Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: medicina

Jedan kraći osvrt, kao značajna, u naše doba sveprisutna ilustracija za neka ranije izneta zapažanja…

Da ponovimo: kao intencionalnim bićima – misao nam teži realizaciji onoga što je njen sadržaj.

Teži, načelno, naravno da se svaka misao, zbog samog svog sadržaja, ali i zbog raznih ograničenja, ne može realizovati.

Da teži realizaciji, jasno nam je jer svakom postupku, delanju… prethodi misao.

Nema konkretno uobličene misli uoči onih postupaka koje izvodimo automatski.

Objekti koje pravimo – NAJPRE SU BILI MISLI (IDEJE) U NAŠIM UMOVIMA.

Dakle, načelno, imamo težnje, misli nam iskazuju težnje, prethode onome što radimo, gradimo, pravimo, akcijama koje preduzimamo.

Takođe nam je poznato – misao može da pokrene emocije.

Ne produkuje sama misao emocije, ali može da ih inicira, pokrene.

Sad pogledajmo u vezi sa bolestima i simptomima bolesti kakvu savremenu SVEPRISUTNU MEDICINSKU (ali i ne samo medicinsku) PODVALU imamo na delu, a zasnovanu na prethodno naznačenom našem mehanizmu!

Nismo uhodani u onome što je duhovno-zdravstveno avangardno, da se primarno oslanjamo na homeostazu, a da nam lekar, medicina i lekovi dođu tek kao „štake“ u suočavanju sa težim bolestima i bolovima.  Te je u redu da na prvu pojavu simptoma krenemo u postavljanje dijagnoza, da bi se preduzeli koraci na izlečenju.

Ali, dobro znamo da se cela ta procedura sa postavljanjem dijagnoze izvodi tako da nam se podmeće DA NESVESNO NAPREDOVANJE BOLESTI POSTAVLJAMO KAO CILJ. Jer nam se uz svaku komplikovaniju proceduru postavljanja dijagnoze pažnja ne samo satima, već često i danima vezuje za bolest, za slike mogućih bolesti… Ta pažnja ostaje vezana i sve vreme lečenja, čovek je navođen na osluškivanje simptoma i dešavanja u organizmu, njih sravnjuje sa „mapom“ mogućih dešavanja u slučajevima pogoršanja…

Našem mišljenju se takva podvala podmeće.

Lekar i medicina nas ne navode da se fokusiramo na fizičke, fiziološke tokove izlečenja, na to da nam što plastičnije predstave procese koji vode izlečenju, već nas upozoravaju, nesvesno zastrašuju MOGUĆIM TOKOVIMA RAZVOJA BOLESTI.

Zanimljivo je, u vezi sa tim, kako je Sitin postavio svoj model izlečenja, u vidu „nastroja“ (o čemu je bilo reči u nekom od tekstova): kroz  medicinski opis izlečenja, tj. onaj ko primenjuje takve „nastroje“ – naveden je da se bavi, da ponavlja sliku telesnih i fizičkih dešavanja u toku izlečenja.

A zvanična medicinska logika je drugačija: lekari, medicina, tu su da spreče da do loših scenarija dođe, ali – čovek mora da ima u vidu kako sve može bolest da se razvija, i da u skladu sa tim prati svoj organizam.

Pa tek nizanje simptoma, pri čemu se brojni simptomi ukrštaju, jedni te isti mogu da se pojave u većem broju oboljenja… Čoveku može da se neki od simptoma pojavi tek onako, „u prolazu“, jer smo i inače izloženi svemu i svačemu, nije ni čudno da nam se svakakvi simptomi uzgred pojavljuju. E, ali ako imamo u vidu registre sa simptomima – mi odmah počnemo da tragamo za bolestima koje nam ti simptomi mogu najavljivati (iako simptomi nisu ni imali nameru da se ovaplote u vidu bolesti).

I ako čujete lekare, medicinske velike stručnjake koji gostuju po emisijama koje se bave, hej – ZDRAVLJEM, onda vam-nam njihova objašnjenja, upozorenja, mudra tumačenja, pre deluju kao crne hronike svakakvih mogućih dešavanja u našem organizmu, u vezi sa tim šta nas sve može snalaziti, AKO TO I TO… ne činimo, ako ne idemo na redovne provere, itd.

Pa se na ove nadovezuju i razni drugi, pomoćni načini da nam se misao i pažnja prilepe za SCENARIJE RAZVOJA BOLESTI, DA NAM RAZVOJ BOLESTI POSTAVE KAO NESVESNE CILJEVE.

Imamo… daju nam – dosetku sa DANIMA POJEDINIH OBOLJENJA. Na primer: „24. oktobar, međunarodni Dan borbe protiv raka dojke“, „Treća nedelja januara, Evropska nedelja prevencije grlića materice“, „8. maj, Svetski dan borbe protiv raka jajnika“, pa Dan borbe upale grla, Dan borbe protiv kratkovidosti, itd. Dobro, ova poslednja dva “dana“ predstavljaju karikiranje, koje bi bilo neumesno da nije u sklopu razotkrivanja podvale, ali – ovo karikiranje nije daleko od realnosti. Čak da ovde zaobiđemo poznati princip da se borbom PROTIV nečega – onome protiv čega se borimo daje veća snaga, odnosno, da je pravi način boriti se ZA ono što postavljamo kao pravi cilj.

Svaki od lekara-specijalista za jednu oblast će savetovati da svako od nas ide na redovne kontrole za njegov specijalistički domen, pa ispada da mi svakodnevno treba da idemo na neke od kontrola, zuba, krvi, dojki, janika, prostate, debelog creva…

ČOVEKA MOGU DA SNAĐU STOTINE BOLESTI! (Da ne zalazimo u DNK-„potencijale“ koje u ovom smislu svi nosimo…)

Koji je to beskoristan, A ŠTETAN, napor, proizašao iz saveta VELIKIH SAVREMENIH STRUČNJAKA, da mi jurimo i borimo se protiv svake od tih bolesti KOJE NAS EVENTUALNO MOGU SNAĆI?!

UMESTO DA NAS MUDRO I DOBORNAMERNO NAVODE DA SE FOKUSIRAMO NA – ZDRAVLJE!

Zar to nije lakše i izvodljivije?! ZDRAVLJE JE JEDNO. Zdravlje, povezano sa Ravnotežom, sa nastojanjem na postizanju harmoničnog funkcionisanja tela, odnosno, harmoničnog psihofizičkog funkcionisanja. NEKA NAM DOSAĐUJU NAVOĐENJEM NA MISAONO BAVLJENJE TAKVIM CILJEM. A ne da nam detaljno opisuju šta će nas sve snaći ako se pojave određeni simptomi…

Da li nam je takvo MASOVNO INDOKTRINIRANJE I MENTALNO TROVANJE POTREBNO?

Pa valjda će svaki čovek, I BEZ OVAKVE GEBELSOVSKE PROPAGANDE, kad oseti da nešto u njegovom funkcionisanju nije u redu, u bilo kojem smislu, otići lekaru. Zar je za takav korak neophodno kljukati CELU JAVNOST masama simptoma i mogućih scenarija razvoja bolesti.

Što nas ne bi, umesto toga, kljukali navođenjem na bavljenje temom „zdravog života“?! Ma koliko to duhovno nemušto bilo, opet bi bilo mnogo korisnije, tačnije, ne bi bilo štetno, kao sve ove „borbe“ protiv bolesti.

„Što nas ne bi…?!“

Naravno da nas kao masu ne bi i neće tako po nas povoljno indoktrinirati!

Ali zato mi treba da sami za sebe u ovom smislu napravimo preokret.

Za početak – da uočimo šta znači, pri suočavanju sa simptomima bolesti i sa samim bolestima, baviti se njima na način na koji nam nesveno, od strane medicinskih stručnjaka navođeno, RAZVOJ BOLESTI POSTAJE CILJ, a šta, uz NAJNEOPHODNIJE racionalno bavljenje simptomima, bolešću, lekovima i lekarskim postupcima za izlečenje – posvećeno pomeranje fokusa ka zdravlju, ka harmoničnom funkcionisanju, te ka faktorima koji ih uzrokuju (Ravnoteža, energetika, itd.).


Još smo „u vodama“ Liptonovih ideja i teorije, njegovih eksperimenata i teorijskih istraživanja.

Po oficijelnoj medicini – „mozak“ ćelije čini jezgro (jedro), budući da su u njemu smeštene DNK. Lipton kaže: ako se ćeliji odstrani jezgro – ona funkcioniše. Telo bez mozga ne može da funkcioniše. I on dolazi, ili prenosi alternativna istraživanja i zaključke: membrana ćelije, je, u stvari – „mozak“ ćelije. Jer ona ima receptore koji spolja, izvana prate signale, u skladu sa signalima reaguju ili ne reaguju, otvaraju se ili ne otvaraju otvori koji propuštaju u ćeliju neke materije.

Po oficijelnoj medicini – molekuli su isključivo nosioci signala, informacije se nalaze u njima. Dakle, neki molekul mora da dođe u kontakt sa receptorom ćelije, da bi ona reagovala. Stoga oficijelna medicina, da bi delovala na neke ćelije, tkiva, organe – snabdeva telo molekulima, LEKOVIMA, „u tome se nalazi temelj farmaceutske industrije“. Što potiče od staromodne njutnovske fizike. Po novoj, kvantnoj fizici – sve što postoji ima u osnovi energiju. Ono što vidimo jeste fizička materija, ali – na atomskoj strukturi ona uopšte ne postoji. Kako se više približavamo atomu, sve manje vidimo materiju, suočavamo se sa – vrtlogom energije. Kvantni atom nema fizičku strukturu, ali se u njemu energija ponaša kao materija. „Ali, poenta je da se medicinski svet zasniva na Njutnovoj mehanici, koja se zasniva na materijalnosti“. Otuda i redukcionizam: redukovanje pojava na povezanost i rad sastavnih delova neke celine. Po kvatnoj fizici imamo holistički pristup (nasuprot redukcionističkom): „U njemu je sve isprepleteno. Ne mogu gledati samo jedan deo i zaključiti da ne valja, jer je on povezan sa svim delovima. (…) To znači da vaše zdravlje nije vezano samo za vašu unutrašnju strukturu, već je vezano za okruženje i za to kako se vi uklapate u okruženje.“

Fizička istraživanja pokazuju da atomi i molekuli emituju energiju, oni vibriraju i emituju energetsku frekvenciju. I emituju, i primaju energiju. Pozitivno-negativno vibriranje svakog atoma daje njegovu jedinstvenu karakterističnu vibracionu frekvenciju. On nju emituje, ona putuje kroz okruženje. U oficijelnoj hemiji se govori o masi, strukturi i gustini atoma. U kvantnoj fizici se govori o električnom naboju, naponu atoma, i on se meri u voltima. Ona nam daje frekventne talase energije. Svaki atom vibrira na određenoj frekvenciji. Emituje i prima energiju, jedna energija može da bude apsorbovana od druge energije. Pomoću čitanja frekvencija možemo da razumemo materiju.

Pa Lipton dalje daje primer snimanja raka dojke. Na snimku mi ne gledamo zaista sliku grudi, dojke, već sliku energetskog spektra dojke. „Interesantno je da medicina i dalje ne prepoznaje ulogu energije, ali koristi uređaje koji potiču iz kvantne fizike, da bi očitavala energiju. Među njima su rentgeni, magnetne rezonance… Sve te tehnologije rade na principu očitavanja energije.“ Po čemu se na snimku zna da je u pitanju kancer? „Odgovor je taj da je energija koju emituju te ćelije drugačija od svih drugih energija (u telu).“ Pri skeniranju se vide energetske karakteristike koje emituju ćelije. U vezi sa bolesnim tkivom – oficijelna medicina kaže da treba fizički ući unutra i iseći bolesni deo. Ona energiju koristi samo u svrhu dijagnostike, ne i lečenja. Videli smo da atomi, molekuli, ćelije, tkiva – ne samo da emituju energiju, pa se pomoću toga ona očitava na snimku, već i apsorbuju energiju. „Znači, umesto da fizički ulazite unutra, da li je moguće da unutra emitujete energiju, da je prilagodite energiji ćeija, umesto da je uništite? Činjenica je da se u procesu isceljivanja energijom, o čemu se već dugo govori, ljudi emituju energije koje kasnije utiču na ćelije. (…) Za sve nas bi bilo bolje i praktičnije da sve ovo znamo. Umesto da se iz našeg tela seku delovi, razumevanjem da možete preusmeriti energiju i „ukrcati“ je u oštećene ćelije, kako biste prilagodili i prihvatili odgovarajuću energiju, i samim tim potići isceljenje bez vađenja tkiva.“ Na koji način se može „ukrcati energija i uticati na materiju?“

Lipton polazi od primera operske pevačice Ele Ficdžerald, koja pomoću glasa može da razbije čašu. Dok ona peva određeni ton – čaša jednostavno eksplodira. Kada se postigne frekvencija glasa ili bilo kojeg drugog zvuka koji se emituje (glas je energija), a koja je harmonično rezonantna sa atomima čaše – oni dodaju atomima čaše još energije, „prepuna“ energije, ona puca. Atomi usled toliko energije više ne mogu da se drže zajedno. „To je stvarnost. Energija utiče na materiju.“ U nekim slučajevima oficijelna medicina to i koristi, na primer, pri razbijanju kamena u bubregu. Kamen u bubregu je kristal, koji vibrira na određenoj frekvenciji. Pomoću sonde emituju se ka njemu zvuci iste frekvencije. Dešava se isto što i sa čašom.

Vratimo se onome od čega smo počeli ovaj tekst: enegetskim dešavanjima na nivou ćelije.

Membrane ćelija imaju receptore sa malima antenama koje vibriraju na određenim frekvencijama. „Prema opšteprihvaćenoj medicini antena generalno odgovara na uticaj molekula, što je istina. Jer molekuli imaju svoju frekvenciju.“ Kada molekuli i receptori ćelija vibriraju na istoj frekvenciji, proteini se pokreću, dešava se promena u ćeliji. „Zaključak je da receptori, koji signalizuju proces (tj. pokreću procese u ćeliji), ne samo da odgovaraju na molekule, već i na energiju.“ Oficijelna medicina uporno odbija da to prihvati, da ove uticaje na ćelije sagledava i sa energetskog stanovišta. Postoje naučni radovi o uticaju elektromagnetnog polja na svaki nivo naših bioloških ćelija. Na primer: „Uticaj elektromagnetnih polja na sintezu DNK“, „Elektro-magnetna polja vrše uticaje na/kroz hormone“. Ili, istraživanja o izlaganju krvnih sudova elekto-magnetnim poljima, što dovodi do zgrušavanja krvi; pa njihova uloga u izazivanju leukemije. Dakle, energija iz okruženja može da aktivira sve glavne funkcije ćelija. DNK, RNK i proteinsku sintezu. „Sada imamo mobilne telefone, mikro-talase, talase visoke tenzije… Sve to utiče na hormone tela, koji izbacuju telo iz ravnoteže, jer se nalaze u takvim poljima.“

Važan i zanimljiv Liptonov zaključak: „Ali evo jedne interesantne začkoljice! AKO NISTE POD STRESOM – POLJA NEĆE UTICATI NA VAS! Ako ste pod stresom, polja mogu postati veoma specifična i promeniti vašu biologiju. (…) Sada znamo da je stres primarni mehanizam koji vaše telo podlaže uticaju elektro-magnetnih polja. A na taj uticaj najviše reaguje estrogen. Ovo je bitno, jer estrogen učestvuje u poliferaciji ćelija, odnosno dovodi do raka.“

Za ovu temu bilo je i malo više Liptona, citata i zaključaka iz njegovih praktičnih i teorijskih istraživanja.

Dakle…

Ovaj grip me, što kaže narod – „hvala Bogu“ (valjda nekom od ovih naših Parazita-Zlotvora-Bitangi?!), nije zakačio, bar za sada. Iako je kod nas skoro do ivice epidemije, oko mene svi bolesni, čak i ozbiljno. I iako sam poslom upućen na kontakt sa masom.

Jer sada uspevam da budem u Ravnoteži. Što mi nije bio slučaj sa prošlim, manjim talasom gripa, da l’ beše pre dva meseca. Tada su me okolnosti ubacile u neravnotežu. U naivnoj, iluzionističkoj duhovnosti se Ravnoteža shvata kao statična kategorija, kao stanje koje se jedanput za svagda osvoji i preostaje da se samo uživa u njemu. Dakle, tada sam bio u neravnoteži, grip je kretao, a ja sam još išao da mi se izvadi umnjak. Mada mi nije bilo zapelo, ali, tako se desila ta koincidencija. Muke nakon vađenja i teško zarastanje rupe u ustima, propraćeno jakim gripom. Intenzivni bolovi nekoliko dana, sve skupa – oko dve nedelje.

O mukama i bolovima onih koji prođu kroz lakše i teže operacije, sa odstranjivanjem nekih tkiva ili organa – I DA NE GOVORIMO!

Nekoliko godina sam maltene dva puta nedeljno vozio majku na bolničke „seanse“, sa čekanjima na preglede i lekarske intervencije. Kada bi se izmerila energetika bolnica (energetski snimak sličan nekome od onih koje daje Lipton za ljudsko telo) – svakako bi se očitao zgnusnutiji pakao od Pakla u kojem živimo.

I tada, ali i od ranije, pre nego što sam se upoznao sa ovim Liptonovim idejama, intuitivno sam osećao: NEOPISIVU GRUBOST I SIROVOST SAVREMENE MEDICINE. Tj. medicine uopšte. Ova naša savremena je još „zlato“ u odnosu na vremena u kojima su se, na primer, vršile primitivne operacije – bez anestezije. GRUBOST I SIROVOST – DO NEHUMANOSTI.

Išao sam, ranije, na popravku zuba, i čudio se zubarima: kako mogu da nanose često i vrlo jak bol drugima. Da, jasno je, to čine ZA DOBRO svojih pacijenata, ali – činjenica o nanošenju jakog bola ostaje.

Jedan od vrlo rečitih paradoksa: SUROVA, SIROVA, GRUBA MEDICINA, KOJA JE TAKVA – U IME HUMANOSTI I POMAGANJA LJUDIMA! Ovakav paradoks i podvala naših dobrih „Višnjih“ mogući su, možda, samo u ovom našem Karantinu-Paklu-Zatvoru. I SVE TO NAM JE TOLIKO NORMALNO, DEO NORMALNE PERCEPCIJE CIVILIZACIJSKIH DEŠAVANJA, DA BI NAM ZAPITANOST NAD DRUGAČIJIM MEDICINSKIM PORETKOM DOLAZILA KAO NENORMALNA! Normalno je da te hirurg secka kao kasapin stoku! Kasapin, doduše, koristi sataru i nož dugačak pola metra, hirurg finija sečiva, ALI – SUŠTINA DELOVANJA NA NEČIJEM TELU JE ISTA! Da, suština funkcije jeste bitno drugačija, u onom prvom slučaju u pitanju je izlečenje i spasavanje života.

ALI, UOČIMO I NAGLASIMO SUŠTINSKU PODUDARNOST U DELOVANJU!

Nama je ovakav medicinsko-civilizacijski „poredak stvari“ TOLIKO NORMALAN, da se i ne usuđujemo da drugačije razmišljamo. TA, DRUGAČIJE SE ČOVEK I NE MOŽE LEČITI! KAKO DRUGAČIJE REŠITI PROBLEM NEKOG BOLESNOG ORGANA – DO OPERACIJOM, SEČENJEM, ODSTRANJIVANJEM NEKOG TKIVA, CELOG ORGANA! U opkladu da će se za ovo humano-„humano“ medicinsko delovanje u nekoj budućnosti reći: „Fuj, kakva gadost! Koji primitivizam!“.

LIPTON NAM GORE ODLIČNO OBJAŠNJAVA KOJI JE TO SMER MEDICINE MOGAO DA BUDE NORMALAN I HUMAN! U nečemu se ideje S. Lazareva u ovome podudaraju sa Liptonovima. BOLEST NASTAJE KAO NEKI OD POREMEĆAJA U ENERGETICI, ŠTO ZNAČI DA NA NJU ENERGIJOM I TREBA DELOVATI. Ne, takoreći kasapskim sečenjima. I ne – HEMIKALIJAMA-LEKOVIMA! Pri čemu se zamišlja da će „hemija“ lekova baš pojuriti samo na bolesno tkivo ili na bolesni organ, i samo na njega delovati. Kao da se te hemikalije neće razliti svuda po našem telu i svuda izazivati neki efekat. Ozdravljivaće neko bolesno mesto, ali u nekom smislu mora oštećivati ili doprinositi oštećivanju nekih drugih zdravih mesta.

Dakle, zamislimo ono što bi bilo normalno i logično, DA NIJE BOGOVA PARAZITA-ZLOTVORA-BITANGI: da se medicina od prvih elementarnih kvantnih otkrića preusmerila na ovaj „energetski“ kolosek! Kolosek sa hemikalijsko-kasapskim pristupom bi svakako već bio pri izumiranju, kolosek sa energetskim pristupom bi doživljavao svoj neviđeni uspon. Te mi zubar ne bi zujao u ustima sa svojom bušilicom i burgijama, izazivajući mi jake bolove, nego bi imao aparat koji možda i zujanjem energetski, a bezbolno, deluje na moja bolesna zubna tkiva. Uostalom, uzgred, u vezi sa zubima: skoro je bio neki članak o nekome kome su bolesna zubna tkiva sama od sebe ozdravila. A kosti i zubi su nam primeri delova našeg tela koji ne ozdravljuju sami, bez lekarskih intervencija. Tu nam homeostaza ne pomaže.

Dva nedostatka Liptonove teorije su već navođena. On: 1. ne vidi Karantin-Pakao-Zatvor, 2. ne priznaje bogove Parazite-Zlotvore-Bitange. A mi bez ova dva ključna momenta, duhovna postamenta, postamenta nove duhovne paradigme, ne možemo da shvatimo i da objasnimo neshvatljivo i neobjašnjivo, NEŠTO ČAK SULUDO: uz tolika znanja iz kvantne fizike i znanja u vezi sa energijom i samom našom energetikom, imamo i dalje, i dalje, i dalje… progresiju KASAPSKO-HEMIKALIJSKOG KOLOSEKA MEDICINE, tj. poistovećivanje kasapsko-hemikalijske medicinske PARADIGME sa suštinom i smislom same medicine.