Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: jevanđelja o braku

Isusove podvale o ljubavi

(Osvrt baš na Isusove podvale o ljubavi – jer je on u središtu najrasprostranjenije religije.)

 

79. Jevanđelje po Mateju, XXII:

36 „Učitelju, koja je najveća

zapovest u Zakonu?”

37 A Isus mu reče: „‘Voli Gospoda,

svoga Boga, svim svojim srcem, svom

svojom dušom i svim svojim umom.’ 38

To je prva i najveća zapovest. 39 A druga

je slična ovoj: ‘Voli svoga bližnjega kao

samoga sebe.’ 40 Ceo Zakon i Proroci

zasnovani su na ovim dvema zapovestima.”

80. “Prva i najveća zapovest”, kao prva, ali ne znamo da li i najveća podvala (jer teško je premeravati podvale po kvantitetu): voleti Boga “svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom”.

81. Naravno da mi možemo lako da pričamo prazne priče o ljubavi prema Bogu, KAO ŠTO MOŽEMO S NEISKAZIVOM LAKOĆOM DA SE BAVIMO SVAKAKVIM OSTALIM ILUZIJAMA, ali – ako biste i od Isusa, i od mora dogmatičara-njegovih tumača tražili da vam-nam približe realističnu psihološku osnovu ove “prve i najveće zapovesti”, nema šanse da bi to uspeo bilo ko, jer se sa iluzijama to i ne može.

82. Već je ranije isticano: MI SMO KAO BIĆA DIZAJNIRANI (ili možda naknadno iskrivljeni, ne znamo o čemu se radi) DA SVOJU LJUBAV NE MOŽEMO UPUĆIVATI TRANSCEDENCIJAMA, ONOSTRANIM MAGLAMA, NEČEMU ŠTO NAM NIJE U MA KOJEM VIDU ČULIMA DOSTUPNO. Ne što ne bismo hteli, nego – takvi smo kakvi smo.

83. Nije lud narod sa izrekom: “Daleko od očiju – daleko od srca”! I to je jedan od principa prave ljubavi, ali u jednom izbalansiranom, dijalektičkom smislu.

84. Ljubav traži potkrepljivanje, makar samo u viđenju voljene osobe, mada je najsuptilnija vrsta interakcije svakako neka “solidnija” osnova međusobnih suptilnih razmena misaonih i emocionalnih energija. Naravno, to ne znači da se mora svakodnevno biti u kontaktu. Takođe, i duži periodi u kojima se dvoje međusobno ne viđaju i ne kontaktiraju ne moraju urušavati samu ljubav. Ali, ako se to pretvori u zaista dugo “izbivanje” (koliko baš dugo – teško je odrediti meru) – ONDA JEDNOSTAVNO LIK VOLJENE OSOBE POSTAJE FIKCIJA. Onda to postaje ljubav prema fiktivnoj osobi, kao u navedenom slučaju sa ljubavlju prema nekoj slavnoj, nedostupnoj ličnosti (glumcu, itd.).

85. Čulima dostupno ili ovozemaljski pristupačno, blisko. I apstraktni pojmovi nam nisu čulima dostupni (npr. sloboda), ali su nam ovozemaljski dostupni, opet ima načina da ih direktno ili indirektno osetimo: i te kako nam je jasno i čak čulima pristupačno ako imamo ili nemamo slobodu, moć, itd. Iluzionisti se dovijaju da nekako premoste procepe u ovoj Isusovoj podvali, pa kažu: “Ali, možemo voleti sve što postoji, jer sve što postoji je Bog, dakle, time volimo i Boga!”. Takvima treba, radi osvešćenja, gurnuti glavu u kanalizacionu šahtu pa preporučiti: “Hajde, voli kanalizaciju svog grada, ako je sve što postoji Bog, i kanalizacija i njen sadržaj je deo Boga! Hajde, demonstriraj tu svoju ljubav!”

86. U slučaju prepreka koje onemogućavaju međusobne kontakte (u savremenim uslovima tu imamo olakšanja preko savremenih vidova komunikacije) – onda pre treba razmišljati o okolnostima koje naprosto onemogućavaju jednu ljubav, nego istrajavati sa njom u uslovima u kojima joj je očigledno nemoguća realizacija, pri čemu se ona pretvara u iluziju.

87. Jevanđelje po Luki, VI

32 Ako volite one koji vas vole, kakvu

zaslugu imate? Jer i grešnici vole one koji

njih vole.

35 Nego

volite svoje neprijatelje

88. Već smo naglašavali značaj obostranosti kao nužnu interakciju u ljubavi. Kada je nema – logično je da ljubav nema potkrepljenje u realnosti i logično je, NORMALNO, da se ona gasi. TO JE ZDRAV I NORMALAN PRINCIP LJUDSKOG FUNKCIONISANJA. A tek da je upućujemo ka onima koji ka nama emituju suprotne emocije…!

89. ISUS NAS NAVODI NA NENORMALAN, NEPRIRODAN TIP EMOCIONALNOG REGOVANJA! TOBOŽE VELIKI PROPOVEDNIK LJUBAVI – NAVODI NAS NA PODJARMLJIVANJE OSOBAMA KOJE NAM NE ŽELE DOBRO, KOJE NAM ŽELE ZLO. Hajde da volimo svoje zlotvore i Zlotvore, hajde da padamo ničice pred njima, hajde da im pišemo ljubavne pesme! Zar Isus misli da smo mi maloumni?!

90. Ova njegova podvala nas upućuje na to DA SE NA UNUTRAŠNJEM PLANU KONEKTUJEMO SA OSOBAMA KOJE NAS ENERGETSKI ISISAVAJU (tzv. “energetski vampirizam”), NAVODI NAS DA SE PODVRGNEMO EMOCIONALNOM ENERGETSKOM ISCRPLJIVANJU. Jer ljubav znači uspostavljanje unutrašnjeg “mosta”, emocionalnog “kanala” ka drugim osobama. Zar je normalno da takav “kanal” uspostavljamo sa osobama koje bi, zavisno od situacije, možda i želele zlo i nastojale na našem uništavanju?! Da li je to normalno i prirodno? To je isto onako normalno kao kada bismo videli čopor lavova, a mi im sa ljubavlju pohrlili u susret! Valjda je prirodno da se od opasnosti i od onih koji nam mogu biti potencijalna opasnost – baš sklanjamo, i fizički, i emocionalno!

91. Jevanđelje po Mateju, XIX

4 „Zar niste čitali”, odgovori im on, „da

Onaj koji ih je u početku stvorio muško i

žensko stvori. 5 I da je rekao: ‘Zato će

čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa

svojom ženom, i dvoje će biti jedno telo’?

6 Tako više nisu dvoje, nego jedno telo.

Neka, dakle, čovek ne rastavlja ono što je

Bog sjedinio.”

92. Već smo se osvrnuli na uzvišeno sjedinjavanje dualnosti u vidu muškog i ženskog odnosa, i ovo objašnjenje je u redu. Tj. bilo bi u redu da Isus ne protivureči sebi samom:

93.

12 Jer ima evnuha koji su takvi

rođeni iz utrobe svoje matere, a ima i

evnuha koje su ljudi učinili evnusima. A

ima i evnuha koji su sami sebe uškopili

radi Carstva nebeskog. Ko ovo može da

prihvati, neka prihvati.”

94. Paradoks koji otkriva podvalu! Bog je stvorio muško i žensko, da bi se sjedinili, i to je, valjda, prirodno i normalno, čak je Bog “garant” te veze, a ovamo – ko hoće u “Carstvo nebesko” mora da se “uškopi”. Dakle, oni koji se nisu “uškopili” – neka se ne nadaju “Carstvu nebeskom”, ZA NJIH JE REZERVISAN PAKAO! A što onda Isus ne kaže: “Vi koji stupate u brak – dobro razmislite, hoćete li u brak, sa kojim vam nema pesrpektive Carstva nebeskog, ili hoćete pre stupanja u brak da se uškopite, onda imate Carstvo nebesko, ali nemate brak!” Zamršenosti koje su komične!

95.

7 „Pa zašto je onda Mojsije zapovedio

da muž ženi da potvrdu o razvodu i da se

od nje razvede?” upitaše ga oni. 8 A Isus

im reče: „Mojsije vam je zbog okorelosti

vašeg srca dozvolio da se razvodite od

svojih žena, ali u početku nije bilo tako. 9

A ja vam kažem: ko se razvede od svoje

žene – osim zbog bluda – i oženi se drugom,

čini preljubu. I ko se oženi sa onom

koja je otpuštena, čini preljubu.”

Jevanđelje po Mateju, V

27 „Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’

28 A ja vam kažem: ko god požudno

pogleda ženu, već je u svom srcu s

njom učinio preljubu.

96. JASNA, JEZIVA PORUKA: KO STUPI U BRAK – NEKA SE SMATRA DOŽIVOTNO UTAMNIČENIM, ako “vrdne” od toga, tek ga čeka specijalno dizajniran ambijent u Paklu i aramžmani kojima će tamo biti darovan! Odnosno, u drugom slučaju: najsigurnije je da čovek, dok ide putem, samo gleda u zemlju. Jer postoji visoki rizik da učini preljubu kroz pogled! Iako to možda ne bi želeo, ali – ko da se u svakom trenutku snalazi sa onim što misli i oseća. Morao bi sa svakim pogledom na neku ženu da se introspektivno udubljuje: do koje granice njegov pogled nije „sa požudom“, a od koje granice jeste. I ako jeste:

29 Ako te, dakle,
tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i
baci jer je bolje da ti propadne jedan deo
tela nego da ti celo telo bude bačeno u
gehenu.

…Da odmah svrati do oftalmologa da mu odstrani desno oko, da ubuduće bude siguran, ako već nije kasno, ako već tim jednim jedinim pogledom nije zaradio Pakao (grehen), a sa onim jednim možda mu više i neće biti do požude… A sudeći po Isusovom upozorenju – ovo isto pravilo izgleda da ne važi za žene: one mogu da gledaju požudno koliko im volja, niti im preti Pakao, niti treba da vade oči…! I šta bi tek Isus rekao za današnju situaciju sa obnaženim telima, i muškim i ženskim, na svakom koraku, od reklama, preko novina, televizije do izložbi automobila koje ne bi trebalo da imaju veze sa ovim pitanjem… Danas ne da ne treba radi preventive da vadimo oči, nego sve to kao ima i nekakav pozitivni efekat: oguglalo se na obnažena (čak gola) tela, nema nam ni traga, pri njihovoj percepciji, od požude. Ko je taj ko gleda tv-reklame sa požudom (u slučaju da se na njima pojavljuju obnažena tela)?!

97.

10 Tada mu njegovi učenici rekoše:

„Ako je tako između muža i žene, onda je

bolje ne ženiti se.”

11 A Isus im reče: „Ne mogu svi da

prihvate ovo kazivanje, osim onih kojima

je dato.

98. Reakcija njegovih učenika je i simpatična I LOGIČNA: “Brate Isuse, ako je stvar sa brakom toliko OPASNA I KOMPLIKOVANA, bolje da se u brak i ne stupa! Daj svi da se uškopimo i da idemo u Carstvo nebesko!” ALI JE ONDA PITANJE KAKO BI SE PRODUŽAVALA LJUDSKA VRSTA! U jednoj generaciji svi uškopljenici – i tu je kraj ljudske vrste!

99. „Ne mogu svi da prihvate ovo kazivanje, osim onih kojima je dato.” A kome je dato da prihvati ove nebuloze i podvale? ONIMA KOJI ISKLJUČE RAZUM DOK OVO SLUŠAJU (ČITAJU)! Jer jedino takvi mogu da private kao prirodan i normalan koncept muško-ženskih ili bračnih odnosa – koncept koji se temelji na međusobnom zatočeništvu.

100. ŠTA NAJVIŠE SMETA, NAJVIŠE TREBA DA SMETA ONIMA KOJI OTVORENOG UMA I NEOPTEREĆENE SVESTI ČITAJU OVE ISUSOVE PODVALE? VELIKI POBORNIK LJUBAVI – U VEZI SA BRAKOM, KAO POTPUNIM SPAJANJEM DVE OSOBE, NIGDE NE GOVORI O LJUBAVI! Dve osobe se utamniče, vežu bračnim lancima, da li je tu bilo ljubavi ili nije bilo, da li je ima ili nema – ko te pita! TI SAMO RAČUNAJ NA KAZNE KOJE TE ČEKAJU AKO PREKRŠIŠ ONO ŠTO ISUS, TJ. BOG POREKO NJEGA ZAPOVEDA!

101. A tek neke nebračne, predbračne, vanbračne veze – tek tu ima da se krčkaš u nekom kazanu u devetom krugu Pakla!

102. A ŠTA AKO SE U NEKU OD TIH VEZA STUPILO – IZ LJUBAVI?! To se ne važi! Bitna je zakonska forma, brak, a ne suština: EMOCIJE koje treba primarno da povezuju dvoje koji stupaju… a da li baš i mora da bude brak kao forma?! ZAR NE BI TREBALO DA JE LJUBAV OSNOVA SVEGA, a da li će se odnos nazvati nebračnim, predbračnim, itd. valjda je stvar forme, stvar građanskog prava, ne stvar duhovnosti. (Zajednička briga o deci, ako ih ima ili kad ih bude – drugo je pitanje, mi ovde razmatramo suštinu koja bi trebalo da povezuje dvoje koji treba da se sjedine tako da “dvoje će biti jedno telo”.)

103. ISUSA TO NE ZANIMA! Ti treba da voliš svoje neprijatelje, a da li ćeš da voliš osobu sa kojom stupaš u brak, da li si zbog emocija, a ne zbog strasti ili zabluda stupio u brak  – za Isusa je nebitno. A dobro znamo da u postojećim karantinsko-pakleno-zatvorskim uslovima do braka dolazi na stotine načina i iz stotine razloga koji nemaju veze sa ljubavlju: od nekadašnjih brakova koje su roditelji sklapali u ime svoje dece, preko interesa i iluzija, strasti, itd. I – kad se jednom već nađeš u tom aranžmanu: OPROSTI SE OD EMOCIJA! Ako ih ima, u redu je, ako ih nema, ako si sa statusom osuđenika: ISUS TE NE PITA, ima da istrpiš do kraja života, inače te kazan sa vrelom smolom negde duboko dole već čeka, čak i ako je tamo velika gužva, naći će ti njegov Otac neko mesto, ne brini.

104. I ŠTO SE PODVALDŽIJA ISUS NE OSVRNU NA CIVILIZACIJSKE DISTORZIJE U VEZI SA BRAKOM?! Tu bi nam njegova objašnjenja bila od neuporedivo veće koristi. Nije se osvrnuo – jer je onaj koji ga je poslao: te distorzije je  i stvorio, a poslao je svog “Sina” da te distorzije samo ukrepljuje, između ostalog – i ovakvim podvalama.

105. DA JE ISUS HTEO DA BUDE DOBRONAMERAN – ON BI U VEZI SA MUŠKO-ŽENSKIM ODNOSIMA I U VEZI SA BRAKOM NAGLASIO LJUBAV KAO SUŠTINU I OSNOVU SVEGA, KAO USLOV, A NE BI NAM BRAK PRIKAZAO KAO MEĐUSOBNO DOŽIVOTNO ZATOČENIŠTVO, NEZAVISNO OD BILO KAKVIH EMOCIJA ONIH KOJI U NJEGA STUPAJU ILI KOJI SE U NJEMU NALAZE!

106. Te nam, logično, borba za Novi svet znači, između ostalog, i borbu za novi tip muško-ženskih odnosa, a da li će to biti brak ili neka druga forma – stvar je forme (a ne suštine zajedništva). (Uzgred, mnogi mladi koji u naše vreme stupaju u nebračne, a kao bračne zajednice – možda nesvesno iskazuju revolt prema karantinsko-pakleno-zatvorskoj varijanti braka. Naravno, ne mora brak kao vid zajednice da bude sam po sebi loš, ali svakako znači da se nameće potreba za civilizacijskim pomeranjem težišta u vezi sa njim.)