Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: duhovna enigma

Tako se taj Anti-Logos ne može jednostavno povući iz svijetova kreacije – on njih mora apsorbirati u sebe – on osjeća potrebu za uništavanjem kreacije – njemu je POTREBNA ta energija kao gorivo za njegovu beskonačnu samo-kontemplaciju.

To je Krajnji Cilj Bića sa vrha piramidalnog lanca ishrane.

1. Teška dešavanja, svuda.

Sveprožimajuće teška, i planetarna i individualna dešavanja.

Vanredna, vanrednih razmera, kakvih nikada u poznatoj nam istoriji nije bilo.

Ko ih vidi (sluti) – vidi (sluti).

Slepima videći ovde ne pomažu.

2. Postojeće duhovne/metafizičke teorije – ništa.

Kako da ih shvatimo, kako da se postavimo?

Ništa, nikakve pomoći od postojećih duhovnih/metafizičkih teorija i tumačenja.

Delimično: jer ovakve planetarne vanrednosti nikada nije ni bilo.

Delimično: jer su i sve one, dosadašnje, distorzirano nastajale.

3. Onostrane objave – ništa.

A tek kako smo se izveštili, oni mi koji to jesmo, da ne verujemo NI SLOVCA onostranim tzv. objavama!

Tek tu su neviđene mogućnosti za manipulacije.

4. I jedne i druge – konfuzija.

Da su i jedne i druge, ili samo jedne, zaista na tragu istine – svaka bi bar delimično bila kamenčić u mozaiku-široj slici.

Umesto toga – svaka tera svojim pravcem, ako pokušamo da ih posložimo: dobijamo sliku Haosa.

5. Dešavanja iza Scene, uticaji na Scenu – ništa.

Sve to nam je velika enigma.

I jasno nam je, ako smo uopšte dozreli za neku elementarnu mudrost, da su nam ta dešavanja apsolutno, za sada, nedokučiva.

I zato što smo mentalno obogaljeni.

I zato što se svakako odlično pazi da pregusta, gvozdena Zavesa ostane sasvim neprozirna.

Te nam ispada kao mudrije – da se tim pravcima odgonetanja i ne zamaramo.

6. Šira slika – ništa.

Dakle, šira slika nam je nedostupna.

Možda je u toku neko podizanje vibracija i planete i nas samih, pa se stoga i pakleno osećamo.

Možda su u toku enormni pritisci Zlotvora i/ili nekih, od njih još jačih bića i sila, koji nastoje da sasvim slome ljude.

Možda je u toku nešto treće, nešto deseto, pedeseto…

7. Odgonetajmo svoje funkcionisanje.

Ono što možemo, nekako, je da se bavimo odgonetanjem svog funkcionisanja.

Odgonetanjem uslova na koje smo osuđeni.

Te da uklapamo jedno i drugo, da bismo imali bazu za svoja oslobodilačka nastojanja.

Nemoguće teško, i zbog naše mentalne obogaljenosti, i zbog nemoguće teških uslova, ali – drugog puta nema!

Ima dobrih indicija da mi imamo u sebi kodirane neopisivo veće moći od sadašnjih nemoći kojima smo okovani.

Eto razloga i inspiracije da budemo ludo istrajni!

8. Nadamo se raščišćavanju, razjašnjenju.

A nadamo se nekom raspletu, nekim razjašnjenjima, tj. da nam postojeće enigme postanu dostupne spoznaji.

Nekom izlasku na „čistu poljanu“, na kojoj nam postaje jasnije šta nam se ovo dešava(lo).

A time i jasnije kako da se prema svemu tome postavimo.


Rešena, sa znakom pitanja i uzvičnikom.

Jer nisam siguran, i jer je u pitanju jedna od ključnih enigmi.

Da ipak, za svaki slučaj, dozvolim sebi da umišljam da jeste rešena.

I DA JE TO REŠENJE ISKAZANO U PRETHODNOM TEKSTU.

Pa da ovde samo rezimiram to rešenje.

I da mu pridodam ponešto, poneko uzgred šire objašnjenje.

Mada će njih biti još dosta, vezanih za ceo novi smer koji proizilazi iz samog rešenja…

…Ključne duhovne enigme, ili jedne od ključnih.

Budući da njih u Karantinu-Paklu-Zatvoru ima cela kamara.

Dakle, imamo iluzorni duhovni put, sa iluzornim duhovnim postignućima, trascendecijama, nirvanama, blaženstvima, ushićenjima, prosvetljenjima, uzašašćima, podvižništvima, i čime sve primamaljivim ne.

Tu su duhovni učitelji, tu sveci, tu prosvetljeni, tu duhovni velikani raznih rangova i „konfesija“.

Tu duhovne škole, duhovni pravci, duhovni pokreti, duhovni seminari, duhovne ustanove, sav prelepi duhovni tandaramandaraj.

I imamo realni duhovni put, sa realnim duhovnim postignućima.

Ali – sa svim najgorim i najcrnjim duhovnim opisima, epitetima, obećanjima.

Od kojih – da ti se kosa digne na glavi, kao da gledaš film strave i užasa.

Realni duhovni put: sa realnim Buđenjem u Karantinu-Paklu-Zatvoru.

Sa temeljnom svešću o Iluziji, o svim iluzijama.

ZATO SVE SA OVAKVIM BUĐENJEM  POSTAJE BOLNO, NEPODNOŠLJIVO BOLNO OGOLJENO, TE SA BUĐENJEM OSVANETE U JEZIVOM KARANTINU-PAKLU-ZATVORU.

Koji ni kosmičkom neprijatelju ne biste poželeli, a kamoli sebi.

Stoga tu snađe „suštinski Besmisao“ (odlična Sartrova sintagma), jer ko da nađe smisao svom životu u zoni psihofizičkog i duhovnog mrcvarenja.

Sa „suštinskim Besmislom“ ide, ruku pod ruku – pad energetike, i sve slabosti koje ona podrazumeva.

Pad energetike – kako da čoveka nešto zdušno pokreće na smisleno delanje, kad mu je sve besmisleno?!

Pa ko je lud da krene ovim drugim duhovnim putem?

Pa niko, niko njime svojevoljno, OVOZEMALJSKI-SVOJEVOLJNO, i ne kreće!

Jednostavno, snađu ga zakonomernosti u koje svojim inkarniranjem upadne!

On mora biti duša sa većim ili velikim duhovnim potencijalima.

Upadne u stabilno Carstvo Karantina-Pakla-Zatvora, koje ima svoje zakone funkcionisanja.

I njega same po sebi snađu, privuče ih samim svojim potencijalima kojih nije svestan, jezive okolnosti i jeziva dešavanja.

Jer na njega Carstvo karantin-Pakao-Zatvor reaguje kao na VIRUS.

„Braćo, pohitajte, upao nam virus u Carstvo!“ Većim delom samo Carstvo ima u svom programu antivirus program, delimično ima direktnog angažovanja i Vladara, preko njihovih hijerarhija.

I – takav, koji upadne, nagrabusi, što se kaže: „k’o žuti (mrav)“! I očekivano je da proklinje čas i kada se rodio i uopšte došao ovde, pitajući se: „Ko li me posla ovde, ko li me to i zašto kaznio?!“.

Naravno, šta je pravi razlog za upadanje takvih u ovakav nepodnošljivi Karantin-Pakao-Zatvor – ne znamo.

Takvom ne preostaje ništa drugo do da trpi i snalazi se kako može.

Gorko nesnađenima svašta se dešavalo i dešava. Dovoljna je malo slabija duhovna snaga, pa da se poklekne.

Ko je imao ili ima nešto više duhovne snage – istrajavao je ili istrajava sa osvešćivanjem onoga što ga je snašlo, istrajavao je ili istrajava sa sve dubljim raskrinkavanjem Iluzije i iluzija.

I svi su se-smo se do sada zaglavljivali na tom prvom duhovnom nivou.

Koliko je življenje na ovom prvom duhovnom niovu bolno-tragično, težak krst koji se nosi celog života, najsugestivnijie svedoče oni koji su, kao filozofi, umetnici, pisci – o svemu tome pisali. Uzmimo, na primer, Kafkine dnevnike, uzmimo Sioranova dela…

Na jednoj strani – ima tu zlokobnog udela podvale zvane „stara-postojeća duhovna paradigma“.

Po kojoj : ništa se posebno nema preduzimati, samo duhovno težiti.

Sve potrebno i lepo – snaći će nas samo po sebi. Duhovno napreduješ, po njihovoj podvalničkoj recepturi, i – dospevaš u blažena stanja.

Kako da ne?! Sve najlepše će vas-nas samo od sebe snaći u jezivom Karantinu-Paklu-Zatvoru!

Što kaže narod: ili treba biti lud, ili naivan, pa verovati u tako nešto. Tačnije, preciznije: treba biti PASIONIRANI ILUZIONISTA! Duhovni iluzionista. A takvi su najopasniji.

A stvar je u tome da stvari treba preuzeti u svoje ruke.

Kao što lepo kaže Marks (da ono „filozofi“ preinačimo u „duhovnjake“): „Duhovnjaci su do sada svet (i kosmos) samo različito tumačili, stvar je u tome da se on promeni“.

Šta je do sada nedostajalo zaglavljenima da pređu na drugi, VIŠI DUHOVNI NIVO?

NEDOSTAJALO IM JE ONO ŠTO DUHOVNO NEZRELE I NEPREDODREĐENE TAJNAŠE SVAKODNEVNO POKOPAVA I ZAGNJURUJE SVE DUBLJE U ŽIVO BLATO ILUZIJE: KONCEPT KOJI SU ONI NAZVALI „TAJNOM“.

Tačnije, probrane metode, postupci, principi i iskustva iz „Tajne“ (ima i tamo svakakvog infomacionog šljama i sluđujućeg teoretisanja).

Reći će potencijalno trezven, ili onaj ko bi pokuša da takav bude: „Dobro, toliki umni ljudi i duhovnjaci, neka su i onakvi i ovakvi… pa kako to baš nikome od njih nije palo na pamet šta je rešenje planetarne duhovne enigme?!“

Nego se o tome ovde pametuje!

1. Najpre, to svedoči o snazi, stamenosti ili čvrstini jezivog Karantina-Pakla-Zatvora! Ništa mu do sada ni mrvicu nije moglo nauditi, nagristi ga.

U tom smislu sasvim je moguće da im se oduševljeno čestita u nekim visokim sferama Postojanja.

Što taj jezivi Karantin-Pakao-Zatvor gruva po nama – ko te pita!

2. TREBALO JE DOĆI DO RADIKALNOG RASKRINKAVANJA ILUZIJE I ILUZIJA.

Da li se niko do sada nije usuđivao da pređe taj prag, ili nije bio raspoložen, ili je svašta treće u pitanju, ne znamo.

Kada dođete do radikalnog raskrinkavanja – onda se ogolite k’o… ne znam kako se u narodu kaže, ali nekako se verovatno kaže.

Onda vam APSOLUTNO NEMA UPORIŠTA U OVOM SVETU.

Onda ćete ili da se ubijete, ili da vegetirate u njemu kao biljka.

Toliko je gadno, po raskrinkavača, radikalno raskrinkavanje Iluzije i iluzija.

Sartr odlično govori i piše o suštinskom Besmislu: „Stvar je u tome da otrpimo suštinski Besmisao“, a ovamo – tompusić i kravatica, sa kojima se fotografiše, uredan položaj u društvu, čovek koji je očito umeo da uživa u nekim sitnim životnim zadovoljstvima, itd.

Sioran, oduševljen samoubistvom kao vidom slobode, a ovamo uživao u muzičkim delima do svoje 85. godine, nije stigao ni da ostvari ono o čemu je pisao, da se ubije, pa mu posle njegove smrti supruga izvela taj podvig.

Itd.

Kako dolazi do te zaglavljenosti ako nema RADIKALNOG raskrinkavanja Iluzije i iluzija – osmotrimo na Tolstojevom primeru.

Do svoje pedesete godine, kao što i sam piše, imao je sve što se poželeti može, tajnaši bi se topili nad tim njegovim opisom: imao je bogatstvo, uzoran brak, već je bio izuzetno afirmisan kao pisac, jednom rečju – sve što se poželeti može.

A onda mu se desio potres u svesti, SA KOJIM MU JE SVE POSTALO BESMISLENO. Kaže, otprilike: maltene u jednom trenutku shvatite da u životu nema ničeg lepog, zabavnog, luckastog, shvatite da je život, jednostavno, sasvim okrutan i besmislen.

I sam kaže da je u tom periodu često razmišljao kako da se ubije.

To je fascinantno svedočenje čoveka koji se i te kako razumevao i bio vešt u introspekciji, svedočenje o tome kako dolazi do realnog Buđenja u Karantinu-Paklu-Zatvoru, kako čoveka tada zapljusne Besmisao, kako mu sve dođe kao iluzorno besmisleno.

NE ZAČUĐUJE ŠTO SE LJUDI U TAKVIM SITUACIJAMA UPINJU DA NAĐU NEKAKAV, BILO KAKAV VREDNOSNI OSLONAC, jer zaista u suprotnom kucaju na vrata: bilo doživotna depresija, bilo samoubistvo.

Tolstoj je izlaz našao u RELIGIJI! U nekoj svojoj varijanti hrišćanstva, zbog koje ga je, valjda, patrijarh izopštio iz hrišćanstva.

Da li je to Tolstoju pomoglo?

Naravno da nije! Okončao je maltene umno poremećen.

O čemu se radi?

ON JE IZLAZ POKUŠAO DA NAĐE OSLANJAJUĆI SE NA JEDNU OD ILUZIJA-PODVALA, NA HRIŠĆANSTVO.

Ako radikalno raskrinkate sve iluzije i celu opštu Iluziju – vi više nikakav vrednosni oslonac u ovom svetu nemate!

Možete samo da se oslanjate na viziju drugačijeg, za početak – samo svog drugačijeg sveta kojem ćete posvećeno da težite.

I tu stupa na scenu ono što je najbolje iz tajnaške metodologije i iz njihovog iskustva, iz autentičnih primera i praktičnih dokaza.

STUPAJU NA SCENU MOĆI DUHA I UMA, PRAVE MOĆI UMA I DUHA (ne one moći koje se svode na prazne, nedokazive priče o transcendencijama, nirvanama, kosmičkim svestima, „carstvu nebeskom“, itd.).

Stupaju… ne na scenu, već u arenu surove borbe, u kojoj će sile i zakoni Karantina-Pakla-Zatvora tek da vas guše i dave, jer ste tek tada posebno opasni za njih.

Ali, kada se zna put kojim treba ići – uz sve muke, ipak je to lakša deonica, ta deonica sa stupanjem na drugi, viši duhovni nivo.