Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: parazitske misli

I „Pričaj, pričaj, pričaj!“

1. Govorom razmenjujemo informacije, ideje, misli.

2. Govor – socijalna spona, omogućuje naša društvena povezivanja.

3. Te funkcije govora su nesporne, dok su u okvirima racionalnog, da kažemo – dok su u okvirima normalnog.

4. Sa distorziranom percepcijom i rezonovanjem – distorzirane su i funkcije govora.

5. Što rezultuje naprezanjem da se što više priča, i kada treba, i kada ne treba, i kada se ima šta reći, i kada se nema.

6. Tek da ne bi bila tišina i da bi jezik „landarao“.

7. Ćutanje u društvu se doživljava kao neprijatno, kao urušavanje društvenosti.

8. Takva nam je civlizacijska paradigma, tj. dominantno odražena u društvenim paradigmama uljudnog ponašanja, ima društvenih konteksta u kojima ne-razgovor u druženju nije „prokažen“.

мисао и језик

II  Zaglušujuća buka govora

1. Jedan momenat je družbeni kontekst u kojem želimo da budemo i naše voljno govorno učešće u njemu.

2. Muka je, i pitanje za metafizičko promišljanje, „družbeni“ kontekst u kojem moramo da budemo (ne svojevoljno), u kojem moramo da, ako ne slušamo, a ono da budemo izloženi „zaglućujućoj buci“ tuđih govora i razgovora.

3. Što podmuklo uljudnih, što preglasnih i napadnih.

4. Konteksti u koje bivamo nekim nevidljivim zakonomernostima ubacivani – sa ciljem da nam se haotizuju ili pomrse misli i misaoni procesi, da budemo suptilno energetski iscrpljivani, da budemo udaljavani od suština. Ako i sami ne spadamo u one koji drugima sve ovo „rade“.

5. Društveni mehanizam koji je jedan od onih kojima ljudi jedni druge energetski iscrpljuju i drže u zatočeništvu. Svakako nesvesno, sledeći porive koji su im strani, ali dovoljno jaki da ih nateravaju na takve postupke iako su iracionalni.

III Isceliteljsko poveravanje?!

1. E, ovo je psihološka distorzija ili podvala koja je kao konsenzusom opšteprihvaćen princip u različitim psihološkim teorijama (koje se možda međusobno i ne „trpe“).

2. „Olakšaćeš sebi ako se poveriš drugima!“ – otprilike glasi taj sveti opšteprihvaćeni prinicip.

3. Imaš problem koji te opseda, neku muku, nešto što ti stvara psihološki pritisak – nađi nekoga, poveri se, ispričaj „šta ti je na duši“, i biće ti lakše.

4. Po principu (u pitanju je drugi princip, iz logike) logičke greške „post hoc, propter ergo hoc“ („posle toga, dakle, zbog toga“) – ljudi iskustveno imaju iluziju da prethodno, psihološko načelo „RADI“.

5. KO ZAISTA NIJE OSETIO OLAKŠANJE NAKON POVERAVANJA DRUGIMA, A KADA JE IMAO TAKO NEKI PROBLEM, NEŠTO ŠTO MU JE STVARALO PSIHOLOŠKI PRITISAK?!

6. Analogno: u sličnoj situaciji olakšanje će se osetiti i ako se čovek fizički angažuje. Pa tu takođe imamo jednu „veštu“ psihološku (iz repertoara psihologije) dosetku, poznatu nam i iz filmova: junak ode, izlupa bokserski džak i – preporodi se.

IV A šta stoji iza ovih prividnih ili trenutnih olakšanja?!

1. Naboj, kao i mišićni tonus, traži akciju i realizaciju.

2. Ako mu „priuštimo“ akciju/realizaciju – imaćemo olakšanje. Kao i u svakoj situaciji u kojoj se neko malo (ili i malo više) „istutnji“, pa se zamori i nešto mu je lakše.

3. TIME, MEĐUTIM, NE OVLADAVAMO SAMOM „RITMIKOM“ POJAVLJIVANJA NABOJA.

4. Ako nas neki problem, praćen psihološkim pritiskom, opseda, na primer, dve-tri nedelje, on će stalno, kontinuirano imati svoje uzlazne faze, svoje maksimume.

5. Nama će stalno, kada dođe do uzlazne faze, biti potreban neko za poveravanje, nečije „rame za plakanje“, da bismo, TOBOŽE, imali olakšanje.

6. U redu je, kao i sa lekovima koji malo čoveku olakšavaju muke, da imamo poveravanje, koje nam je malo kao placebo olakšanje, jer nam se čini da bismo bez toga „pukli“.

7. ALI, VAŽNO JE DA SHVATIMO DA POVERAVANJA NISU SUŠTINSKO REŠENJE.

8. Ovo se ne odnosi na poveravanja u kojima nam je potreban savet u vezi sa nekim problemom, ili u kojem želimo da čujemo različita mišljenja o problemu.

V Poveravanje zidu

1. Osmotrimo trezveno o čemu se radi!

2. Možda je osoba kojoj se poveravamo zaista saosećajna i empatična.

3. Možda ima nekog „prihvatanja“ „tuđe muke“, ali tako suptilno malešnog, da je“nano“-veličine.

4. JER MOJ PSIHOLOŠKI PRITISAK JE PROIZAŠAO IZ MOJIH PSIHOLOŠKIH PROCESA!

5. Kako to ja mogu da takav pritisak, te „otrovne materije“, tek tako „IZLIJEM“ IZ SEBE, na drugoga, drugome, i – „kao rukom odnešeno“, da mi bude lakše?!

6. Prosto – „ne pije vodu“ takva logika!

7. Uzmimo drugi, još „ogoljeniji“ slučaj: poveravamo se osobi koja nije bogznakoliko saosećajna i empatična. Ali koja je strpljiva i uljudno će nas saslušati do kraja i čak nas pitanjima podsticati na dublja i šira poveravanja.

8. U TOM SLUČAJU OČIGLEDNO NEMA „ODJEKA“ ONOGA ŠTO GOVORIMO.

9. A MI ĆEMO PODJEDNAKO U OBA SLUČAJA OSEĆATI OLAKŠANJE! Jer smo se nekome poverili, jer nas je neko saslušao.

10. SUŠTINSKI, u tom slučaju smo mogli da se poverimo zidu, bili bismo na istom.

зид.jpg

VI A. P. Čehov: „Tuga“

1. Čehovljeva novela „Tuga“, kao odlična literarna ilustracija za ovu temu.

2. Jona, nakon smrti svog sina, jakog i vrednog momka, dolazi u grad da kao kočijaš zaradi „za hleb“.

3. Oseća jaku tugu zbog smrti sina, psiholški pritisak koji smo već spominjali, a smrt bližnjih jeste jedan od uzročnika u ovom slučaju.

4. Sa svakim koga poveze pokušava da razgovor navede na priču o sinu.

5. Ali, ljudi su nezainteresovani, čak neki osorni i grubi.

6. Uveče pokušava da o sinu popriča sa kolegom kočijašem u štali. Nema interesovanja.

7. Na kraju se poveri kobili. Ima utisak kao da ga je ona saslušala i – oseti olakšanje.

8. Novela „gađa“ na ljudsku otuđenost, ali – iluzija sa poveravanjem kao olakšanjem je prikrivena paralelna tema.

VII A šta onda da radimo?!

1. PRVO: mi moramo da se naučimo, da se uvežbamo u hrabrom suočavanju sa svim onim unutrašnjim što nas može snalaziti, i u vidu problema, i u vidu psiholoških pritisaka, fobija, itd.

2. Da ne ponavljam priče o razgradnji težine, energija i programa iz, recimo – podsvesti, a postupkom smirenog suočavanja, koji je odlično opisao Dž. Raskin u „Emocionalnom pročišćavanju“.

3. Baze za ovaj postupak su – seanse opuštanja.

4. Da bi one bile BEZBEDNE i podnošljivije: treba ih kombinovati sa seansama bilo kakvog angažovaja, a po formuli koja je ovde već postala dosadna, u smislu okvirne proporcionalnosti (30′ +  30′).

5. Uz rešenost da se svi „napadi“ i „naleti“ naboja i muka što je smirenije moguće istrpe.

VIII Stišavanje parazitskih misli

1. DRUGO: samim ovim postupkom eliminišu se parazitske misli, koje tek neviđeno bujaju u svim situacijama sa problemima i nabojima.

2. I bujaju, i same probleme tako opako potkrepljuju.

3. Već sam navodio poređenje: kao što se kovitlaci prašine smiruju kako jak vetar slabi, kako se „smiruje“, tako i kovitlac parazitskih misli postaje sve slabiji.

4. Dakle, ne nekakve specijalne tehnike i metodološka čudesa, već – DOZVOLJAVANJE DA PARAZITSKE MISLI ATROFIRAJU, tako što ih opuštanjem ne potkrepljujemo, ne „održavamo u životu“.

5. Naravno, dok su u najvećoj snazi – potresaće nas nenormalno.

6. Kako im sve više budemo dozvoljavali da se „istutnje“, tako će postajati sve slabije i suptilnije, sve „nečujnije“.

7. Ako u dužem periodu budemo dosledno sporovodili ovu proceduru (ako uopštemo imamo u životu dovoljno manevarskog prostora za nju), tako ćemo postupno dopreti – DO SOPSTVENIH MISLI.

нидра


II Drugi o parazitskim mislima (2): „Наши мысли нам не принадлежат“

1

https://www.bebamur.com/blog/nase-misli-ne-pripadaju-nama

http://www.esotericblog.ru/2014/12/blog-post_73.html

1.

Navikli smo da mislimo da sve naše misli, sve ideje i porive, generišemo upravo mi. Ali nije sve tako jednostavno.

Kao što rekoh – odavno to rekoh, odavno sam u potrazi za onim što se dešava iza ovoga “navikli smo (da mislimo da sve naše misli, sve ideje i porive, generišemo upravo mi)”.

Ovde je zanimljiv ovaj naglasak na “navikli smo”.

U stvari, to je civilizacijski obrazac koji odrastanjem usvojimo i sa kojim onda živimo, osećajući ga kao jedan od principa očigledne (“zdravorazumske”) logike.

2.

Željeli to ili ne, čovjek je neraskidivo povezan sa svim ostalim stvorenjima na nivou svijesti. I misli različitih ljudi se veoma tijesno međusobno prepliću. Štaviše, čovjek o kome mislite može tačno da čuje vaše misli u svojoj glavi, samo ne pridaje tome nikakav značaj.

Na nekom nivou koji nam postojećoj senzibilnosti nije vidljiv i dostupan (bar za sada) – možda jeste sve upravo baš ovako.

I baš bi bilo zanimljivo, ako je baš ovako, da možemo da vidimo kako se to naše, svih nas, misli međusobno prepliću, bore, utiču jedne na druge, stapaju se ili potiru, itd.

Za sada smo daleko od toga da “čujemo” tuđe misli “u svojoj glavi”.

Tačnije, nešto nalik na to svakako već “radi” kod onih koji su sa pojačanom empatičnošću.

Nezavisno od svesnih uvida i praćenja – moguće je da deo impulsa za parazitske misli potiče od tuđih misli kojima smo “bombardovani” sa svih strana.

Ali je sigurno da se problem sa parazitskim mislima ne iscrpljuje sa tuđim uticajima.

Provedite nekoliko dana u izolaciji, daleko od drugih, bez kontakata sa drugima. Ne samo da nećete imati “nirvanu” bezmisaonosti, nego baš tada parazitske misli mogu da krenu pojačano da “satiru”.

3.

Pored ljudi u misli ulaze egregori i astralni paraziti. Poslednji to rade posebno žestoko i grubo: pronađu ranjivu žrtvu, koja ih privlači svojim mislima i raspoloženjem, posle toga se implementiraju u njenom suptilnom tijelu i djelimično preuzmu kontrolu nad sviješću. Žrtva to ne primjećuje, kao i do tada čini joj se da je sve pod kontrolom, i strani uticaj ne osjeća. Zatim počinje da se mijenja karakter, mogu se pojaviti nove najvjerovatnije pogubne navike. Sva čovjekova pažnja usmjerena je na parazita, koji ga kontroliše, što mu u stvari, i obezbjeđuje kontrolu. To je potrebno samo zbog jednog: da se on zasiti. Parazitiraju niska astralna bića, još nerazvijene duše, duše umrlih koje nijesu našle mir, i te esencije koje mi sami stvaramo.

Ima razloga da dozvolimo postojanje nečeg u smislu onoga što se opisuje kao Astral i astralni uticaji.

I sam bih mogao ponešto da o tome kažem (a možda nakon ovog serijala i kažem), a na osnovu dešavanja nakon smrti dve osobe iz familije.

U vezi sa ovim i prethodnim citatom da razlučimo dva momenta.

I – Parazitske misli moraju imati veze sa uticajima van našeg uma (ljudi oko nas i njihove misli, mogući astralni i/ili neki slični uticaji, itd.).

II – Glavni genetator parazitskih misli svakako mora biti mehanizam koji mi imamo u sebi, koji je deo programa u koje smo inkarniranjem uskočili.

Koji je u okviru našeg mentalnog, psihološkog sklopa.

Iz čega proizilazi dvosmernost našeg poduhvata:

a) treba da učinimo da nam mehanizam parazitskih misli ATROFIRA;

b) treba da imamo, izgradimo zaštitu od tuđih, fizičkih i nadfizičkih uticaja.

4.

Onaj istinski dio, koji mi i jesmo, je ugušen. To se dešavalo od djetinjstva: oduvijek smo učeni da naše mišljenje ništa ne vrijedi, ubacuju nas u okvire i nameću obrasce: kako da se ponašamo, kakvi da budemo i kako da razmišljamo. U tom trenutku i počinje kontrola misli, koja ne proizilazi od nas, već od drugih ljudi. Neophodno je da se on pritisne spolja, da bi se istovremeno uspostavio unutrašnji kanal veze, a novajlija će se već nesvjesno potčiniti volji drugih. Pored toga, teče moćna sila nezadovoljstva, koju osjeća čovjek, trudeći se da ga ne iskaže. Tako je ustrojen cio sistem, čija je osnova porobljavanje razuma u cilju eksploatacije.

„Onaj istinski dio, koji mi i jesmo, je ugušen“… Oduvek sam smatrao i naglašavao: da su naša izvorna priroda i izvorna moć deformisani i osakaćeni, „skrajnuti“ ili „zatureni“. Uz uporno verovanje da možemo naći načine da ih obnovimo i/ili ponovno aktiviramo.

A da je to posledica spoljašnjih pritisaka i društvenih programiranja, kojima smo od detinjstva izloženi… ima toga, SVAKAKO, ali ovakva redukcija je PREVIŠE POJEDNOSTAVLJENO stanovište.

Mehanizam parazitskih misli mora biti mnogo dublji i ko zna kada i kako uspostavljen poremećaj u našoj izvornoj prirodi, a koji se nasleđem prenosi.

Zar deca ne pričaju sama sa sobom više od odraslih?!

Zar nisu intenzivnije, bez imalo distance, opterećena mislima i slikama koje im kolaju umom?

5.

Čak i ako se evidentiraju svi materijalni izvori informacija, u polju u kojem se nalazi čovjek, ipak se ispostavi da mu one ne pripadju. Sve informacije, sva mišljenja i stavovi uzimaju se iz drugih izvora.

Impulsi za informacije, misli, ideje, koji su u nekoj… „sferi“, „polju“, u koje smo „zaronjeni“, ili sa kojima smo u kontaktu. Koji se „uzimaju iz drugih izvora“.

I specifično obličje koje one dobijaju u našem umu, ili kroz naš um.

Kao što je već naznačeno: mora se tu raditi o „SUSRETU“ ili interakciji oba faktora, ne može biti da smo mi SAMO PASIVNI PRIJEMNICI (kao radio-prijemnici), i emiteri, „prosleđivači“ pasivno primljenog.

Imamo mi svojstvo lične produkcije (ideja, informacija, misli), kreativnosti.

JER JE APSOLUTNO NEMOGUĆE DA POSTOJE GOTOVE, VEĆ FORMIRANE MISLI, IDEJE, INFORMACIJE – ZA SVAKU NEPONOVLJIVU SPECIFIČNOST (SVAKE) SITUACIJE U KOJOJ SMO!

Zona „susreta“ ili interakcije ova dva momenta nam je (za sada) nedostupna.


II Drugi o parazitskim mislima (1): J. Soul – „Parazitske misli“

паразитс

https://junkiesoul.com/2018/03/07/parazitske-misli/

1.

Da li ste se nekad pitali dok razmišljate i motate silne misli po glavi – odakle vam te misli? Ko je njihov Tvorac? Kakvo im je poreklo i kako to da su se našle baš u vašoj glavi?

Dobra pitanja-podsticaji!

Metanivo: upućivanje na praćenje sebe u nekom procesu.

To znači – „krajičak“ svesti van procesa.

Ko je (a to su pripadnici mase) punom svešću „potopljen“ u procesu: proces ga bacaka, a da nema orijentaciju gde je i šta mu se dešava.

2.

Ili možda, ako imate neke opsesivne misli kojih nikako da se oslobodite – zašto vas proganjanju?

Opsesivne misli.

Može to da im bude drugi, pomoćni naziv.

Ali parazitske predstavljaju širi pojam.

Mogu one biti u vidu razvijanja krerativnih scenarija, a da ipak budu – parazitske.

Opet dobro upućivanje na metanivo: a) želja za oslobađanjem – neko uočava da je zarobljenik takvih misli, ali ne može da ih se oslobodi; b) zapitanost – zašto ga proganjaju, zašto mu ih um „vergla“.

3.

Kako to da su one nekako moćnije od vas, iako im kažete da odu?

Dobro uočavanje da se radi o inerciji u mišljenju, koja je moćnija od naše volje.

Da kažemo: od neupućene i neistrenirane voljnosti.

Akt iz životne prakse: onaj koga opsedaju ili saleću, kao da se pita, ili se bukvalno i zapita – zašto ne odu, zašto ga ne ostave na miru.

4.

Koliko filmova ste već proživeli u sopstvenom umu i koliko puta ste zakoračili u budućnost koja se nije dogodila, a verovatno i neće?

I ja sam koristio izraz (unutrašnji) „film“ ili koloplet u umu.

Budućnost kao tema parazitskih misli.

Već je navedena (u sledećem delu serijala) kao jedan od aspekata.

5.

Mi nismo kreatori naših misli. Mi samo biramo koje misli ćemo da gajimo u glavi.Sve misli koje postoje i koje ljudi “misle” nalaze se u univerzalnom i jedinstvenom polju koje je svuda oko nas i u nama.

Ne kažem da nije tačno, ali se i ne slažem.

Jer niko živ (za mrtve ne znam) na Zemlji ne zna pouzdano kako u vezi sa ovim stvar stoji.

Da u „univerzalnom i jedinstvenom polju“ kolaju i misli o tome da li ćemo da gledamo televiziju, šta da pomislimo o onome što tamo vidimo, ili ćemo da izađemo u šetnju, šta nekome da kažemo, itd.

Nekako „ne pije vodu“!

Dubinska i nepristupačna zona. Zona u kojoj se formiraju, u začetku, u fundamentu, naše misli.

Nismo joj još dorasli, tj. previše smo za nju mentalno osakaćeni. A nije nam sa praktičnog stanovišta ni zapelo da se njome bavimo.

6.

Da li će neka misao doći do nas, odnosno da li ćemo je mi “ukačiti”, zavisi od nas koliko smo spremni i otvoreni za to, kao i kakvo je naše trenutno emotivno stanje.

Interakcija misli i emocija je takođe navedena kao aspekt (u sledećem tekstu).

Interakcije svakako ima, ali je ona mnogo zamršenija.

7.

Sve je već stvoreno, samo nemamo svi pristup tome. Često dajem kao primer zakon elektriciteta koji oduvek postoji, ali jedino je Tesla bio voljan, spreman i otvoren da neke stvari percipira i “spusti” u ovu fizičku realnost. A takvih primera ima mnogo.

Opet i ovde – stvar je u mojoj percepciji znatno komplikovanija.

Za fizičke obrasce i izume – situacija možda i jeste ovakva.

A interakcija naših složenosti i složenosti uslova u kojima smo?

Ubeđen sam da su to nepoznanice i eventualnih viših bića koja nas prate, i koja u ovome uče od nas, tj. sa nama, na onome što nam se dešava.

Kao i u svakom eksperimentu.

8.

Misli imaju magnetišuću prirodu, što znači da ako neku misao ne odbacite odmah, vrlo brzo će se tu okupiti još mnogo takvih i sličnih misli.

Moglo bi se nefunkcionalno umnožavanje misli objasniti, više u uslovnom smislu, „magnetizmom“.

Što je posledica koncepta po kojem samo „pokupimo“ misli koje kolaju oko nas.

Ja bih radije govorio o prisili hiperprodukcije.

Hiperprodukcije informacija sa „dna“ sistema (sistema ideja).

Prisila – aspekt programa u koje inkarniranjem uskačemo.

Na šta se možda dodatno nakače i neki mehanizmi koje Gospodari koriste.

9.

Koju emociju ćete za određenu misao “zakačiti” opet zavisi od vas/nas, jer je pitanje koji značaj mu dajemo. Jedna ista misao nekoga će obradovati, a drugoga rastužiti. Izbor je na nama.

Stav o interakciji sa emocijama je već naznačen.

Ne bih rekao da mi možemo da vladamo emocijama.

Za vladanje mislima se možemo izboriti.

Za vladanje emocijama bolje da ne „plediramo“, nedostupna nam je to zona.

Ono što svakako možemo, kao što je ranije ovde objašnjavano: da razgrađujemo intenzitete emocija, bilo tzv. pozitivnih, bilo tzv. negativnih.

Do sasvim suptilnih manifestacija.

10.

Interesantno je da posle nekog vremena, više sličnih misli na jednom mestu (čitaj, u nečijoj glavi) ima tendenciju da se pretvori u misaoni obrazac – zaseban entitet koji sam sebe održava i hrani. (…) Onaj ko je zaista u opasnosti je misaoni obrazac, jer ako ga se oslobodite ili mu izmenite strukturu, kako će onda moći da se hrani vašom životnom energijom? U tom slučaju bi morao da pronađe drugog domaćina, jer bi kao i svaki drugi parazit ostao bez hrane.

Pretposavljamo da je Kreacija potekla iz Uma Moćnog Tvorca, koji je daleko-daleko iznad ili iza naših bogova Parazita.

Iz Njegovog Uma su možda proistekle „Misli“-entiteti, koji imaju život.

Mi, za sada, nemamo takvu stvaralačku moć.

Maksimum „života“ koji naše misli kao „entiteti“ mogu dobiti su – ospoljenja u formi najsaveremenijih robota koji su sposobni i za neku vrstu komunikacije.

Da su nam misli parazitske – shvatam u prenosnom značenju.

Ne kao da su one entiteti koji parazitiraju na našem misaonom procesu.

Već u smislu u kojem neko naše „verglanje u prazno“ – „parazitira“ na našem angažovanju, crpeći nam Energiju.

11.

Za početak, probajte da se oslobodite bilo čega što ponavljate ili često radite, mislite, govorite.

Generalno – ovakav savet je u redu.

Ali istovremeno i praktično bezvredan.

Sa ovakvim dubinskim, fundamentalnim mehanizmom ne možemo da se poigravamo kao mačka mišem.

Pa kad više nećemo da se igramo „mišem“ samo ga „otpustimo“.

„Odgovor“ na probleme ovog našeg izuzetno komplikovanog, bazičnog mehanizma je – ako ne baš izuzetno, a ono svakako prilično komplikovana strategija (ili metodologija, niz postupaka).

Valjda je i logično…?!

12.

Ako sa bilo čim od navedenog imate problem, ili se problem javi posle nekog vremena, ili vam se aktiviraju razne sumnje, strepnje, strahovi, nesigurnosti – budite sigurni da nešto pokušava da vas veže, nešto što se vama hranilo pokušava i dalje da vas drži u ropstvu, jer mu ne odgovara da traži drugog domaćina. Parazit je ipak parazit.

„Nešto što se vama hranilo“…

Ne ide mi da NEŠTO, što je PRODUKT NAŠE AKTIVNOSTI, čak – produkt funkcionisanja našeg tela (mozga), bude parazitski entitet koji se hrani našom Energijom.

Pre će biti da se Neko (ili neki&Neki), koristeći i mehanizam parazitskih misli (a on ili Neko drugi nam je taj mehanizam instalirao) – parazitira na nama.

Dakle, parazitske misli pre mogu biti INSTRUMENT Nečijeg parazitiranja na nama.

13.

Pitanje iz Accessa koje može biti veliki doprinos: za svaku tačku gledišta, verovanje, stav ili misao koja vam prođe kroz glavu, pitajte čija je? Kome ona pripada? I svuda gde osećate nelagodu pri pomisli da to otpustite, kao i svuda gde ste sebe kao beskonačno biće definisali i ograničili na ovaj ili onaj način – prvo osvestite sa kim imate posla, a onda se razvežite, obrišite i transformišite to – kroz sva vremena, prostore, dimenzije i realnosti.

Predložena procedura ili metoda može biti od koristi za vežbanje u obraćanju pažnje na parazitske misli, za postajanje svesnim njihove tiranije.

Borbom protiv MANIFESTACIJA mehanizma parazitskih misli mi ne ELIMINIŠEMO korene ovog mehanizma.

Mi moramo uspostaviti svoj, nimalo jednostavan „kontra“-mehanizam.

No, o njemu – „o tom – potom“, kroz (možda) niz nastavaka…

14.

Uvek može drugačije. Da li ćete hraniti sebe ili svoje parazitske misli i fiksirane tačke gledišta – izbor je na vama.

Ovo je istovremeno i tačno, i cinično!

Tačno, jer zaista od nas zavisi hoćemo li se uhvatiti u koštac sa svojim parazitskim mislima.

Kao što rekosmo: uopšte je pomak da ih budem svesni.

A nehotice je cinično: jer se radi o složenom, jedva izvodljivom poduhvatu (skoro pa „nemogućoj misiji“). Te ispada kao da zarobljeniku koji ima minimum minimuma šanse za oslobađanje kažemo: da od njega zavisi hoće li biti slobodan.


I Davnašnje muke sa parazitskim mislima

1. Odavno sam bio na tragu svesnosti njihove tiranije.

2. Odavno kuburim (imati muke sa nekim/nečim) sa njima, pokušavam da im doakam, da ih kao fantome raskrinkam…

муке са

вал.jpg

ману.jpg

3. Ali nisu se dale! Zlotvori su se perfidno infiltrirali u naše sopstveno rukovođenje svojim mislima i sobom. A u stilu podmetnutog kukavičjeg jajeta: „izležemo“ mi stalno svoje misli, neke od njih su naše, a neke – „naše“, deluju kao naše, a podmetnute nam.

4. Pa, hajde budi normalan i mudar i snađi se!

haarp-sustav-antene-mozak-3

5. Muke nad mukama i muke jedna u drugoj kao babuška u babuški!

баб.jpg

6. VELIKI POMAK KA MUDROSTI JE DA DOPREMO DO STAVA DA „NAŠE“ MISLI NISU NAŠE, ILI DA TO NISU UVEK I SASVIM!

7. Ali nam taj uvid ne pomaže da se u tom fenomenu snađemo!

8. Slutim iluziju da mislim svoju misao, ali ne mogu da SASVIM ISKORAČIM iz te iluzije, JER JE ONA DEO MOG FUNKCIONISANJA, deo funkcionisanja mog mišljenja, fiziološkog i metafizičkog programa koji mi je nabačen kao konju očalnici, pa gleda samo napred i vidni pregled može da mu bude samo u uskom vidnom polju na koje ga gazda uzdom usmeri.

војска

9. ČIINI MI SE DA MI ZNAČAJAN POMAK NEKAKO, NA JEDVITE JADE, POLAZI ZA RUKOM SA NEKIM POMACIMA U RASPETLJAVANJU PARAZITSKOG MIŠLJENJA!

10. „ČINI MI SE“, jer sa Zlotvorima i sveprožimajućim individualnim, društvenim i civilizacijskim programima koji su nam davno nabačeni (upravo kao konjima uzde i očalnici), a njima ostavljeni u nasleđe – nikako nismo sigurni i kad nam se čini da smo sigurni u neka svoja saznanja i rešenja.

землја, тас.jpg


1. Jelena:

P. S.Jedva čekam dalje istrukcije za bezmisaonu metodu.

2. Bezmisaonost, postupak ili praksa bezmisaonosti – kao tzv. ad hoc-nazivi. Nisu najbolji, ali za sada nemam bolje, pa da ih koristim u „radnoj verziji“.

3. Nije to stanje uma bukvalno bez misli, jer se mi u toj praksi ili nameri ka bezmisaonosti ne borimo za „ukidanje“ svih naših misli, kao u istočnjačkoj paradigmi „praznog uma“. Mi sa pojmom bezmisaonost idemo ka eliminisanju ili eskiviranju naših PARAZITSKIH MISLI.

4. Bar za sada mi se „javlja“ da je ovaj poduhvat, na suočavanju sa našim parazitskim mislima, kao PODMETNUTIM MEHANIZMOM, KAO STRANIM TELOM U NAŠEM UMU, izuzetno važan, za konstelaciju faktora koji mi sada iskrsavaju kao bitni – ispada kao ključni.

5. Stoga, ako bude prilike, nadam se, da ovaj naš podmetnuti mehanizam i način njegove „ekstrakcije“ budu osvetljavani iz raznih uglova i kroz razne varijacije, u više tekstova, da bi bio što bolje razjašnjen.

6. Parazitske misli su „naše“ misli, tj. kaobajagi naše misli. A u stvari podmetnute nam, sam naziv objašnjava od koga – od Parazita. Ako mi imamo jednu PRAVU NAŠU (bez navodnika) misao, a na nju se NAKAČI roj „naših“, tj. kaobajagi naših misli, onda imamo posla sa MISAONIM KANCEROM. Koji, kao i svaki kancer, parazitira na zdravom, ovde – misaonom tkivu, sa težnjom ka enormnom uvećavanju.

7. POREĐENJE KANCERA I PARAZITSKIH MISLI BAŠ JE BUKVALNO, i sigurno nije slučajno bukvalno.

8. A naše misli (napisane bez navodnika) su – NAŠE MISLI, dakle, proizašle, produkovane u nekoj sferi naše izvornosti, iz nekih izvornih dubina našeg bića.

9. Kako su to Paraziti-Zlotvori uspeli da nam IMPLANTIRAJU mehanizam parazitskih misli – nije prilika da se sada time bavimo, A NEMAMO NI ČIME TIME DA SE BAVIMO. Dajte da nađemo načine da se oslobodimo najpre I URGENTNO TIRANIJE PARAZITSKIH MISLI.

10. Upravo tako, ovde sam parafrazirao psiholog K. Hornaj, a to nije puka jezička igra parafraziranja, VEZA JE SUŠTINSKA. Ona govori o TIRANIJI UNUTRAŠNJIH „MORAM“.

11. Iz parazitskih misli proizilazi „tiranija unutrašnjih ‘moram’“: “Moram to i to, moram odmah, moram, jer ako ne uradim…!“ Iz unutrašnjih „moram“ proizilaze delanja u kojima ne samo da se trošimo enormno, nego i zapadamo u psihološki grč.

12. Dakle, kako god da se okrene, ispada, i tek će ispadati, da su i koliko nam parazitske misli – NAŠA ZLA KOB.

13. A kako ih razlikovati od PRAVIH NAŠIH MISLI?

14. Već je naznačeno, a otpilike je svakome jasno: TO SU (paraziteske) MISLI KOJE SU POTPUNO NEFUNKCIONALNE U ODREĐENOJ SITUACIJI, što mi kažemo, ako umemo da ih bar malčice kritički osmotrimo: bezvezne i glupe misli, PRAZAN MISAONI HOD.

15. Dok pešačimo ili radimo bilo šta što radimo uz automatizam, bez stopostotnog vezivanja pažnje: što će nam misli koje nemaju bukvalno nikakve veze sa datom situacijom?! A znamo svi dobro, da to umeju da budu iha-„filmovi“, koji nam sasvim zamagle percepciju.

16. Ekstreme parazitskih misli, TIRANIJE parazitskih misli, imamo u dvema životnim pozicijama koje označamo kao polarnosti: jednu kao pozitivnu, drugu kao negativnu, A OBE SU, U STVARI, PROTIVRAZVOJNE, dakle, štetne po nas.

17. Kao pozitivnu označavamo tzv. sanjarenja pri zaljubljenosti ili uoči nekih budućih srećnih dešavanja (koji su nam sa statusom srećnih, objektivno – koja sreća u KPZ-u?!). Kao negativnu: u slučaju nekih većih tragičnih događaja ili težih konfliktnih situacija, kada nam se misli stalno i stalno vraćaju teškoj temi koja nam visi nad glavom.

18. Podsetimo se, pronađimo u svojoj prošlosti takve situacije, pokušajmo samo da se podsetimo kako su izgledale, da bismo introspektivno uočili STRAHOTU ekstremnih situacija sa parazitskim mislima. U ekstremima se pojave najlakše uočavaju. U svakodnevnom funkcionisanju mi nemamo te ekstreme, ali – na iskustvima sa tim ekstremima možemo da uočimo kakvu štetu sebi nanosimo preko tog implantiranog nam mehanizma parazitskih misli.

19. Ako nastojimo na elimisanju ili eskiviranju parazitsklih misli, kako da „propuštamo“, pritom, naše prave misli, kako da znamo protiv kojih to misli ne treba da se „borimo“?

20. SASVIM PROSTO, vrlo jednostavno!

21. Nastojimo na nepodavanju, neprepuštanju tiraniji parazitskih misli. NEKE MISLI ISPOD TOGA IPAK PROBIJAJU. TO SU PRAVE NAŠE MISLI.

22. Tačnije, da li su baš naše prave ili nisu, opet u to ne možemo da se upuštamo, ALI SVAKAKO PARAZITSKE NISU, a nama je za sada to sasvim dovoljno.

23. Spomeno sam pešačenje (šetnju). Ako se pritom upuštamo u razmišljanja o svemu i svačemu, ako se prepuštamo zamišljanju svega i svačega – upali smo u režim parazitskih misli.

24 . Ako STORNIRAMO te misli, opet će se razne misli probijati U VIDU IMPULSA, u vidu „blic“-misaonih pojava. Na primer: podsećanje da negde treba da odemo, a možda smo bili zaboravili, pomisao na nekoga koga treba da pozovemo kada odemo kući, neki uvid ili shvatanje nečega, itd.

25. Ti kratki misaoni impulsi, čak i o raznim temama – NISU PARAZITSKE MISLI, SVE DOK NE POČNU DA SE ŠIRE I RAZVIJAJU, sve dok se ne pretvore u unutrašnji „film“. U gornjem slučaju: ako na pomisao da nekoga pozovemo kada odemo kući, ŠTO JE ZDRAVO PODSEĆANJE NA ONO ŠTO TREBA DA RADIMO – počne da nam se nadovezuje unutrašnja „priča“ o toj osobi, o razlozima zbog kojih treba da joj se javimo, ako tu počnemo da razvijamo priču šta ćemo sve da joj kažemo, itd, onda znači da nam se prvi impuls naše misli prometnuo u kancer-parazitske misli.

26. Ove različite misli deo su iskustava svih nas, jer su nam isti ti naopaki mehanizmi koji su nam ugrađeni, tj. u koje smo inkarniranjem uskočili. Ovde je stvar u tome da samo počnemo da ih uočavamo, da ih postajemo svesni, te da nastojimo na ostvarivanju kontrole, ili na ELIMINACIJI/ESKIVIRANJU onoga što je štetno po nas, po našu energetiku, po naše nastojanje na (samo)oslobađanju.

27. Možda je nekome teško da se razabere u svojiim i u „svojim“, tj. parazitskim mislima. Što može da bude nekima teško, kao da pokušavaju da vide sopstvena leđa (bez ogledala). Kakva je to košnica u našim glavama, tj. umovima – odlično je dočarano u romanu „toka svesti“, pa kome je lakše „sa strane“ da uoči taj fenomen može na  nekim odlomcima to da pogleda (V. Fokner, V. Vulf, T. Vulf, Dž. Džojs).

28. Parazitske misli ne „kolaju“ samo „unutra“ po našoj glavi, ili umom, one „kolaju“, ne zna se gde žešće i pogubnije, I U NAŠIM RAZGOVORIMA „NASUŠNIM“. Tek tu je „fešta“ sa parazitskim mislima, jer se one međusobno, kod (više) sagovornika I PODRŽAVAJU I INICIRAJU. Pa je nastojanje na eskiviranju ili nepodavanju parazitskim mislima u ovom „sektoru“ na drugoj vrsti „ispita“.

29.  Dakle, razlučivanje na osnovu SITUACIONE FUNKCIONALNOSTI misli. Ako se mi, na primer, pola sata bavimo nekom temom ili problemom, razmišljamo o njima – onda je tu produkcija misli funkcionalna i tu smo sa našim mislima. Ako potom uzmemo pola sata odmora (sedeći, ležeći, dubeći na glavi, uz kafu, čaj, svejedno) A NASTAVLJAMO DA RAZMIŠLJAMO O ISTOJ TEMI ILI PROBLEMU, kojima smo se bavili u prethodnoj radnoj seansi – ONDA IMAMO POSLA SA PARAZITSKIM MISLIMA, doduše, one su tu posledica inercije, ali svejedno zbog nefunkcionalnosti ispadaju kao i parazitske misli bilo koje druge vrste.


Flekica

Zanimljivo, to oko brojki. Mene je počelo da izluđuje što stalno viđam 22:22. To je sigurno neki moj opsesivno-kompulzivni poremećaj. Anksioznost mi se pojačala, tako da se trudim da ne mislim o ničemu. Osećaj je užasan, kao da su mi duša i telo posvađani. I osećaj da će s godinama biti još teže. I onda bolje misliti samo na danas, čak iako nije sve sjajno, ubediti sebe da je vredno boriti se, od tog mučenja tipa „sta ako“, nema vajde. Pa kako bude, biće.

Upravo odlično dat kroki-prikaz parazitskih misli, o kojima povremeno ovde „zatrubim“!

IZ TAKVIH MISLI JE MOGUĆE ISKLJUČIVANJE!

Biće ovde još malo priče o postupku (metodi, kako god da se imenuje, nebitno je) bezmisaonosti.

Taj postupak se može uvežbavati.

ALI SVE TEŽE UKOLIKO SMO SE DOBROVOLJNO PODVRGNULI HIPERPRODUKCIJI I/ILI HIPERKONZUMACIJI INFORMACIJA (informacionog smeća).

Dva poslednja teksta taj fenomen malo, valjda, rasvetljavaju.

Dakle, najpre da „poradimo“ na „storniranju“ ova dva svoja „zla“, tj. ove dve inercijalne sile u svom životu.

LOGIČNO! UM PREBUKIRAN INFORMACIJAMA FUNKCIONIŠE SLUĐENO, KAO MAŠINA SA PRESPOJENIM ŽICAMA. I logično je da on nakon hiperprodukcije/hiperkonzumacije informacija nastavlja po inerciji da „vergla u prazno“, PRODUKUJUĆI BESMISLENE MISLI, tj. u datoj nam situaciji nefunkcionalne misli (jedan od tipova koji je ovde odlično označen kao –  „šta ako“).

U miru van hiperprodukcije/hiperkonzumacije informacija (na primer, uz malo više opuštanja) – parazitske misli mogu najpre da „buknu“ jače. Ali, logično, sledi njihovo stišavanje.

Komplementarno ovom prepuštanju stišavanju parazitskih misli – ide nastojanje na isključivanju onda kada smo van opuštanja, kada smo u nekoj akciji.


Jelena

1.

Svako od nas, imao bi tomove i tomove ispisati svega sto ga je snaslo u zivotu, posebno oni osetljiviji i osecajniji. Sve situacije, sve puteve, sve padove, pokusaje i eksperimente, svaki korak, sva ucenja od detinjstva u porodici pa u skoli, pa na poslu, pa u porodici koju sam „stvoris“ /ako neko stvori, to sam navela je je imam ja/…ne znas da li si ti ti ili si naucen da budes, ne daju ti da ucis sam, uz neke savete, vec to je to i nema, drugo je pogresno.

U redu je da se sve to ispiše.

Takve “stvari” i jesu ispisivane u morima, u okeanu književnih dela.

Pravo pitanje je u uglu posmatranja ili u percepciji.

U metafizičkoj perspektivi.

“Beskrajni” nizovi ljudskih tragedija u književnim delima i u raznim formama van njih (novinarski članci, autobiografije, itd.).

PA ŠTA SA TIM?

Ako nema ispravnog ugla posmatranja i ispravnog metafizičkog shvatanja.

Ili, da stvar/posmatranje postavimo suprotno: ta mora ljudskih tragedija, opisanih i u književnim i vanknjiževnim delima, a bez uočavanja i shvatanja PLANETARNE OSNOVE svega toga, bez shvatanja ljudske DUBOKO ZACEMENTIRANE porobljenosti i eksploatisanosti (ne mora niko da spominje metafizički Karantin-Pakao-Zatvor) – pokazatelj je mučke perfidnosti onih koji su ceo takav ambijent, svejedno kako da ga nazovemo, uspostavili.

2.

I pored toga sto sve ovo kapiram, ja nemam pojma da uradim nesto da bih moju ravnotezu postigla ili malo joj bila blize, nekad mislim da sam vecinu vremena besna i ljuta, da sam u grcu i fizickom i psihičkom.

U (ovo) vreme kada nam se robovski lanci zatežu, a Energije je manje na raspolaganju – BORBA ZA RAVNOTEŽU JE KAO BORAVAK U DEVETOM KRUGU PAKLA.

Jer je manevarski prostor sveden skoro na nulu.

Ali, ako imamo u vidu osnovni princip – uključivati dovoljno opuštanja, vremenem počnemo i da osvajamo malo prostora.

Bar u u tom smislu da na iznuđenosti, na ono što smo bukvalno prisiljeni da radimo, ne dodajemo (“ne dolivamo ulje na vatru”) iscrpljivanja I TAMO GDE IPAK SAMI BIRAMO DA LI ĆEMO I ŠTA RADITI.

Bolje je da i ne udovoljimo nekim svojim interesovanjima, a da time doprinesemo kakvom-takvom približavanju Ravnoteži. Ovo se osobito odnosi na tolike današnje izazove sa kompjuterom, internetom, televizijom.

Pomislimo samo koliko nam je korisnije da sat vremena odležimo ili da se na neke druge, običnije načine opustimo (naravno, ako smo u prethodnoj fazi dana imali naprezanja), nego da sat vremena gledamo neki film ili “šnjuramo” po internetu.

Poslednji period, zona u kojoj je Ravnoteža dosta lako mogla i da se stekne i da se održava, po mom iskustvu i procenama, je 2006/2007. godina. Već od 2008. kao da su krenula, postupno, neka posebna zatezanja i naprezanja.

Vreme koje je lagodnije za Ravnotežu je, IPAK, mač sa dve oštrice. Na jednoj strani: lakše je postići i održavati Ravnotežu, ukoliko joj znate formulu i ukoliko ste u tome dosledni. Na drugoj strani: postoji veliki rizik od toga da lako, neprimetno zapadnete u duboku neravnotežu. Pa, što ste dublje u nju zagazili (tokom više meseci ili godina), to vam, proporcionalno toliko, treba vremena da se od nje, bar elementarno, oporavite. U oba sam se u tim periodima toliko jasno i “plastično” uverio. Jer, imate dovoljno Energije na raspolaganju, duboko zalazite u neravnotežu, a da ne konstatujete kako se energizovanost ipak kruni…

Uz sve muke, sadašnje vreme nam ipak omogućuje brže i jasnije uvide u vezi sa pitanjima Energije i Ravnoteže. Sada nas padanje u neravnotežu brže zakoči… Za one koji uopšte obraćaju pažnju na ove momente. Oni koji ne obraćaju: mogu da ulažu ekstremne napore, posebno uz korišćenje lekova koji prigušuju upozoravajuće signale, i da istrajavaju na kursu neravnoteže i survavanja.

3.

Kad vidim komentare ljudi ovde, prosto mi dodje lakse /mnogo sebicno od mene/ sto nisam sama u ovome, iako ne znam nikoga licno ko misli na slican nacin kao ja.

Razmena iskustava bi bila korisna, ali… ljudi se opravdano ustručavaju da javno, a posebno preko ovih “rizičnih” sredstava komunikacije o tome pišu.

Ono što je moglo bez ustručavanja i nekih rizika da se razmenjuje su iskustva sa praktikovanjem raznih načina i postupaka (da ne kažem – metoda) u vezi sa suočavanjem sa životnim izazovima.

Kakva sebičnost! Sve to je deo naših naprezanja da se ORIJENTIŠEMO!

Jedni drugima smo I ORIJENTIRI, I OGLEDALA.

Jer ovo nije sektor prizemnog bavljenja tuđim problemima i tuđim životima. Ovo je sektor metafizičkog posmatranja.

4.

Cak mi i bliski ljudi kazu da ja kao da nisam sa ove planete. Tj. izbegavam neke dogadjaje i ne radujem se nekim stvarima kao oni, niti se vredjam kao oni niti pricam kao oni. Traje to mnogo vremena, toliko da sam mislila da ludim, a da su oko mene svi normalni od kojih moram da zazirem. I onda sam pocela da se pretvaram da bih se uklopila. I ono sto sam radila i zelela, ne znam da li je to bilo moje ili je to bilo pod uticajem svih drugih, gde sam popustila pod pritiskom.

Neoduševljavanje glupostima je zdrav znak uklapanja sa povišavanjem vibracija, u ovom slučaju – svesti.

Ali, kako nam osuđenost na život u masi ostaje, tome u prkos, neophodna nam je mudra fleksibilnost.

Ne ubeđuj(e)mo druge u stavove i viđenja koji su im daleki. Ili pomalo simulira(j)mo uklapanje, ili ih pomalo eskivira(j)mo, koliko da baš ne budemo totalno “neprilagođeni”.

Ali, sve ima svoje granice!

Na primer, odavno su me, do intenziteta jezivog sna, odbijale srpske maloumne svadbe, slično i slave i druga slavlja. Ipak sam neko vreme ponegde išao, ali u varijantama u kojima sam mogao da se pojavim tek koliko da ne ispadne da sam savim odbio. Međutim, kada je došlo do situacije da treba da glumim budalu, tj. da budem tzv. starojko (kod rođenog sestrića), ljutito sam odbio. Oni su najpre bili, očekivano, besni jedno vreme, a onda – kao da se odnos podigao na viši nivo njihovog uvažavanja.

Ne mislim da treba trčati za tim da se “pokazuju zubi”, ali – da smo postojani (preterano je da baš kažem – hrabri) u svojim stavovima kada već nema prostora za fleksibilnost – to svakako.

Imao sam više sličnih situacija u životu… Poslednja se desila nedavno, kada sam predao nadređenima neke dokumente sa planovima u vezi sa svojim tzv. stručnim usavršavanjem. Koje crno stručno usavršavanje u trulo-nehumanom obrazovnom sistemu koji je na izdisaju?! Pošto su traženi moje, tj. svakoga od nas, mišljenje i procene – „razvezao sam jezik“, tako da je to ispalo kao skrnavljenje obrazovanja. Ali, molim lepo – „tražili ste, gledajte“. A u propratnom pismu sam naglasio: u drugim situacijama ja se ne guram da iskazujem svoje mišljenje, koje mi niko ne traži i niko ga ne bi ni „fermao“, prihvatam ono što se mora uraditi (nisam baš rekao – gledam da otaljam uz što manji utrošak Energije), uz stav: nije mi naopak sistem kriv što ne mogu da nađem, bar za sada, neki normalniji, humaniji i smisleniji posao (a pitanje je i gde ga naći pod KPZ-kapom!). Ali, u ovom slučaju, kada se traže moje mišljenje i moja procena, niko nema prava da mi ono što sam napisao i predao procenjuje u relacijama „tačno-netačno“ ili „prihvatljivo-neprihvatljivo“. (Malo sam odužio sa ovom uzgrednom pričom, ali… možda je poučna…)

 

5.

To sa mislima…to je jedna „djavolja rabota“. Zaista je uzasno zamrseno, i to jе najblaze receno. Cini ti se da si krenuo da mislis ili pricas jedno, a zavrsio negde gde zaboravis kako si tu stigao i koja je bila pocetna misao ili tema. Uzas jedan.

“Za neverovati“ je da i raslabljen, razlabavljen fokus, i parazitske misli – imaju isto „LEGLO“ ili ishodište u NERAVNOTEŽI!

Ishodište u inerciji koja nas vuče na još-i-još aktivnosti, još-i-još pričanja, pisanja, čitanja, bavljenja bilo čime… a u poziciji u kojoj zaista ispadaju kao iracionalni.

No, to je tema, tj. mehanizam za posebno „skeniranje“…


Odavno mi na „4D portalu“ „kupi prašinu“ tekst o „našim“ mislima koje nisu naše… Dakle, odavno sam na ličnim traganjima u vezi sa onim što je neki od Kastanedinih likova označio kao Zlotvorski dar: „predator vam je darovao svoj um, barokni, kitnjast…“ (tj. sklon detaljima i detaljisanju, gubljenju u detaljima).

Otuda naše muke: kako da izađemo na kraj sa samima sobom, sa mislima koje bi trebalo da su naše, a koje, u stvari, produkuju ili neki nama strani programi u nama samima, ili na koje čak i utiče takođe neki „strani“ organ, odnosno, neki organ (epifiza?) koji je produkt genetskih intervencija od strane nekih davnih Zlotvorskih garnitura, a već o vrlo mogućim frekvencijskim ometanjima naših TANANIH misaonih procesa (jer baš zato što su tanani – podložni su vraškim ometanjima) i da ne govorimo.

Teško nam je da sada raspetljavamo sva zamešateljstva sa našim mislima i sa produkcijom svih naših misli. KAKO I DA IZAĐEMO LAKO NA KRAJ SA NAŠIM I „NAŠIM“ MISLIMA, KAD TO TREBA DA IZVEDEMO – UPRAVO POMOĆU MISLI?! Znale su te drevne Zlotvorske garniture šta sa genetskim infiltriranjem rade!

Teško nam da je sve to raspetljamo, ali – možda možemo da polako ulazimo u trag, u malo jasnije praćenje i razlučivanje „naših“ i naših misli, te da iz tih spoznaja polako pronalazimo metodologiju ZA POČETAK BORBE ZA ELIMINISANJE MISAONIH „STRANIH TELA“.

Kako god da se ovaj fenomen postavi – ispada neopisivo komplikovan.

Ne samo što su nam misli glavno oruđe, glavni instrument u svakom pogledu, od spoznaja do izvođenja promena u ovom svetu, već što nam se one, u nekom ispravnom slobodnijem shvatanju, pomalo poistovećuju sa samom svesnošću, a i po nekoj prostoj logici: svesni smo onoga što shvatamo, nismo svesni onoga što ne shvatamo. Što nam je veća širina i dubina onoga što shvatamo, u sebi i u svetu oko sebe – i svesnost svega nam je šira i viša. ŠTO NIKAKO NE TREBA POISTOVEĆIVATI SA GORDELJIVIM NAUČNIM I NAUČNIČKIM ZNANJIMA, ona baš mogu biti, kao što najčešće i jesu, pokazivali smo na mnogim primerima – REFLEKS NE-SVESTI O ONOME ČIME SE BAVE, paradoksalno, nezavisno od toga što vladaju masama informacija iz oblasti kojom se bave. ČIM NISMO ČVRSTO FOKUSIRANI NA SUŠTINE, U BILO KOJEM SVOM BAVLJENJU, ČIM SE ZATRPAVAMO SVAKAKVIM INFORMACIJAMA, ČIM GUBIMO IZ VIDA ŠIRE SLIKE KOJIMA OBLAST KOJOM SE BAVIMO PRIPADA – ZNANJA KOJA TAKO STIČEMO RAVNA SU DOMENU NESVESNOG, svešću i umom neosvojenog područja.

Neopisivo komplikovan fenomen, do same naše intencionalnosti. Jer smo bića intencionalnosti, bića težnji, bića postavljanja i postizanja ciljeva, PREKO TOG MEHANIZMA SE REALIZUJEMO ILI NE REALIZUJEMO KAO BIĆA, a osnovni instrument za našu intencionalnost su – NAŠE MISLI. Pa, ako su nam naše misli najčešće „NAŠE“ MISLI, tj. Zlotvorskim mehanizmima navođene i iskrivljene misli, koje DOŽIVLJAVAMO KAO SVOJE LIČNE, eto nam tragične fešte! Iz takvih naših najčešćih „naših“ misli proizilaziće ne samo sve intencionalno naopako i pogrešno, nego i po nas štetno (razmišljanja, postupci, ciljevi, planovi, itd.).

Kako ljudi robuju iluzijama? Preko misli! Preko misli i percepcije, ali – misao prati percepciju i konstatuje percipirano (mišlju posao koji je beskoristan ili čak i štetan – konstatujem kao važan i koristan, na primer – rad u postojećim školama, inače, već istican moj lični „krst“).

Kako, zašto ljudi ostaju slepi za Karantin-Pakao-Zatvor? Opet – zbog misli ili preko misli! Misli formiraju „koordinatni sistem“ (u ljudskim nazorima) u kojem nema Karantina-Pakla-Zatvora.

Itd, mogu se te štetne manifestacije „naših“ misli koje nisu naše – nizati u nedogled, no, da vidimo šta nam se na ovom klizavom terenu nekako ogoljuje kao značajniji orijentir.

Ako za uočavanje grešaka u rezonovanju i ishodišta tih grešaka još nismo sazreli, za uočavanje naših ili „naših“ parazitskih misli svakako jesmo. Što je za početak dosta dovoljno u osvajanju procesa ili procedure našeg sopstvenog mišljenja.

SVAKAKO I NIJE POTREBNA NEKA VELIKA UVEŽBANOST DA BISMO UOČAVALI MISLI KOJE SU NAM POTPUNO NEPOTREBNE, SUVIŠNE, BESKORISNE, OČIGLEDAN „PRAZAN HOD“. Dakle, ako su nam (misli) takve – Zlotvorskog su porekla ili Zlotvorskog navođenja, na produkovanje i na bavljenje njima. Za takvim mislima ide trošenje Energije na njih, idu eventualni loši postupci, a češće i emocionalne reakcije, ili utvrđivanje već postojećeg lošeg psihološkog stanja. Postoji tu i jedan „simpatičan“ paradoks: mogu naše PARAZITSKE MISLI da podržavaju i psihološko stanje koje mi doživljavamo kao poželjno i prijatno, a koje nam, dublje posmatrano, nije korisno, nije od razvojno-oslobodilačke koristi.

Dakle, parazitske misli možemo, idući i za njuejdžersko-tajnaškom kategorizacijom, podeliti na: a) pozitivne, b) negativne. I pozitivne i negativne – parazitske su, kao što smo ranije konstatovali za „Svetle“ i „Tamne“ bogove: svejedno što se jedni hrane jednim, drugi drugim tipom naših energija, naših misli, naših emocionalnih reakcija, obe kategorije bogova su – PARAZITSKOG KARAKTERA, dakle, usmereni na naše energetsko eksploatisanje.

Dakle, najpre treba da počnemo da pratimo svoj prazni misaoni hod. Koloplet misli ili „filmove“ koji nam se vrte „u glavi“ ili u umu, često vrte do iznemoglosti, tako da nam se čini da će nam glava pući, da ćemo poludeti (ovo u ekstremnoj podložnosti, ili u ekstremnoj uvreženosti parazitskih misli).

U negativnoj varijanti to su, na primer, neki loši događaji, slutnje loših događaja, loše vesti, itd, čega sve tako lošeg u našim savremenim životima nema! Racionalno je konstatovati takvu lošu „stvar“, možda malo analizirati, doneti svoj sud o njoj, doneti odluku o svojim postupcima ili radnjama koje treba preduzeti (zavisi o čemu se radi), MAKSIMUM je ispravnog misaonog bavljenja takvim povodima. AKO NAM SE I NAKON TOGA MISAONI „FILM“ SA TIM SADRŽAJIMA POČNE PONAVLJATI, VRLO ČESTO IZNOVA I IZNOVA, možda sa nešto izmenjenim „scenarijima“, TREBA DA ZNAMO DA IMAMO POSLA SA SVOJIM, TJ. „SVOJIM“ PARAZITSKIM MISLIMA.

U povodima koji su izazvali stresove i stresogene reakcije to najčešće možemo da uočimo. I nastojanje na isključivanju iz takvih misli je najteže, ali je istovremeno isključivanje iz njih i vrhunski test sticanja snage u eliminisanju parazitskih misli.

SVE OVO, POTPUNO ISTO, VAŽI I ZA SUPROTNO: ZA MISLI KOJE DOŽIVLJAVAMO KAO PRIJATNE, A KOJE NAM SE TAKOĐE KAO „FILMOVI“ ČESTO ILI STALNO PONAVLJAJU. Njih izazivaju radosni događaji, neki prijatni povodi, prijatna dešavanja, itd. Neki uspeh koji smo postigli, a koji nas je izuzetno obradovao, neko putovanje koje nam predstoji, a od kojeg očekujemo velika zadovoljstva, itd. Pa onda, i kad se osećamo teško u toku dana, sami se „obratimo“ ovim parazitskim mislima, sami ih prizovemo ili izazovemo, i – time „dozovemo“ i prijatno psihološko stanje. KO DA OVAKVU PARAZITSKU PODVALU NE SMATRA POŽELJNOM?! Pa na njoj se zasniva celo njuejdžerstvo, a takođe i tajnaštvo!

Da malo preciziramo: iskrsavaju nama svakakvi misaoni impulsi, svakakve misli, i kao ideje, i kao podsećanje na ono što treba da uradimo. I takvi misaoni impulsi se mogu ponavljati, na primer, nešto smo zaboravili da uradimo, pa prosto sami sebe nesvesno podsećamo na zaboravljeno. Ali, U TIM SLUČAJEVIMA NE IDU CELI MISAONI „FILMOVI“, jednostavno, to su u pravom smislu IMPULSI, BLIC-MISLI ili blic-ideje, koje prostruje kroz um.

TAKOĐE, DRUGA JE STVAR AKO SE MI SVESNO BAVIMO PROMIŠLJANJEM NEKE TEME, PROBLEMA, IDEJE… To najlakše ide preko pisanja, jer nam je u ambijentu svakakvih spoljašnjih i unutrašnjih ometanja beleženje ideja ojačava fokus, ali – i ne mora da se radi obavezno o pisanju. Ali se radi o svesno izdvojenom vremenu i „prostoru“ za kontemplaciju ili misaono bavljenje nekom idejom. I mogu nam se van te „zone“ svesnog fokusiranja na temu javljati ideje, kao uvidi i rešenja za pitanja koja smo u toj zoni sebi postavili, ali – opet se ne radi o celom „filmu“. Ako i u tom slučaju kreće „film“ ili koloplet – ZNAJMO DA SE RADI O PARAZITSKIM MISLIMA, svejedno što nama to deluje kao PROMIŠLJANJE U HODU. Ako, na primer, peremo sudove ili spremamo čorbast pasulj „sa rebarca suva“, onda znači da nam to nije zona fokusiranosti na neku kontemplativnost, već obavljanje nekog praktičnog posla. Isključivanje iz misaonog kolopleta dok se time bavimo – baš znači i nekakav odmor od eventualnih misaonih bavljenja koja su prethodila ovim kuhinjskim „projektima“.

ISKLJUČIVANJE IZ MISAONIH KOLOPLETA ILI MISAONIH „FILMOVA“ MOŽE SE VEŽBATI. Ako nam pri prvim pokušajima to ne ide od ruke, tj. od uma – ne znači da nismo „talentovani“ za ovu veštinu. Svako je za nju „talentovan“, samo treba da je uvežba.

Efekte ovog isključivanja iz parazitskih misli najlakše i najbrže ćemo uočiti kod eventualnih stresogenih reakcija. Baš u njima najočiglednije vraćanje misli na ishodište stresogenog reagovanja uočljivo energetski slama. Lako se može proveriti kako nam isključivanje iz parazitskih misli prosto u takvim situacijama dozvovljava da „dođemo do vazduha“.

Isto je i sa parazitskim mislima suprotnog „predznaka“, a to su najčešće, svima nam poznata – SANJARENJA. Mi, po nekakvom poetskom stereotipu, ne uzimamo sanjarenja kao nekakvu lošu pojavu. Naravno, neće nam se zbog prepuštanja sanjarenju nekakvo zlo sručiti na glavu, ali – ako želimo da uočimo njegovu parazitsku prirodu, onda se moramo drugačije prema njemu postaviti.

Isključivanje iz parazitskih misli, ili iz misli koje nam se kao filmovi ponavljaju, ili iz misli koje nam se potpuno „bezvezno“, KONTEKSTUALNO IRACIONALNO, javljaju. Na primer, ako peremo sudove ili spremamo čorbast pasulj „sa rebarca suva“ – što bismo se bavili analizom neke svađe sa komšijom Radisavom, ili time što smo uspešno obavili neku kupovinu, ili, što se najčešće dešava – što bismo se prepuštali MISAONIM ASOCIJATIVNIM SLALOMIMA (setimo se nekog psa kojeg smo videli na ulici, a taj pas je sličan psu našeg teče Milentija, pa onda, kad smo već došli do teče Milentija, pozabavimo se nekom njegovom sumnjivom transakacijom, jes’ da nam je teča, ali sumnjiva transakcija je sumnjiva transakcija, i tako u nedogled!)?!

Već smo objašnjavali u kojem smislu je Tolova, toliko propagirana „moć sadašnjeg trenutka“ – PODVALDŽIJSKOG KARAKTERA. (Jer, zbog naše intencionalnosti – mi nikada nismo u sadašnjosti, nje nema na mikro-planu, ako nje nema, nema ni „moći sadašnjeg trenutka“, itd, šira argumentacija se može naći u tekstu o toj podvali). Dakle, dok  peremo sudove ili spremamo čorbast pasulj „sa rebarca suva“ – NIJE SUŠTINA U TOME DA SE MI NAPREŽEMO DA NAM SVE VREME FOKUS BUDE NA pranju sudova ili na spremanju čorbastog pasulja „sa rebarca suva“! MI DOBRO ZNAMO DA PROSTE, PA ČAK I KOMPLIKOVANIJE, KAD SE UVEŽBAMO, RADNJE OBAVLJAMO PO AUTOMATIZMU. Ne treba fokus, sa njim i misli, da nam budu PRILEPLJENI za sve to spoljašnje čime se bavimo.

Pažnja nam fluktuira onako kako flukturia, što bismo se u tom smeru bilo kako naprezali.

NAŠE JE SAMO DA SE ISKLJUČUJEMO IZ MISAONIH KOLOPLETA, IZ MISAONIH „FILMOVA“, IZ SVOJIH ILI „SVOJIH“ PARAZITSKIH MISLI! Ni više, ni manje, a i to je previše, posebno za NEDOVOLJNO ISTRENIRAN UM.

Šta će mi to, KAKVU FUNKCIJU IMA, moje razmišljanje o komšiji Radisavu, nekom psu na ulici ili o teči Milentiju – DOK PEREM SUDOVE?! (Uzgred, mada sam se zalepio za ove primere, ja ne preferiram ova kuhinjska angažovanja, pretpostavimo da se radi o ženskom duhovnom aspirantu, ili i o muškom, ali koji preferira ovo angažovanje; moj domen je više cepanje i donošenje drva, zimi, i tako neki ambiciozniji poduhvati.)

Da, približava se ovo duhovno-psihološko usmerenje cilju meditacije, bar nekim tipovima meditacije (čini mi se u zen-meditaciji), a tih tipova ima k’o kusih pasa (samo ih je uvaženi gospodin Ošo naštancovao preko stotinak!). Izbegavam da u kontekstu ovih svojih duhovnih traganja i eventualnih pronalaženja rešenja koristim izraz „meditacija“, jer smatram da ovaj izraz, kao i neki drugi (npr. „Bog“, „brak“, itd.) SADRŽE KODIRANE PODVALE (no, to je posebna tema).

Dakle, u suštini – ISKLJUČIVANJE IZ PARAZITSKIH MISLI BI SE MOGLO NAZVATI (izrazom bez kodirane podvale ) BEZMISAONOŠĆU. Onda kad nismo odredili vreme za svesno bavljenje nekom temom, ili kad nismo prisiljeni da se misaono bavimo nekom temom: ISKLJUČIVANJE IZ PARAZITSKIH MISLI IZVODIMO TEŽNJOM KA BEZMISAONOSTI.

USUĐUJEM SE DA KAŽEM (KONSTATUJEM) DA PRAVU, PUNU BEZMISAONOST U NAŠE ENERGETSKI PRE-NAPREGNUTO DOBA NIJE MOGUĆE POSTIĆI. Odnosno, da je nemoguće da je postigne neko KO ŽIVI U OKVIRU BILO KOJEG VIDA ZAJEDNICE, U OKVIRU BILO KOJEG VIDA NASELJA (naseljenih mesta). Možda je to moguće onima koji žive u izolacijama.

U nekim ranijim godinama bilo je moguće postići bezmisaonost i u društvenim kontekstima. Sve ovo potvrđujem na osnovu svojih iskustava. Negde, u nekom tekstu o meditaciji, spominjao sam neka svoja iskustva, a meditacija mi je bila osnovni vid „duhovne prakse“… bar dvadesetak godina, sa nekim prekidima i duže. (Dakle, i sve što pišem o podvaldžijstvu meditacije – ne pišem tek u vidu umovanja „sa distance“, već i nakon višegodišnjeg iskustva.) Bila je jedna faza kada sam kroz meditaciju uspevao da zalazim u izuzetno prijatna stanja potpune bezmisaonosti.

Međutim, posle takve životne faze usledila je faza sa burnim energetskim procesima. Što na mom individualnom planu, što sa počecima većih planetarnih energetskih naprezanja (jača zatezanja Entropije). Ko želi – ZAISTA MOŽE DA OSTANE NA NIVOU UŽIVANJA U MEDITATIVNOJ BEZMISAONOSTI. Ali, ko zaista želi da BESKOMPROMISNO raskrsti sa svim onim što nosi u sebi – MORA DA IZA SEBE OSTAVI MEDITACIJU (ili bilo koju sličnu „duhovnu praksu), KAO POMOĆNU DUHOVNO-METODOLOŠKU SKELU, i mora da počne da silazi u podrum svog nesvesnog, a TAMO SE OTVARA PANDORINA KUTIJA OD KOJE „MOŽE DA SE RIKNE“.

ŠTA MISLIMO, DA SU PROGRAMI U KOJE SMO USKOČILI, A PREKO NJIH I KODIRANE ENERGIJE – ZLOTVORSKA ŠALA SA KOJOM KAO KROZ IGRU LAKO IZAĐETE NA KRAJ PRAKTIKOVANJEM MEDITACIJE?! PA KAKAV BI TO OPAKI KARANTIN-PAKAO-ZATVOR BIO, U KOJEM PREKO UŽIVANJA U BEZMISAONOSTI REŠITE SVE DUBINSKE KPZ-PROBLEME?! Deluje suviše lako, da bi bilo moguće! Uostalom, ko je od istočnjačkih tzv. prosvetljenih PRIMARNO NAGLAŠAVAO ŽIVOT U KARANTINU-PAKLU-ZATVORU, I DA LI JE NEKO OD NJIH REALNO-PRAKTIČNO DEMONSTRIRAO OSLOBOĐENJE?! Naravno da nije, i naravno da se to meditacijom ne postiže, neopisivo složenija strategija i neopisivo dublja mudrost su tu potrebne! Tzv. prosvetljeni su nam samo ostavili bajke za decu i lakoverne duhovnjake, o dosezanju kosmičke svesti, u vidu prodavanje magle o zalaženju u nekakve transcendencije, što nam je APSOLUTNO IRELEVANTNO sa stanovišta naše jezive KPZ-zarobljenosti.

Sve u svemu, kao preporuka: UVEŽBAVATI SE U UOČAVANJU SOPSTVENIH PARAZITSKIH MISLI I U ISKLJUČIVANJU IZ NJIH.

Da, te parazitske misli se najjasnije ispoljavaju (jer se ospoljuju) u našim „beskrajnim“ bezveznim razgovorima. Svaki naš susret sa drugima ima neku svoju makar podrazumevanu temu, ili tematske okvire. Ideje koje pritom iskazujemo mogu biti u okvirima racionalnog, tj. nisu parazitskog karaktera, dok se držimo te podrazumevane teme (neke osnovne razmene informacija, gledišta, neki dogovor, itd.), i dok se držimo nekog razumnog vremena u kojem razgovor traje. Čim se sve to oduži, i ČIM KRENE ASOCIJATIVNI SLALOM, u kojem krenemo sa jednom temom, a odemo na stopetu, pri čemu se često dešava da nam već „jezik ne prati mozak“ – onda nam se pritom jasno ospoljuju parazitske misli. I onda treba da se setimo kako sa njima da postupimo…