Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Isus

17.

(Duhovni podvaldžija je duhovni podvaldžija.

A dobar citat je dobar citat.)


http://kontrolauma.org/krscanstvo-trojanski-konj-izabranog-naroda/

http://kontrolauma.org/tjelesnost-i-duhovnost-ili-beznacajnost-i-znacaj/

http://kontrolauma.org/translingvisticka-evolucija-ili-adios-svete-knjige/

1. ETO ZAŠTO SE BORIM DA NE PIŠEM VIŠE ZA OVAJ BLOG (po uzoru na to kako sam uspeo da prestanem da pišem za pedagoški blog)!

2. Jer su Zlotvori toliko opasno, jezivo i cinično, uspeli i uspevaju da deluju čak i na ljude koji su u nekoj sferi interesovanja za duhovnost/metafiziku, i koji teže otkrivanju Istine i istina, i koji su ubeđeni da zdušno rade u tom smeru, pri čemu zaista i postoji iluzija da deluju u tom smeru, A U STVARI – LJUDI ŽALOSNO PODLEŽU ZLOTVORSKIM ZAMAJAVANJIMA, SEBE I DRUGIH, PODLEŽU GLUPAVOM ENERGETSKOM SAMOISCRPLJIVANJU!

3. Malo sam pregledao prvi linkovani tekst, na preskok, tek kroz jedan površni pregled, jer tokom godina čitanja i pisanja uvežbate se da i površnim pregledom tekstova lako zađete u njihovu suštinu (eh, da mi je ta veština iole korisna u ovom Zlotvorskom ambijentu!). TOLIKO ŽALOSNO, DA OSTALE (linkovane) TEKSTOVE NISAM MOGAO NI DA POGLEDAM!

4. ŠTA ME… voleo bih da mogu da budem vulgaran, ali mi se ne da… ŠTA ME BRIGA ZA ISUSA I ZA ISTINU OD ISUSU?! Od koje mi je koristi to bavljenje, od koje praktične koristi, od kojeg realno-praktično upotrebljivog značaja?! NI OD KAKVOG! NI MRVICE SMISLA I VREDNOSTI NEMA, U POSTOJEĆIM USLOVIMA, BAVLJENJE TAKVIM TEMAMA! Ne da nema ni mrvice smisla, VEĆ I VIŠE I GORE OD TOGA – TIM BAVLJENJEM ČOVEK SE PODVRGAVA SAMOZAGLUPLJIVANJU. Ja mislim da se Zlotvori CEREKAJU od zadovoljstva kad vide da se neko na ovaj način bavi ovim temama, pri čemu se ljudi tamo pokidaše u diskusiji da jedni drugima dokazuju tobožnje istine o Isusu.

5. Imam i ja ovde tekstove o Isusu i o drugim drevnim duhovnim podvaldžijama i o drevnim podvaldžijskim duhovnim delima. Ali – te podvaldžije u nekoliko poteza raskrinkate, KOLIKO DA ONIMA KOJI IMAJU SLUHA ZA TO, KOJIMA TO ZNAČI, RASKRINKATE DELA I IDEJE KOJE TREBA DA IZBEGAVAJU KAO DUHOVNE ORIJENTIRE. I –TAČKA! Više se njima i takvim temama ne treba baviti, jer onda počnete da delujete budalasto.

6. DAKLE, JEZIVE RAZMERE LJUDSKE OMAĐIJANOSTI ILI HIPNOTISANOSTI! MENTALNE I DUHOVNE OBOGALJENOSTI! Tolike razmere, da ljudi ne vide, u duhovnom smislu, prst pred okom!

7. A ČIME BI TO TREBALO, DA NISU JEZIVO HIPNOTISANI, LJUDI NAKLONJENI DUHOVNOSTI, DA SE BAVE?!

8. PA SUŠTINSKIM I ŽIVOTNO-DUHOVNO PRESUDNIM TEMAMA!

9. Aspektima svoje KONKRETNE zarobljenosti i načinima da sa njom izađu na kraj, bar u tom smislu da tako organizuju svoj život, da razarajuće efekte zarobljenosti svedu na minimum, pa čak da počnu da preuzimaju inicijativu.

10. U krugu tih tema Ravnoteža i briga o Energiji su KRUCIJALNE!

11. I UMESTO DA MEĐUSOBNO RASPRAVLJAMO O TOME DA LI NAM I KOLIKO ZNAČI NEKA OD METODA OPUŠTANJA, NEKI OD RITMOVA ORGANIZACIJE DNEVNIH AKTIVNOSTI, KOJA JE U SVEMU TOME ULOGA FIZIČKOG NAPREZANJA, U SKLOPU URAVNOTEŽENOG FUNKCIONISANJA TELA, BEZ ČEGA NEMA NI DOBROG FUNKCIONISANJA UMA, DAKLE, NEMA NI INTELEKTUALNO-DUHOVNE PRONICLJVIVOSTI – MI SE SATIREMO U BAVLJENJU NEKIM DUHOVNIM LEŠEVIMA (odličan izraz koji je u sličnom kontekstu i sam podvaldžija Isus, Nekanonski, koristio)!

12. Da li oni koji se satiru besmislenim raspravama o Isusu uočavaju, da li prate kako sami funkcionišu, u kakvom im je stanju energetika, u kakvom im je stanju um i kakvo je njegovo funkcionisanje?! I od kakvog im je značaja bavljenje nekim lešom zvanim Isus u kontekstu tih za njih prioritetnih, životno-duhovno krucijalnih, za lični opstanak nezaobilaznih pitanja.

13. Zar zaista ne uočavaju kako se neke „OPRUGE“, da li Zlotvorske, da li i usled povišavanja vibracija, ili u sprezi oba faktora, opako zatežu sve više i jače, te su sve više prava mudrost i veština snalaženje u svemu tome: OBAVEZE KOJE SU U DOMENU ELEMENTARNOG ŽIVOTNOG FUNKCIONISANJA SE UMNOŽAVAJU, A KAO DA DELUJU NEKE „RETROGRADNE“ SILE KOJE IZVRŠAVANJE OBAVEZA KOČE.

14. NA OVIM POLJIMA SE BIJE PRAVA DUHOVNA BITKA, na poljima snalaženja sa ovakvim konkretnim problemima i pitanjima, U KOJIMA SMO OPAKO UKLJEŠTENI, bitka za uočavanje svega navedenog i za pronalaženje rešenja! A ne u nekim ispraznim dalekim pričama o Isusu i o ostalim podvaldžijama, ili u nekim transcedentnima glupostima, tj. u temama koje su nam gluposti jer su nam nedosežne i praktično-životno-duhovno beskorisne, što ispada kao naprezanje da se rukama uhvate nematerijalni fantomi.


(Snežana444)

„Fundamentalna „foliraža“ u Isusovom učenju“

Da bi bila foliraza i jos fundamentalna, trebali bismo Novi zavet prihvatiti od prvog do poslednjeg slova kao istinu.
Postoji knjiga prevedena kod nas pod naslovom, „Isus to nije rekao“ od vodeceg svetskog naucnika za biblijska pitanja Barta Erdmana. Ako budete u prilici, procitajte je, ja sam je zaista procitala u jednom dahu.

Da li je Isus rekao to sto je sve rekao u Novom zavetu? E, pa ovaj profesor je vecinu svog zivota posvetio tome.

Recimo, u jevandjelju kod Marka, Isus od muke i bolova nije progovorio ni jednu jedinu rec do Golgote, mesta njegovog raspeca… i da su ga tamo samo culi kad je na kraju izustio: „Boze, zasto si me ostavio“.
A kod Luke i ostalih izgleda kao da Isus, sa sve krstom na ledjima, usta nije zatvarao i koji je uprkos silnih bolova, imao vremena da prosipa bisere mudrosti, a ljudi okolo sve to vredno zapisivali… izmedju ostalih, recimo i onu cuvenu, „Boze, oprosti im, ne znaju sta cine“…gde je autor ove knjige utvrdio, na zalost mnogih, da Isus tu recenicu nikad nije rekao, nego je jedan od hiljadu prepisivaca stavio neciju tudju recenicu jer mnogo lepse izgleda kad Isus to izgovori,
A sad zamislite sta sve jos nije rekao, a sto tvrde da je rekao.

Hocu reci, Isus je dosao da probudi te ljude.
Mi ne znamo u Novom zavetu koje su njegove reci tacne, koje su izmenjene, a koje laz, ali je cinjenica da nije bio bas krotak i ponizan.
Dosao je da probudi ljude iz dubokog sna ostrom reciju, a ne da ljude baci u jos veci san pevajuci o ljubavi i prastanju. Zbog takve njegove naravi, apostoli su i krenuli za njim iako ga nisu razumeli. Za njegovog ziivota, vise su u njegovom prisustvu delovali isfrustrirano nego relaksirano, bili su sumnjicavi, nisu shvatali sta on u stvari to hoce od njih, Dokaz ovakvog njihovog ponasanja se vidi u najkriticnijim momentima, kada oni kukavicki beze.

Kod autora ove knjige postoji deo gde on govori, za prosto neverovati, o zenama(ucenicama), a nije ih bilo malo, koje su jedine verovale u njega i ostale sa njim do poslednjeg njegovog daha. On je prvi u ono vreme govorio o ravnopravnosti, da su svi pred Bogom jednaki, i da je to upravo privuklo veliki broj zena za koje se pouzdano znalo da su neke i placale njegove besede i putovanja…

Ne bih Isusa nazvala podvaldzijom. Pravi podvaldzija je crkva koja je prodala pricu o Isusu Hristu onako kako je njima odgovaralo, a vi ste se samo, kao i mnogi, poveli za tom pricom.

Zahvalnost za komentar ne preči me da odgovorim iskreno.

Ne mešam se u Profine (Naučnika Profe) iluzije o donositeljstvu istine (o Isusu).

Ali me živo zanima kako je uspeo da se „ufura“ u to donositeljstvo!

„Putovanjem kroz vreme“, unazad do događaja u kojima je Isus imao glavnu rolu?

Bez „ufuravanja“ drugačije svetlo na Isusa i njegovo delanje (učenje) mogu da daju jedino PARALELNI DOKUMENTI (SVEDOČENJA) (iz njegovog vremena).

Tih dokumenata ima, doduše u fragmentima, a već su ovde i navođeni (Nag Hamadi). To, što su ovi dokumenti kroz istoriju „proganjani“ i spaljivani – indikativno je. U smislu Zlotvorskog ustrojstva hrišćanstva.

Da, ti paralelni dokumenti bacaju NEŠTO drugačije svetlo na Isusa!

Na primer…

Kanonski Isus (iz „Novog zaveta“) kaže da se neki (ljudi) rode kao uškopljenici (evnusi), neke (drugi) ljudi uškope, a neki se svojevoljno „uškope“ radi služenja Bogu. Uzgred: čujte glupost od koje se pada na teme! Ukidati deo sopstvene prirode, sopstvenog prirodnog funkcionisanja, radi „služenja Bogu“, a koji bi trebalo da je baš tu, takvu prirodu čoveku i darovao!

Iz te alegorije izlegli su se manastiri, kao neprirodne pseudoduhovne zajednice.

Na drugoj strani, za Nekanonskog Isusa se (u sačuvanim fragmentima) kaže da je često pred učenicima ljubio usne Marije Magdalene. U ovom slučaju imamo prirodnu duhovnu mini-zajednicu (između ostalog i uz podrazumevani, valjda nešto uzvišeniji, seksualni odnos). Takva zajednica, takav odnos, podrazumevaju i najintenzivnije duhovno podučavanje ili transfer ideja. Načelno posmatrano, van priče o Isusu.

TE NE ZAČUĐUJE što se u tim paralelnim dokumentima (fragmentima) Isusovi učenici, nakon njegove smrti, OBRAĆAJU MARIJI za dodatna tumačenja Isusovog učenja. Uz reči (u smislu): „Ti si bila Isusu najmilija, ti si ga najbolje poznavala, ima li tajni koje je tebi poverio, a za koje mi ne znamo?“.

ALI – NIJE POENTA U PRAVOJ ISTINI O ISUSU!

Njegovo učenje, ovakvo ili onakvo, samo je jedno u nizu drevnih tobože-duhovnih učenja/dela.

A i sva drevna tobože-duhovna dela, i 99% savremenih tobože-duhovnih dela – vredni su jedino da se ubace u „alfa plam“ ili „smederevac“. Za dan-dva zahladneće, počinje se sa loženjem, pa, eto, da nam ta dela budu od koristi.

Onaj ko je slep za Karantin-Pakao-Zatvor – nije se izdigao na elementarni REALNI duhovni nivo!

Onaj ko je slep za sopstveno (metafizičko) zarobljeništvo, ko nije Budan za planetarni Karantin-Pakao-Zatvor, za ovo jezivo KPZ-Mrcvarilište, NIJE UŠAO NI U PREDVORJE BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU.

To nije bio ni Isus, ni bilo ko od drevnih duhovnih podvaldžija!

I pogledajte to podvaldžijsko duhovno smeće: rastom svesti snađu vas neke specijalne moći, i snađe vas kosmička svest, i neke neopisive miline i lepote. Nema suštinske razlike u odnosu na konzumiranje droga!

A hrišćansko samozakopavanje u blatu je sa istim ciljem, ali na drugom polu krajnosti: mi smo „bedni crvi u prašini“, „nedostojni“, itd, u ovom životu, a sve zato da bismo zaslužili „mačku u džaku“, rajsku poziciju nakon smrti.

Sad će baš realno bogovi Lešinari da dozvole da neko sa rastom svesti uđe u veće moći!

VALJDA JE REALNO BAŠ SUPROTNO!

Što smo svesniji – to smo zarobljeniji! (Kao što je već objašnjavano ovde na blogu.)

1) Jer je tek svesnome život u Karantinu-Paklu-Zatvoru i pretežak, i besmislen, i pakao na n-ti stepen!

2) Jer baš takve Zlotvori ubacuju u DROBILICU devetog kruga zemaljskog pakla, e da bi ih slomili.

TO je elementarna duhovna/metafizička istina o Zemlji kao  Karantinu-Paklu-Zatvoru! Sve ostalo sa etiketama duhovnih/metafizičkih istina su šarene laže ili gluposti!

Drugo je pitanje: „Šta da se radi?“ (Černiševski) uz tu istinu, uz takvo realno viđenje Zlotvorskih programa sopstvenog i planetarnog života.

Ne bih Isusa nazvala podvaldzijom. Pravi podvaldzija je crkva koja je prodala pricu o Isusu Hristu onako kako je njima odgovaralo, a vi ste se samo, kao i mnogi, poveli za tom pricom.

SLAŽEM SE! Nije Isus bio (običan) duhovni podvaldžija. BIO JE DEBELI DUHOVNI PODVALDŽIJA! Bilo da ga posmatramo u Profinom „izdanju“, bilo kao Kanonskog, bilo kao Nekanonskog, svejedno.

Mršave duhovne podvaldžije su poluautistično beležili ili iskazivali svoje ideje na koje niko, ili je retko ko i obraćao pažnju. Nije od njih, tj. od njihovih ideja, bilo koristi, ali nije bilo, nema, ni štete.

Debele podvaldžije su uspevali da hipnotišu manje ili veće mase, uspevali su da indoktriniraju ili duhovno zatruju mnoge (i mnoge).

A šta ako su „neki drugi (zločesti crkveni) momci“ „izgužvali“ i institucionalizovali „izgužvano“ izvorno Isusovo učenje?

DA JE ONO BILO IZVORNO TEMELJNO ZDRAVO – NIKO GA NE BI MOGAO INSTITUCIONALNO-MASOVNO RAZGRANAVATI, jer bi to išlo na štetu ustrojstva Karantina-Pakla-Zatvora, što Zlotvori ni u zametku ne bi dozvolili.

Pa ko je lud, od zemaljskih Zlotvorskih operativaca, da ustoliči religijski koncept u kojem je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor, i u okviru toga metodologije i načine suočavanja sa ovom planetarnom KPZ-Kanalizacijom?!


I

Da smo duhovno moćniji od aktuelnih bogova Parazita-Zlotvora, ili bogova-Lešinara… DONEKLE JE VEĆ UKAZIVANO I KONSTATOVANO U ANALIZAMA DREVNIH DUHOVNIH DELA, TJ. TZV. SVETIH DELA.

I koji su uopšte ti bogovi-Lešinari? Naravno da ne vidimo i ne znamo sasvim jasno, ja „tipujem“ na tri „kruga“: a) bog Jahve, b) hrišćanski „Bog Otac“, c) istočnjački bogovi.

Možda neki od njih ovde spadaju, možda neki ne, možda neki od njih aktuelno deluju, možda neki ne, tek – POUZDANO SVI PRIPADAJU ISTOJ KOSMIČKO-KONCEPTUALNOJ, BOGOVSKOJ GARNITURI.

Na Jahvea, kao što negde ranije rekoh – „tunjavog i podmuklog Jahvea“, ne bih se više ni osvrtao, svakako sam ga dovoljno raskrinkavao u ranijim tekstovima. A pre mene, na naučno maestralan način, iz nekih drugih uglova, to je već učinio i M. Biglino.

Čujte, tobože Apsolut, u stvari sitničavi bog koji huška svoje ljude da za njega osvajaju neke tričave zemaljske teritorije! Koji daje neke blesave propise o tome kako da ljudi kolju životinje koje mu prinose za žrtvu, gde i kako da odlažu njihov izmet, koji kao svoju veliku metafiziku objašnjava kako da se postupi kada se bikovi suseda međusobno pobodu! Koji propisuje kako se treba odnositi prema ženama koje imaju menstruaciju! Itd.

TAKAV „BOG“ NIJE DOSTOJAN NI DA SE UZIMA ZA OZBILJNO U ANALIZAMA NA OVOM BLOGU!

II

Isus, kao „Sin“ „Boga Oca“, donosilac ili prenosilac njegovih zakona i ideja.

„Beseda na Gori“ i druge MORALNO-PSIHOLOŠKE pouke.

Ne uvek loše i neprihvatljive, ali – uvek na nivou duhovne osnovne škole (ili i nižeg ranga).

I UVEK SA DVA PODVALDŽIJSKA I PROPAGANDNA LAJT-MOTIVA:

a) zamagljivanje i/ili opravdavanje Karantina-Pakla-Zatvora,

b) propaganda u korist duhovno-energetskog parazitizma „Boga Oca“.

I sam je živeo u zemlji koju su Rimljani porobili, na svojoj koži je osetio surovu i autoritarnu rimsku vlast, autoritarnost tadašnjeg zvaničnog sveštenstva (fariseji).

A robovi i robovlasnici i drugi podaničko-eksploatatorski odnosi? Za njih je bio slep…

Mnogo je detalja ili događaja u samom Novom zavetu koji nehotice otkrivaju Karantin-Pakao-Zatvor (nemamo vremena da se time zamaramo), koji nam Isus uporno zamagljuje.

Dakle Isus, na sve to: NI POMENA (spominjanja) ZEMALJSKOG PAKLA I ZATVORA, zemaljskog KPZ-Mrcvarilišta.

Umesto toga, daje nam, zasipa nas tobože premudrim moralnim poukama, da opraštamo jedni drugima, da ne gledamo tuđe žene „sa željom“, itd.

A što ne pokaza ljudima da su (i tada bili) zarobljenici jedni drugih i svi skupa zarobljenici raznih programa i sistema?!

Ili nije video i znao, ili je video i znao, ali je to bila skrivena „politika“ „Boga Oca“, koju je branio.

Pa ono što je rekao o braku i neverstvu – zar ne „smrdi“ na odbranu međusobnih ljudskih zarobljeničkih pozicija?

Da, trebalo bi da je brak vrhunska, uzvišena, ljudska realizacija, „sinteza dualnosti“, dva ljudska bića suprotnog pola. I trebalo bi da ljubav i uzvišena seksualnost povezuje dva „blizanačka plamena“.

Ali dobro znamo da je u sistemima i programima Karantina-Pakla-Zatvora sve suprotno od toga! I znamo da su brak i porodica, manje ili više, osnovne međusobno-porobljivačke ćelije društva.

Ako pogledaš na tuđu ženu „ sa željom“, već si počinio greh, i bolje izvadi oko koje te sablažnjava! Pa, ako imaš ljudsku realizaciju sa svojom ženom, u svom braku, što bi gledao tuđe ili ih želeo?! Ne što ti zakoni zabranjuju, već što ne bi imao takve potrebe.

A što se žena ili žene ne spominju u tom smislu? Ili se podrazumeva da žena i ne sme da drugoga pogleda „sa željom“? Norme patrijarhalnog društva. Pa zar te norme ne razotkrivaju područje Karantina-Pakla-Zatvora? A Isus ih uzima kao normalne društvene zakone ili kao zakone normalnog društvenog funkcionisanja.

Itd, mnogo je tih duhovno kompromitujućih detalja koji razotkrivaju jednu duhovnu plitkost i „Boga Oca“…

Da, a za slučaj da ljudi, mudriji ili duhovno superiorniji od „svog“ „Boga Oca“ ili njegovog „Sina“ Isusa – „PROKLJUVE“ KONTURE Karantina-Pakla-Zatvora, tu je „DŽOKER“-FAKTOR: LUCIFER!

Za sve što je loše – kriv je Lucifer!

Za sve što je loše u svetu: odgovoran je Lucifer, i tu „Bog Otac“ i njegov „Sin“ Isus „peru ruke“.

Ajde i da prihvatimo da nekakav Lucifer može biti odgovoran za uticaje na ljude kao pojedince i na ljude u okviru nekih NEDOMINANTNIH krugova masa.

ALI DA SU TI UTICAJI TOLIKO PLANETARNO SVEPROŽIMAJUĆI – VEĆ „NE PIJE VODU“!

Jer je onda debelo pitanje: PA ČIJE JE ZEMLJA CARSTVO?!

CARSTVO „BOGA OCA“ ILI CARSTVO LUCIFERA?

Ako je Luciferovo Carstvo – šta onda tu Isus i „Bog Otac“ imaju da traže?!

Ako je Zemlja Carstvo „Boga Oca“ – kako je to onda Lucifer sveprožimauće dominantan na Zemlji?! Toliko, da je i njegov („Boga Oca“) „Sin“ progonjen, na kraju i ubijen!

SVAKOME, IOLE DUHOVNO VIDEĆEM JASNO JE DA SU TU NEKE SASVIM DRUGAČIJE „IGRE“ U PITANJU!

III

I tek samo radi jednog sitnog poređenja – šta to, u stvari, sa DUHOVNOM PLITKOŠĆU naših aktuelnih Zlotvora-Vladara imam na umu…

Da su aktuelni Zlotvori-Vladari uistinu APSOLUTI, kakvima se uporno prikazuju: ponudili bi nam bar mrvice od neke šire, konzistentnije, ubedljivije kosmologije.

U redu, ljudi u vremenu u kojem su im se obraćali (Isus i „Bog Otac“ preko njega) – bili su baš ekstremno mentalno osakaćeni, te im je ta kosmologija bila daleka.

Ali, te mrvice kosmologije mogli su da ostave kao kosmičke orijentire ZA NEKE BUDUĆE GENERACIJE.

Bar, minimum minimuma – kosmologiju koja se tiče Sunčevog sistema, za koji smo i kao bića, i kao planeta vezani.

Umesto mrvica kosmologije – samo neke maglovite priče o nastanku svega, na počecima Starog i Novog zaveta, toliko maglovite da bi ih danas i učenici osnovnih škola malo bolje konkretizovali.

I UPOREDIMO SAMO TU DUHOVNO-KOSMOLOŠKU MAGLU I PLITKOST STAROG I NOVOG ZAVETA SA IPAK DALEKO „SOFISTICIRANIJOM“ VERZIJOM IZ, NA PRIMER, „RA MATERIJALA“.

Jeste da i u „Ra materijalu“ „pršti“ na sve strane od podvala, ali – trud na jednoj složenijoj i izgrađenijoj, možda i istinitijoj kosmologiji sasvim je očigledan.

I neka je i ta kosmologija podvala, bar joj se ne može prigovoriti za duhovnu plitkost, neukost, primitivizam…

IV

Ako smo duhovno moćniji (bar neki od nas), kako to da ne možemo da se ispetljamo iz opakog zarobljeništva?! I kako su to ovakvi duhovno površni bogovi mogli da instaliraju ovakvo opako planetarno Mrcvarilište?

Došlo je do rotacije u podtemama. Tim pitanjima je tekst trebalo da započne, ali će ona doći na red kasnije…


Po “Jevanđelju po Mateju” (IV, 1-10.) – odvede Duh Isusa u pustinju da ga đavo kuša.

Najpre je to bilo povezano sa postom i glađu, ali, nadalje se vidi da je suština u samoći, u pustom, “bezljudnom” predelu.

I onda imamo duhovnu bajku bez dubine i prave mudrosti i mudrih pouka.

Kušač-đavo ga nagovara da kamenje pretvori u hlebove, Isus odgovara (poznato): ne živi se od hleba, nego od svake reči iz Božjih usta. (Da dodamo: iz Božjih TRANSCENDENTNIH usta.)

Besmislica, jer – nije ga đavo držao bez hleda, već se radi o Isusovom slobodnom opredeljenju za post.

Pa ga onda đavo, kao neku Seka-Persu, vodi na vrh crkve: neka skoči dole, ako je Božiji sin. A gde li nađe crkvu usred pustinje, to zna jedino jevanđelista Matej koji je ovo, valjda, pisao. Isus mudro odgovara: ne treba kušati Boga.

Uzgred, u filmu “Matriks”…recimo da je učitelj Iluzije u pitanju – upućuje učenika kako da savlada silu Iluzije i skoči sa solitera na soliter, što sam učitelj bez problema demonstrira.

Pa onda đavo “Seka-Persu” odvodi “na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu“ (a da su i Himalaji, pa se sa njih ne mogu videti „sva carstva ovoga svijeta i slava njihova“). Pa traži od Isusa da mu se prikloni, jer će sve to biti njegovo, a Isus: samo se Bogu priklanjaj i njemu služi.

Na stranu ove naivnosti i podvale, suština je u tome da se “đavolova” kušnja vezuje – ZA SAMOĆU.

Jevanđelista Matej SVAKAKO nije imao u vidu nekakvu simboliku sa đavolom, VEĆ SASVIM DOSLOVNO ZNAČENJE. Nezavisno od toga – dešavanja sa đavolom se mogu uzeti kao simbolika za aktiviranje nekih teških, prvenstveno psiholoških procesa u samoći.

Naravno da se u vezi sa tim psihološkim procesima radi o složenostima koje nisu ni načete u opisima iz “Jevanđelja po Mateju”, jer se u vezi sa tim domenima u njemu ostaje na površini i uz obilate naivnosti. Zamislimo mi teške procese koji se u samoći aktiviraju, a za koje je dovoljno da samo IZGOVORITE JEDNU JEDINU REČENICU, nešto u vašoj situaciji analogno onome što Isus kaže đavolu: ne živi se od hleba, ne treba kušati Boga, itd, I – TEŠKA UNUTRAŠNJA DEŠAVANJA KAO RUKOM ODNEŠENA!

Milina bi bila da se problemi koji se kod mnogih mogu aktivirati u samoći razrešavaju jednom jedinom ili sa nekoliko tobože mudrih i odlučno izgovorenih rečenica!

Ima svakako mnogih koji svojevoljno ili prinudno zađu u samoću, pa ipak u njoj (uz neku prelaznu tešku fazu ili bez nje, svejedno) uspostave nekakvo svoje normalno funkcionisanje.

Međutim, sigurno je češći slučaj, tj. bio bi kod ljudi kada bi se suočili sa usamljeničkim životom, da u samoći počnu da izbijaju dosta teško podnošljive energije i sadržaji iz “tamnog dela “ podsvesti/nesvesnog.

Jedan od dobrih literarnih prikaza ovog fenomena: Lado Tajović, u romanu “Lelejska gora”, jedan je od partizana koji su se, spasavajući se od četnika, razišli tako da je svako negde u šumi bio sam, i tako da su bili udaljeni jedni od drugih. Svako danima sam, u šumi.

I – Ladi se jednog dana pojavi Đavo lično, komesar Đavo, sa kojim počinje da se druži, da razgovara, itd. Sam Lado shvata u pojedinim trenucima da kao da počinje da ludi.

Već je navođen još jedan primer: K. G. Jung, koji je (od nekog doba svog života) imao svoje „kule“ na nekom ostrvcetu, dakle – u nekoj „debeloj“ samoći. Kada su mu ponekad dolazili saradnici – retko su mogli da izdrže do desetak dana u toj „pustinji“, i to – radi se o stručnjacima za psihologiju! (Negde ranije sam pogrešno naveo – retko su mogli da izdrže dva-tri dana… Dva-tri ili desetak – suština je da nisu mogli da duže izdrže u tim usamljeničkim uslovima.)

U pitanju su psihološka stanja ili procesi zbog kojih je M. Merlo-Ponti (ili neki drugi psiholog/filozof na “M”) rekao: “Samoća dovodi (ili može da dovede) do mentalne dezintegracije”.

Do osećaja mentalnog “raspada” onoga što mi nekako shvatamo kao celovitost svoje ličnosti.

Dakle, koji je to đavo ili Đavo koji se pojavljuje u samoći?

Jeste čovek socijalno biće i deo problema potiče i od nedostatka socijalne interakcije, ali, ako ne u većoj, a ono svakako u podjednakoj meri ODSUSTVO ŽIVLJE INTERAKCIJE SA DRUGIMA – GURA ČOVEKA UOPŠTENO U DUBLJU OPUŠTENOST ILI U STANJE U KOJEM POČINJU DA SE PROJAVLJUJU SADRŽAJI I ENERGIJE IZ ONOG “TAMNOG DELA” ČOVEKOVOG BIĆA/PODSVESTI/NESVESNOG, o kojima već neko vreme malo više govorimo, jer nam je veoma važno da pronađemo načine suočavanja sa tim, a u nameri da ih uklopimo u metodologiju izvođenja promena ili samoreprogramiranja.


Rezime

– Ako je novozavetni “Bog Otac”, u stvari Jahve, dakle, dva lica istog boga, onda znači da je on vremenom nastojao da se prikazuje u sve boljem izdanju, sa sve finijim duhovnim učenjima, koja su postupno propuštala veće doze Istine (što je morao da čini, da bi pridobijao ljude).

– Kao što je “Novi zavet” usavršenija duhovna varijanta “Starog zaveta”, tako je i “Knjiga o Imanuelu” kao nekakva usavršenija i OSAVREMENJENA verzija “Novog zaveta”.

– Što znači da su i jedna i druga i treća varijanta – refleks podvaldžijkih namera istog Boga Parazita-Zlotvora.

– I što znači da nam je nadalje dovoljno da se bavimo samo “POSLEDNJIM IZDANJEM” tih podvala, “Knjigom o Imanuelu”, jer je ona kao podvala, u vidu savršenije i osavremenjene varijante – veći i zahvalniji izazov za raskrinkavanje.

1. “Knjiga o Imanuelu” nesporno jeste nekakva usavršenija verzija “Novog zaveta”, tačnije “Jevanđelja po Mateju”. Zato sam, kao što je ranije već rečeno, hteo da pružanje doprinosa konceptualnom svrgavanju “Boga Oca” izvedem na komparativnoj analizi “Knjige o Imanuelu” i “Jevanđelja po Mateju”, dopuštajući da je “Knjiga o Imanuelu” nekakva potencijalno istinitija verzija Isusovog života i učenja, nezavisno od toga ko nam nju prosleđuje.

2. Taj utisak mi je ostao iz vremena kada sam nešto pažljivije čitao “Knjigu o Imanuelu”, i ostao je na osnovu, kao što je ranije takođe rečeno: nekih dobrih objašnjenja i saveta, i boljeg “duha” same “knjige”.

3. Ovaj stav o nekim, čak ključnim dobrim objašnjenjima i savetima ostaje, međutim, ponovnim pregledanjem “knjige” shvatam da sama ta objašnjenja i saveti nisu sa funkcijom koju im mi, padajući u iskušenje kao i ja, “na prvu loptu” dodeljujemo – U FUNKCIJI ISPRAVLJANJA KRIVE SLIKE (o Isusovom životu i učenju), DAKLE, U FUNKCIJI ISTINE.

4. NE! Videćemo kroz analizu: ONI SU U FUNKCIJI USAVRŠAVANJA PODVALE, u funkciji stvaranja PREFINJENIJE, PRIKRIVENIJE PODVALE. Tako da naknadno malo korigujem svoju procenu o drugačijem “duhu” ove knjige. O ČEMU SE, DAKLE, RADI?

5. To su te naše muke sa snalaženjima u planetarno sveprožimajućim podvalama, mahinacijama, lažima! Što negde neko reče: moraš da težiš da budeš duhovni gigant da bi odoleo svim tim iskušenjima i da bi se držao nekakvog kursa Istine.

6. Da krenemo od samih bogova ili od samog Boga: ne tvrdim, jer ne mogu da dokažem, ali sam ubeđen da su starozavetni Jahve i novozavetni “Bog Otac”, dva lica istog boga Parazita-Zlotvora. Već je ukazivano na mnoštvo znakova kontinuiteta i konstatacija o kontinuitetu, koje je davao Isus, a videćemo – daje ih i Imanuel, između Starog i Novog zaveta, A TO ZNAČI – IZMEĐU STAROZAVETNOG I NOVOZAVETNOG BOGA.

7. Zar bi slučajno Isus (takođe i Imanuel) rekao da nije došao da ukine proroke, već da ih ispuni, proroke koje je “iznedrio” Jahve? Zar slučajno Isusov/Imanuelov rodoslov vodi unazad do prvog čoveka kojeg je stvorio Jahve? Itd.

8. Međutim, duh i logika Jahvea i “Boga Oca” jesu dosta-dosta drugačiji. Jahve je huškao Mojsija i Jošuu da ratuju i osvajaju teritorije za njega, “Bog Otac” propoveda – praštanje (što ga sam u svojoj kosmologiji ne primenjuje dosledno, kao ni njegov sin Isus, drugo je pitanje). Jahve je tražio da mu se prinose žrtve, “Bog Otac” prefinjenije “žrtve” prebacuje na nekakvu simboliku i na neke prefinjenije zahteve za Energijom svojih vernika.

9. Kako je i zašto do toga došlo – naravno da ne znamo, ali imamo osnova da slutimo (što reče pesnik: “Al’ slutiti još jedino znam”).

10. Možda se surovija i grublja varijanta boga/Boga vremenom pokazala kao manje “PRODUKTIVNA” u privlačenju ljudi da ga verski slede, tj. da mu daju svoju Energiju. Pa se on vešto “prešaltovao” na neko, bar prividno, finije “izdanje”. A možda se i on nekako u svom parazitiranju usavršava…

11. Kažemo, “Bog Otac” vremenom (u međuvremenu između Starog i Novog zaveta) postaje finiji “momak”, ali – prividno, jer: i Bog-vuk dlaku menja, ali ćud teško. Već je navođen jedan od pokazatelja. “Bog Otac” ne huška direktno, kao Jahve, svoje vernike na osvajanje novih teritorija, tj. novih vernika i nove Energije, već, suprotno, propoveda praštanje. I, što kaže Lj. Simović za vešala – tu zamerke nema. MEĐUTIM…!

12. DA LI SLUČAJNO VREMENOM IZ TE ISPRAVNE MORALNE I POMALO FILOZOFSKE PLATFORME – PROIZILAZE NASILJA, INKVIZICIJA, NASILNO POKRŠTAVANJE NARODA (po Americi, Africi…)?! Da li bi crkveni velikodostojnici tu tamnu istoriju hrišćanstva pravdali uticajem Lucifera? U redu je da prihvatimo da Lucifer deluje NA POJEDINCE i na društva van “ZAŠTIĆENOSTI” oreolom Crkve. Ali – onda bi ispalo da je Lucifer unajmio samu Crkvu da preko inkvizicije i nasilnih pokrštavanja, krstaških ratova, itd. deluje za njega! NEMA LOGIKE!

13. Dakle: obrni-okreni – sva ta tamna dešavanja u istoriji hrišćanstva, nimalo u duhu principa praštanja, MORALA SU DA BUDU POD “POKROVITELJSTVOM” “BOGA OCA”, kao onoga ko je morao da jasno “vuče konce” preko onih koji su u vrhu Crkve U NJEGOVO IME delovali. Možda on ne može da deluje na svakog pojedinca koji se, na primer, prikloni Luciferu, ali – druga je stvar sa celom institucijom koja deluje u njegovo ime, koja je kao neka ogromna piramida koja “sakuplja” pažnju i Energiju masa vernika i usmerava je naviše ka njemu.

14. Dalje, Isus i Imanuel kao dva lica istog podvaldžije…

15. Na delu imamo onaj isti već za Jahvea-“Boga Oca” objašnjeni princip: kroz vreme izdavati se u sve finijem izdanju.

16. U vezi sa duhovnim učenjem to znači: NE SAMO PREFINJENIJA OBJAŠNJENJA I  SAVETI, VEĆ I  SVAKI PUT PROPUŠTENA NOVA DOZA ISTINE. Jer, kako ljudi, ili bar pojedinci i mnogi od pojedinaca, vremenom počnu sve jače da “skroziraju” laži i podvale, TO JE POTREBNO U PRETHODNA DELA ILI UČENJA “UŠPRICATI” NOVE DOZE ISTINE, KAKO BI SE PRETHODNO UČENJE NEKAKO REHABILITOVALO, ili, kako bi se zaustavio “odliv” vernika.

17. Za prvu relaciju: Stari – Novi zavet, na ponešto od toga već smo ukazali, u kojem smislu u “Novom zavetu” nema više grubih i često baš nesuvislih saveta (na primer, kako se odnositi prema ženi koja ima menstruaciju, itd.), dok, u „naknadnom izdanju“, u „Novom zavetu“, ima dosta prihvatljivih objašnjenja koja Isus daje u vidu parabola.

18. Sada, u istom smislu možemo “Knjigu o Imanuelu” posmatrati kao USAVRŠENIJU VARIJANTU “Novog zaveta”. Kakvi crni, tj. beli Plejađani, u smislu nekakvih kosmičkih “dobrih momaka”, kao donosilaca “Knjige o Imanuelu”! U “KNJIZI O IMANUELU” SE JASNO ČITA “RUKOPIS” “BOGA OCA”, samo na jednom mnogo višem nivou u odnosu na “Novi zavet”, I U SKLADU SA ZNANJIMA I SENZIBILITETOM SAVREMENOG ČOVEKA.

19. Da li je to baš pokušaj samog “Boga Oca” da nekako povrati DEBELO POLJULJANI AUTORITET I POVERENJE U KONCEPT “NOVOG ZAVETA”, a do čega je došlo samim saznajnim razvojem čoveka, tj. čovečanstva, ili je to („Knjiga o Imanuelu“) nekakav izolovani, ko zna čiji pokušaj – ne znamo. U SVAKOM SLUČAJU – U PITANJU JE GLUPO NEVEŠTI POKUŠAJ. Glupo nevešti pokušaj – ako se mislilo, ako je mislio onaj ko ga je izveo, da će njime izvesti nekakav širi uticaj. A da je onaj ko je “prosledio” ili “podmetnuo” “Knjigu o Imanuelu” UPRAVO TO IMAO NA UMU – videćemo u toku same analize.

20. Ljudi su u vodama raznoraznih inercija u mišljenju i u verovanju, daleko od toga da ih ovakve “knjige” mogu nešto masovnije prodrmati.

21. Dakle, jesu u “Knjizi o Imanuelu” odškrinuta vrata, “silom prilika”, za neke ideje koje su svakako “u dosluhu” sa istinom/Istinom. Da izdvojim dve-tri, mada je na njih povremeno krozove tekstove ukazivano.

22. Imauel odlično razlikuje STVORITELJA I BOGA KOJI VLADA ZEMLJOM.

23. Stvoritelja, u smislu u kojem je ovde korišćena sintagma Neopisivo Moćno Biće Izvorni Kreator. On je nespoznatljiv, on je Enigma. I “Bog Otac” nije u “Novom zavetu” davao neke posebne informacije o sebi, ali – jasno se prikazivao kao Apsolut.

24. Imanuel, naravno, ne govori da je Bog, na jednom mestu kaže da su u pitanju tri boga koja vladaju Zemljom – Parazit-Zlotvor, čak NAGLAŠAVA DA JE POTREBNA LOJALNOST TOM BOGU. Ali, za početak, dobro je to priznanje: i Bog, koji vlada Zemljom, samo je jedno STVORENO BIĆE, koje jeste mnogo moćnije od čoveka, ali – daleko je od Stvoritelja, za kojeg se prikazuje u “Novom zavetu”.

25. Dalje, Imanuel kaže da nije NJEGOV, “Boga oca”, SIN, kao što stoji u “Novom zavetu”, i čak i vid iskrivljavanja svog učenja vidi u toj grešci.

26. Drugi dobar savet: treba odgonetati Zakone Stvoriteljeve i vladati se po njima, a oni se mogu najlakše otkrivati u prirodi.

27. Treći dobar savet (a ima ih još, KAO ŠTO IMA I MNOGO PODVALA): da se u raznim situacijama treba oslanjati NA LOGIKU, na “zrdav razum”, u određivanju kako da se reaguje ili postupi. Nasuprot hrpama pravila koja osobito neštedimice daje Jahve.

28. Dakle, imamo takva neka “usavršavanja” “Novog zaveta”, kroz “Knjigu o Imanuelu”, a koja bi trebalo da pridobiju ljude današnjice. Bar je to svakako bio motiv onoga ko nam je “Knjigu o Imanuelu” prosledio ili podmetnuo.

29. Stoga će dalje, u raskrinkavanju “Boga Oca”, sva pažnja biti usmerena ka “Knjizi o Imanuelu”, KA NJEGOVIM PODVALAMA I IPAK LOŠEM “DUHU”, neće biti paralelnog praćenja i “Novog zaveta”, budući da nam je usavršenija varijanta nečega bolji “zalogaj”, tj. lepši i jači izazov za raskrinkavanje podvala i za razotkrivanje istina/Istine.


Rezime

– Imanuel: Marija „zatrudnela sa Gabijelom, dalekim potomkom od božijeg sina Rasijela“.

– Isus: Marija – „nađe se da je ona trudna od Duha svetoga“.

– U čemu je razlika? Koja varijanta nam je danas prihvatljivija i zašto?

1. „Knjiga o Imanuelu“:

81. Josip je bio Marijin muž, koja je bila majka Imanuelova, koja je zatrudnela sa Gabijelom, dalekim potomkom od božijeg sina Rasijela, koji je tajni anđeo čuvar.

2. “Jevanđelje po Mateju” (I, 18):

A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nijesu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha svetoga.

3. Sličnosti i razlike. Uopšte: postoji paralelizam između „Knjige o Imanuelu“ i „Jevanđelja po Mateju“. U slučaju da je „Knjiga o Imanuelu“ podmetnuta od strane nekog zemaljskog duhovnog šaljivdžije, onda bi ova „knjiga“ bila kao doterivanje, a u skladu sa nekim savremenijim idejama i saznanjima, „Jevanđelja po Mateju“.

4. A „Knjiga o Imanuelu“ se može čitati i kao ispravljanje priče o Isusu, što je takođe pretpostavka, ali objašnjavamo funkciju paralelizma u pripovedanju i u prikazu Isusovog/Imanuelovog života i učenja. I, kao što su četvorica jevanđelista dali istu priču o životu i učenju Isusovom – iz četiri različita ugla, pri čemu se neka ponavljanja podrazumevaju, analogna je i „Knjiga o Imanuelu“, s tim što bi se u njoj, po pretpostavci koju smo ranije već izneli, ispravljalo ono što je od strane jevanđelista iskrivljeno. (Jevanđelista, pa tek onih koji su ta jevanđelja nakon nastanka menjali u skladu sa svojim interesima.)

5. Pitanje začeća Imanuelovog, odnosno Isusovog. Naizgled i nema nekih razlika, nezemaljsko poreklo u oba slučaja. Ipak, razlika je dosta značajna.

6. Otkad je ljudskih bića u postojećoj formi, i dok ih (nas) bude u postojećoj formi: NOVO LJUDSKO BIĆE ĆE SE FORMIRATI SPAJANJEM SPERMATOZOIDA I JAJNE ĆELIJE. Alfa i omega nastanka „ploda u majčinoj utrobi“.

7. Pojam odstupanja od nekog pravila ima smisla i ubedljivo je ako se ono, neka je i izuzetno retko, ali ipak povremeno dešava u ljudskoj istoriji. Na primer, rađanje ljudi sa tzv. paranormalnim sposobnostima. Međutim, ako se neko odstupanje od pravila desi jedan jedini put u ljudskoj istoriji – teško ga je prihvatiti kao moguće.

8. Dakle, pravilo je da do oplodnje dođe u toku seksualnog odnosa (u naše doba može i bez toga, tzv. veštačkom oplodnjom) muškog i ženskog ljudskog bića, tj. spajanjem, kao što je rečeno, spermatozoida i jajne ćelije.

9. U Isusovom slučaju se pojavljuje „Duh sveti“, „OD KOJEG“ je Marija zatudnela. „Da je ona trudna od Duha svetoga“ – znači da nije bilo seksualnog odnosa, već se oplodnja desila nekim uzvišenim čudom. „Od Duha svetoga“, to je kao kada bismo rekli: „Zatrudnela je od vazduha“, jer uvođenje „Duha svetog“ znači uvođenje NEFIZIČKOG ASPEKTA.

10. U redu, hajde da budemo spremni da imamo „BLANKO“-POVERENJE u ovakvu priču, da žena zatrudni bez fizičkog kontakta sa zemaljskim ili nezemaljskim muškarcem, mada je to apsolutno neubedljivo ODSTUPANJE, koje se nijedan jedini put nije desilo pre ovog Isusovog „slučaja“, i koje se nijedan jedni put nije ponovilo kasnije, do naših dana.

11. ALI NAM U ŽELJI DA OVOJ DUHOVNOJ BAJCI DAMO „BLANKO“-POVERENJE (LEGITIMITET) ZAKONI GENETIKE NE DAJU MIRA! SPERMATOZOID MORA BITI SASVIM-SASVIM FIZIČKI, DA BI SE MOGAO SPOJITI SA JAJNOM ĆELIJOM! I postoji genetička-biološka „procedura“ po kojoj se povezuju DNK-„materijali“ iz spermatozoida i jajne ćelije.

12. Pre dve hiljade godina ljudi nisu imali ova znanja iz genetike, pa je priča o tome da „vazduh“ ili „Duh sveti“ može da oplodi ženu – mogla da ima svoju „prođu“, ne samo tada, već dugo do prvih saznanja iz genetike. Ako neko DANAS može u takvo čudo da veruje, onda on time čini možda i veće čudo od samog čuda u koje veruje.

13. Ni priča o Imanuelovom začeću nije sasvim ubedljiva, ali – NEŠTO MALO je na zdravijim osnovama. Dakle – nešto malo.

14. Najpre, direktno i otvoreno se kaže: „Koja je ZATRUDNELA SA Gabijelom (dalekim potomkom od božijeg sina Rasijela)”. DAKLE, IMAMO NA DELU – SEKSUALNI ODNOS. Ne da je zatrudnela OD Gabrijela, tako što joj je nekim čudom UDAHNUO spermatozoid, već – imamo proceduru po kojoj se i inače začinju i rađaju deca na Zemlji.

15. Ono što nam u priči o Imanuelu “ne pije vodu” je: što se to desilo sa “dalekim potomkom od božijeg sina Rasijela”, dakle – sa nezemaljskim bićem, i to božanskog porekla. Da, nama to danas deluje neubedljivo, u vreme kada su nam uopšte tzv. vanzemaljci, tj. nezemaljska bića SKRIVENA TAJNA, ENIGMA. Međutim, ako se oslonimo na mitove i na religiozne priče iz maltene svih religija i zemalja (a čim ih ima posvuda – znači da je tu nečeg moralo biti), onda ova priča o Imanuelovom začeću pre ima izgleda da dobije legitimitet nego novozavetna priča o Isusovom začeću.

16. Neki primeri… Prvi polubog, po drevnoj slovenskoj mitologiji i religiji – nastao je iz Perunovog odnosa za zemaljskom ženom. Pa su sa istim “scenarijem” drevne priče indijske, sumerske (Gilgameš ima i ljudsko i božansko u sebi), egipatske… U poslednjem slučaju: Ra je praroditelj svih zemaljskih faraona, a kroz seksualne odnose sa (zemaljskim) ženama. U grčkoj mitologiji takođe ista “matrica”, na primer: Ahil(ej) je rođen iz odnosa tesalskog kralja Peleja i morske boginje Tetide.

17. Šta je u ovim slučajevima značajno, i očekivano?

17. Pojedinci rođeni iz ovakvih brakova su imali posebne sposobnosti, posebne moći, fizičke, mentalne, vladali su silama prirode, itd. Očekivano, s obzirom NA ZAKONE GENETIKE: oni su imali u sebi I DNK viših bića ili bogova.

18. Tako da se od ovih detalja može sklopiti jedna NEŠTO PRIHVATLJIVIJA priča o Isusovom, tj. o Imanuelom začeću, kao osnovi za posebne moći koje su imali, tj. koje je imao, jer je u pitanju ista osoba, i kao osnovi za posebnu misiju koju je imao.


Rezime

– Incestoidna osnova Isusovog/Imanuelovog rodoslova (tj. celog čovečanstva, po „Bibliji“).

– Imanuel, „onaj sa dobrim znanjem“.

– Usputni osvrt na protivurečnost „Starog zaveta“: Jahve je stvorio jednog čoveka i ženu, od njih je proizašlo čovečanstvo, a kasnije nabraja koji su sve (seksualni) odnosi između članova porodice zabranjeni.

– Kontinuitet Starog i Novog zaveta: i u Isusovom rodoslovu.

– Da ne zalazimo na, inače zanimljive sporedne koloseke: novozaventni „Bog Otac“ priznaje postanak ljudi od starozavetnih vremena, dakle, njih kao kreaciju starozavetnog boga Jahvea. NE KAŽE SE U „NOVOM ZAVETU“ DA JE „BOG OTAC“ STVORIO PRVOG ČOVEKA, ODNOSNO, ČOVEČANSTVO! Isus se rađa kao plod kontinuiteta čovečanstva na čijem čelu su Adam i Eva, odnosno, u kasnijem „preseku“ sa potopom – Noje sa svojim sinovima i njhovim ženama. Da li je onda Jahve neki stariji bog, neki prethodnik ili njegov otac, u odnosu na novozavetnog „Boga Oca“? Ili se radi o istom bogu, ali samo sa UZNAPREDOVALIM PODVALDŽIJSKIM DUHOM?

– Zavrzlame i interpretativne praznine u objašnjenjima nastanka prvog čoveka (i prve žene), kako u „Bibliji“, tako i u „Knjizi o Imanuelu“.

1.

1. Ovo je knjiga o Imanuelu koga su zvali “onaj sa dobrim znanjem”…

2. Mada ovo “sa dobrim znanjem” nije nešto baš najpreciznije (pri čemu je i pitanje kako li ova sintagma glasi u nekom eventualnom originalu), ipak upućuje na neka razlučivanja u samom pojmu “znanje”.

3. Mi zaista možemo “znati” sve i svašta, skloni smo da sve informacije koje imamo u umu etiketiramo nazivom “znanje”. “Znamo” kada je bio neki istorijski događaj, “znamo” ko je juče pobedio u nekoj utakmici, “znamo” neke zakone fizike, itd.

4. Možda su nam na delu nekakve dve linije ukrštanja u ovom pojmu (bar dve linije za nas, sa metafizičkog stanovišta, značajne).

5. Jedna je vezana za istinitost znanja. Neko zna ili poznaje “Stari zavet”. Zna informacije iz jednog lažnog dela, dakle, ima – lažna znanja, ali – znanja.

6. Druga linija je vezana za vrednost ili značaj znanja. Rezultat neke utakmice je istinit, ali – od kakvog nam je značaja to “znanje”?! Znamo delove auta, a ne znamo da sa tim autom koji poznajemo – živimo u Karantinu-Paklu-Zatvoru.

7. U Imanuelovom slučaju: “dobro znanje” bi se odnosilo: a) i na najviša, najopštija, prava metafizička znanja; b) i na istinita takva znanja, jer tek ona mogu biti (a to stalno i ovde dokazujemo) iskrivljena i neistinita, dakle, “falširana”, loša.

8.

(O Imanuelu) koji je sin Josifov, unuk Jakovov, daleki potomak Davidov. David je potomak od Avrama čija geneza vodi unazad do Adama, oca ljudskih bića.

9. I onda se niže geneza kao i u “Jevanđelju po Mateju”: uz sličnosti i razlike u samim imenima, ali – uz istu logiku rodoslova:

3. Adam uze sebi zemaljsku ženu i dobi Setha.

4. Seth dobi Enosa.

5. Enos dobi Akibela.

6. Akibel dobi Aruseka.

7. Arusek dobi Kenana.

8. Kenan dobi Mahaleleela.

Itd.

10. Šta nam u ovoj temi, i u vezi sa “Knjigom o Imanuelu”, i u “Jevanđelju po Mateju”, NIJE NI ZDRAVORAZUMSKI, NI LOGIČKI, NI BIOLOŠKI, NI MORALNO ISPRAVNO?!

11. DA ČOVEČANSTVO MOŽE DA POTIČE OD JEDNOG, TJ. OD DVA LJUDSKA BIĆA!

12. Teško da su zakoni genetike mogli da budu radikalno drugačiji u ta davna vremena, u odnosu na ova sadašnja. BAŠ NAPROTIV! Već smo pokazivali, prenoseći odlična objašnjenja prof. T. Terzina, da ako igde možemo dosta pouzdano da dopremo do izvornosti našeg postojanja, onda je to NA ĆELIJSKO-MOLEKULARNOM NIVOU.

13. Dakle, isti zakoni genetike su vladali kako tada, tako i sada.

14. I kako je sada nemoguće da od jednog čoveka, i jedne žene, proizađe ceo jedan narod (još gore – celo čovečanstvo), PODJEDNAKO JE NEMOGUĆE DA SE TO MOGLO DESITI I U TZV. ADAMOVO VREME!

15. A) Rađanje potomaka bi moralo da ide kroz INCESTOIDNE ODNOSE, što znači degeneraciju već od prvih sledećih generacija, da o nekim dalekim budućim generacijama i ne govorimo?! Dakle, to je u delu sa genetikom.

16. B) U delu sa moralom: do gađenja je nemoralno da se potomci rađaju kroz odnose braće i sestara, ŠTO JE NEMINOVNO PO KONCEPTU PO KOJEM SVI PROIZILAZE OD JEDNOG, TJ. OD DVA LJUDSKA BIĆA.

17. Uopšte, u civilizovanim društvima se incestom smatra polni odnos između osoba u krvnom srodstvu do petog kolena. Već smo imali osvrt na jednu od zavrzlama sa Jahveom: na njegov “registar” svih kombinacija koje spadaju u incestoidne (zašto je morao da ljudima daje “znanja” ili propise koji su za svesne ljude podrazumevani). Npr. “Treća Mojsijeva knjiga” (napomena: “otkriti golotinju” – imati seksualni odnos):

9. Golotinje sestre svoje, kćeri oca svojega ili kćeri matere svoje, koja je rođena u kući ili izvan kuće, ne otkrij golotinje njihove.

10.Golotinje kćeri sina svojega, ili kćeri kćeri svoje ne otkrij; jer je tvoja golotinja.

11. Golotinje kćeri žene oca svojega, koju je rodio otac tvoj, ne otkrij; sestra ti je.

18. Da li je mudrost davati podrazumevane savete ili je to znak toliko primitivne svesti ljudi kojima ih daje – da ne zalazimo u to. Ali, zađimo u očigledni paradoks koji otkriva laž: KAKO SE KROZ GENERACIJE DOŠLO DO LJUDI KOJIMA JAHVE DAJE OVE SAVETE?! Pa upravo preko svih tih incestoidnih odnosa koje on (s pravom) zabranjuje! On je stvorio Adama, od njegovog rebra – Evu. Njihovi sinovi su Kain i Avelj.

19. „Prva knjiga Mojsijeva“, IV, 17:

I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudnje i rodi Enoha.

20. A ko je mogao da bude njegova žena – do njegova sestra?!

21. Pa se priča ponavlja od Noja: Bog upozorava Noja da uzme od svake životinje muško i žensko, te da on sa svojim sinovima i njihovim ženama uđe u barku, da bi se spasili od potopa. I potopi Bog sve ljude, onda OPET „JOVO, NANOVO“ SA INCESTOIDNIM STVARANJEM ČOVEČANSTVA:

22. „Prva knjiga Mojsijeva“, IX, 1:

I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im: rađajte se i množite se, i napunite zemlju.

23. Ali ovog puta se prati taj incestoidna perspektiva i kod životinja (ako i za njih to možemo reći).

24. U ovakvoj MUTAVOJ KOSMOLOŠKOJ KONCEPCIJI zjapi još jedna praznina!

25. ZA POČETAK ČOVEČANSTVA MORALA SU DA BUDU DVA LJUDSKA BIĆA! MUŠKO I ŽENSKO LJUDSKO BIĆE! Da bi se kroz njihov seksualni odnos stvarili potomci, dakle, u dalekoj perspektivi: čovečanstvo.

26. Nastajanje prvog čoveka, Adama („Prva knjiga Mojsijeva“, I, 7, 18, 21-22):

A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa. (…)

I reče Gospod Bog: nije dobro da je čovjek sam; da mu načinim druga prema njemu.

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom;

I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.

27. Da, UBIBOŽE UBEDLJIVA LOGIKA! Zašto je Jahve stvorio ženu? DA (prvi) ČOVEK (Adam) NE BI BIO SAM! Kao – ne radi se o perspektivi nastajanja čovečanstva, nego o tome da Adam ima društvo. Pa, u tom slučaju je mogao da stvori istovetno biće, muškarca, sa kojim ne bi imao seksualne odnose, nego, jednostavno da pričaju i da se druže. Dakle, da nije bila u pitanju Adamova usamljenost – on bi ostao kroz večnost jedno jedino biće na Zemlji! Njegova usamljenost je razlog što je nastalo čovečanstvo, a ne plan da se stvori čovečanstvo! Da nisu u pitanju očite podvale – ovo bi bilo jako zabavno štivo!

28. Već smo govorili o KONTINUITETU Starog i Novog zaveta, koji i Isus naglašava. Eto kontinuiteta I U RODOSLOVU! S tim što se u njemu (u „Jevanđelju po Mateju“) taj rodoslov prati od Avraama, pa se računa da do Isusa ima 52 kolena. A u „Starom zavetu“ je objašnjen i taj nedostajući deo – rodoslov od Adama do Avrama (koji se pojavljuje u drevnim dešavanjima u „Prvoj knjizi Mojsijevoj“, XI glava).

29. Da ne zalazimo na, inače zanimljive sporedne koloseke: novozaventni „Bog Otac“ priznaje postanak ljudi od starozavetnih vremena, dakle, njih kao kreaciju starozavetnog boga Jahvea. NE KAŽE SE U „NOVOM ZAVETU“ DA JE „BOG OTAC“ STVORIO PRVOG ČOVEKA, ODNOSNO, ČOVEČANSTVO! Isus se rađa kao plod kontinuiteta čovečanstva na čijem čelu su Adam i Eva, odnosno, u kasnijem „preseku“ sa potopom – Noje sa svojim sinovima i njhovim ženama.

30. Da li je onda Jahve neki stariji bog, neki prethodnik ili njegov otac, u odnosu na novozavetnog „Boga Oca“? Ili se radi o istom bogu, ali samo sa UZNAPREDOVALIM PODVALDŽIJSKIM DUHOM?

31. Pitanje odnosa Jahvea i novozavetnog „Boga Oca“ ne bi bilo toliko značajno – DA SE NE RADI O BITNO RAZLIČITIM KOSMOLOŠKIM, DUHOVNIM, MORALNIM OSNOVAMA NJIHOVIH UČENJA. Na neke razlike je i Isus ukazao: rečeno je „oko za oko, zub za zub“, a on poručuje: ako te neko ošamari po jednom obrazu, tvoja je dužnost da mu okreneš i drugi. Ili: Jahve stalno huška svoje ljude da idu u osvajanje teritorija, novozavetni „Bog Otac“ to ne čini, čak nastoji da propoveda praštanje. Mada, ako se pogleda kasnija evropska, tj. hrišćanska istorija: u ime „Boga Oca“ su osvajane druge zemlje, u njegovo ime su nasilno pokrštavani narodi, itd. Ili: Jahve stalno traži da mu se žrtvuju životinje, „Bog Otac“ ne spominje žrtve (žrtvovanje životinja). Itd.

32. Vratimo se Imanuelu… Opet i tu, u Imanuelovom rodoslovu – šupljine i zavrzlame.

33. Da, Imanuel potiče od Adama, ali – Adama je Semjase (ne ona koja je, tobože ili zaista, kontaktirala sa E. A. Majerom) dovela izdaleka. Opet i ovde NEPREMOSTIVA INTERPRETATIVNA PRAZNINA SA DRUGIM BIĆEM:

2. Semjase i božiji anđeli čuvari, veliki vladar putnika koji putuju ovamo u istraživanju univerzuma, uzeše zemaljsku ženu i napraviše Adama, oca bele ljudske populacije.

34. Prethodno se u ovoj knjizi kaže:

David je potomak od Avrama čija geneza vodi unazad do Adama, oca ljudskih bića.

35. Ako je on “otac ljudskih bića” – GDE TO ONDA ONI “UZEŠE ZEMALJSKU ŽENU”, i: “napraviše Adama”. Ako je on “otac ljudskih bića”, ili, po “Starom zavetu”, prvo stvoreno ljudsko biće, otkuda onda ta žena? Ispada da je ona na Zemlji bila pre Adama. I kako je stvoren Adam, od te žene koju su “uzeli”? Neko od tih tzv. vanzemaljaca je imao seksualni odnos sa njom?

36. Možda nama deluju nebuloznije ova objašnjenja sa nezemaljskim bićima od onih koja imamo u “Starom zavetu”, na primer od onih po kojima su nastali Adam i Eva (“Prva knjiga Mojsijeva”, II, 7):

A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa.

37. Kakvi složeni zakoni genetike, kakva neopisiva složenost osnova čoveka na ćelijsko-molekularnom nivou, Adam je jednim potezom stvoren od „praha zemaljskog“, a Eva – od njegovog rebra.

38. Zar to nije nebuloznost istog ranga kao i ona o nastanku Adama u „Knjizi o Imanuelu“? Samo što se u „Starom zavetu“ ne spominju direktnije neki tzv. vanzemaljci, pa nam objašnjenje zbog same te činjenice deluje ubedljivije. Interpretatori i branioci „Biblije“ u nastanak prvog čoveka upliću neku „tešku“ simboliku: ne misli se da je Adam bukvalno stvoren od „praha zemaljskog“, a Eva bukvalno od njegovog rebra, itd.

39. Ma, prihvatili bismo mi rado dublju simboliku, DA JE U STAROM ZAVETU IMA. Nije stvar u tome da mi bilo kakvu glupost ili podvalu opravdavamo pozivanjem na simboliku. Postoje neke zakonomernosti po kojima se to može činiti. Da je „Stari zavet“ sav u simbolici, u redu bi bilo i ovo sa Adamovim nastankom. Kakva crna Jahveova simbolika?! On je bukvalan i sirov, da se od strane nekog boga to očitije ne može biti! Čovek treba da je, ako ne baš glup, a ono svakako lakoveran, pa da traži simboliku tamo gde je očito nema! Na primer: simbolika Jahveovih pravila kojima propisuje kako da se kolju životinje koje mu se prinose na žrtvu, pa kako da se odlaže njihov izmet, itd.

40. Ovo sa nastajanjem Adama i Eve: nije kao u ostalim slučajevima bukvalno i sirovo, već – NAMERNO ZAMAGLJENO, BAJKOVITO predstavljanje, tj. predstavljanje nastalo u nekoj Jahveovoj kreativnoj blokadi (pomanjkanje boljih ideja). On je hteo da se predstavi kao tvorac ljudskih bića, što svakako nije, i svakako je po demonstriranoj „mudrosti“ daleko od toga, pa je posegao za nekim bezveznim objašnjenjima koja je hteo da ljudima u paketu podmetne. A ako je morao da im propisuje, između ostalog, ko sa kim u krvnom srodstvu ne sme da ima odnose, ili kako da se postupi kada se komšijski bikovi pobodu – onda to znači da je svest tadašnjih ljudi bila na zabrinjavajuće niskom niovu, pa je jasno kako je on mogao da se uzda da takvi ljudi progutaju lako priče o nastanku prvog čoveka.

41. E, ALI „FASCINANTNO“ JE DA DO DANAŠNJIH DANA, UZ SVA ZNANJA DO KOJIH SMO DOŠLI, I UZ IPAK NEKAKAV RAST KOLEKTIVNE SVESTI, OSTVAREN U MEĐUVREMENU, TA JAHVEOVA BAJKA IMA PROĐU KOD HRIŠĆANA. Svejedno da li kao TOBOŽE SIMBOLIČNA ili ne. „Ima prođu“, jer je deo „svete knjige“ zvanične religije. Kojoj jeste primarna osnova „Novi zavet“, ALI KOJI SE OD OVAKVE MUTAVE KOSMOLOGIJE UOPŠTE NE OGRAĐUJE, VEĆ, NAPROTIV, OSLANJA SE NA KONTINUITET SA NJOM, UVAŽAVAJUĆI JE KAO GENERACIJSKU NIT KOJA VODI DO ISUSA.


Rezime

– Sve dok verujete u fantome, koji su samo plod vaše iluzijama iskrivljene percepcije i rezonovanja, ONI IMAJU VLAST NAD VAMA. DOK VERUJETE U LAŽI I U OBMANE KAO U ISTINU – REAGUJETE, DELUJETE, ULAŽETE SVOJU ENERGIJU U NJIH: KAO DA SU ISTINA. Zato je ranije naglašavano da je naše konceptualno oslobađanje USLOV I POLAZNA OSNOVA za naše doslovno oslobađanje.

– Raskrinkavanje hrišćanstva je započeo M. Biglino raskrinkavanjem laži „Starog zaveta“ i otkrivanjem istine o njemu. Poduhvat treba nastaviti sa „Novim zavetom“.

– Uz sve kontroverze oko njenog nalaženja i nastanka, ovozemaljske i nezemaljske, „Knjiga o Imanuelu“ je odličan teren i povod za kritičko bavljenje „Novim zavetom“.

– Dodatno zato što su njen duh, logika i mnoga objašnjenja i preporuke – metafizički sasvim prihvatljivi. U njima, nasuprot „Novom zavetu“, jasno čitamo NEPODVALDŽIJSKU NAMERU.

 

1. Verovatno su kroz dugu istoriju Zemlje i ljudi na njoj razne garniture bogova Parazita-Zlotvora intervenisale na celokupnom zemaljskom životu i na čoveku, sakateći ih (nas) i iskrivljujući ih (nas) u svoju parazitsku korist.

2. Neke do bitnih posledica takvih njihovih poduhvata su: a) iskrivljene i zaturene istine i Istina; b) osakaćene, prikraćene sposobnosti čovekovog uma, tj. celokupna mentalna osakaćenost kojom je iskrivljena čovekova percepcija, preko koje dobija informacije za rad uma.

3. A sami po sebi su bili majstori za KPZ-Iluziju i za iluzije, i – eto njihove dobitne kombinacije, a koja je nas, ljude, dovela u situaciju u kojoj nam je teško do nemogućeg da se i uz nadljudske napore ispetljamo iz laži, mahinacija i podvala, kojima smo zasuti do temena, te da dopremo do istina i Istine.

4. Ali, kao da je u naše doba krenuo nekakav težak i krivudav, ali nezaustavljiv hod ka raskrinkavanju iluzija, i KPZ-Iluzije, i ka otkrivanju istine i Istina (istina kao ovozemaljskih ovaploćenja Istine).

5. „Knjiga o Imanuelu“ nam je jedan od tih terena koji nam pružaju šansu, zbog koje svakako nismo presrećni, da se upinjemo u raskrinkavanju podvala i u razotkrivanju istina i Istine.

6. Već smo ranije zaključili da je bog sa kojim mi u hrišćanskim prostorima imamo posla, pod čijom smo ingerencijom, verovali u njega ili ne – hrišćanski „Bog Otac“. Dakle, u nastojanjima na širem oslobađanju – moramo se boriti za njegovo konceptualno svrgavanje. Konceptualno svrgavanje znači upravo onaj dvosmerni poduhvat koji je već naznačen: a) raskrinkavanje podvala i laži; b) razotkrivanje Istine/istina.

7. Da bi on abdicirao moraju mu odreći poslušnost mase na kojima verski, energetski i na sve druge načine parazitira. To je neki drugi proces. Inicijalno: njega moramo konceptualno, idejno svrgnuti, raskrinkati „do gole kože“. Ovakav plod metafizičkog poduhvata mora da se desi, mora da postane deo idejnih „zaliha“ kolektivnog nesvesnog, ko mu se (tom plodu poduhvata) u svom rastu svesti približi – priključiće se, što je sve doprinos pomaganju „Bogu Ocu“ da abdicira.

8. Metafizički prinicip koji je u osnovi – otprilike je jasan: sve dok verujete u fantome, koji su samo plod vaše iluzijama iskrivljene percepcije i rezonovanja, ONI IMAJU VLAST NAD VAMA. DOK VERUJETE U LAŽI I U OBMANE KAO U ISTINU – REAGUJETE, DELUJETE, ULAŽETE SVOJU ENERGIJU U NJIH: KAO DA SU ISTINA. Zato je ranije naglašavano da je naše konceptualno oslobađanje USLOV I POLAZNA OSNOVA za naše doslovno oslobađanje. Kako da se oslobodite ako robujete iluziji da ste slobodni?! Kako da se oslobodite Parazita „Boga Oca“, ako mu verujete, ako njegove LAŽI I PODVALE, NJEGOVE MAHINACIJE prihvatate kao prave i potpune istine I KAO ISPRAVNA I SVETA DUHOVNA USMERENJA?!

9. Već je ovde više puta hvaljen veličanstven poduhvat M. Biglina na kristalno čistom i jasnom raskrinkavanju „Starog zaveta“. „Stari zavet“ je drugorazredna baza hrišćanstva, i Isus naglašava kontinuitet. Dakle, potreban nam je poduhvat sličan onome koji je izveo gospodin Biglino, ali – primenjen na „Novom zavetu“, kao primarnoj duhovnoj/ideološkoj bazi hrišćanstva.

10. Kao što rekosmo: proces/poduhvat je paralelno-dvosmerni. G. Biglinu je on pošao za rukom tako što je pronašao izvorni rukopis „Starog zaveta“, pa je na osnovu njega mogao da: a) raskrinka laži i podvale, iskrivljavanja u sveprisutnim i zvaničnim verzijama „Starog zaveta“; b) mogao da otkrije ŠTA JE ISTINA, na mesto tih laži i podvala, o „Starom zavetu“, ili – kakav je pravi ili istiniti „Stari zavet“.

11. U slučaju „Novog zaveta“ TAKOĐE TREBA IMATI ANALOGNU PODLOGU: u redu je, raskinkaćemo mi lako podvale i laži „Novog zaveta“, analizom samog dela (teksta), i već smo pokazivali kako to ide dosta lako, jer „Bog Otac“ očito i nije nešto mnogo intelektualno „komplikovan“ (što ne isključuje rang moćnog bića, a što nema veze sa velikom duhovnom i intelektualnom snagom). Ako imamo SAMO „NOVI ZAVET“, mi raskrinkavamo njegove laži i podvale. ALI NE ZNAMO ŠTA JE TU BILA ISTINA, ili bar nismo na tragu Istine/istine.

12. SA „KNJIGOM O IMANUELU“ MI DOBIJAMO TAKVU – ALI SAMO POTENCIJALNU, PODLOGU. OČEKIVANO! PA NEĆEMO VALJDA U KPZ-AMBIJENTU, POD „BUDNIM OKOM“ „BOGA OCA“, i drugih bogova Parazita, DA DOBIJEMO „NA TANJIRU“ PRAVU VERZIJU ISUSOVOG ŽIVOTA I UČENJA, odnosno – sve druge istine!

13. DAKLE, „KNJIGA O IMANUELU“, KAO POTENCIJALNA ISTINA O ISUSOVOM ŽIVOTU I UČENJU.

14. Potencijalna – jer, od zamršenosti, da ti pamet stane! Za razliku od „Starog zaveta“, gde je g. Biglino fino i „lagano“ pronašao dokumente izvornih rukopisa: tu su rukopisi, tu su činjenične analize, molim lepo!

15. Ovde je sve drugačije, i ovozemaljski, i nezemaljski!

16. Drevni rukopis pravog opisa Isusovog (Imanuelovog) života i učenja pronašao je, VALJDA, neki katolički sveštenik I. Rašid, u pećini ispod kamena gde je, VALJDA, zaista bio sahranjen Isus/Imauel. Pa tu dolaze kontakti sa B. Majerom i E. A. Majerom, peripetije u koje su, VALJDA, bili uključeni mnogi ljudi, što oni koji su činili timove koji su radili na ili u vezi sa rukopisom, što onih koji su uhodili i pretili najviše ovoj trojici aktera koji su bili u posedu rukopisa (a tu su, VALJDA, bili i predstavnici vlasti, i predstavnici Crkve). I. Rašid je na kraju i ubijen… Izvorni rukopis uništen. Ali je već 80% bio preveden, mnogi ljudi koji su bili uključeni u prevod rukopisa na nemački, mogu, VALJDA, da potvrde da je rukopis zaista postojao, itd.

17. Hajde, budi pametan, pa veruj u ovaj OVOZEMALJSKI deo priče o „Knjizi o Imanuelu“!

18. A tek da poveruješ u NEZEMALJSKI DODATAK celoj toj priči…! Taj dodatak dolazi iz kasnije faze života g. Majera i njegovih kontroverznih brojnih kontakata sa tzv. vanzemaljcima sa Plejada. Ako ukucate njegovo ime, iskrsnuće vam upravo taj „registar“ njegovih životnih ostvarenja.

19. Kao što je već ovde rečeno: NIJE INTELIGENTNO ne verovati u postojanje bića sa drugih planeta, tj. nebeskih tela, i ne verovati kao u moguće – u njihove pokušaje da ostvare kontakte sa nama. MEĐUTIM, u postojećoj planetarnoj situaciji SVEPROŽIMAJUĆIH MANIPULACIJA – mudrije je celom tom „sektoru“ ne pridavati neki poseban značaj, jer TEK TU mi ne možemo da se snađemo i da razlučimo šta su istine, a šta podvale… ne znam da li „Boga Oca“ i/ili ko zna kojih i kakvih sve NEDOBRONAMERNIH BIĆA.

20. Dakle, tu je nekakva, VALJDA, Plejađanka Semjase, koja je Majeru naknadno davala neke informacije o Isusu/Imauelu, koji je, VALJDA, u stvari sa neke planete iz njihovog sazvežđa, pa je ona NEKAKO dala i nacrt pravog fizičkog izgleda Isusa/Imanuela.

21. E, SAD, ŠTA MI DA RADIMO SA SVIM TIM NEMOGUĆIM ZAVRZLAMAMA?! Da ih jednostavno odbacimo, tj. da ZBOG NJIH odbacimo „Knjigu o Imanuelu“, KAO NEDOSTOJNU ZA BAVLJENJE?! U smislu u kojem je već rečeno da je U POSTOJEĆOJ SITUACIJI gubljenje vremena bavljenje tzv. vanzemaljcima i tzv. „letećim tanjirima“ (NLO-ovima).

22. Ovde, sa „Knjigom o Imanuelu“, stvar je bitno drugačija.

23. Najpre, ne smemo podlegati gršci koju nam podmeću savremene nauke: UZIMAMO UBEDLJIVE SPOLJAŠNJE FAKTE KAO DOKAZE ZA VERODOSTOJNOST NEKOG DOKUMENTA, TJ. JOŠ VIŠE – ZA VREDNOST NJEGOVOG SADRŽAJA. Zar je jedan ljudsko-naučnički život protraćen ulaganjem u otkrivanje i dokazivanje verodostojnosti dokumenata koji su nam, sa stanovišta sadržaja – potpuno beznačajni?! A koji su u njihovoj suženoj naučničkoj svesti delovali kao veoma vredni već time što su autentični!

24. Sa tog, takvog iskrivljenog (a ko li nam pomože da ga iskrivimo?!) naučničkog stanovišta: „Knjigu o Imanuelu“ treba odbaciti kao bezvrednu fantaziju, tj. kao jednu od brojnih podvala. Naravno, mudro je da je ne prihvatamo kao (potpuno) istinitu, ali – NJEN DUH, LOGIKA I MNOGE IDEJE – ZAISTA NAM JESU METAFIZIČKI SASVIM, ILI SKORO SASVIM PRIHVATLJIVI. Pa sad: da li se radi o istinitom dokumentu, ili o istinitoj verziji koju nam je neka Semjase preko E. A. Majera podmetnula, jer nije bilo drugog načina da saznamo istinu o Isusu, itd. – nećemo se takvim nagađanjima zamarati.

25. ISTINITA ILI NE, „KNJIGA O IMANUELU“ JE VRLO ZANIMLJIVA KAO MOGUĆA ISTINITA VERZIJA ISUSOVOG ŽIVOTA I UČENJA. Dakle – kao moguća istinita verzija! Ako i nije istinita – svaka čast onome ko ju je ovakvu smislio (nezavisno od toga što su mu jevanđelja možda bila podloga)!

26. A, kao što smo naglasili: duh. logika i mnoge dobre ideje (objašnjenja, preporuke, itd.) VREDNI SU SAMI PO SEBI ZA METAFIZIČKO PROUČAVANJE, dostojni pažnje, pa sve da je knjiga podmetnuta.

27, Ha, pa čujte: ČOVEČANSTVO PREKO HRIŠANSTVA VEĆ DVA MILENIJUMA KONCEPTAULNO ROBUJE JEDNOJ OČITO LAŽNOJ KNJIZI, „NOVOM ZAVETU“, knjizi čije se laži i podvale lako mogu dokazivati (i biće dokazivane), tj. robuje duhovnim obmanama koje navode na duhovnu stranputicu! A sad će nam TOBOŽE naškoditi jedna knjiga sa dosta dobrih metafizičkih ideja, objašnjenja, preporuka, samo zato što nam je sumnjiv kontekst u kojem je nađena, dobijena, prevedena, itd. Kao da upravo takav kontekst NE MOŽE DA BUDE PODMETNUT UPRAVO ZATO DA KNJIGA NE BI DOBILA VEĆI PUBLICITET ILI POVERENJE JAVNOSTI. Sve to mogu biti igre (ne kažem da u ovom slučaju jesu) Vladara Zemlje, koje imamo na svakom koraku u svom i u planetarnom životu.

28. Dodatno što nam ona, ma kojeg tipa ne-verodostojnosti bila, pruža ODLIČNE MOGUĆNOSTI I POVODE, INSPIRACIJU za raskrinkavanje laži i podvala „Novog zaveta“. Jer u njoj (u „Knjizi o Imanuelu“) odlično su date neke varijante dešavanja i ideje koji nam pokazuju KAKO BI MOGLA DA DELUJU ISTINITIJA DEŠAVANJA I ISTINITIJE IDEJE ISUSA HRISTA, u odnosu na ono što imamo u zvaničnom „Novom zavetu“.


VII

1.

 i oprosti nam dugove naše,
kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

2. Dugovi – loše učinjeno, loša dela ili postupci, loše misli, skupni pravoslavni izraz – sagrešenja.

3.  Nešto „u stilu“ istočnjačke karme.

4. Jedno konceptualno ZAMEŠATELJSTVO u kojem se ni „Bog Otac“, da je među ljudima, ne bi snašao. A kako je to zamešateljstvo njegova kreacija, jasno je da je on njime nešto hteo, a i nama postaje, hvala Bogu, jasno šta je hteo.

5. Činili smo štošta ili svašta (nešto) loše, molimo da nam „Bog Otac“ to oprosti.

6. Da nam oprosti u smislu izvinjenja? Kao što mi u smislu izvinjenja ili kajanja za nešto što uradimo (za)molimo nekoga da nam oprosti (nismo hteli, bilo je to u afektu, bila je ta reakcija „jača od nas“, itd.).

7. Ne, ovde je u pitanju OTPIS sagrešenja, „brisanje“ onoga što je loše urađeno.

8. Dakle – zamešateljstvo! Pođimo redom…

9. „Jevanđelje po Mateju“, IX, 2-8 (i „Jevanđelje po Luki“, V, 17-26):

 2. I gle, donesoše mu uzeta koji ležaše na odru. I vidjevši Isus vjeru njihovu reče uzetome: ne boj se, sinko, opraštaju ti se grijesi tvoji.

3.I gle, neki od književnika rekoše u sebi: ovaj huli na Boga.

4. I videći Isus pomisli njihove reče: zašto zlo mislite u srcima svojijem?

5. Jer šta je lakše reći: opraštaju ti se grijesi; ili reći: ustani i hodi?

6. Ali da znate da vlast ima sin čovječij na zemlji opraštati grijehe (tada reče uzetome): ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

7. I ustavši otide doma.

8. A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takovu ljudima.

10. Kod „uzetoga“ ili paralisanog čoveka velika količina „grehova“ se manifestovala kroz tešku bolest.

11. Da li je onda svaka bolest refleks „grehova“? I – što je neko u težem zdravstvenom stanju: to ljudi oko njega „čitaju“ u njemu većeg grešnika?

12. Neko mlad oboli od neke teške bolesti. Kad je mogao da stigne da akumulira toliko „grehova“?!

13. I šta sa jasno i dokazano naslednim bolestima (hemofilija, psorijaza, itd.)?! Gde je tu individualni greh? Ispaštanje zbog „grehova“ predaka? Kako to da neko ispašta, a nekome se posreći da ne mora da ispašta? Nisu li ljudi u tome u neravnopravnoj poziciji (što bi savremeni patetični borci za pravdu rekli – nije li tu u pitanju diskriminacija)?

13. Postoji tu delić istine, ali samo delić (mrvica): ona se ispoljava u psihosomatskim oboljenjima. U slučajevima kada su ona refleks misli, razmišljanja i emocija, pa i delanja, koje možemo označiti kao loše, zle.

14. Međutim, može se raditi o mislima i emocijama koje nisu zle, zlonamerne po svesnom usmerenju. Na primer, strahovi. Sa strahovima i negativnim mislima koji iz njih proizilaze – čovek ne želi drugima zlo, ali oni mogu da se vremenom psihosomatski ispolje.

15. Gde je tu energetika?! NEMA JE, u „Novom zavetu“ je pojela maca!

16. Čovek može da bude bez loših misli i dela, bez loših postupaka prema drugima, ali – u programima koji ga energetski dokrajčuju, što se reflektuje kroz bolesti. Da ne podsećamo na Lazareva čija teorija ima smisla (mada baš nije sasvim prihvatljiva kao generalizacija): da su bolesti posledica energetskog deficita.

17. Da se vratimo direktnije opraštanju, otpisu grehova…

18. Ko oprašta dugove, tj. otpisuje grehove? Svakako „Bog Otac“, ali – mora da postoji neko na Zemlji ko rukovodi celim procesom. Mora da postoji procedura koja se sprovodi. Bez svega toga: svako zamoli Boga za oprost grehova i – gotovo je!

19. U citiranom odlomku vidimo da je to Isus činio. Uz reakciju „književnika“: kako on to preuzima ingerencije Boga („ovaj huli na Boga“)?

20. Isus to što oni ne priznaju da je Bog njega ovlastio da otpisuje grehove – KVALIFIKUJE KAO ZLO: „I videći Isus pomisli njihove reče: zašto zlo mislite u srcima svojijem?“. ŠTO BI BILO ZLO pomisao da jedino Bog može da otpisuje grehove?! Štaviše, to je jedna sasvim logična pomisao za one koji se još nisu upoznali sa Isusovom misijom. Zar Isus nije bio toliko pronicljiv da to ne shvata?

21. Dakle, tada je Isus mogao da pokreće i realizuje proceduru otpisa grehova. Pa je onda to preneto na episkope, a sa njih – na sveštenike.

22. Ovim tragom dolazimo do jednog od dva momenta koji označavaju početak konceptualnog urušavanja hrišćanstva (prvi je srednjovekovna inkvizicija): do indulgencije, tj. do srednjovekovne trgovine opraštanjem grehova. Dovitljivi papa Lav X je organizovao prodaju indulgencija. Od tog novca sagrađena je Crkva Svetog Petra, valjda najznačajnija katolička crkva. (Svašta tu nije u redu, ali – to nikome ne smeta, a što bismo se i mi bavili onim što nam nije od metafizičkog značaja…)

23. Koje su konsekvence činjenice da postoji neko, od sveštenika do Boga, ko otpisuje grehove (loša dela, loše misli, itd.)?

24. Mrvica dobrog u ovome je što se ljudi navode na praćenje, uočavanje i shvatanje onoga što je loše u njihovom ponašanju, govoru, odnosu prema drugima, itd. Nešto što je u primitvnom i rudimentarnom smislu razvoj samosvesti, ili svesnosti onoga što je loše u sebi.

25. Koja naivnost je u osnovi ovog novozavetnog koncepta?

26. Ljudi treba da „detektuju“ svoje grehove i da ih saopšte svešteniku. Kao ispoved ili ispovest. Sveštenik u ime Boga otpisuje te „grehove“. Savet ili orijentir, da se ne greši više – podrazumeva se. Ako se dobro sećam (a ne mogu da pronađem gde) i Isus je rekao: „Idi i ne greši više, inače će i gore od ovog doći na tebe“.

27. GOLEMA NAIVNOST KOJOM SE NE UVAŽAJU NI ELEMENTARNO PRINICIPI FUNKCIONISANJA ČOVEKA, U OVOM SLUČAJU – ČOVEKOVE PSIHE!

28. DANAS ČAK I NAJNAIVNIJI LJUDI ZNAJU DA SE NEKO NAŠE PONAŠANJE NE MENJA PROSTOM ODLUKOM DA SE PROMENI.

29. PROGRAMI po kojima čovek deluje, misli, oseća… toliko su duboko ukorenjeni, da i najsitnije promene teško polaze za rukom i najistrajnijima.

30. Posebno teško tamo, gde se ono što želimo da menjamo – višegodišnjom inercijom, kao već ukorenjeno, još dodatno zacementiralo.

31. Pa dalje, ostale šupljine u konceptu sa otpisom grehova…

32. Da, „idi i ne greši više“. Jasno je da onaj ko se kaje i ispoveda – u tom trenutku i iskreno želi da ne ponavlja registrovane „grehove“. Ali, BAR NEGDE U PODSVESTI – mora mu lebdeti činjenica, VRLO ZNAČAJNA ČINJENICA, DA ON IMA NA RASPOLAGANJU MEHANIZAM PREKO KOJEG ĆE VRLO LAKO (jer ispovest i otpis grehova uopšte nisu teški, ne bole, nakon Lava X besplatni su) DA SE RATOSILJA SVIH BUDUĆIH EVENTUALNIH GREHOVA.

33. Prođe vreme, i uz rešenost da se ne greši više – ipak se greši (videli smo o kojem se dubinskom mehanizmu radi), ode se na ispovest, ‘ladno se to breme otpiše, itd, „ajde, Jovo, nanovo“!

34. IMA LI TU UPUĆENOSTI NA DUBINSKI PREOBRAŽAJ LIČNOSTI?! (Koji bi bio prava osnova za rast svesti.) NI OD KOROVA!

35. KONCEPT SA ISTOČNJAČKOM KARMOM JE U OVOM SMISLU NAPREDNIJI. Druga je stvar što je zakon karme na Zemlji od strane Zlotvora stavljen van snage, a sam koncept zloupotrebljen u Zlotvorske propagandne svrhe.

36. Dakle, govorimo in abstracto, o onome što je dobro u konceptu karme, ne o onome što je delatno na Zemlji. Čoveku se vraća ono što je kao loše drugima činio. U meri u kojoj to smireno istrpi – razgrađuje, recimo – negativnu energiju koju je uložio u činjenje toga lošeg. OVO TRPLJENJE I ČIŠĆENJE MOŽE DA BUDE INICIJATOR RAZVOJA SVESTI, jer navodi da se čovek, svesno ili nesvesno, UŽIVI u psihu onoga kome je nanosio zlo, da i sam proživi ono što je proživeo onaj kome je nanosio zlo.

37. Dakle, neće se tu umešati sveštenik i Bog preko sveštenika, da ti jednim potezom BEZBOLNO otpišu zlo koje si drugima nanosio, nego, baćo, moraš da i sam osetiš šta je i kako sve preživeo onaj kome si nanosio zlo!

38. I poslednji „biser“ u zamešateljstvu sa otpisom grehova…

39. KOJA JE GRANICA SA OTPISOM GREHOVA?

40. „Jevanđelje po Marku“, II

17. I čuvši Isus reče im: ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Ja nijesam došao da dozovem pravednike no grješnike na pokajanje.

41. Granica je, dakle, POKAJANJE. Ko dođe na ispovest i pokaje se za učinjene grehove – grehovi će mu biti otpisani. Sa stalnim otpisivanjem grehova – od njega se regrutuje PRAVEDNIK, pravednicima je obezbeđena perspektiva Raja.

42. Posebnom analizom (za koju nemam dovoljno Energije) „Novog zaveta“, a pogotovu hrišćanske prakse, pretpostavljam da bi mogla da se dokaže teza: DA SE SA KONCEPTOM O OTPISU GREHOVA SUŠTINA SVODI NA FORMU. Sigurno se priznaje i pokajanje u duši, bez pomoći sveštenika kao posrednika, i bez čina ispovesti. Ali, verovatno se smatra da je to čin koji čovek ne može sam da izvodi, pa se forsira zvanično posredovanje.

43. Svakako se „poslednja reč“ sa otpisom grehova prepušta Bogu. Jer jedino on može da razluči, poznajući ljude u duši, da li je i koliko svako pristupanje ispovesti dovoljno iskreno, te da li zaslužuje otpis. Međutim, zvanično (dogmatički), što proizilazi i iz citata – pokajanje je samo po sebi čin transformacije grešnika u „pravednika“.

44. O kojoj „zvrčci“ se ovde može raditi?!

45. Neko može IZNOVA I IZNOVA OBILATO DA GREŠI, toliko da je to dominantno kod njega, ali – FORMALNO, time što IZRAZI svoje kajanje, osobito time što odlazi redovno na ispovest – on ostaje u frontu „pravednika“, sa rajskom perspektivom.

46. Gde bismo u toj kategorizaciji svrstali, na primer, armije onih koji su bili u službi srednjovekovne inkvizicije, tokom nekih, valjda, šest vekova? Gde dosta veliki broj sveštenika koji su optuženi za seksualno zlostavljanje (eno neke crkve u SAD-u koja je skoro na to ime morala da plati ogromnu odštetu, i to nije prvi i jedni primer)? Da ne idemo dalje…! Po ovom konceptu: svrstavamo ih u pravednike, jer se podrazumeva da su se oni, ako nikako drugačije, a ono „po službenoj dužnosti“, redovno kajali za ono što su radili.

47. Na drugoj strani: oni koji, rečeno savremenim birokratskim jezikom, NE PODNOSE ZAHTEVE ZA OTPIS GREHOVA, ne PRAKTIKUJU pokajanje: ostaju kao grešnici i – ne ginu im večne muke.

48. „Jevanđelje po Mateju“, XXV:

41, Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vječni pripravljeni đavolu i anđelima njegovijem. 46, I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni.

49. Šta dodatno smeta u poslednjem citatu? PRISTAJE LI Isusu koji je, po „Novom zavetu“, Ljubav, i Bogu koji je pre njega i neuporedivo više od njega – Ljubav, da ovako govore?! Maltene, a možda ne i maltene, sa besom izrečena naredba: „Idite od mene prokleti u oganj vječni!“?! Pristaje li i na osnovu PRAŠTANJA koje je temelj njihove duhovnosti, tj. duhovnosti koju su ispostavili čovečanstvu?!

50. ZAR NE PRIMEĆUJETE DA OVDE NEDOSTAJU DUBLJE RAZUMEVANJE I PRAŠTANJE, I JEDNA PRAVEDNIJA KOSMOLOGIJA?!

51. DA ONI KOJI ČINE ZLO NEMAJU U SVOJIM PROGRAMIMA OPCIJE ZA ČINJENJE ZLA, ZA PRIKLANJANJE ZLU – NE BI GA NI ČINILI! Elementarno dublje razumevanje!

52. Aligator ne može da cvrkuće kao slavuj, lav ne može da živi tako što će da pase travu i da jede kukuruz… – JER NEMAJU TE STAVKE U SVOJIM PROGRAMIMA. Postoje DIJAPAZONI onoga što mogu da čine, ALI NIKAKO NE MOGU DA IMAJU ILI ČINE ONO ŠTO JE VAN BROJNIH OPCIJA NJIHOVIH PROGRAMA.

53. Jesu li krvoločne životinje krive što su krvoločne? Da li normalno očekivati da se one prestroje u pitome „pravedničke“ životinje? To niko ne očekuje, jer se zna da im je takva „priroda“, tj. programi. POTPUNO ISTA LOGIKA VAŽI I ZA LJUDE, tj. važila bi kada bi ovakva metafizička logika bila primenjena. Dakle, ko je KRIV ILI ODGOVORAN što se neki ljudi priklone Zlu, NA OSNOVU TOGA ŠTO TAKVE OPCIJE MORAJU IMATI U SVOM PROGRAMU?! NE SAMI LJUDI, VEĆ ONAJ KO IH JE KREIRAO! DAKLE – BOG!

54. I KAKO GA NIJE ŽAO DA NEKE OD ONIH KOJE JE SVORIO – ZBOG SVOJE GREŠKE (ili: zbog dozvoljenih opcija)  OSUDI NA VEČNI PAKAO?!

55. Mene bi ih na njegovom mestu bilo žao…

56. Ali, dobro znamo da nije u pitanju ova Igra koju nam „Bog Otac“ preko Isusa podmeće! Nije on, nikako ne može da bude on izvorni kreator (Izvorni Kreator) ljudskih bića. To pokazuju i dokazuju tolike „šupljine“ ili nekonzistentnosti, neuklopivosti, paradoksi, KOJIH JE KAO PLEVE UZDUŽ I POPREKO pogotovu u „Starom zavetu“, ali i u „Novom zavetu“. A što su oni, I TAKVI,  osnova najrasprostranjenije duhovnosti na Zemlji – uklapa se u ovu podvaldžijsku  priču…