Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: moći duha

1. Kao da bi mi perspektiva u tekstovima da se malo zarotira, pa se ova tema u to baš ne uklapa, ali – da je ipak dovršim…

2. Dakle, ako sve lepo izvagamo, a pritom smo imuni na sve postojeće duhovne/metafizičke stereotipe i očite zablude, jasno uočavamo da su aktuelni Vladari Zemlje duhovni i intelektualni, u kosmičkom smislu – ništaci.

3. I to malo mora da nam budi nadu – ipak u nečemu možemo, bar neki mi koji to preferiramo, da budemo duhovno i intelektualno moćniji od svojih Gospodara.

4. Da ne ponavljamo već objašnjavano: duhovno-intelektualni su jad i beda – bog, koji se, poput nekog kosmičkog blesavka, prikazuje kao Apsolut, a koji huška ljude da zarad njegovih energetskih resursa osvajaju tričave zemaljske teritorije, koji daje metafizičke propise kako da se kolju životinje koje mu se prinose na žrtvu, kako da se odlaže njihov izmet, te drugi bog koji preko svog „Sina“ daje nemušte moralno-psihološke pouke, koje su u rangu Perunovih pouka – da pre jela treba ruke prati („nemoj da te na to opominje mati“), zamagljujući ljudima zarobljeničko-zatvorski ambijent, itd.

5. Naravno, nameću se tu u nizu pitanja… Glavno je: ako, PO OVAKVOJ TEZI, možemo da budemo intelektualno i duhovno moćniji od svojih Gospodara, kako to da smo nemoćni u programima i u zarobljeničkim aranžmanima u kojima nas oni drže?!

6. Kao prvo – OVI AKTUELNI BOGOVI PARAZIT-ZLOTVORI NISU TAKVIH „KAPACITETA“ DA RADIKALNO IZOPAČE I ČOVEKA, I SAV ŽIVI SVET NA ZEMLJI!

7. Za takvo kosmičko-planetarno TUMBANJE su potrebne neke MNOGO-MNOGO moćnije kosmičke baje od njih! Da oni koji huškaju ljude jedne protiv drugih i daju neke pravih bogova nedostojne, glupave savete, te od kojih se kao vrhunska duhovno-intelektualna mudrost kao iz malog mozga izvađene propisaju „mudrosti“ o tome kako podmetnuti drugi obraz za šamarčinu i o tome kako se ide u pakao ako se „sa željom“ pogleda tuđa žena…! DA TAKVI VLADAJU IZUZETNO SLOŽENIM PITANJIMA GENETIKE (na primer)?! NEMA ŠANSE!

8. Te drevne garniture bogova su obitavale na Zemlji sigurno davno pre ovih bednih bogova Parazita-Zlotvora. Recimo da su to bila reptiloidna moćna bića, kao što se kaže u mnogim tumačenjima, a o čemu bi možda svedočile i brojne figure iz najdavnije sumerske civilizacije. Recimo da su oni, tek nekakve oznake radi, ali – pouzdanije da kažemo da ne znamo o kome se radi.

9. Ti drevni moćni bogovi su radikalno izopačili i deformisali i Čoveka i celokupni živi svet na Zemlji. I otišli su. Da li ih je Neko oterao, kada je uočio kakvu su štetu, kao slonovi u cvećari, napravili, da li su energetski opelješili Čoveka i Zemlju koliko su mogli, te im Čovek i zemaljski ambijent više nisu bili interesantni i korisni… NE ZNAMO!

10. Tek, jasno je da na takvo kosmičko-planetarno ZGARIŠTE dolaze aktuelni Gospodari Zemlje, sadašnji bogovi Paraziti-Zlotvori. Zato im je u prethodnom tekstu dat u istom smislu adekvatan naziv: bogovi Lešinari.

11. Moguće je da su oni obogaljenost Čoveka još malo „dosolili“ nekim svojim sitnim „intervencijama“, ali je izvesno da to nije moglo da bude nekog širokog i presudnog zamaha.

12. Oni su, dakle, upali u zonu planete u kojoj su prethodni moćni drevni bogovi već INSTALIRALI PLANETARNE MREŽE STRAŠNIH ZAROBLJENIČKIH PROGRAMA, programa koji su tako vešto smišljeni i instalirani, da je Čoveku nemoguće ili skoro pa nemoguće da se iz njih ispetlja. Pogrami: u samom čoveku, preko DNK i drugih faktora, pa tzv. sudbinski programi, pa programi funkcionisanja društava, programi funkcionisanja cele planete, itd. U nekakvim koncentričnim krugovima, kao babuška u babuški…!

13. Kada tako vešto instalirate programe – i da niste tu, bića ne jadnoj planeti funkcionišu po njima „bez problema“ i dalje…!

14. Drugo, pomoćno pitanje: ali kako mogu takva bića, ovi aktuelni bogovi-Lešinari, da budu moćniji i da vladaju masom koju čini čovečanstvo od sedam milijardi ljudskih bića, u situaciji kada ima i uvek je bilo pojedinaca u toj masi čovečanstva koji su bili duhovno-intelektualno moćniji od svojih bogova-Gazda?

15. Kao prvo: već je objašnjeno, od tih, od samih Parazita-Zlotvora moćnijih ljudskih pojedinaca – moćniji su strašni programi u koje su ljudski moćni pojedinci inkarniranjem uskočili. Uskočite u zatvorsku ćeliju, u okove koje je nemoguće raskinuti! ONDA I NAJGORI, NAJNIŠTAVNIJI SLABIĆI U ULOZI ZATVORSKIH ČUVARA MOGU VRLO LAKO DA VAS ČUVAJU.

16. Kao drugo: po načelu – „kako Gore, tako Dole“ (H. Trimegistos), imamo dopunsku sliku-objašnjenje. DA LI SU U ZEMALJSKIM RELACIJAMA, U LJUDSKIM DRUŠTVIMA, NAJMUDRIJI – NAJMOĆNIJI?! Daleko od toga! Jer su takvi programi po kojima Čovek funkcioniše. Daleko od toga i baš naprotiv! I u fizičko-telesnom smislu, i u smislu društvenih moći: i najgore ljudske„sirovine“, ljudski „šljam“, „ništaci“, „pokvarenjaci“, do granice pitanja njihove mentalne „ispravnosti“ – mogu da budu i uglavnom i jesu moćniji i od duhovno i intelektualno najmoćnijih pojedinaca.

17. Eto ovde na Zemlji uspostavljene kosmičko-planetarne logike po kojoj bogovi Paraziti-Zlotvori mogu da budu duhovno-intelektualni bednici, a ipak po programskoj pozicioniranosti neuporedivo moćniji od zemaljskih bića, duhovno-intelektualnih moćnika.

18. Po svemu ispada da mi razvojno-oslobodilačku bitku i ne bijemo protiv aktuelnih bogova-Lešinara, već – PROTIV DAVNO USPOSTAVLJENIH PROGRAMA u koje smo inkarniranjem BAČENI.

19. Na sve to svakako su nam za vratom i ovi bogovi-Lešinari, koji svakako imaju, iako duhovno-intelektualni bednici, neke svoje mehanizme i instrumente za dodatno zlotvorsko-parazitsko delovanje.

20. Pa tek na sve to nam je „za vratom“ i doba povišavanja vibracija planete. Kosmički proces koji u suštini jeste dobar i izbavljujući, ali – koji je pakleno-nemoguće teško izdržavati u sklopu svih ovih zarobljeničkih aranžmana.

21. A MOŽDA NAJVEĆA MUKA JE ŠTO MI NE MOŽEMO PROTIV IZVORNIH SVOJIH PROGRAMA! Tj. ne možemo se po svaku cenu i u bilo kojem smislu angažovati, zakonomernostima funkcionisanja našeg uma i tela u prkos!

22. Te, ako smo, kao što uglavnom i jesmo, programima stalno i stalno dovođeni u stanje neravnoteže i ekstremne energetske iscrpljenosti i deficita, JASNO JE DA I NEMA ILI SKORO DA I NEMA MANEVARSKOG PROSTORA ZA RAZVOJNO-OSLOBODILAČKO, PREVASHODNO MISAONO DELOVANJE.

23. Podizanje vibracija svakako u ovom smislu „raščišćuje scenu“, ali – treba imti nadljudsku snagu da se sve to izdrži, i snalažljivost neopisivih razmera da se u svemu tome orijentišemo i postupamo u skladu sa zakonomernostima izvornog funkcionisanja našeg tela i uma.


Ima proročkih snova.

Kao što ima proroka i proricanja.

Koji deluju „moćno“ i fascinantno. Ali nam u KPZ-zarobljenosti i eksploatisanosti to nije ni od kakvog značaja i ni od kakve pomoći.

Postoje i simbolički snovi, koji su nam takođe od slabe, tačnije – ni od kakve pomoći. Dodatno i zato što je simbolika kao žvaka rastegljiva „kategorija“.

Na stranu ovi izuzeci, pouzdano su nam dominantni, svakome pojedinačno i čovečanstvu „u celosti“ – besmisleni, haotični snovi.

Ako su nam svest i um „pri“ takvim snovima isključeni, onda znači da nam ih neko takve „organizuje“, na njih „navodi“ ili udahnjuje.

I ako hoćemo da se na izvoru osvedočimo kakvom nas to logikom „zapahnjuju“ ili programiraju Gospodari zemaljskog Pakla-Zatvora, eto nam naših snova!

Hajde da ih onda osmotrimo malo dublje ili – malo mudrije!

Ne nadovezuju li se na takvu logiku snova – naše misli, njihova logika ili paradigma? I naši beskrajni raz-govori. I jedni i drugi naizgled odenuti smislom, redom i nekim nasušnim potrebama.

Ne nadovezuje li se na takvu logiku snova i na takvu logiku naših misli i raz-govora istovrsna logika naših života i života na Zemlji uopšteno?

Nadovezuje se! Samo što se mi zdušno (mi, individualno i kao čovečanstvo) upinjemo da sve premrežimo nekim „stavkama“ („čvorićima“ u mreži) smislova i vrednosti.

Jer, nepodnošljivo je da se sopstveni i zemaljski životi (sa metafizičkog stanovišta) vide bez iluzija smisla i vrednosti.

Videćemo kako su tu perspektivu opisali neki probuđeni filozofi i književnici (u nezavršenom tekstu „A di ‘e ta’ pakao?!“).

I bilo bi rizično i neumesno, da ne kažemo – šokantno, da se o tako nečemu javno govori (piše)… (Jer poruka kao da ispada: dignimo ruke od života.)

Bilo bi rizično i neumesno, da u naše doba nema svakakvih psihijatrijskih „eksponiranja“ na svakom koraku u javnim nastupima i u javnom izražavanju.

Te se može lagodno i ležerno raspredati o svakakvom smislu ili besmislu, niko te ne ferma i ne uzima za ozbiljno.

Koji paradoksalno ohrabrujući zaključak omogugućuje cela ova sumorna priča o haotičnim bezvrednim snovima?

Gospodari Pakla-Zatvora (možda je ovo otmeniji naziv od: bogovi Paraziti-Zlotvori-Štetočine) jesu nesporno moćni, od nas neuporedivo moćniji.

Ali, da su pritom, proporcionalno, i mudriji, kosmička mudrost bi im se, bi nam se očitovala u organizaciji naših snova, a tek kako u organizaciji naših i celokupnog zemaljskog života!

Valjda znamo i sami, bar toliko znamo: u našim kreacijama se očituje naša svest, naš um, naše snage i/ili slabosti. Iz moćnog ljudskog uma neće proizaći kao kreacija nekakva mašina koja je primitivna šklopocija. Već odlična mašina, koja to uzornije i harmoničnije radi, što su snage našeg uma, dakle, i svesti, na višem nivou.

U tom očitovanju njihovih kosmičkih slabosti na kreacijama programa našeg redizajniranja i na kreacijama programa naših i zemaljskog života – su domeni u kojima možemo da tragamo za ključevima za naše oslobođenje. Kao i u svakoj igri: što ste veštiji igrač, veštije koristite svaku protivnikovu grešku ili nedostatak.

Da ne ispadne da se moć koja im se priznaje, i nedovoljna kosmička mudrost, koja im se ovde takođe priznaje – međusobno isključuju (kao contradictio in adjecto).

Da se ta svojstva ne isključuju „živi svedoci“ su nam analogni zemaljski slučajevi na Zemlji, svakako njihovih zemaljskih eksponenata: kategorija moćnih „sirovina“.


„Ja znam!“ A ti?! Ti slabo nešto, bolje ja! Znam. Bolje vidim, bolje shvatam! Više znam.

Šaljivi snimak Nikšićev (ispod teksta) odlično otkriva jedan arhetip, jednu od enigmi.

I nije stvar u čitanju i u knjigama. U smislu: znanje će doći sa knjigama, sa čitanjem knjiga. Knjige jesu ispomoć, inspiracija, izvor potencijalno korisnog. Više je stvar u opšteprisutnom, sveprožimajućem planetarnom stavu: „Ja znam!“.

Ako neko dosta toga pročita, iz neke oblasti, i sakupi mu se i dosta razmišljanja, povodom knjiga, te nezavisno od knjiga, možda na osnovu iskustava, ako je oblast iskustveno mu dostupna… On onda svakako da ima znanja o toj oblasti, iz te oblasti. I neće reći „ne znam“, ako makar dosta toga zna.

Ovde je pre priča o tvrdokornosti onoga što se sakupi, sustekne kao znanje, kao nazori na osnovu tog znanja ili razmišljanja. I – što su godinama učvršćivaniji, to su stameniji. To je stav-osećaj „Ja znam!“ jači, nepokolebljiviji.

A nešto dublje je u pitanju. Šta? To jedino može da zna neko ko je iz priče „Ja znam!“.

Kako će reagovati naučnik sa klasičnim biološkim stavom o DNK, a na „susret“ sa teorijama koje protivureče klasičnima, npr. sa teorijama koje je sakupio i produbio B. Lipton, pa Garajev (talasna genetika)? Prezrivo! I odmah će krenuti: „To nije istina, ja znam…!“

Priča od koje duhovnost/metafizika ne da nisu imune, nego su tek za Vladare zahvalni poligoni za demonstraciju „ja znam!“-fenomena.

Predočiš fanovima istočnjačke duhovnosti čak prave argumente o podvalama istočnjačkih duhovnih učitelja i drevnih ideja (postavki)… I? Ista reakcija kao klasičnog naučnika na Liptona i Garajeva.

Dakle, još jednom: zašto se neko tako žilavo ukopa u „ja znam!“-rovu, u vezi sa sopstvenim znanjima i rezonima?

Možda zato…

…ŠTO JE SVET DUALNOSTI SVET SPOZNAJNIH GIBANJA I TALASANJA, OD KOJIH SE ZAČAS DOBIJE DUHOVNO-INTELEKTUALNA „MORSKA BOLEST“!

Tome nasuprot: usidriti se u jednom nazoru, u jednoj teoriji, u jednom konceptu: MILINA JEDNA! Mirna luka, pri čemu se dozvoli da malo u nju zađu kojekakve usputne ideje, koje tu samo malo zađu, pa odu…

Ako se otvorimo za stalna preispitivanja: svet dualnosti će nam stalno jednu te istu ideju (samo jednu, a gde su ostale?!) prikazivati čas ovakvom, čas onakvom, čas s ove strane, čas s one, čas kao dobru, čas kao lošu („(jedna) istina je u paradoksu“)… TU STANKA I MIRA NEMA! Samo nemiri i glavobolje duhovno-intelektualne „morske bolesti“.

No, sve ima svoje pluseve i minuse!

1. Na strani „ja znam“-duhovnjaka su, što kažu političari: „mir i stabilnost“ uglavnom jednog te istog, na višegodišnjem, čak višedecenijskom nivou konzerviranog duhovnog koncepta (teorije, učenja, itd.).

Ali i spoznajna ZAGLAVLJENOST u tome.

2. Na strani stalnih tragalaca i promišljalaca je duhovno-intelektualna „morska bolest“ koju izaziva svet dualnosti.

Ali i stalna produbljivanja određenog koncepta, sveobuhvatnija sagledavanja, proširivanje svesti samim tim, povećavanje moći uma kroz moć duha, i/ ili suprotno…


Da nekome date ponudu za duhovni put,

za put u duhovnost i u duhovni rast,

obećavajući mu štedro i bez ustezanja:

duhovne Semiramidine vrtove,

pa dalje još: duhovne kule i gradove,

nepodnošljivu uživanciju nirvane,

divotne kontakte sa Univerzumom,

veličanstveno stapanje sa Bogom,

obavezno moćnu kosmičku svest,

blaženstvo Ljubavi-Radosti-Svetlosti,

i tome još brojna slična postignuća.

Možda uz propratna upozorenja,

da u početku ili u nekim fazama

može biti muka ili poteškoća,

ali uz obavezno ohrabrenje:

one su samo prolaznog karaktera.

I da mu neuvijeno predočimo načine:

muke postizanja ovih ciljeva u tome su,

da se mora vremenom i satima sedeti,

i sedeti, i sedeti, pomalo baš kao panj,

ili da se mora mnogo, mnogo ponavljati,

jedno-te-isto, što neko je nekad sročio,

ili da se mora čitati jedan te isti tekst(ić),

i da to sva je muka, za sva ona postignuća,

veličanstvena, uzvišena, takoreći nebeska.

I da na drugom propagandnom skupu,

isto tako potencijalno zainteresovanih

za put u duhovnost i u duhovni rast,

obećate blaženstvo buđenja u košmaru

Karantina-Pakla-Zatvora, uz koje ide gratis

stanje ili osećaj „suštinskog Besmisla“,

i niz koji ovde sledi: pad energetike,

jer, kad nema vrednosti u životu ovom,

nema ni motivatora koji pokreće i bodri,

što znači levitirati tik do same depresije,

i do još težih stanja, do samih pomisli,

u najgorim slučajevima, na samoubistvo.

I da ih ohrabrite drugim poteškoćama,

u svakodnevnom funkcionisanju u životu,

porodičnom, poslovnom, društvenom,

u sudbinskim neugodnostima i udarima…

Pa i to, što da ne, da se ostane zaglavljen

na ovom levelu, celog života, bez trunke

perspektive koja bi ukazivala na izlaz.

Potencijalno duhovno zainteresovane mase,

bez razmišljanja, svakako bi pohrlile onoj

prvoj duhovnosti, čak oduševljeno i rado.

Od druge bi svako do poslednjeg bežao,

kao đavo od krsta, možda i ažurnije od njega.

Ni ja se, pri čistoj svesti i zdravoj pameti,

nikada i nikako ne bih priklonio ovoj drugoj,

mučnoj i teškoj, čak jezivoj duhovnosti.

A paradoks hoće, onaj isti u kojem je Istina,

da je u postojećim zemaljskim uslovima

jedini pravi i realni, neiluzorni duhovni put –

baš ovaj drugi put, mučan, težak, jeziv.

Pa ko uopšte kreće njime, kad se niko,

da kažemo – normalan, za njega ne bi

ni u ludilu odlučio? Niko se za njega

i ne odlučuje, niko na njega i ne kreće –

svojevoljno. Jednostavno, okolnosti

bace ga u takav život, u takva dešavanja,

pa on pliva ili batrga se, kako zna i ume.

Trpi ono što je nepodnošljivo, utehe –

nema, izlaza nema, ali izdržava nekako.

To ne snalazi mlađe duše, ne snalazi

slabije duhovne kapacitete, već one

koje imaju preinkarnacijske dispozicije.

Muke i Buđenje za njih zakonomernost su

pada ili ulaska u Karantin-Pakao-Zatvor.

I to je prvi pravi, neiluzorni duhovni nivo:

svest o Iluziji, Buđenje u teškom košmaru

Karantina-Pakla-Zatvora, suštinski Besmisao.

Toliki poznati ljudi (i nepoznati, naravno),

umni ljudi, filozofi, umetnici, književnici,

postizali su ovaj nivo, svedočili o njemu.

I ostajali, svi do poslednjeg, zaglavljeni,

na njemu, tragično i bolno, celog života:

biblijski Propovednik, Hermes Trismegistos,

Bodler, Kafka, Sartr, Sioran, niz bi bio dug,

ali bez ijednog zvaničnog duhovnjaka,

simptomatično: svako od njih dopeljao lako

do svoje mirne iluzorne duhovne luke.

Šta je to zafalilo svima zaglavljenima,

da nadiđu prvi i makar zakorače dalje,

da krenu na drugi, na viši duhovni nivo?

Zafalilo im je ono, što duhovno upropašćuje

tolike današnje tajnaše, porinjujući sve dublje

svest im u Iluziju: ono što nazvaše – „Tajnom“,

a koja znači preobražajne moći našeg uma,

moći menjanja nas samih, sudbinskih puteva,

okolnosti u kojima smo, brojnih determinizama.

Nezemaljski Vladari Zemlje podmetnuše

tajnašima, duhovno nezrelima, nepripremljenima,

„Tajnu“, podmetnuše, jasno – iz svojih interesa.

A „Tajna“ uistinu može biti samo za one,

koji se probude za Karantin-Pakao-Zatvor,

za sve vidove Iluzije, pogotovu one duhovne,

i koji će, na takvom duhovnom postamentu

izvoditi evolucionističke preobražaje,

za početak sebe samih i svog okruženja,

kojima će svet Iluzije i njegove vrednosti

biti samo fon, pozadina za evolucionizam,

a ne krajnji cilj, vrh težnji, kao kod tajnaša.

Što znači: onima koje je snašao pakao Buđenja,

za iskorak i prelazak na sledeći duhovni nivo,

treba probranog tajnaškog iskustva i umeća.

Što realno i logično jeste: koja je to moć duha,

i iz njega proizašle moći uma, a koji ne mogu,

sitnicu takoreći tek jednu, sebe i okruženje

uistinu evolucionistički, planski transformisati?

Prazne i neproverljive priče o duhovnoj moći

može lako prodavati svako, ali neka ih sam

demonstrira prelivanjem na spoljašnje.

Moćan duh, i moćan um to moraju moći,

inače nisu ni blizu moći za koje se izdaju.