovu proceduru sve veća, time i njene mogućnosti.

6. A mrvica od aksioma ovde je mogla da bude činjenica da je samo nekome pošlo za rukom „čudesno izlečenje“. I dovoljno je da razum krene istraživačkim putem, da „zaroni“ u te mrvice od aksioma, pa da počne polako da osvaja taj domen, i spoznajno, i sa novim činjenicama koje mu mogu poslužiti u dokaznom postupku kojim se potkrepljuje neki postavljeni cilj.

7. Na ovaj način se vraćamo sebi i svojim moćima, slično postupku prestajanja verovanja u jednog boga ili u bogove koji nam pomažu, a koji su nam PUKA TRANSCENDENCIJA, pri čemu nam je takvo verovanje DAVANJE BLANKO-POVERENJA ko zna kojim bićima i kakvim silama! U ovom slučaju: što da verujemo u neke „Podsvesti“ i „Univerzume“ koji nam ispunjavaju želje, što da njima dajemo legitimitet, možda i Energiju, oslonimo se na MOĆI SOPSTVENOG UMA u svemu ovome! NEĆE BITI DA NAM JE UM TOLIKI SLABIĆ I NEPRIJATELJ, U VEZI SA UPRAVLJANJEM SOPSTVENIM ŽIVOTOM, KAO ŠTO SU SE ONI KOJI SU NAM GA OSAKATILI POTRUDILI DA NAS UBEDE!

8. Konačno još samo jedan (i neću više, zaista!) dobitak sa korišćenjem dokaznog postupka umesto samo „suve“ vizualizacije u težnji ciljevima… Dokazni postupak nas navodi na KAKVO-TAKVO (za početak kakvo-takvo) misaono angažovanje u smeru dubljeg bavljenja postavljenim ciljem, u smeru njegovog promišljanja. Za šta smo uskraćeni u „suvoj“ vizualizaciji, sa kojom možemo prvu glupost (ili bukvalnu glupost ili glupost sa duhovnog/metafizičkog stanovišta) koja nam padne na pamet (a što se u tajnaškoj praksi obilato dešava, zato je i rečeno da je ona često sa trajektorijem ka duhovnom sunovratu) – proglasimo za cilj kojem težimo. Može um da se buni u tom smislu da nam to nije dobar cilj, ali – mi smo to proglasili za „legitimnu metu“ i preko uporne vizualizacije joj težimo. (Prelistajte, na primer, malo ilustracije Dž. Marfija. Devojka koja je vizualizovala „prelepu“ tašnu koju je videla u izlogu, pa joj uskoro mladić kupi baš tu tašnu. Pa u filmu „Tajna“, čovek koji se stalno usredsređivao na „prelepu“ vilu (stambeni objekat) na nekoj slici, pa uskoro baš nju i kupi. A već o tome da su novac i karijera – tajnaški sveti prioritetni ciljevi, i da ne govorimo! Koja duhovna plitkost i štetočinstvo prema sebi samom! Baš me zabole, što kažu Stari Sloveni… uvo, i za „prelepu“ tašnu, i za „prelepu“ vilu, u ambijentu KPZ-Mrcvarilišta! To su u duhovno zdravom rezonovanju ne tercijerni, nego ciljevi n-tog stepena udaljenosti, kojima se nešto ozbiljnije uopšte i ne bavimo, koje usput postižemo i bez posebne vizualizacije, ako imamo prilike za njih.)

P.S.p.s. A možda ono nije izreka Starih, već Mladih Slovena. Treba proveriti na Wikipediji.


osim toga u meni se mjesa tuga, napustenost razocaranost ljtnja…do prije 7 – 8 godina tjerao sam sebe da mislim da smo mi iskrica koja ce zapaliti citav svijet ali nakon brutalnog suocavanja sa stvarnosti i zombijima oko sebe sada mi je jedina nada da u nekoj sumi napravim kolibu i da pobjegnem od svega. ovaj zadnji zivot na zemlji pokusati cu provesti u tisini i miru i potpuno mi je svejedno sta se sa svijetom dogadja. prizivam propast cijele ove poludjele civilizacije, Sa nevidljivima cu rjesiti neke stvari vjerojatni nakon smrti fizickog tijela a pokusati cu i ranije Ovu ludnicu ostavljam zombijima, zlocincima, svemirskim bitangama samoproglasenim bogovima , nju agerima, „velikim“ duhovnim vodjama, duhovnim pogresno-savjetnicima, svemirskim „pomagacima“, duhovnoj hijerarhiji kojoj je sve kako treba biti, svim mogucim autoritetima koji su me 67 zivota na zemlji iscrpljivali, lagali, napustili i zaboravili. Nakon ovoga nezaboravnog iskustva na zemlji netrebaju mi nikakvi savjetniici pomagaci ili bilo kakvi veliki duhovnjaci, Savjete i drustvo cu prihvatiti samo od onih koji su kao i ja patili na ovoj cudnoj planeti. Oni mene i ja njih razumijem. I porucujem svim onima koji su sa nebeskih visina zaogrnuti u plašt duhovnosti i nedodirljivosti davali smisao ovoj zemaljskoj ludnici da nisu i nemogu biti nikakav uzor dok ih i same ne snadje ovo sto su nama omogucili a to ih i ceka po zakonu jednakosti iako misle da su sada iznad toga.

1. Već je rečeno ovde: doba povišavanja vibracija ogoljuje sva dešavanja na planeti, pa, između ostalog, i pitanje odgovornosti Onoga ili Onih koji su dozvolili planetarno Mrcvarilište ovakvih razmera.

2. Ako se osvrnemo unazad: nema, ili bar meni nije poznata – duhovna ili metafizička teorija u kojoj se dolazi do ovog pitanja.

3. Ono što je loše, naopako, protivrazvojno na Zemlji i u ljudima, u ljudskoj civilizaciji: pripisuje se nekim „Silama Tame“, nekom Luciferu, samoj ljudskoj prirodi koja je „podložna Zlu“… Ili se i ono što je gadno – MISTIFIKUJE tobožnjim savršenim Višim planom, u smislu: u Božjoj savršenoj Kreaciji sve ima svoju svrhu, samo što je mi ne vidimo, ne shvatamo. I najgore gadosti – ko zna zašto su dobre! Tj. imaju neku funkciju koja nam nije znana.

4. U ovom Dobu sve te priče i pokušaji opravdavanja raskrinkavaju se! Bar za one koji su spremni da uoče šta je iza krinke.

5. Pa, mi brinemo i imamo saosećanja za neke sitne životinje, a ovamo Nekome je svejedno ovo totalno duhovno nefunkcionalno mrcvarenje milijardi i milijardi ljudi tokom istorije!

6. I da u tome nalazimo neku transcendentnu višu svrhu koju ne shvatamo?! U datim uslovima to će sve teže polaziti za rukom svakome ko je iole „čiste svesti i zdrave pameti“! Pa ne sudi se o svrsi i efektima negde sa strane, već ovde, odavde, „iznutra“. Ne može general koji u svom štabu prati borbu da bolje oseća stanje na terenu od onih koji su na terenu. On može da ima informacije sa raznih tačaka terena, da ima uopštenu širu sliku, ali nije u koži onih koji su na terenu i nema prava da o tome u njihovo ime da govori.

7. PA ZAR JE TEŠKO SAGLEDATI „TRAJEKTORIJU“ ILI „VEKTOR“ „KRETANJA“ SVOJE SVESTI I UMA, tokom svog i života ljudi oko sebe?! Tu nema rasta ni od korova! Ni u jednom vremenu, ni kroz istoriju, ni individualno, ni kolektivno. Samo se tavori i živi se život BUKVALNO ISTO ONOLIKO SMISLEN KOLIKO I ŽIVOT ŽIVOTINJA. Daj da se nekako proživi, po inerciji po kojoj ga žive i svi drugi u „Stadu“.

8. Koji je smisao života stoke? Da nam bude hrana! A koji je smisao života Čoveka? Da bude Hrana! Nekome. Na načine koji nam nisu vidljivi, ali koje po energetskom iscrpljivanju više nego jasno vidimo u posledicama.

9. To je to – Mrcvarilište! U Mučilištu koje je Učilište, ČIJI SMISAO JE U KALJENJU I RASTU, u navođenju na naprezanja i izdržavanja muka i iskušenja, a koji su u razvojnoj funkciji – priča je potpuno drugačija.

10. Dakle, opravdana ozlojeđenost na Onoga ili One koji su svesne duše šutnuli u ovo Mrcvarilište… Neko bi rekao: možda je u pitanju neka misija. Što je čist cinizam!

11. Možete da govorite o misiji u izuzetno teškim uslovima, ali u kojima postoji bar procenat u rangu 20-ak ili 10-ak na uspeh. U kojima postoje ELEMENTARNO VITEŠKI USLOVI ZA BORBU.

12. Kao što je već rečeno: i kosmički blesav, ako ovaj Karantin-Pakao-Zatvor posmatra sa strane, tj. da nije u njemu – jasno vidi i shvata da su ovde šanse za uspeh 0,0001%, a da je neumesno govoriti o elementarno viteškim uslovima za borbu kada možete da budete maksimalno koliko je moguće i Budni i svesni, a da time ne dobijate Moć, znanje i načine za Oslobađanje, kada treba da se borite vezanih ruku, nogu i OČIJU, a sa punim džakom na leđima.

13. Zanimljivo je pitanje dokle će „furati svoj (iluzionistički) fazon“ njuejdžeri, tajnaši, koučizanti i duhovnjaci „tipa“ Muđija i sličnih mu!

14. Sve mi se čini da povišavanje vibracija neumoljivo i njih protresa u korenu, samo što o tome još nisu „obavešteni“, što im to još ne dopire do svesti. OBRATITE PAŽNJU SAMO NA SVE VEĆA NAPREZANJA KOJA SU IM POTREBNA DA BI „FURALI SVOJ FAZON“ sa fokusom na pozitivu!

15. Neki od videa koji mi je ranije bio slučajno iskočio, sa Muđijevim propovedima o tome kako je sve dobro, samo to treba videti… „Ne brinite ni o čemu, samo budite srećni…I što god da se desi u životu, na kraju krajeva – sve je u redu.“

16. Gledate i pitate se, a već vam ih je žao: šta li im teže pada, da foliraju sebe same ili druge. On sa takvim naprezanjem govori, naprezanje mu je u „temeljima“ „facijalne ekspresije“, odaje utisak čoveka koji nekoliko dana nije mogao oka da sklopi. Ovo nije slika osobe koja je „puna mira i ljubavi“! (Već sam ranije negde dao video sa devojčicom koja na „audiciji“ pokušava da peva i koja bi mogla da bude obrazac za nekoga ko je „pun mira i ljubavi“.)

16. Naravno, njegova stvar kako izgleda i za šta se zalaže, ali, kako je javna ličnost koja duhovno vodi mase, imamo prava da ga „koristimo“ kao primer za sopstveno učenje i izvlačenje pouka.


Tajnaši (svejedno da li su se izjašnjavali kao tajnaši ili su delovali po svojim modelima, a suštinski ipak kao tajnaši) bi mogli već da sakupe obimnu dokumentaciju o postignućima svojih-naših misli, o uticajima svojih-naših misli i na najteža zdravstvena stanja, i na najteža sudbinska stanja. (Oni koji bi da se bave raspetljavanjima u stilu postojećih podvaldžijskih nauka, da li se tu nešto može dokazivati ili uzimati kao dokazano, neka se slobodno time bave, mi stvar posmatramo fenomenološki i metafizički.)

Tajnaši su postavljali PARCIJALNE CILJEVE (ozdravljenje od određene bolesti, dobijanje novca u potpunoj nemaštini, itd.). (Ni ovi ciljevi nisu „za bacanje“, poenta je u nečem drugom…)

Tajnaši su SLEPI za Karantin-Pakao-Zatvor. Oni „po difoltu“ moraju da budu slepi za KPZ, jer je to slepilo deo njihove strategije.

Jedna od tajni uspevanja njihove „tajne“ je upravo u tome što su u punoj sinergiji sa vrednostima i ciljevima „stada“, koje su KPZ-Gospodari programirali, jasno je – za svoje energetske potrebe.

Dakle, tajnaši su dokazali (i dokazuju, mada sve teže, jer je opšta energetska situacija na Zemlji sve napregnutija) efektivnost onih svojih metoda koje se tiču moći našeg uma. To je za nas, netajnaše i vidioce Karantina-Pakla-Zatvora ključna i izuzetno korisna činjenica.

Tajnaši su pokazali da se primenom tih metoda efekti osećaju već za nekoliko meseci. Negde je navedeno da je to  prosečni rok od šest meseci, naravno, za neke „teže slučajeve“ i mnogo više.

Ako mi:

1. prihvatimo dokaze o efektivnosti snage naših misli (naravno, cela naša metodologija je mnogo komplikovanija, jer se ipak pre nego na snazi misli zasniva na Ravnoteži, a ona je tek jednačina sa mnogo teško uhvatljivih varijabli);

2. nastojimo na sveobuhvatnim rešenjima, koja znače kompletno (ili maksimalno moguće u datim uslovima) oslobađanje od ingerencija Karantina-Pakla-Zatvora (da ne ponavljamo u kojem smislu, već je to na mnogim mestima, ovde, ponavljano);

3. idemo tim rešenjima u „kontra-smeru“ u odnosu na logiku, vrednosti i ciljeve „stada“, što znači i – „furamo svoj fazon“ KPZ-Gospodarima u prkos…

To znači…

…Da nam je ostvarivanje tako postavljenih ciljeva neopisivo teže, komplikovanije, neizvesnije, ne samo dugoročnije, nego i sa pitanjem može li se uopšte i ostvariti u toku ovog života.

Nimalo prijatno ni nadahnjujuće, ali – vidioci Karantina-Pakla-Zatvora nemaju kud: logici, vrednostima i ciljevima „stada“ ne mogu da se vrate (kao što ni onaj kome je noga porasla za broj 43 ne može više da obuva cipele broj 31), a mogu da biraju: a) ili pad u beznađe, demotivisanost i stanje energetike kojim se vegetira kao biljka; b) ili ovakvu nemoguću borbu za nemoguće ciljeve.

A da li su baš sasvim i bukvalno nemogući (ovakvi ciljevi) – još ne znamo, jer znamo da niko do sada na Zemlji ovako postavljene ciljeve nije ni pokušavao da ostvari, ono što su poznati nam duhovnjaci, tzv. prosvetljeni, tzv. uzašli, i pripadnici sličnih formalno veličanstvenih kategorija duhovnih „naprednjaka“ postizali, što nam je opisivano da su postizali – samo su Zlotvorske šarene laže za lakoverne duhovnjake (pa i za pripadnike „stada“ koji su krajičkom svesti zainteresovani za ovu oblast).


Već smo konstatovali i naglasili: intencionalnost (mehanizam naših težnji, postavljanja i postizanja ciljeva) je istovremeno i naša moć, i naša nemoć.

Ako je usmerimo ka nemoći, ka bolestima, ka ograničenjima, ako smo preko percepcije opsednuti postojećim užasnim KPZ-stanjem: imamo nemoć.

Ako je usmerimo ka onome što želimo da menjamo, ako je postojano usmeravamo ka ciljevima koji znače promene, promene će nas snaći.

Načelno jeste tako, tajnaši su dokazali da jeste tako. Da preko svoje intencionalnosti, preko svojih misli – možemo da menjamo i sebe i svoje životne tokove.

Ali, dobro znamo, ili svi mi koji smo ovako što isprobavali, da ova načelno tačna „stvar“ nije nimalo jednostavna. A ko da i očekuje da bilo šta vezano za izvođenje promena bude uistinu jednostavno u našoj planetarnoj KPZ-ludnici?!

Tajnaši jesu uspešno demonstrirali na mnoštvu primera moć naših misli na izvođenju promena, ali – oni su svojim ciljevima ostajali u okvirima KPZ-iluzija i KPZ-vrednosti. Ako je u pitanju ozdravljenje: telo je krajnji cilj, ako su u pitanju uticaji na životne tokove: novac, materijalni uslovi, životna zadovoljstva su krajnji ciljevi.

Bogovi Zlotvori svakako podržavaju i iskreno se raduju svim našim naporima da svoju svest potapamo sve dublje u KPZ-iluziju, tako da i ovi napori tajnaša nailaze na njihovu toplu i zdušnu podršku.

Kao što će se oni zdušno osuti i na svakoga ko je u svojim naporima RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI usmeren. „Zdušno osuti“ – ne znamo kako, ali znamo da to čine i u tome uspevaju: preko njihovih programa koje nosimo u sebi, preko ometanja, preko delovanja ljudi kojima smo okruženi, ometajuće usmerenih ka nama, itd.

Generalno, u vezi sa izvođenjem promena kao i da nema nekih velikih tajni, može se reći da je pokretom „Tajna“ glavna tajna zaista razotkrivena (mada ne baš prvi put sa ovim pokretom, i filmom): ono čime se kao ciljem dovoljno dugo i istrajno bavimo – „INKLINIRA“, teži tome da nam se ostvari. (Da se ne zamaramo citatima u vezi sa ovim, i Isusa-Imanuela, i Isusa Nekanonskog, i tolikih uspešnih tajnaša.)

Zlotvori brane, prepreke, ograničenja, kao što je već rečeno, postavljaju onima koji su u svojim težnjama razvojno-oslobodilački usmereni. Te brane su razne…

1. Preko iznuđenosti (aktivnosti na koje smo prisiljeni), preko osoba sa kojima smo – pažnja i misli su nam stalno, A PRISILNO, prikovane za sve drugo, samo ne za eventualno definisane razvojno-oslobodilačke ciljeve.

2. Kada bismo malo mogli „sa strane“ da propratimo svoje rođene misli – videli bismo koliko su nam „izgužvane“, kako se nižu vrlo često sasvim nevezano za realne kontekste u kojima smo, kako su nam podvrgnute asocijativnim slalomima, itd. (o svemu tome je već bilo više govora u temi o našim parazitskim mislima).

3. NAŠA ENERGETIKA! Mi moramo da budemo bar u solidnom energetskom stanju, ako ne baš u Ravnoteži, da bismo efektivno mogli da se bavimo svojim razvojno-oslobodilačkim ciljevima. Može neko kome je od iscrpljenosti „duša u nosu“ da se prisili da se bavi takvim ciljevima, ali – time on samo pojačava svoj energetski deficit.

4. Stalno resetovanje naših odluka, namera, formiranih koncepata i metodologija.

Sve u svemu: ZAISTA NAM JE POTREBNA VELIKA MUDROST, ali i dosta iskustva u suočavanju sa Zlotvorskim ometanjima, da bismo imali metodologiju kojom ćemo eksivirati sve ove Zlotvorske zamke, i da bismo je istrajno primenjivali.

Jeste ovo teška, ali ne i sasvim nemoguća misija.

Za početak: dovoljno je bar da znamo jasnije kojim putem se ide do promena, i koje su sve strašne prepreke na tom putu. I te kako bolja varijanta od dosadašnje (dosadašnje, u smislu celokupne duhovnosti u istorijskom sledu) po kojoj lutamo i tražimo put, idući i levo i desno, često se krećući i u kontrasmeru.

Linijski algoritam kretanja ka Izlazu jeste neopisivo komplikovan, ali nije ni nedosežan.


Prvi tekst serijala je bio teorijskog karaktera, tek kao uvod u prava pitanja na koja nas tema upućuje, drugi – sa nekim praktičnim preporukama, sad se vraćamo teorijskim razgraničenjima, iz kojih će u četvrtom delu takođe proizaći (trebalo bi, uz dejstvujuća ometanja nikad se ne zna) važne praktične preporuke.

Dakle, u kojem smislu smo mi to u svojim glavama?

Ako se realnost (društvena, tehnološka, itd, dakle, cela ova ljudska civilizacija) u kojoj smo, izliva iz naših glava, ili se izlivala kroz istoriju iz glava ljudi („naših predaka“), onda smo u realnosti iz svojih glava, onda smo u svojim glavama.

Naravno, pri čemu moramo da imamo u vidu ZADRŠKU ili rezervisanost koja je već razjašnjenja: spolja posmatrano – MI kreiramo tu realnost, dublje posmatrano – ZLOTVORI preko našeg programiranja, preko stalnih aktuelnih uticaja, preko nas kao dronova, stvaraju ILI ODRŽAVAJU ljudsku realnost koja je po njihovoj (Zlotvorskoj) meri. Da nije tako, ne bismo živeli u Karantinu-Paklu-Zatvoru, nego u nekom BAR PODNOŠLJIVOM planetarnom ambijentu!

Dakle, to, da se ljudska civilizacija izliva iz ljudskih glava (umova), je novčić sa dvema stranama.

Da nije ove druge, Zlotvorske strane – svako probuđen za Zlotvorsku Kreaciju Karantin-Pakao-Zatvor: lako bi se, nakon Buđenja, u dva-tri poteza, oslobodio stega i okova Karantina-Pakla-Zatvora.

Ali, ne samo da to nije moguće, nego, BAŠ SUPROTNO: TAKVOGA TEK ONDA ČEKAJU NEOPISIVE MUKE, i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu.

Ne samo da su mehanizmi KPZ-postojanja takvi da se sa Buđenjem uzle i okovi stežu i zatežu još više, nego je i razvijenijoj svesti sa svakim pomakom u napredovanju sve teže i teže: na jednoj strani je svest o zarobljeništvu sve veća, tj. šira i dublja, na drugoj strani bol zbog nedostižne, skoro nedostižne ili jedva dostižne Slobode je sve veći. (Ne mogu, a da u ovom kontekstu ne ponovim: blago si istočnjačkim prosvetljenima i duhovnim aspirantima, koji SANJAJU velika duhovna dostignuća, vrtoglavi rast svesti, do samih kosmičkih visina i širina, a sve to TEŠKOM MUKOM STICANO, preko –TEGOBNOG  LENSTVOVANJA, preko višesatnog sedenja i zurenja u prazninu koja nosi etiketu „meditacija“!)

Ako čak i ostavimo u ovakvom sagledavanju Zlotvore po strani (da ovde parafraziram S. Basaru: RADO BISMO MI OSTAVILI NJIH, ALI NEĆE ONI NAS, ili da citiriram M. Miljanova: „Pustio bih ja njega, ali neće on mene“) – opet je priča o izlivanju naše civilizacijske realnosti iz naših glava dijalektički komplikovana, i to – komplikovana u delu koji je, izgleda, IZVORNOG POREKLA, tj. kao takav ustrojen od strane Neopisivo Moćnog Bića – Izvornog Kreatora.

Ne živi svako od nas IZOLOVANO u svom delu realnosti unutar Karantina-Pakla-Zatvora, VEĆ SMO MI U ZAJEDNICAMA I U INTERAKCIJAMA. Te to izlivanje realnosti iz naših glava ide KROZ ZAJEDNICE I INTERAKTIVNO.

Postojeća planetarna realnost se, ili izliva ili održava (ono što se kroz istoriju izlivalo) – pažnjom, energijama i delovanjima, iz umova 7.000.000.000 (plus-minus koji milion) LJUDSKIH GLAVA.

Isti obrazac važi za sve koncentrične krugove užih zajednica u kojima smo: narodi i države, regioni i naselja, familije i porodice.

Što znači da dešavanja možemo posmatrati po analogiji (svakako ne u fizičkom smislu potpuno precizno) sa holografskom 3D-slikom.

Neko nas iznervira, dolazi do burne rasprave. To dešavanje je „holografska slika“ koja se izliva iz dve glave. Mi obično podležemo zamkama da je „onaj drugi“ uzročnik i krivac, pri čemu previđamo: da i u nama nije bilo „potencijala“ za ovo dešavanje – do njega ne bi ni došlo. Tačno je da u aktuelnoj situaciji jedan učesnik može da bude pravi krivac, ali – u nekom dubljem, nama nevidljivom smislu: i onaj drugi je nekako navođen baš na ovoga ko je sada uzročnik. Nije taj drugi učesnik u našoj glavi, ali potencijali za ovakav tip interakcije jeste u našoj glavi, i ti potencijali se izlivaju iz naše glave u našu zajedničku realnost.

I onda ovu sliku možemo da proširujemo, naravno, u vezi sa svim vrstama naših aktivnosti i interakcija, ne samo kada je u pitanju gore navedena rasprava (dve osobe). Možemo da je proširujemo do opsega od 7.000.000.000 ljudskih glava (umova), čijim produktom se javlja i opstaje PLANETARNI KARANTIN-PAKAO-ZATVOR.

I oni koji su svesni planetarnog KPZ-„holograma“, prisiljeni su da takođe učestvuju u njegovom održavanju, svojom pažnjom i Energijom, pitanje je kako da oni formiraju svoj lični „hologram“, svoje Polje Slobode, unutar ovog KPZ-„holograma“. To jeste grandiozni poduhvat onih koji se probude za KPZ-planetarnu realnost, ali – tek poduhvat koji treba izvesti, A PRETHODNO TREBA POHVATATI SVE KONCE ZA IZVOĐENJE TAKVOG PODUHVATA.

Videli smo kako Sančo Pansa ne može da ubedi Don Kihota da se on bori protiv vetrenjača, a ne protiv divova. Tako ni tajnaše ne možete ubediti da žive u Karantinu-Paklu-Zatvoru, a da je lično oslobađanje PAKLENI PODUHVAT, koji tek treba izvesti, i za koji tek treba pootkrivati i poslagati sve parametre.

ZA NJIH JE SVE LAKO I SVE NA DOHVAT RUKE! Kao i istočnjačkim prosvetljenima duhovna kosmička postignuća. Blago njima ili jadni oni, zavisi kako se stvar posmatra.

Evo i tajnaške ilustracije u vezi sa ovim pitanjem.

Naša celokupna realnost je po svojoj prirodi hologram. Hologram se prepoznaje kada jedan deo slike sadrži celinu. Jedan piksel je kodiran informacijama cele slike.

Baš kao što stara rolna filma radi: svetlost (svest) se projektuje kroz filter (sočivo) i stvara sliku ili film (realnost).

Naša realnost funkcioniše na isti način. Naša svest, svesnost, čista energija, usmerena je kroz sočiva naših uverenja, misli, osećanja… i stvarnost koju doživljavamo je projekcija ovih ubeđenja, misli i verovanja.

Naše celokupno spoljašnje iskustvo stvarnosti je prosto produkt i izraz našeg unutrašnjeg univerzuma… ono je u suštini MI.

(…) Život je isto takav, belo platno… značenje koje mu mi dajemo je jedino značenje koje ima. Kada dozvolimo drugim ljudima, vladi, našim roditeljima, našoj deci, strukturama kontrole, medijima itd. da našem životu daju smisao… opet je to onda naš izbor da ovim entitetima dozvolimo da daju smisao našem životu. Mi još uvek pravimo taj izbor.

Vratite svoju realnost i budite jedini vlasnik svog života. Dozvolite sebi da budete kreator svog iskustva i dozvolite sebi da izaberete značenje svog života. Izaberite kako hoćete da vaše jedinice i nule budu prikazane.

http://novasvest.com/vesti?id=262&v=svet-kao-hologram

Jeste ovakvo njihovo sagledavanje generalno, tek samo generalno na dobrom tragu, ali – predaleko od pravog (neiluzornog) vladanja SOPSTVENOM REALNOŠĆU onako kako tvorci ovakvih ideja zamišljaju.

1. Imamo, dakle, naše zajednice u kojima smo, i imamo naše interakcije, čijim produktom se javljaju dešavanja koja čine naše živote.

2. Svako od nas funkcioniše po svom ličnom programu, tj. programima.

3. Zajednička dešavanja u kojima smo, naš zajednički „hologram“, je produkt „izlivanja“ iz glava svih nas, dakle, iz posebnih programa svih nas.

4. Tačnije, tu još ne možemo da se snađemo: do koje mere u svemu tome imaju uticaja baš naši individualni i specifični programi, a u kojoj meri mi u tim interakcijama, tvoreći „hlogram“, delujemo po zajedničkoj isprogramiranosti po kojoj je čovečanstvo, u suštini, stado.

5. To je, što se naučno kaže – SINHRONI NIVO, nivo aktuelnih, sadašnjih situacija.

6. Imamo i DIJAHRONI NIVO, nivo koji se opet može posmatrati kao poseban, NAŠ LIČNI „HOLOGRAM“, a koji nastaje tako što se u njega izlivaju, TAČNIJE – IZLIVALI SU SE, impulsi iz glava svih naših predaka. To su naši DNK-programi.

7. Da li i kako uz sve ovo deluje i nekakav astrološki „hologram“, kao SUSTICANJE energija i uticaja planeta i sazvežđa – ne znamo, ali – ima debelih naznaka da ni ovi faktori nisu nedelatni.

Pa kad sve to sakupiumo na gomilu – ode u prah i pepeo tajnaška naivnost! Bar onome ko želi da bude svesna osoba, a onoj glavi koja se vlada po donkihotovskoj logici: nema sile koja će joj tu logiku poljuljati!

Splet svih ovih faktora daje nam jednu sumornu i zatvorenu perspektivu. Koju svakako ne rešavamo tajnaško-nojevskim zaranjanjem glave u pesak.

MEĐUTIM, ISTOVREMENO (ISTINA JE U PARADOKSU!) OVO SAGLEDAVANJE NAM OTVARA NESLUĆENE POVOLJNE PERSPEKTIVE! Otvara nam veličanstvene puteve koji nas vode i oslobađanju i aktiviranju (ili oslobađanju) naših zaturenih i posklanjanih moći!

Već je rečno na početku: ovaj fenomen treba posmatrati u njegovoj dijalektičkoj složenosti.

Jesmo mi, pojedinačno, zarobljenici svih nabrojanih, i ne smao nabrojanih, ko zna koliko ih sve ima, programa i „holograma“, VEĆ SMO I AKTIVNI UČESNICI I KREATORI, ILI – KOREKTORI. Možda su za sada domeni naših uticaja premali, preuski, ali – POSTOJE. Za početak je bitno da uopšte POSTOJE. Ako postoje kao premali i preuski – ZNAČI DA SE MOGU PROŠIRIVATI.

Teško je zaći u ove složenosti, i spoznajno zaći, i verbalno ih iskazati, pa su ponavljanja nekih stavki i česta rezimiranja neminovni.

DNK je u unutrašnjosti ćelije, u jedru. DNK je PROGRAM, u unutrašnjosti. Uzmimo DNK u oplođenoj jajnoj ćeliji. Iz nje se, PO TOM DNK-PROGRAMU, razvija CEO ORGANIZAM. Od DNK-programa, koji je u unutrašnjosti – vremenom dobijamo ceo organizam, koji je u spoljašnjem, koji je OSPOLJENJE DNK-programa.

ISTA PARADIGMA JE NA DELU I SA IZLIVANJEM SVETA IZ NAŠIH GLAVA, sa tim kako se fizički svet u kojem smo – IZLIVA IZ NAŠIH GLAVA (UMOVA). (Da ne ponavljamo, onaj svet nad kojim kreatorski imamo ingerencije, ne izlivaju se mora i planine iz naših umova u naš fizički svet.)

Šta su soliteri, putevi, mašine, kompjuteri, itd, itd, itd?! „TELA“, KOJA SU SU SE U REALNOST IZLILA IZ NAŠIH GLAVA (UMOVA), iz misli i programa koje smo mi za njih napravili (ovde ne mislimo na programe po kojima naši umovi funkcionišu, već na programe-planove koje mi napravimo za ono što radimo). Zgrada, put, kompjuter… imali su, imaju svoj „DNK“ u našem umu. ONI PREDSTAVLJAJU NAŠE OSPOLJENE IDEJE. I oni predstavljaju neke promene koje vršimo u realnosti, a na osnovu ideja iz naših glava.

To su programi koje smo mi kreirali, koji su se izlili uz realnost.

Vratimo se programima PO KOJIMA SMO MI KREIRANI, PO KOJIMA MI FUNKCIONIŠEMO, ILI – PROGRAMIMA KOJI PREDSTAVLJAUJU ZLOTVORSKA PREINAČENJA NAŠIH IZVORNIH PROGRAMA.

Ne znamo pouzdano, ali uzmimo da su nam glavni: DNK i astrološki programi. Uzgred, u vezi sa astrološkim programima… Jung je priznavao njihovu zanovanost, kao poznati psiholog, dakle, zapadnjački tip naučnika. Postoji negde njegov zapis u kojem kaže (otprilike): često se dešavalo da u svojim pshološkim ili psihoanalitičkim nastojanjima počne da oseća kako tapka u mestu, kako u svojim psihološkim „pretragama“ kod nekih ljudi shvata kao da je dospeo u ćorsokak. I zanimljivo je da mu je u nekom trenutku palo na pamet da posegne za astrološkim tumačenjima (on je i inače poznat po posezanju za znanjima iz raznih oblasti i kultura) – i onda mu se otvaralo polje shvatanja mehanizama kod ljudi koje je psihološki ispitivao.

Dakle, uzmimo da se kao refleksi naših DNK i astroloških programa javljaju: ponašanja, karakter, reakcije, percepcija, rezonovanje, sve ono što nas čini ličnošću. (Svakako je to pojednostavljeno, ali nam u ovom kontekstu ne smeta.)

Međutim, mi smo u ovom svetu sa drugim, sebi sličnim bićima, naš zajednički svet čine – NAŠE INTERAKCIJE. I videli smo da se tu pojavljuje „hologram“ kao plod naših interakcija. Uostalom, zgrade, putevi, kompjuteri… javljaju se takođe kao „hologrami“ pažnje, energija i angažovanja većeg broja ljudi. Možemo mi i sami mnogo toga da radimo i izgrađujemo, ali – otkud nam znanja, iskustva, alatke, materijal…?!

KAKAV JE U SVEMU OVOME ODNOS NAŠIH LIČNIH PROGRAMA I INTERAKCIJA U KOJE STUPAMO?! Dokle seže domen naših čisto ličnih programa, dokle je nešto čisto izraz naših ličnih programa, a odakle kreću uticaji programa drugih, programa kolektiva, itd?

Ako mi i jedni druge držimo u zarobljeništvu: da li je onaj ko je zarobljenik – zarobljenik PO SOPSTVENOM PROGRAMU?! ILI TEK U INTERAKCIJAMA POSTAJE ZAROBLJENIK?!

Jedno od ključnih pitanja, jer iz odgovora na njega proizilaze i smerovi za oslobađanje.

Naravno da sa sadašnjim svojim potencijalima to ne možemo ni najpribližnije da razgraničimo.

Astrološki programi bi trebalo da uključuju i sasvim konkretne osobe koje uspostavljaju, treba da uspostave sa nama baš određene odnose. Ili: ti programi imaju definisane tipove odnosa (npr. robijaški) koje treba da uspostvaljamo da određenim tipovima ljudi, sa kojima treba da dođemo u kontakte.

Jedna od paradigmi koja nam malo pomaže je koncept interakcije dva programa, koja je već navođena na primeru semenki biljaka. Svaka (oplođena) semenka određene biljke ima svoj program po kojem će se iz nje razviti sama biljka. Prirodno okruženje ima svoje programe, mikroklima konkretnog predela, koja podrazumeva i druge biljke koje se tu već nalaze, itd. Neke semenke padnu na pogodno tle, neke na tle na kojem su surovi uslovi, ili gde su svoje „carstvo“ već formirale „neprijateljske“ biljke, itd.

I onda iz interakcija proizađe ono što proizađe: neke semenke izdrže i najsurovije uslove, neke ne. DAKLE, INTERAKCIJA VIŠE TIPOVA PROGRAMA!

ŠTO BOLJE, PO NAS POVOLJNIJE PROGRAME IMAMO – TO SMO „JAČI“ (u nekim slučajevima to znači i bukvalno jači, podrazumeva veću snagu, izdržljivost, u svakom smislu) U INTERAKCIJAMA SA DRUGIM PROGRAMIMA. Što smo jači: naravno da ne znači da se bijemo protiv drugih, već znači – snagu uma, duha, karaktera, pa i fizičku snagu, ali zbog osnove kompleksa telo-um&duša-duh.

DAKLE, GENERALNO REČENO: ŠTO BOLJE SVOJE LIČNE PROGRAME BUDEMO IMALI, ILI ŠTO IH BOLJE BUDEMO KORIGOVALI, SREDILI, TO ĆE PO NAS BOLJA REALNOST DA SE IZLIVA IZ NAŠIH GLAVA. Deo realnosti koji možemo označiti kao našu ličnu realnost, već je rečeno – širecivilizacijske promene su neko drugo, teže pitanje koje ne zavisi od nas pojedinačno.

Kako da korigujemo svoje DNK i astrološke programe – to je onaj poseban praktični deo koji je najavljen, mada – brojne teme (naša intencionalnost i reprogramiranje, itd.) ovde su pokušavale da se dotaknu velikih i teških pitanja iz ove oblasti.

Da ovde naglasimo još jedan IZUZETNO BITAN MOMENAT: u promišljanju načina za korigovanje i/ili čišćenje naših ličnih DNK i astroloških programa – MI NE IZMIŠLJAMO NIŠTA NOVO, NE INSTALIRAMO U SEBI NIŠTA NOVO, PRE-PRE-MALE SU NAŠE INGERENCIJE ZA TAKO ŠTO. DA MI U SEBI, U SVOJIM NEKIM DUBLJIM PROGRAMIMA, U NEKIM STAVKAMA IZ TIH DUBLJIH PROGRAMA, VEĆ NEMAMO IDEJE O BOLJEM FUNKCIONISANJU – NE BI NAM SE TE IDEJE NI JAVILE U UMU.

DRUGIM REČIMA REČENO: MI OVIM NASTOJANJEM NA REPROGRAMIRANJU, POBOLJŠANJU NAŠIH LIČNIH PROGRAMA – SAMO NASTOJIMO DA OTKLANJAMO SKRAME, NANOSE I POSLEDICE ZLOTVORKSIH BRLJANJA PO NAŠIM IZVORNIM PROGRAMIMA. Mi se time borimo da DOPREMO do naših izvornih programa, da njima damo snagu i da ih „stavimo u pogon“!

Kao što je već rečeno: dokaz za to je što mi UOPŠTE I IMAMO OVAKVE IDEJE!

NEMOGUĆE JE DA NAM SE U UMU JAVI IDEJA O SLOBODI I O NAŠEM BOLJEM FUNKCIONISANJU, A DA MI TE IDEJE NEMAMO NEGDE U NAŠIM DUBINSKIM PROGRAMIMA! A za idejama, to je drugi deo našeg izvornog programa – intencionalnost, idu i potrage kako da se ideje realizuju, idu delovanja u smeru realizacije.

Ako u dubinskim, izvornim programima imamo kao stavke ideje o Slobodi i o boljem funkcionisanju, onda moramo imati i stavke o tome kako da same te ideje realizujemo.

RECIMO da su ovi  vi tekstovi vid skromnih nastojanja u smeru otkrivanja tih ideja…


(Bilo je možda još značajnih duhovnih otkrića ovde na blogu, značajnih razrešenja enigmi i našeg funkcionisanja i našeg oslobađanja. Ako ih je još bilo, onda je možda ovo jedno od (naj)značajnijih. Vreme će pokazati da li je tako, a dok se vreme u vezi sa tim ne oglasi – imam prava da verujem da jeste ovako kao što mi se čini. Te da u tom međuvremenu uživam u ovome što mi se čini ili što se babi snilo…)

Koliko mi je poznato – od E. Kuea, kroz ideju o autosugestiji, potiče metoda koja se zasniva na PONAVLJANJU, možemo reći – papagajskom ponavljanju, a vezano za nastojanje na izvođenju promena i za postizanje ciljeva, u domenu svog zdravlja, ponašanja, u domenu sudbinskih tokova.

Savremen(ij)i tajnaši su već uveliko razgranali ove početne ideje i korake, kroz često i složenu metodologiju, ali u kojoj opet ključni oslonac ostaje – PAPAGAJSKO PONAVLJANJE. Bilo verbalno, bilo kroz vizualizaciju. Bilo da je to forma cilja kojem se teži, bilo forma ISHODA, kao slika već postignutog cilja.

Treba li PONAVLJATI (ono što je ovde na blogu već naglašavano) – da (papagajsko) PONAVLJANJE nije primereno IZVORNOM FUNKCIONISANJU LJUDSKOG UMA?! Ponavljanjem istih rečenica, ideja – um se obogaljuje, neurotizuje, kreativno slama, umrtvljuje. U svakom slučaju – stavlja van tokova normalnog, njemu primerenog funkcionisanja.

To je smer od ponavljanja ka umu.

A smer od uma ka ponavljanju: ako iz uma stalno „cure“ jedne te iste ideje i priče, znak je takođe nekakvog njegovog poremećaja. Ne poremećaja u metalnom smislu, već poremećaja izvornog funkcionisanja uma.

Ponavljanje kao baza delovanja u okviru tajnaštva (stalno i stalno ponavljaš jednu te istu rečeničnu formualciju cilja kojem težiš ili ponavljaš zamišljanje slike cilja), ponavljanje pri čitanju molitvi, u mantranju, takođe i u nekim vidovima meditacije – sasvim su bezazleno štetni vidovi u odnosu na ŠIROKO INSTITUCIONALIZOVANO PONAVLJANJE, a u okviru školskih sistema.

Postojeće, ČAK PLANETARNO obrazovanje zasniva se bazično na KRETENIZUJUĆEM PONAVLJANJU sadržaja učenja. Zato moram da ponovim (!) izuzetno pronicljivu kvalifikaciju akademika P. Savića: „Imamo obrazovanje koje nam kretenizuje decu!“. Lekcija se „UČI“ tako što se više puta pročita, pa se više puta ponovi. Jedna, druga, treća, peta… Pa idu ciklična ponavljanja u formi TZV. obnavljanja. Što se sve zaniva na SULUDOJ IDEJI da znanje čine OKAMENJENE IDEJE koje se na silu ubacuju u um.

Bio je ovo malo širi osvrt na ulogu ponavljanja rečenica i ideja u funkcionisanju uma, radi informisanja, a nama ovde je potreban momenat ovog ponavljanja u sklopu nastojanja na izvođenju promena.

Ne tvrdim da tajnaši kroz ponavljanje nisu postizali efekte, njihove zasluge u demonstriranju efekata uma na izvođenju promena uvek sam naglašavao, uz stavljanje na stranu svih njihovih plitkosti i duhovno-psiholoških zastranjenja. Daje ponavljanje efekte na izvođenju promena, KAO ŠTO JE NEKE EFEKTE DAVALO I ORUĐE IZ KAMENOG DOBA!

Dakle, umu nisu svojstveni ukrućenost i statičnost u formi ponavljanja, već STALNA AKTIVNOST, u formi prerade informacija i dolaženja do novih viđenja, preispitivanja, shvatanja, uvida, u formi stalnih prestruktuiranja postojećeg fonda ideja.

No, krenimo malo nekim drugim putem, putem koji nam se otkriva u duhovnim istraživanjima koja se dobrim delom obelodanjuju ovde na blogu.

Dovoljno se ne razumem u računarstvo da mogu da pretpostvaljam da ažuriranja programa znače izmene i nadopunjavanja dodacima, RADI USAVRŠAVANJA, radi boljeg i efikasnijeg funkcionisanja… (Imam neki tablet, dakle, andorid-formu, koji tek povremeno koristim, pa kad počnu da mi iskaču ažuriranja, dođe mi da zavapim: „Aman, ostavite me na miru! Pa zar mora stalno sva ta ažuriranja?!“.)

Uzmimo neki cilj, koji za sebe definišemo, na primer: „Imati, steći stabilnost i Ravnotežu“. Taj cilj se može razraditi u vidu mini-programa, ali programa u nekoj najelastičnijem smislu (ne sa pojmom „program“ u nekom pravom informatičkom vidu): šta shvatamo kao stabilnost i Ravnotežu, kako mislimo da ih možemo postići, koje praktične korake nameravamo da preduzmemo.

Po tajnaškoj proceduri i metodologiji mi bismo to što smo kao program zapisali – podvrgnuli REŽIMU STALNOG PONAVLJANJA, verovatno svakodnevnog, možda i više puta dnevno. DOK NAM UM NE PROKLJUČA! Pa nije ni čudno da se kod mnogih koji krenu putem ovakvog ponavljanja javi psihološki pritisak, te odustaju.

Po RECEPTURI AŽURIRANJA PROGRAMA: MI BISMO SE GORE DEFINISANOM PROGRAMU CIKLIČNO VRAĆALI, TE PONEŠTO DODAVALI, PONEŠTO MENJALI. Možda novi uvid, možda nešto što smo o tome pročitali, a prihvatljivo nam je, možda bismo i povremeno prestruktuirali ceo program, možda bismo uneli i neke korekcije u sam program, jer možda vremenom shvatimo da smo u nekom od glavnih smerova programa pogrešili, itd. ALI NA OVAJ NAČIN DOBIJAMO JEDAN ŽIV I ZANIMLJIV PROCES, PRIMEREN KREATIVNOJ PRIRODI UMA.

Sad pogedajmo Zlotvorsku lukavu prirodu!

MI VEĆ FUNKCIONIŠEMO PO NJIHOVIM NAOPAKIM PROGRAMIMA, ILI PO NJIHOVIM ISKRIVLJENJIMA NAŠIH IZVORNIH PROGRAMA. Oni su nam životni ambijent tako vešto podesili, da nas STALNO I STALNO NAVODE NA AŽURIRANJA TIH NJIHOVIH PROGRAMA ILI ISKRIVLJENJA. Te nas, dakle, navode na ojačavanje i „širenje“ tih njihovih programa ili iskrivljenja. Ako, na primer, programirano stresogeno reagujemo i na najmanje životne sitnice – MI DOBIJAMO STALNO SITUACIJE PREKO KOJIH TAJ PROGRAM AŽURIRAMO. Um nam se tu svesrdno uključuje na našu štetu.

Zato je, ako se upustimo u promene – đavolski teško izvoditi ih. Ažuriranja starih antirazvojnih programa se ukorenilo do nivoa INERCIJE, a zaista treba imati snage za ažuriranja novopostavljenog programa, kao i za, što je povezano, izvođenje praktičnih koraka u vezi sa tim, tamo gde su praktični koraci mogući.

ŠTO SVE MANJE AŽURIRAMO STARE PROGRAME, A SVE VIŠE NOVE – TO STARI PROGRAMI SVE VIŠE ATROFIRAJU, A NOVI SE UČVRŠĆUJU. Jeste ovo jednostavan i zaista delatan princip, ali – toliko je u svemu ovome potrebno vremena, strpljenja, istrajnosti, jer treba računati i na dodatna stalna Zlotvorska treskanja, da ovo što je teorijski vrlo jednostavno – u praksi ispada kao vrlo teško i komplikovano.

Te se ljudi radije i ne upuštaju u promene. Ali to onda znači da se prepuštaju starim programima. Eventualno oni mogu da odolevaju ažurnom ažuriranju (pleonazam, koji u ovom kontekstu ima smisla) starih programa, ali – ne uspostavljaju nove i faktički funkcionišu po starima.

Pisanje ovde na blogu se takođe može sagledavati u kontekstu AŽURIRANJA PROGRAMA.

Ciklično sam se vraćao onim temama koje su u nekoj formi i inače u okviru mojih ciljeva, te sam im dodavao nova sagledavanja i nove uvide. Možda ponekad i značajnije menjao stare koncepte-programe, što je moglo da ispadne kao nedoslednost, a što, u stvari, ima drugačiju prirodu. Te otuda tekstovi koji drugima mogu da deluju kao ciklično puko ponavljanje istih tema.

Opravdano ovo što je ovde objašnjeno drugima možda neće značiti bogznašta, meni lično sa ovim uvidima se raspetljavaju mnoge metodološke zavrzlame. Što ne znači kako mi se čini da je sve razrešeno, ali – jedan značajniji pomak svakako jeste u pitanju.

 

DAKLE, OBRATITE PAŽNJU NA TO KOJE OD SVOJIH PROGRAMA SVOJIM RAZMIŠLJANJIMA, TE IZ NJIH PROIZAŠLIM POSTUPCIMA I REAKCIJAMA – AŽURIRATE!


(Nerazvojno, sve ono na gomili što je označavano kao neevolucionističko i antievolucionističko, razvojno – evoluicionističko. Ispada da su domaći termini zgodniji za manevrisanje u govoru i pisanju.)

1. Princip koji tajnaši shvataju i primenjuju iskrivljeno (eto jedne distorzije ili posledice frekvencijskog ometanja!): usredsrediti se na pozitivno, razmišljati samo o pozitivnom, posvećeno se baviti (samo) ciljevima koje sebi postavljamo. Što znači šizofreni beg od realnosti, tj. od problema koje realnost sadrži, a ova sadašnja kao da nas samo problemima i daruje.

2. Na drugoj strani krajnosti je nesvesno pasionirano bavljenje samo tamom i problemima. U masovnoj svesti se očituje preko izrazite dominacije „crnih“ vesti i informacija: i u plasiranju u medijima, i u interesovanjima čitalaca, gledalaca, primalaca informacija. Naravno da crnilo u vestima i informacijama ne bi dominiralo – DA NE DOMINIRA U REALNOSTI. Viši vid dominacije ove komponente realnosti u našoj svesti je pasionirano bavljenje SAMO raznim spektrima aspekata planetarnog stanja koje smo ovde nazvali „Karantin-Pakao-Zatvor“, kao i bićima njegovim kreatorima i održavaocima.

3. Već ranije smo konstatovali da je uvek rešenje: ne beg u jedan pol dualnosti, već – sinteza dualnosti (Isus Nekanonski: „Kada se dvojica pomire u ovoj kući…“).

4. Izrazito dominirujuće crnilo ove realnosti, dakle, sve aspekte Karantina-Pakla-Zatvora (bavljenje Zlotvorima kao kosmičkim Bitangama nam je uzgredna tema, kada za nju imamo vremena, nešto kao tema-gratis, primarno nam je bavljenje otklanjanjem posledica njihovog planetarnog Brljanja, a njima neka se bavi onaj ko im je dozvolio da sve ovo rade, oni nisu u našoj ingerenciji) ne možemo previđati, ne možemo bežati od njih, ne možemo se ne suočavati sa njima.

5. Ali će to biti efektivno i izbalansirano ako ide paralelno sa bavljenjem REŠENJIMA I RAZVOJNIM CILJEVIMA. To bi u ovom domenu bila sinteza dualnosti. Mi moramo biti ukorenjeni u crnilu i u problemima ovog sveta – DA BISMO GA URUŠAVALI I PRETVARALI U TRULEŽ, NA KOJOJ, KAO NA TRULOM PANJU, TREBA DA FORMIRAMO MLADARE NOVOG SVETA. Što smo radikalniji u svojim težnjama i ciljevima, to moramo dublje da budemo ukorenjeni u crnilu i u truleži ovog Starog, odumirućeg sveta. ALI – MA KOLIKO BIO DUBOK KOREN NEKOG DRVETA, STABLO GA SVOJOM VISINOM UVELIKO NADMAŠUJE. Dakle, bavljenje RAZVOJNIM ciljevima i aspektima Novog sveta mora da nadmašuje bavljenje NERAZVOJNIM, PROTIVRAZVOJNIM aspektima ovog Starog sveta.

6. Da na primeru pokažemo u kojem smislu su tajnaši (koji imaju svoje druge zasluge) u ćorsokaku u vezi sa ovim principom, odnosno, šta znači primena ovog principa na ispravan način. Moram da pođem od obrazovanja, koje je počastvovano time da me ima za zarobljenika (a, evo, baš danas krećemo sa formalističkim zamajavanjima do sto i nazad, do kojih ti se zavrti u glavi kao kad se voziš na ringišpilu!).

7. Tajnaški princip: ne baviti se problemima i crnilom realnosti, već samo pozitivnim „stvarima“ i ciljevima – značio bi: pronalaziti ono što je lepo u radu u obrazovanju, normalno postavljati sebi ciljeve u okviru tog rada, jer taj rad, onome ko je u njemu, predstavlja profesiju koja mu ispunjava četrdesetak godina života, nalaziti u njemu povode za radost i ispunjenje… Naizgled je to u redu. Međutim, tek kad zavrnemo rukave, duboko udahnemo vazduh i zaronimo u obrazovni mulj, u obrazovno živo blato, u obrazovno smetlište – MI SHVATAMO KOLIKO BI PRIMENA TOG TAJNAŠKOG PRINCIPA U OVOM KONTEKSTU BILA SULUDA. Da ponovim odličnu dijagnozu akademika Pavla Savića, dijagnoza koju treba kao mantru ponavljati (sve dok ne počne da dopire do svesti onih koji rade u obrazovanju): „Imamo obrazovanje koje nam kretenizuje decu. Ja se zaista bojim idiotizacije dece ovakvim obrazovanjem.“ I kada sa takvom zaronjenošću prokrstarite tim muljem uzduž i popreko – shvatite da u njemu ZDRAVE MRVICE nema, sve izopačeno, iskrivljeno, sve usmereno na energetsko i psihološko slamanje svih aktera (i nastavnika i učenika), itd, itd, itd.

8. Dakle, tek nakon uranjanja u crnilo i u probleme – MI SHVATAMO ŠTA MOŽE, DA LI MOŽE, KAKO, KOJIM SMEROM da se menja, kakvi ciljevi da se postavljaju, čemu da se teži. Uslučaju ovog primera: s obzirom na sveprožimajuće bolesno stanje obrazovanja – nikakvi ciljevi se ne mogu postavljati UNUTAR SISTEMA koji ga ovakvog održava. Ali, naravno da se načelno ciljevi u vezi sa obrazovanjem, sa drugačijim planetarnim obrazovanjem, mogu i moraju postavljati.

9. Zlotvori opako stežu, te razmišljanja o razvojnim ciljevima, nasuprot dominirajućim nerazvojnim i protivrazvojnim stegama, ne mogu dati ZA SADA rezultate. Ali, sa ovakvim razmišljanjima o razvojnim ciljevima se nekada, nekako mora započeti, da bismo polako, obeshrabrujuće polako, stvarali NAJPRE USLOVE U SVESTI za ostvarivanje ciljeva. Alternativa je: apatično (ili i besno, svejedno je) se prepustiti sve dubljem uranjanju u crnilo i blato ove Zlotvorske planetarne Distorzije.

10. Ovde opisani princip ja uveliko primenjujem u vanvirtuelnoj realnosti. Tačno je da je došlo do ISKLIZNUĆA u njegovoj primeni ovde na blogu, u pisanju ovih tekstova. To mi je postalo jasno sa prethodnim višedelnim tekstom, u kojem je imalo materijala za četiri dela sa nabrajanjem mehanizama ili posledica Zlotvorskih frekvencijskih ometanja i iskrivljavanja našeg funkcionisanja i funkcionisanja života na Zemlji. Pa mi je došlo do svojevrsnog KOČENJA u vezi sa daljim razvijanjem te teme, ali i generalno u vezi sa samim smerom pisanja. Morao sam da zastanem i detektujem ishodište, njega sam ovde opisao, pa se nadam da će nakon njega, dakle, nakon ovog teksta – pisanje na blogu da krene drugačijim smerom.


kako do beskrajne en.

1. Pretpostavka o sveprožimajućoj Beskrajnoj Energiji.

1.1. U zatvorenom smo sistemu Karantina-Pakla-Zatvora, izloženi, valjda skupa sa svojim Zlotvorskim Vladarima, gušeće-slamajućem delovanju Entropije. Bar onima nam koji imamo NEILUZIONISTIČKE duhovne težnje ne da bi dobro došao, nego je deo duhovnih težnji – pronalaženje ključa za raspolaganje dovoljnim količinama Energije pomoću kojih bismo radili na RAZVOJNO-PREOBRAŽAJNOJ misiji. Razvojno-preobražajnoj – najpre u vezi sa sobom, naravno (i samom slabom duhu je potrebna pomoć, ne daje on pomoć drugima), pa onda i šire.

1.2. PRETPOSTAVLJENA BESKRAJNA ENERGIJA JE SVAKAKO SVEPROŽIMAJUĆA. Naravno da je ovo teza, ali je u skladu sa nekakvom kosmičkom logikom, u meri u kojoj nam deluje da vladamo njome. Kao što, valjda, Duh prožima svu Kreaciju. Dakle, (pretpostavljena) Beskrajna Energija ne može biti u fizičkom smislu TAMO NEGDE, VAN KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, pa da sad treba da tražimo neke tunele ili portale da dođemo do nje.

1.3. Ako je ova (pretpostavljena) Beskrajna Energija sveprožimajuća – kakva je onda Energija koju svi „regularno“ dobijamo, u Entropiji nekako sve manje, i na osnovu koje u dubljem smislu postojimo, nezavisno od fizički nam znanih vidova energije (o čemu je već bilo reči)? Jedno od milion pitanja na koja nemamo odgovore, možda… postoji „regularna“ Energija koju dobijaju sva bića na Zemlji, NEZAVISNO OD BILO ČEGA, nezavisno od bilo kakvih uslova ili faktora, energetski resurs koji svako dobija da ga upotrebi onako kako hoće, TAČNIJE, ONAKO KAKO JE ZLOTVORSKIM PROGRAMIMA NATERAN. BESKRAJNA ENERGIJA BI BILA DOSTUPNA SAMO ONIMA KOJI OTKRIJU KLJUČEVE ZA NJU, koji u svom biću, u svom kompleksu um-duh-telo ispune uslove za nju.

2. Visoka (viša) frekvencija (svesti) – ključ za kontakt sa njom.

2.1. Videli smo koje nam šaljive ključeve nudi Ra-podvaldžija: a) proučavanje „drveta života“, tarota ili astrologije; b) uzvišeni seksualni odnos duhovno razvijenih osoba. U oba slučaja njegov „akcenat“ je na RAZVIJENIJOJ SVESTI, i u ovome se svakako možemo složiti sa njim, tj. deluje nam ova ideja prihvatljivo. „Regularnu“ Energiju dobijaju svi, na volju im je kako će je zlo-upotrebiti, kako će biti prisiljeni da je zlo-upotrebe, nivo svesti tu ne igra nikakvu ulogu. Za „zahvat“ u vanredne energetske izvore: potrebna je viša svest.

2.2. Viša svest – prihvatljivo nam je. Ali to treba da konkretizujemo u odnosu na Energiju, saobrazno prirodi Energije. Ako tragamo za drugačije, primereno prirodi Energije iskazanom ključu za kontakt sa (pretpostavljenom) Beskrajnom Energijom, onda bi to bila, na primer, VIŠA FREKVENCIJA. Po nikako slučajnoj analogiji sa prijemom radio-talasa. (Nekada je bilo tih radio-aparata, sada ta vrsta izumire.) Jedna radio-stanica emituje program na SVOJOJ FREKVENCIJI. Ti njeni talasi preplavljuju sve što postoji u domenu tih talasa, u tom domenu oni su „sveprožimajući“. Baš program te radio-stanice prima radio-aparat koji se na nju podesi, koji podesi svoje frekvencije, da budu u skladu sa frekvencijama te radio-stanice.

3. Podvaldžijski koncepti o podizanju frekvencija (svesti).

     3.1. Koncepti postojeće duhovnosti (stare duhovne paradigme).

3.1.1. Možemo reći, a to vide oni koji su spremni da vide ovakve deziluzionirane činjenice, da za sada postoji, i uveliko i stabilno dominira planetarnom duhovnošću – planetarno JEDAN PODVALDŽIJSKI SVEPROŽIMAJUĆI DUH duhovnosti, jedan jedinstveni planetarni duh duhovnosti ili metafizike, samo razrađen i raščlanjen kroz maltene nesagledivo mnoštvo posebnih religija, učenja, teorija, struja, itd. Dakle, uočljivo je da se načelno rast svesti, dakle i podizanje frekvencija svesti u ovom jedinstvenom (podvaldžijskom) planetarnom duhu duhovnosti ili metafizike – KLJUČNO VEZUJE ZA TZV. DUHOVNE METODE ILI DUHOVNU PRAKSU I ZA DUHOVNE CEREMONIJE. Da, dodaje se tome i ispravno delovanje, ali – duhovne metode, praksa i ceremonije su alfa i omega rasta svesti (neki pri tom i govore dodatno o podizanju frekvencija svesti, većina ne).

3.1.2. Meditacija, joga, molitvena praksa, mantranje, prisustvovanje (ređe su varijante – učestvovanje) u religioznim ceremonijama – da se zadržimo na najprisutnijim, najprimenjivanijim i najčuvenijim putevima za rast svesti.

3.1.3. Nesporno je da svaka od ovih metoda ili praksi ima neke svoje efekte, ali koji nikako nisu u nekoj njihovoj SVETOJ PRIRODI, kao što se misli, nego u sasvim banalnim momentima, no, ovo pitanje je sasvim po strani u odnosu na našu temu, pa da na tu stazu ne zalazimo (ovog puta).

3.1.4. GENERALNI PREVID ILI GENERALNA ILUZIJA ovakve baze stare-postojeće-zamajavalačke duhovnosti ili duhovne paradigme: REDUKCIONIZAM! Strašni, vešto zamaskirani REDUKCIONIZAM! A) U našem realnom funkcionisanju, DODATNO, U NAŠEM REALNOM FUNKCIONISANJU U REALNOM KARANTINU-PAKLU-ZATVORU, što znači i „masu“, „more“ naših is-programiranosti, iznuđenosti, prinuđenosti na sve i svašta, na svakakva delovanja, na svakakvu percepciju i svakakvo rezonovanje… B) Pa uz činjenicu da to naše funkcionisanje znači zaronjenosti u složene životne kontekste, dodatno, prihvatamo odličan koncept Ra-podvaldžije, o kompleksu um-duh-telo, dakle, i uz činjenicu o složenoj povezanosti, sprezi, isprepletenosti uticaja uma-duha-tela… SVESTI KLJUČNO, U MNOGIM PLANETARNIM DUHOVNO-PODVALDŽIJSKIM OGRANCIMA I JEDINO: RAST SVESTI (PODIZANJE FREKVENCIJA SVESTI) – NA JEDAN ASPEKT, NA JEDNU AKTIVNOST, TAČNIJE, U VEĆINI SLUČAJEVA JE TO JEDNA PASIVNOST… E, TU PODVALU JE MOGLO DA PROGUTA SAMO OVOLIKO DUHOVNO I PSIHOFIZIČKI OBOGALJENO I UNAKAŽENO ČOVEČANSTVO! (Kojem, naravno, svi pripadamo, i iz kojeg nastojimo da se iskobeljamo.)

3.1.5. Naravno, pre-široka je to priča, uzmimo samo neke „akcente“. U ovim iluzionističkim duhovnostima ne vidi se krucijalnost Ravnoteže, kao balansa Energije, koji znači kakav-takav sklad između našeg angažovanja i neangažovanja. Šta svakodnevno višesatno praktikovanje neke od nabrojanih metoda ili praksi drugo u ovom slučaju znači do – pad u neravnotežu? Odnosno, ako se ta praksa svodi na poneku dnevnu seansu od dvadesetak minuta (ima takvih varijanti vezanih za meditaciju): šta u haosu sa dnevnim ne-ativnostima može, ne značajnije, nego išta da nam u vezi sa napredovanjem u svesti pomogne takvo „duhovno“ bavljenje?

3.1.6. Još samo jedan „akcenat“: metode ili prakse koje se ključno zasnivaju na REPETITIVNOSTI…! Prvenstveno molitvena praksa i mantranje. NAŠ UM ZDRAVO I NORMALNO, A IZVORNO, NE FUNKCIONIŠE PO PRINCIPU REPETITIVNOSTI (PONAVLJANJA). TAMO GDE SE SPONTANO JAVLJA REPETITIVNOST – ZNAK JE DA NEŠTO U FUNKCIONISANJU UMA NIJE U REDU. Druga je stvar sa PRISILNOM repetitivnošću, kao u slučaju ovih kaobajagi duhovnih metoda ili praksi, ili kao što je slučaj u školi, SA KAOBAJAGI UČENJEM, BUBANJEM, što uistinu nema „blage veze“ sa stvarnim učenjem, a svodi se na prisilno, mučno i žalosno memorisanje nepreglednih količina informacija. NE SAMO DA JE PRISILNA REPETITIVNOSTI MUČNA I DEGRADIRAJUĆA ZA UM, NEGO ON, KAD MOŽE, ISKLJUČUJE SE IZ REPETITIVNOSTI, te ide svojim tokom. Što reče jedna koleginica, nakon višesatnog govornog naprezanja na časovima: „Više mi jezik ne prati mozak!“.Nema šanse da sveštenik ili monah po hiljaditi put čita ili sluša jednu te istu molitvu, a da je to svaki put sa punim fokusom u njoj, na njoj, da joj oseća punoću značenja kao kada ju je prvi put čitao, ili kao kada prvi put čita neki tekst. A ako mu to uspeva – onda je znak da mu nešto sa funkcionisanjem uma nije u redu. UM NAM JE IZVORNO DIZAJNIRAN ZA AKTIVNOST I ZA KREATIVNOST! (Pri čemu su krajnosti u ovom smislu za posebno sagledavanje, ali svakako pokazuju nešto što nije u skladu sa izvornim svojstvima uma: a) kada nam koloplet „prisilnih misli“ kojima ne možemo da ovladamo stvaraju haos; b) kada prigušimo svaku misao u meditaciji. Ni jedno, ni drugo ne mogu biti normalna ispoljavanja ili normalne težnje. Obema je „lek“ ili orijentir prirodni metod opuštanja: nepomično ili bolesničko ležanje. Tada se i „prisilne misli“stišavaju, a ako se tom prilikom zađe u bezmisaonost – zašlo se prirodnim tokom i procesom.)

     3.2. Tajnaško-njuejdžerski koncepti.

3.2.1. SVETO, NEPRIKOSNOVENO TAJNAŠKO-NJUEJDŽERSKO NAČELO o podizanju frekvencija (vibracija) je: „POZITIVA“, uvek i svuda, samo i jedino – biti pozitivan, fokusirati se na pozitivne „stvari“, pozitivno misliti, pozitivno osećati, biti sav, „ceo celcat“ pozitivan! Načelo koje i ne bi bilo toliko šizofrenično i blesavo – da ne živimo u Ambijentu Karantina-Pakla-Zatvora, koji je uz to, gratis, I SVET DUALNOSTI.

3.2.2. Kao prvo: u ovakvom, KPZ-svetu dualnosti, NITI SE DUALNOSTI POZITIVNO-NEGATIVNO MOGU TAKO LAKO, ILI BAR NE UVEK TAKO LAKO, RAZLUČIVATI, NITI SE MI MOŽEMO UVEK TAKO LAKO SNALAZITI – ČEMU DA U ODREĐENIM SITUACIJAMA TEŽIMO. Odnosno, razlučivanje i snalaženje sa polovima pozitivno-negativno u brojnim, dominantno brojnim situacijama tek bi trebalo da nam bude predmetom promišljanja, od kojeg se u tajnaško-njuejdžerskoj ideologiji apriori odustaje, jer se apriori odbacuje svaka opasnost da nam fokus zakači i negativni sektor postojanja.

     3.2.2.A. Muke i problemi mogu da nas kale, oni mogu biti negativni „po definiciji“, a da nam ispadnu sa pozitivnom funkcijom. Već je navođen primer: pripadnici elitnih vojnih, policijskih, itd. jedinica prođu kroz pakao obuke, ali – postanu elitno prekaljeni i osposobljeni. Svi imamo dosta takvih primera u ličnom životu, samo što su oni u prepletu sa hroničnim mukama i problemima koji nisu u razvojnoj funkciji, već nam ih životnim programima Zlotvori nameću radi mrcvarenja, dakle, psihofizičkog i duhovnog slamanja, pa ih ne razlikujemo.

     3.2.2.B. Bavljenje morem iluzija u ovom svetu je suštinski negativno, jer njiime vreme i Energiju utapamo u Iluziju, delujući protiv svoje razvojnosti. A mi možemo tim iluzijama, besmislicama i glupostima da se bavim sa oduševljenjem, dakle – sa, spolja posmatrano, pozitivnim nabojem i namerama. Na primer: briga, pažnja i Energija (preterano) uloženi u neki hobi, u tzv. kućne ljubimce, u uzgajanje i negovanje cveća, itd, ili – naš  napor koji doživljavamo kao pozitivan, a koji ulažemo u napredovanje u karijeri, podjarmljujući se nadređenima.

     3.2.2.C. Tolike situacije nas navode na šizofrenu percepciju realnosti, a u sveto ime posvećenosti pozitivnim sadržajima, pozitivnom mišljenju i osećanjima. Stereotipni primer, ali da se ne mučim da tražim neki originalan: prolazimo pored nekog bednika koji rije po kontejneru, što je negativna situacija, a mi se fokusiramo na neki lep cvetić koji je pored kontejnera, što je pozitivni aspekt, ili na lepotu kontejnera, ako je neki noviji tip.

     3.2.2.D. Takođe, u mnoštvu situacija mi se i ne možemo sasvim jasno snaći, takav je ovaj svet KPZ-dualnosti – DA LI JE U PITANJU NEŠTO POZITIVNO ILI NEGATIVNO, da li nešto doživljavamo ili treba da doživljavamo kao pozitivno ili kao negativno. Na primer, UMETNIČKA SLIKA, koja se zove „Pokolj na Hiosu“ (E. Delakroa). A šta je naslikano na toj slici sa „pokoljem“ u nazivu, ne treba ni objašnjavati. Ili, čuveno Andrićevo nabijanje na kolac, tj. njegov opis kako Radisava nabijaju na kolac u romanu „Na Drini ćuprija“. DA LI SU OVO POZITIVNI ILI NEGATIVNI MOMENTI, DOGAĐAJI?! Po sadržaju – svakako su negativni, ALI – ONI SE NALAZE U UMETNIČKIM DELIMA, umetnička dela se bave lepotom, ona sama su LEPO I LEPOTA, tim pitanjima se bavi estetika, nauka o lepom, dakle, i pokolj i nabijanje na kolac: trebalo bi da su pozitivni, ukoliko ih doživljavamo saobrazno kontekstu u kojem se nalaze – TREBA DA IH DOŽIVLJAVAMO KAO LEPE.

3.2.3. Već je „apsolviran“ jedan od principa oslobađanja, aktiviranja naših moći: pomirenje ili sinteza dualnosti. I već je u tom smislu citiran podvaldžija Isus Nekanonski, objašnjenje iz „reda istine“: „Kada se dvojica pomire u ovoj kući i kažu gori: ‘Pomeri se!’, pomeriće se“.

     3.2.3.A. Dakle, u vezi sa svetim načelom tajnaško-njuejdžerske ideologije: u svetu dualnosti rešenje nije u tome da se beži od jednog pola dualnosti, od negativnosti i negativnih sadržaja, a da se istovremeno bude samo u drugom polu dualnosti, u pozitivnosti i u pozitivnim sadržajima. Kao što se ne može biti samo u naprezanju ili samo u opuštanju, oba slučaja imaju svoje teške posledice, tako se ne može, realno i normalno, biti ni samo u pozitivnom ili samo u negativnom.

     3.2.3.B. Pravi cilj treba da bude SINTEZA DUALNOSTI, koja znači nadilaženje i  jednog i drugog, cilj treba da nam bude u razvijenoj unutrašnjoj distanci sa kojom nas, na primer, niti snalazi ekstaza sa pozitivnim emocijama, niti očaj sa negativnim. U KOJOJ SU I JEDNE I DRUGE SUPTILNE I NEPOTRESAJUĆE. Šire, u vezi sa opštim svojstvima pozitivno-negativno to znači: niti ćemo bežati od negativnih sadržaja, kada nam iskrsnu, niti ćemo samo hrliti pozitivnima, BIĆEMO NEUTRALNI PREMA OBA. A prava težnja treba da nam bude usmerena – KA EVOLUCIONIZMU, ka razvojno-preobražajnim momentima i delovanju.

     3.2.3.C. Pozivaju se neki iz ovih krugova na neko od eksperimentalnih istraživanja kojim je instrumentima konstatovano da su pozitivne emocije zaista visokih, a negativne niskih vibracija. Pitanje je šta je tu i kako mereno, I DA LI NAM INSTRUMENTI MOGU DATI ZA NAŠE DUHOVNE SMEROVE POUZDANE REZULTATE. I tzv. visoko C je izuzetno visokih virbacija, pa – od njega pucaju čaše i lusteri. Ako oni pucaju, onda ni „slušnom aparatu“ u našem fizičkom telu ne može od toga da bude sve sama milina. Jedino je jasno: sve dok su jakih intenziteta – naše emocije nikako nisu ni poželjne, ni U RAZVOJNOJ FUNKCIJI. I tamo gde se ispoljavaju jaki intenziteti pozitivnih – moraju negde u dubini bića da čuče i jaki intenziteti negativnih emocija. Rešenje je u njihovom „ublažavanju“ do suptilnih, maltene jedva primetnih manifestacija, a nema aparata koji takve frekvencije emocija može da izmeri. Jer bi on onda mogao da meri i frekvencije naših misli. Uostalom, od svih takvih fizičkih merenja nikakva nam duhovna korist!