Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Smisao

1.

Rekoh ranije, nedavno…

„Korona“ svakako jeste…

Početak.

Nekih dešavanja…

Koja vode raspetljavanju…

Planetarne Scene.

Da li nužno ka poželjnom…

Za nas…

I šta je to…

Poželjno za nas…

Pojedinačno…

Posebna su pitanja…

Videćemo već…

I videćemo još…

2.

To ne znači…

Da je sve već lakše…

Da već jasno uplovljujemo…

U neki Novi svet…

Sve je još teško…

Preterano teško…

I još, TEK idu reakcije…

Gosodara/Zlotvora.

Njihove…

Ili naše, ljudi, na promene…

Ko to zna…

Ali sasvim sigurno…

Proces je pokrenut.

Što ga trenutno ne očitavamo…

Kao po nas povoljnog…

Ne znači…

Da nije dobar.

Tj. RAZVOJNI.

3.

Slabljenje Mase.

Stada.

Svesti i energija Mase.

Dubinsko olakšanje.

Prvi počeci.

To znači…

I slabljenje pritisaka…

Na one koji nisu…

U Masi…

U smislu integrisanosti.

Stopljenosti.

A fizički u Masi…

Mora se biti.

Ovako ili onako.

Bliže ili dalje.

4.

UPRAVO…

Sa tim slabljenem Mase…

Počela su da mi dolaze…

Razna raspetljavanja.

U raznim pitanjima…

O kojima je ovde bilo reči.

U finesama.

Ali i jedno novo…

A BAŠ KLJUČNO!

I usuđujem se da kažem…

Elemenat („peti“)…

Koji je nedostajao svima…

Koji su do sada…

Bivali, tragali, umišljali…

U okviru duhovnosti.

Ili metafizike.

Preširoka…

Prekomplikovana priča…

Da sada to pokazujem…

Dokazujem…

Hologramski „hodom“…

Biće ona već…

Osvetljavana šire…

Potpunije.

5.

Taj novi ključ…

Daleko od atraktivnosti…

Onoga što mnogi…

Duhovno zainteresovani…

Vide kao ključ-atrakciju…

Senzaciju…

A u stvari…

Taj „peti elemenat“…

U organizaciji naše pažnje…

Mišljenja…

Težnji…

Vladanja Energijom…

Energetikom…

Toliko je presudan…

Da je teško opisati.

6.

Ravnoteža.

Kao pomirenost dualnosti…

Naprezanja.

Opuštanja.

Približna proporcionalnost.

O tome sam stalno pisao.

Ovde.

Stalno naglašavao.

I stalno mi se to…

I potvrđuje.

Novina…

Ravnoteža – DA!

Ali u preseku…

Još jedne linije dualnosti.

7.

Tu liniju…

K. G. Jung…

Označio je kao…

BIVANJE…

I SMISAO…

Toliko prosto…

Čak deluje…

Glupavo…

A toliko…

KLJUČNO!

„Pada“ se…

Na Neravnoteži…

Angažovanje…

Naprezanje…

A KOLIKO SE TEK „PADA“!

NA NERAVNOTEŽI…

BIVANJA…

I SMISLA!

Pritom obe linije…

Ne-Ravnoteže…

Ukrštaju se…

Prepliću…

Međusobno uslovljavaju.

A tek voditi računa…

O obema…

„Nemoguća misija“.

Ali, bar znamo…

Gde su nam ključevi!

Pa, ako težimo…

Svašta može da se desi!

8.

Za početak, elementarno…

BIVANJE…

Ne u smislu…

U kojem se ovim pojmom…

„Prolupavaju“…

Kao prostom igračkom zavitlavaju…

Istočnjački duhovnjaci…

I ne samo oni…

Čuveno Muđijevo:

– Samo otpusti…

– I budi!

Kako da ne…!

To su igračke…

Za dečurliju!

9.

Jung je bio…

Na odličnom tragu…

I prilično je primenjivao.

Ovu liniju Ravnoteže…

ALI…!

Nije imao u vidu…

Onu drugu liniju…

Sa energetikom…

A bez obe linije…

Ravnoteža nije kompletna.

NIJE RAVNOTEŽA!

10.

Dakle, BIVANJE!

Otprilike ovako…

Funkcionisanje…

U ovom svetu…

BEZ ZAPITANOSTI…

NAD SMISLOM.

NAD SMISLOM…

U VIŠEM SMISLU.

Radiš.

Deluješ.

Dišeš.

Živiš.

Sa isključenim centrom.

Za Više.

Za Smisao.

U jednom delu dana.

U jednom polu dualnosti.

11.

To je…

NUŽNOST UZEMLJENOSTI.

Već sam spominjao…

Visoko drveće.

Što više raste…

U veće visine…

To koren…

Mora dublje da mu ide…

U zemlju.

Inače…

Jasno je…

12.

U drugom polu…

Dualnosti…

SMISAO.

Zapitanost nad Smislom.

Traženje Smisla.

TEŽNJE PREMA SMISLU.

A to su ciljevi…

Koje treba…

U svojoj Viziji…

Da imamo…

Definišemo.

Bolji svet…

Svet Smisla.

13.

U zapitanosti nad Smislom…

Do čega dolazimo?!

Do onoga…

Čime sam, možda…

I započeo ovaj blog…

DOLAZIMO DO BESMISLA!

Tu, tako…

Tom zapitanošću…

Otkrivamo…

„Suštinski Besmisao“…

Zemaljski.

Otkrivamo…

Pre toga…

Ili paralelno…

Zemaljski metafizički…

Karantin…

Pakao…

Zatvor…!

Paradoksalno…

Ali duboko istinito!


1.

Oda Smislu.

U svetu Besmisla.

Na planeti Besmisla.

Metafizičkog.

2.

Svaki novi dan…

Težak!

Gadan!

MRAČAN!

Dani u Zarobljeništvu.

Kakvi i mogu biti?!

I još gore!

Dani u KPZ-Mrcvarlištu!

Metafizičkom.

Kosmičko-planetarnom.

3.

Nema Lepote.

U ovom svetu.

Ni Lepote, ni Smisla.

I neće ih ni biti.

Dok je ovaj svet…

Stari, uveliko propadajući.

4.

Nema Smisla u njemu.

Ni mrvice.

Može ga biti u nama.

Ako ga nađemo.

Ako ga „uzgajamo“.

I nastojimo da se prelije.

Bar u zonu našeg Polja.

5.

A…

Naći Lepotu i Smisao…

Upinjati se da se oni nađu.

U ovakvom svetu…

Ravno je šizofreniji!

Metafizičkoj.

Nema Smisla!

I nema vrednosti.

U besmislenom svetu.

U bezvrednom svetu.

U bezvrednom životu.

U životu Stoke…

Koja je tu…

Tek da bi Neki parazitirali.

Na njoj.

6.

Nema ih i nema…!

Sve dok…!

Ne počnemo…

Da se okrećemo SLOBODI!

Borba za Slobodu.

Ona počinje da daje Smisao.

Bezvrednom, besmislenom životu.

7.

Onda počinje da dobija Smisao.

I svaki novi dan!

Tek tada možeš da pomisliš:

„Iskoristi dan!“.

Daj danas sitni doprinos.

Aktiviranju svoje Moći.

Opšte, izvorne Moći.

Sitni korak po korak.

I put te vodi – Slobodi.

8.

Da li je ona postiživa?

U KPZ-nemogućim uslovima.

Kad joj se iskreno i postojano teži…

O tome se ne razmišlja.

Pomerati granice mogućeg.

Kako drugačije?

9.

Te, od takvog preokreta…

U težnjama…

Kad svane novi dan…

Inače mračan i težak.

Skoro da si srećan.

Napravićeš nove pomake.

Makar i sitne, najsitnije.

Ka Moći.

Ka Slobodi.

10.

Potrebno je imati mnogo toga.

Za ovakvo ispunjenje.

Za ovakve težnje.

Mudrosti i izdržljivosti.

Stoicizma i fleksibilnosti.

Lakše je po inerciji.

Živeti, misliti, postupati.

Ali…

Drugog načina nema.

Ni puta.

Do Smisla.

11.

Konačno nađeni Smisao!

Vrednost života.

U svetu Besmisla.

Sa njima se dobija motivator.

On nas energizuje.

Tu je i stabilnost.

Sa podizanjem energetike.

12.

Sadašnja pojačana dešavanja.

Preobražajna.

Šireplanetarna.

Dovešće ona kad-tad.

Da masovno klonu i padaju.

Slepi za KPZ-iluzije.

Entropija neće da mazi.

A tek Zlotvori-Paraziti!

Muče oni.

Ali i provociraju.

Na Mudrost.

U raspolaganju Energijom.

Na efikasnije funkcionisanje.

Na efikasnije mišljenje.

Efikasnije i moćnije.

13.

Dakle, tek tada…!

Biće pravo čudo.

Oni koji su našli Smisao.

U težnjama Slobodi.

Novom svetu.

Biće čudo.

I sa dobrom energetikom.

I sa stabilnošću.

I sa efikasnijim funkcionisanjem.

14.

„Da li će Sloboda umeti da peva?

Kao što su sužnji pevali o njoj.“

Tačno!

U Ropstvu – Sloboda je neprocenjiva.

U Novom svetu…

Biće podrazumevano svojstvo.

SADA joj se teži.

U Novom svetu ona se ima.

15.

(Metafizička) Sloboda.

Koja Sloboda?

Kakva Sloboda?

U kojem smislu – Sloboda?

Ko uočava Ropstvo…

Metafizičko zarobljeništvo…

Ko ih vidi i oseća…

Na svojoj koži.

Jasno mu je šta bi bila Sloboda.

I više nego jasno!

Ko sopstveno Ropstvo ne uočava…

Sloboda mu nije ni potrebna.

Što bi joj i težio.

Što bi gubio vreme…

Da se za nju bori.

Takav blaženstvuje.

U KPZ-iluzijama.

16.

„Što svesniji – to zarobljeniji!“

Svesnost znači potpuniju sliku.

Zarobljeništva.

Tada Oslobađanje – kompletnije.

Težnja njemu – složenija.

Teža, bezizglednija.

Veću snagu duha traži.