Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: drevna duhovna dela

Ako „ne pije vodu“ ono što jeste (rešenje)…

…Da vidimo ono što nije (rešenje).

„Ono što jeste“ – ideje i rešenja za kojima se ovde (na blogu) traga.

Od kojih se neka i otkrivaju.

„Ono što nije“ – ideje i rešenja koji se osporavaju (u postojećoj planetarnoj duhovnosti).

Tj. zašto mi mnoga opšteprihvaćena rešenja nisu rešenja.

Ne meni. Nego zdravoj logici i pameti!

Dakle, realno posmatrano, imali smo sve tobožnje:

– tobožnja gotova rešenja,

– tobožnje prave duhovne puteve,

– tobožnji duhovni rast; itd.

Sa iluzijama se sve može.

Zaključci (u prethodnom tekstu) izrečeni sa stanovišta radikalno prevratničkog vremena u kojem živimo.

S obzirom na vrtloge sveoprožimajućih metafizičkoh planetarnih dešanja.

Svakome čiji duhovni sluh ne registruje ta radikalna dešavanja – opravdano radikalni stavovi iz citata izazivaju podozrenje.

U smislu: „Nije nego, našao se neki pametnjaković koji suludo smatra kako je skoro sva postojeća duhovnost na krivom putu!“

U pravu su takvi: samo vreme u kojem živimo je uistinu toliko suludo.

Da je lakše shvatiti ovakvo radikalno odbacivanje „proverenih duhovnoh vrednosti“ kao refleks nečijeg (u ovom slučaju – mog) kompleksa ili iskompleksiranosti.

Nego kao NUŽNU MERU dolaženja do NAJZAD pravih duhovnih/metafizičkih rešenja.

Kao što se kaže – vreme će pokazati ko je u ovome (bio) u pravu!

Uz napomenu koja je takođe već data:

Naravno, to ne znači da apsolutno nikakvih pomaka nije bilo.

I da je baš sve u postojećem duhovnom repertoaru bezvredno.

Prethodni zaključci su generalni.

Proizilaze iz makro-sagledavanja.

Teško bi bilo, a i beskorisno, prethodni duhovni/metafizički radikalizam braniti.

Tj. njegovu osnovanost kompletno dokazivati.

Ali se to može ilustrovati na nekim primerima.

Na primerima nasumice izabranih ideja ili koncepata nekih od popularnijih savremenih naprednih duhovnjaka.

Savremenih…

Jer su oni u našem vremenu.

Te bi trebalo da im se na „pulsu“ njihovih ideja i duhovnih nazora odražava savremeno metafizičko planetarno stanje.

Videli smo kako neslavno stvar stoji sa drevnim duhovnim delima.

Kao nedodirljivim vekovnim, milenijumskim duhovnim uporištima.

Da malo zavirimo u naše doba.

U nazore i ideje naših slavnih vrhunskih duhovnih savremenika.

Mali serijal sa zaista nasumičnim izborima.

Po fenomenološkoj recepturi.

Koja znači: nečiji nazori, kao fenomen, kao holografski fenomen.

Svaka ideja održava bar u nekoj meri celovitost nečijih nazora.

Te se izvesna predstava o celovitosti nazora stiče i „skeniranjem“ izvesnog broja ideja.

Primeri su sa jutjuba, dakle – u pitanju su snimci, živi govori.

Što bismo zaobilazili tehnologiju koja nam je na raspolaganju?

I koja je sugestivna.

Dakle, povremeno poneko ovakvo „skeniranje“ nekih ideja nekih naših popularnih duhovnih savremenika…


Naravno, imaju ih ona i korisnih.

Ali su im beskorisne tako komične…

Da s pravom treba da se zapitamo:

– Da li smo mi mudri, ako uopšte čitamo takve „mudrosti“?

Ako nam one imaju prođu kao prave mudrosti.

Odnosno, ako dajemo poverenje takvim delima?

Ako ih uzimamo za duhovne usmerivače.

Jelena

Ja ne znam šta da kažem. Čitam, razmišljam, smejem se sama sebi zbog svoje naivnosti /gorak smeh/, kako nisam ranije kapirala.

Komentar se odnosi na tekst „Beskorisne mudrosti ‘Slovensko-arijskih veda’“.

Neke od tih komičnih beskorisnih mudrosti, koje daje bog Perun:

– treba da poštujemo i čuvamo starije, da bi i nas deca čuvala;

– pre jela treba prati ruke i redovno se kupati;

– ne imati seksualne odnose sa članovima porodice i familije.

Ima ove sorte „mudrosti“ i kod Krišne.

(Samo sam ih zaboravio, a ne pretura mi se po tekstovima.)

Ima ih i u drugim delima.

Možda ne baš komičnih.

Na primer:

– volite neprijatelje svoje;

– ako te neko udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi;

– ako ti neko ukrade jedan komad odeće, dodaj mu i drugi.

Znamo iz koje duhovne „kuhinje“ su ovi „recepti“.

Ali, ko bi nam bio ubedljivi „favorit“?

Po „prosipanju“ ovakvih mudrosti i duhovnih pouka.

Jahve! U tom pogledu Jahve je nenadmašan!

Evo nekih njegovih „bisera“:

– savet kako da se postupi kada se komšijski bikovi izbodu;

– kako i gde da se odlaže izmet životinja koje se zakolju, njemu kao žrtva;

– a obaška opisi posebnih procedura klanja raznih vrsta životinja;

– kako se odnositi prema ženi koja ima menstruaciju;

– pa dugačak spisak: sa kim sve u porodici i familiji ne treba imati seksualne odnose.

(Kao da se greh sa incestoidnim odnosima ne moše sažeto i uopšteno iskazati!)

Uzgred, nešto zagonetno i zanimljivo u vezi sa incestoidnim odnosima.

Zapisi iz drevnog Egipta.

Isto – upozorenja i zabrane.

Međutim: sami faraoni se toga nisu držali.

Pa su dozvoljavani i brakovi između oca i kćerke.

Prvo: kako to nije dovodilo do degeneracije?

Drugo: valjda te norme vladaju i kod Iluminata.

Radi očuvanja „krvne linije“.

Dakle, veze faraona i Iluminata.

Itd.

Jedan od zaključaka iz ranijih (na blogu) tekstova o ovim „mudrostima“:

ovo su odlična svedočanstva o nivou svesti ljudi tog doba.

Kad su im davani saveti koji su nama danas banalni.

Čak – neumesni, suvišni.

Jer su opštepoznati i zakonski normirani (na primer: o incestu).

Sa njima se današnji ljudi upoznaju od detinjstva.

Međutim, u koju zamku padaju današnji duhovno zainteresovani?

Ta drevna dela uzimaju za „vrela mudrosti“ i za duhovne orijentire.

Da, ima u njima dobrih saveta.

Ali: pogledajte kojim nivoima svesti su ta dela upućena.

Da im budu duhovni orijentiri.

Pa: KOLIKO MI DANAS MOŽEMO PO TAKVIM SAVETIMA NAPREDOVATI?!

A ta dela su u „pripadajućim“ im religijama u rangu duhovnih svetinja!

Svete osnove samih religija.

Dobro je ako neko, zaveden stereotipima, zaroni u ta dela, a onda dođe k sebi.

Otrezni se.

Tj. shvati svoje zablude i gubljenje vremena.

Jelena:

Već sam dozvolila sebi toliko trošenje na sve i svasta. (…)Pa zar mi je toliko godina trebalo…verovatno jeste.


Već je više puta rečeno: nesporno je da ima mnogo dobrih ideja, objašnjenja, preporuka, itd, i u drevnim duhovnim delima. Rasutih tu i tamo, u nekima od tih dela više, u nekima manje. I onome ko možda tek zalazi u svet duhovnosti – i ta dela mogu biti od koristi, u smislu u kojem se i svaka naučna disciplina počinje proučavati kroz njenu istoriju. Da bi se došlo do savremenog stanja i da bi se ono shvatilo.

Ali, držati se i nakon toga drevnih duhovnih dela – ISTI JE VID ZAROBLJENOSTI PROŠLOŠĆU KAO I KADA BISMO BILI OPSEDNUTI SAMO ONIM ŠTO NAM SE LIČNO U PROŠLOSTI DEŠAVALO, UMESTO DA NAM FOKUS BUDE U AKTUELNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA. Iz svega što nam se u prošlosti dešavalo mi smo izvlačili pouke, ako smo ih izvlačili, sticali smo iskustva, TE JE U TOM SMISLU PROŠLOST VEĆ PRISUTNA U NAMA SADAŠNJIMA. Ali, idemo dalje, kao što reče jedan učenik u pismenom zadatku: „Život ide dalje, i mi idemo sa njim do kraja života“.

Drevna duhovna dela su odraz stanja svesti, senzibiliteta, duhovnih potencijala, intelektualnih potencijala (koji nužno u sklopu kompleksa um-duh-telo moraju biti povezani), itd. ljudi tih davnih vremena, i na individualnom, i na kolektivnom (kao čovečanstva) preseku. SVE TO SKUPA JE – BILO PA PROŠLO! Kao što nam je bilo koji događaj iz prošlosti – BIO PA PROŠAO. Mi možemo iz njega da izvlačimo korisne pouke, možemo ponekad da ga se setimo, ali – DA BUDEMO OPSEDNUTI NJIME I DA NAM ON BUDE OSNOVOM ŽIVOTNIH NAZORA I (JEDINIM) ORIJENTIROM U AKTUELNIM ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA: VEĆ BI BILO NENORMALNO.

Kaže se: ali drevna duhovna dela sadrže univerzalne poruke i pouke. U redu, svakako da ima toga. Ali, u nekom normalnom sledu dešavanja – sve te drevne dobre pouke morale su da se ugrađuju u duhovne procese nakon njih, MORALE SU DA SE UGRAĐUJU I DA SE RAZRAĐUJU U DUHOVNIM KONCEPTIMA KOJI SU DOLAZILI NAKON NJIH. Jer je to jasno uočljiva logika svega što se razvijalo na Zemlji: dobre ideje prethodnih generacija osnove su na kojima sledeće generacije rade i nadograđuju, kreirajući svoje nove teorije i saznanja, kao što će sve to postajati idejna osnova za sledeće generacije. Naravno, uz podrazumevana sveprisutna iskrivljavanja naših viših Iskrivljivača i Davitelja.

Ako uzmemo bilo kojeg savremenog značajnijeg duhovnjaka – niko od njih nije svoje teorije gradio ni na čemu, ni od čega, svako je morao da „pročešlja“ tradiciju, i dalju i bližu, te da na njoj nadograđuje, da je razrađuje, dodajući svoj doprinos sveopštem razvoju, dakle ipak – razvoju, duhovnosti. Kao što će i on sam biti tradicija za neke sledeće duhovnjake.

Takav bi trebalo da bude normalan (duhovno efektivan) redosled, pristup i percepcija drevnih duhovnih dela.

Do postojeće, dosta prisutne distorzije, do obožavanja drevnih duhovnih dela, moglo je da dođe na isti način na koji dolazi do distorzija u precepciji prošlosti, kada neko svoju pažnju posvećeno okreće ka prošlosti, u njoj vidi neke ideale, neke vrednosti zbog kojih mu aktuelna situacija na Zemlji i u čovečanstvu dođe kao inferiornija.

Pri čemu mi mešamo sunovrat sa mnogim aspektima savremenog života, do kojeg je došlo… znamo zbog koga, ili zbog kojih viših Štetočina, sa ipak očiglednim progresom, svejedno što se u svetu dualnosti, a pod patronatom baš tih istih Štetočina, sve vešto koristilo u antievolucionističke svrhe, sve što je moglo da bude samo progresivno – brže-bolje koristilo se i kao antivelocuionističko. Jeste da mi imamo zagađene reke i vazduh, zbog čega nam deluje kao idealno doba u kojem je sve bilo čisto, ali – u to doba nismo mogli da imamo mnoge pogodnosti savremenog doba, koje se ipak mogu koristiti na dobro (za evolucionizam). U Isusovo vreme (uzmimo da je uistinu postojao i delovao) – vazduh je bio čist, iz reke je mogla da se pije voda, ali: on je morao pešice (ili na konju) da obilazi narod, on i njegovi učenici, da bi širio svoje učenje. Da održi jedan govor, tada i više nikad, toj masi do koje je došao na svom putovanju. Ako je neko od njih hteo da dođe do neke knjige – tek tu bi imao komplikacije, od dominantne nepismenosti do nedostupnih samih knjiga. U naše doba: zagađen vazduh, zagađena voda, ali – dostupnost informacija na način koji bi za Isusovo vreme bio naučna fantastika, pismenost, ČAK INFORMATIČKA, koja je podrazumevana, nečiji govor se može stotinama puta odgledati, itd.

Analogno za duhovna dela: mi u naše doba imamo natrpanog svega i svačega, samo sfera duhovnosti je pravo informaciono smetlište (kao i svaka oblast današnjice), veliki su izazov i veština da se po svemu tome snalazi i „pliva“, da se odabira najbolje, pri čemu davna vremena deluju kao duhovno idilična: postojale su jedne „Vede“, jedne „Upanišade“, jedan „Stari zavet“, jedan „Novi zavet“, i – nije bilo glavobolje.

Što ne znači da je to zaista  bilo idealno i idilično. I da treba, zbog nesposobnosti ili muka u snalaženju u moru savremenih duhovnih pisanija i teorijama – da idemo jednostavnijim i lakšim, ali ne i duhovno produktivnijim putem: da se „zalepimo“ za jedno ili za manji broj drevnih duhovnih dela, i da pomoću njih nastojimo da razvijamo svoju svest, a u savremenim uslovima koji su neuporedivo, NEUPOREDIVO složeniji od svega što su pisci ili donosioci drevnih duhovnih dela mogli i da sanjaju, a kamoli da imaju u vidu i da daju duhovna tumačenja koja bi mogla da „pokriju“ i tu današnju složenost nas samih i uslova u kojima živimo.


Dakle, bogovi Paraziti-Zlotvori-Bitange vešto su nam podmetnuli, IZMEĐU OSTALOG, i da sami sebe postavimo kao ZATOČENIKE drevnih duhovnih dela, koja su, izgleda, oni sami krojili, indirektno svakako, a možda u mnogim slučajevima i direktno. Uzima se, podmetnuli su nam da uzimamo kao osnovu svetog doživljavanja drevnih svetih duhovnih dela: da su to dela iz ere čovečanstva u kojima su „bogovi Zemljom hodili“, pokazivali se u fizičkom obličju, otvoreno ili prikriveno, te davali ljudima svoje veeeelike mudrosti. I ko da se ne zaleti i zalepi za takvu duhovnu muholovku?!

IZMAKNIMO SE DVA-TRI KORAKA UNAZAD I OSMOTRIMO STVARI TREZVENO!

Kakvo je bilo stanje svesti tadašnjih ljudi, ili – u kakvom stanju svesti i intelekta su oni bili?

To možemo da zaključujemo, što indirektno, što direktno.

Indirektno – najviše preko samih pouka i mudrosti koje su bogovi ili njihovi predstavnici, ne štedeći sebe u podvalama, prosipali ljudima.

Već je ovde navođeno, u analizama „Slovensko-arijskih veda“, kako su dve od mnoštva „velikih mudrosti“ (tako se tamo kaže), koje je bog Perun dao ljudima: a) da peru ruke pre jela; b) da ne čine rodoskvrnuće, da ne stupaju u incestiodne odnose.

Izvinite, jedan bog može da daje TAKVE SAVETE, takve velikomudrene savete, SAMO U SLUČAJU KADA SU OVAKVE, ZA NAS DANAS NOTORNE NORME, NEPOZNANICA NEJASNOĆA ZA LJUDE. Da li bi Perunu, da se danas na neki način pojavi, palo na pamet da nam priča kako treba da peremo ruke pre jela i da nemamo seksualne odnose unutar porodice i najbliže familije? NEMA ŠANSE! Mi bismo se tome smejali, kao čistoj gluposti, jer se radi o nečemu što su podrazumevane norme našeg ponašanja, i više od toga – radi se o pojavama čiji nam je smisao jasan. Ljudi koji su slušali Peruna, slušali su izbečenih očiju, kao kada se sluša TEŠKO SVARLJIVA MUDROST.

JAHVE, KAO ZLOTVOR PAR EXELLANCE, JOŠ JE ŽEŠĆI U OVOME, tj. stanje svesti ljudi tog vremena još je lepše odraženo u NJEGOVOJ knjizi, u Starom zavetu.

Najpre, on voda narod svojim savetima i naredbama – BUKVALNO KAO STOKU, nikome ne pada na pamet da se zapita nad smislom tog, narodski rečeno – vrkljanja (besciljno kretanje tamo-’vamo). A već da se pomisli na pobunu… naravno da niko sa Jahveom nad glavom nije ni smeo da ima takvu pomisao.

Skoro da je celo „Petoknjižje“ ispunjeno masama detaljnih, najčešće NESUVISLIH saveta koje je Jahve preko Mojsija, kasnije i preko Jošue, kao Mojsijevog naslednika, prenosio ljudima, tačnije, preko kojih je programirao i indoktrinirao „SVOJ NAROD“.

Uzmimo istu temu: on takođe zabranjuje incestoidne odnose. Što ne smeta da kasnije u Starom zavetu toga bude na nekim mestima, na primer, zaboravio sam imena i kontekst, dve kćerke napiju oca i siluju ga, u situaciji kada su u obližnjem gradu imale druge muškarce „na raspolaganju“. U „Upanišadama“ takođe imamo priču o sestri koja saleće brata, da imaju seksualni odnos, pa, kada joj to ne uspeva… da li se naljutila ili se nekako osvetila… zaboravio sam.

Naravno, incestoidni odnosi nisu baš bili uobičajeni, ALI, AKO SVETA DREVNA DELA IMAJU POTREBU DA PODUČAVAJHU LJUDE TOME I DA IM TO ZABRANJUJU – ONDA JE TO JASAN ODRAZ SVESTI LJUDI TOG VREMENA. U naše vreme: u incestoidne odnose samo stupaju ili mentalno zaostale osobe, ili osobe nekih drugih vidova zaostale ili primitivne svesti.

Dakle, Jahve nabraja ko sa kim sve ne sme da stupa u seksualne odnose, pravi ceo jedan spisak. Ne imati seksualne odnose („ne otkrivaj golotinju“): sa ocem ili sa majkom, sa sestrom ili sa bratom, sa kćerkom ili sa sinom, sa tetkom po ocu i sa tetkom po majci, sa stricem i strinom, sa snahom od sina i od brata, itd. („Treća Mojsijeva knjiga“, 18)

Šta nam ovaj poduži spisak pokazuje? DA SU LJUDI KOJIMA SE JAHVE OBRAĆAO BILI SKORO NESPOSOBNI ZA ELEMENTARNA UOPŠTAVANJA! Jer, da su bili sposobni za elementarno uopštavanje, Jahve bi jednostavno rekao: da se ne smeju imati seksualni odnosi unutar porodice i familije do, na primer, četvrtog kolena. Iz tog uopštavanja proizilazi sve što je on nabrajao.

I ovo nije usamljeni slučaj, i inače Jahve nadugačko nabraja šta se sme ili ne sme, nabraja sve moguće pojedinačne slučajeve, u situaciji u kojoj bi umesto nabrajanja, da su ljudi kojima se obraćao bili sposobni za uopštavanje, moglo regulisati jednim jedinim „članom zakona“.

Pa se na ovo nadovezuju i drugi saveti i naredbe ili zabrane, koji takođe odlično odražavaju nivo svesti ili intelekta ljudi tog vremena.

Jahve detaljno nabraja koje sve životinje mogu da se prinose za žrtvu i kako da se uređuju (kasapski posao), te gde da se i kako odlažu pojedini organi, kao i kako da se odlaže BALEGA (izmet) tih životinja. Ovo je nama danas neopisiva banalizacija, blesavost, TOTALNO NEPRIMERENA JEDNOM DUHOVNOM DELU.

Imamo li mi duhovno delo iz poslednja dva veka u kojima se daju saveti makar samo približni ovima, ili u kojima se razmaratraju ovakva pitanja?! Do, završimo sa Jahveovim „biserima“, detaljnih uputstava o tome kako da se ponaša žena koja ima menstruaciju i kako da se drugi odnose prema njoj (celo 15. poglavlje „Treće Mojsijeve knjige“ tome je posvećeno).

Zašto smo se svim ovim pozabavili?

Zato da pokažemo kako su drevna duhovna dela pisana saobrazno stanju svesti i intelekta ljudi tih davnih vremena. A vidimo da su to stanja svesti i intelekta bili na mnogo nižem nivou od čoveka današnjice. Naravno, daleko od toga da je čovek današnjice blizu nekakvog duhovnog uzora, daleko od toga da vlada Iluzijom, ali – u poređenju sa nivoom svesti i intelekta ljudi iz vremena u kojem su nastajala drevna duhovna dela, kojima su se drevna duhovna dela obraćala, vidimo da se ipak radi o velikom napretku.

Uz gomile i gomile distorzija, krivudanja, zalaženja na stranputice, itd. savremena dela, kako iz duhovnosti (uglavnom zapadnjačke, istočnjačka se previše oslanja na tradiciju), tako i iz svih ostalih oblasti, filozofija, psihologija, ostale nauke – PO SVOJOJ SLOŽENOSTI, DUBOKIM I RAFINOVANIM RAZMATRANJIMA, DALEKO, NEOPISIVO  DALEKO NADMAŠUJU SVA DREVNA DUHOVNA DELA.

Uzmimo još jednu ilustraciju koja nas povezuje sa prethodnim zapažanjima. Isusovo učenje je prava „boza“, „boranija“ (kaže se za ono što je previše jednostavno) u odnosu na bilo koje savremeno duhovno delo (uzmimo bilo kojeg savremenog autora: Štajner, Gurđijev, Uspenski, pa i Ajk…). A imamo situacije u „Novom zavetu“, još i više u nekanonskim jevanđeljima, pa takođe i u „Imanuelovom talmudu“ (da ih ne preturam radi citiranja): u kojima se Isus takoreći nervira što neke ideje koje je dao njegovi učenici nisu shvatili na pravi način. Učenici, koji su ipak bili izabrani i koje je on već dobrano bio uputio u svoje učenje. Kakvo li je tek bilo stanje svesti i intelekta mase neupućenih?!

Ali, kaže se negde, mi imamo izuzetno napredne ideje u nekima od tih drevnih dela, na primer, odlična znanja iz medicine, matematike i astronomije, a upravo u indijskim „Vedama“. DA, ALI JE SVE TO SKUPA „MALA BEBA“ U ODNOSU NA ONO ŠTO MI DANAS IMAMO KAO REPERTOAR ZNANJA IZ SVIH, NE SAMO OVIH, OBLASTI. Uz, kao što je rečeno, zadršku zbog još uvek prisutnih distorzija i svega i svačega, data činjenica je nesporna. Dakle, šta…?! Da se divimo drevnim delima jer imaju naznake nekih znanja koja smo mi danas uveliko nadišli, i da ta dela uzimamo kao velika jer su imala za tadašnje vreme napredna znanja? A sve ovo što se odnosi na znanja iz raznih oblasti, podrazumeva se, odnosi se podjednako i na znanja i principe iz duhovnosti.

Sve u svemu – drevna duhovna dela su komplet-podvaldžijska, ili bar sasvim nam danas nedovoljna, i, topla preporuka: ŠTO DALJE OD NJIH. Što dalje, u smislu rukovodećih duhovnih načela i orijentira, a svakako da nam ne može mnogo naškoditi ako u njih iz radoznalosti zavirimo.


Tajnim kosmičkim kanalima prosleđena su mi neka pitanja, da li sa nekog foruma, da li iz neke privatne imejl-prepiske, nisam najbolje razumeo, a i nebitno je, tek da se kratko osvrnem na sama pitanja, jer odgovori mogu da znače i dodatno objašnjenje smera istraživanja o kojima se govori u tekstovima ovde na blogu, odnosno mogu značiti i mali rezime…

Pitanja su: bavio sam se drevnim duhovnim delima, pa odustao. Dalje se konstatuje: pisao sam da sam se i sam bavio duhovnim tehnikama o kojima se govori u tim delima, odnosno, koje su osnova duhovne prakse u njima, pa odustao od njih… Ne radi li se o tome da nisam umeo da budem vešt u primeni tih duhovnih tehnika, pa zato nisam ni uočavao efekte?

Ne bih gubio vreme da se šire bavim ovim pitanjima, na njih je, posredno ili neposredno, već odgovarano u mnogim osvrtima ili analizama na blogu. Samo kao jedan rezime…

Iz svih (ovde) izvedenih analiza jasno proizilazi da su drevna duhovna dela – PODVALDŽIJSKA, pisana sa namerom, da li svesno ili nesvesno kod samih pisaca, nebitno je, da se ljudi navode na krive duhovne puteve, DA SE NIKADA NE OSLOBODE SVOJIH ISPROGRAMIRANOSTI, TO ZNAČI NI KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, TO ZNAČI I NJEGOVIH KREATORA, BOGOVA PARAZITA-ZLOTVORA-BITANGI.

Te podvale su se najjasnije očitavale, videli smo, na detaljima iz tih dela, kao i na paradoksima ili nekonzistentnostima ideja iz njih.

Da ne bude zabune – nisam ja u ta dela zalazio sa aprironom namerom da ih osporavam, kako bih ispadao osobito pametan! NAPROTIV, I JA SAM VOLEO, KAO I TOLIKI KOJI IM PRISTUPAJU SA APRIORNIM POVERENJEM, DA U NJIMA NAĐEM VELIKE MUDROSTI I VELIKE DUHOVNE ORIJENTIRE. Međutim, njihov status velikih duhovnih dela nije me obavezivao da ne smem da uočavam podvale koje sam sa zalaženjem u njih počeo da uočavam na sve strane.

Uostalom, „ajme, judi moji!“…! Da se u eri kvantne fizike, zalaženja, na primer, u tajne DNK, u tajne energetskog snimanja i lečenja tela… a ti korisni savremeni aspekti ne bi stali ni u podužem spisku…da se u toj eri držimo kao vrhunskih – duhovnih tumačenja, istina i orijentira od pre hiljadu, dve, tri i više hiljada godina! NEKAKO NE BIVA NORMALNO! Kao što mi ne biva normalno kad vidim, a skoro sam je video, monahinju u ruhu od pre hiljadu godina – kako vozi savremeni „besni“ džip. Malo se čovek naježi, to je pomalo kao da vidiš utvaru!

Činjenica da u mnogima od tih dela ima dosta odličnih duhovnih objašnjenja i orijentira – ne isključuje prethodnu konstataciju, već samo UPUĆUJE NA ODLIČNU MIMIKRIJU. Razbacana po tim delima – odlična duhovna tumačenja i ideje su samo MIMIKRIJA za podvaldžijsku celovitost i energetiku tih dela.

JASNO JE DA JE POTPUNO ISTA PRIČA I SA DUHOVNOM PRAKSOM NA KOJU TA DELA UPUĆUJU! Ista priča, što znači – U NEKIM ILI U MNOGIM ELEMENTIMA SAME TE PRAKSE JESU NA ZDRAVIM OSNOVAMA, ALI – UKUPNO POSMATRANO, SA SVIM ELEMENTIMA, ONE SU TAKOĐE PODVALDŽIJSKOG KARAKTERA.

„Ne radi li se o tome da nisam umeo da budem vešt u primeni tih duhovnih tehnika, pa zato nisam ni uočavao efekte?“ NIJE NEGO! Te drevne duhovne tehnike su neke natprirodne pojave ili natprirodni duhovni „alati“, pa ti je potreban extra-talenat da bi ih praktikovao i imao efekte!

Na primer, meditacija je odlična sa smirivanjem, ali – gde nam je fokus u njoj, sa njom?! U jednoj varijanti meditacije u NIŠTAVILU, tj. u svemu i u ničemu. Kako smo intencionalna bića, tamo gde KROZ PONAVLJANJA usmeravamo fokus i svoju Energiju, to kao program prosleđujemo u svoj nesvesni um, to kao program izgrađujemo u sebi ili za sebe. Mi ovom vrstom meditacije izgrađujemo program rastvaranja svesti u svemu-i-ničemu, odlazimo u neke magle-transcendencije, A OSTAJEMO DA FUNKCIONIŠEMO PO PROGRAMIMA U KOJIMA SMO ZATEČENI, i vezanim za telo, i za okolnosti u kojima smo. Gde je, na primer, Sai Babi ta moć višedecencijske meditacije, u prilici kada je mesecima pred smrt bio na bolničkim aparatima, a jedan Sitin se, DRUGAČIJOM METODOLOGIJOM, izvukao iz nemoguće zdravstvene situacije?! I Sai Baba, i Meher Baba, i Ošo, i mnogi drugi „prosvetljeni“ sa sličnim problemima u poslednjim godinama svojih života…

Ja se ne klanjam i ne padam ničice pred „prosvetljenima“, „blaženima“ i ostalima extra-duhovnima koji su nam nesebično prodavali duhovnu maglu, A UPRAVO NAVOĐENI PROGRAMIMA IZ SVOG NESVESNOG UMA.

Ja ću se rado i pokloniti, i poštovati i slediti onoga ko se bude jasno uspešno suočavao sa programima po kojima kao zarobljenici funkcionišemo u ovom opakom Karantinu-Paklu-Zatvoru. A „jasno uspešno suočavao“ ne biva kroz priče-magle, na koje nas se upućuje da im naprazno verujemo, nego su to i spolja i te kako vidljiva i fascinantna, veličanstvena postignuća.

Ako kojim slučajem meni to pođe za rukom, šta mi preostaje do da se sebi u tom slučaju poklonim, da sebe poštujem i sebe sledim! 🙂


 

Rezime

– Moje je, i svakoga od nas, pravo da DOBRONAMERNO kritički sagledavamo sva duhovna i religiozna dela, kao što je i pravo svakoga da u njih veruje kao u svetinje po kojima se on sam ne usuđuje da kritički čeprka.

– Sve teče, sve se menja, samo su u drevnim duhovnim delima zabeležene univerzalne duhovne istine, koje su važile u svim prethodnim vremenima, i koje će važiti u svim budućim vremenima!

– Kao da je čovek, sa njim i njegov duh, statičan, kao da su uslovi na Zemlji, u kojima živi, statični.

– Zaključak iz jednog primera koji daje R. Štajner: morali su biti drugačiji tip duha, svesti, tip percepcije sveta oko sebe, tip rezonovanja i emocionalnog reagovanja – u ona daleka vremena iz kojih nam dolaze drevna duhovna dela, u odnosu na nas današnje.

– Kada su drevna duhovna dela u pitanju uporno se prikrivaju ili gube iz vida: A) Zemaljski Karantin-Pakao-Zatvor, zatvoreni sistem života koji nema kontakte sa višim sferama Postojanja. B) DNK-odora u koju je morao da uđe svaki inkarnirani duhovni učitelj ili onaj ko je pisao duhovna dela! C) Bogovi koji vladaju Zemljom, te koji imaju na raspolaganju širok izbor instrumenata za ometanje, navođenje, za distorzije, za manipulacije… Nešto širi osvrt na DNK tajne i determinizme.

– Jezgrovitost, sentencioznost drevnih dela: formu koja je po meri ranijih vremena, neplodotvorno je da uzimamo kao uzornu i za naše današnje vreme.

 

1. Da nam nije preteške energetske situacije oko nas i u nama, i surovih iscrpljivača nad nama – pa da uživamo u raskrinkavanju njihovih podvala, manipulacija, mimikrija, marifetluka i čega sve još ne, čime su nas zasuli kao prašinom, pustinjskim peskom i muljem! Al’ najslađa, najsuptilnija raskrinkavanja nam dolaze kada zavrnemo rukave pa se zagnjurimo i počnemo da prekopavamo po duhovnim delima koja slove za velike duhovne autoritete, osobito po drevnim duhovnim delima, koja su, zvanično ili nezvanično, sa statusom duhovnih i religioznih svetinja, i u koje je, ako ne baš zabranjeno, a ono svakako neumesno i glupo, pretenciozno, zdravo kritički dirati. (Zdravo kritički dirati – moram stalno da podsećam na  razliku, koja je ranije već objašnjena, između kriticizma kao pukog formalnog negiranja, i pravog kritičkog mišljenja kojim se nastoji dopreti do suština.) Uz napomenu koju sam (takođe ranije) već dao, pri analizama nekih Isusovih stavova, a koju, sada vidim, daje i gospodin Mario Biglio, odličan duhovni istraživač, koji se i ne izjašnjava kao duhovnjak: moje je, i svakoga od nas, pravo da DOBRONAMERNO kritički sagledavamo sva duhovna i religiozna dela, kao što je i pravo svakoga da u njih veruje kao u svetinje u koje se oni sami ne usuđuju da kritički čeprkaju. Moja, i svakoga od nas, kritička ukazivanja na podvale, pogrešne ili nedorečene stavove, nekonzistentnosti, itd. u autoritativnim duhovnim delima – nisu usmereni PROTIV bilo čije vere, verovanja, poverenja i dogmatizma, svako ima prava da ih se drži onako kako ih se i držao, ovakva kritička preispitivanja se ne izvode sa ciljem da se drugi odvraćaju od vere ili poverenja u neka duhovna dela. Jednostavno, proizilaze iz prava da kažem, ukažem na ono što vidim, iz prava da drugima stavljam na uvid činjenice koje izvlačim iz toga što vidim, što zapažam, a svako ima prava da to što dajem, o čemu pišem, ignoriše, da uzme u obzir ili da se tome korektno polemički suprotstavi.

2. Jedna od duhovnih podvala, koje na opisani način možemo uočiti, je dogmatizam, za one koji su religioznog opredeljenja, odnosno, apsolutno poverenje, isključivanje svakog kritičkog mišljenja kada su autoratitvna duhovna dela u pitanju, OSOBITO drevna duhovna dela. Takva dela se uzimaju kao nesporna u bilo kojem detalju, kao dela koja se maltene samo sa apriornim poklonjenjem, skrušenošću i oduševljenjem mogu čitati, uzimaju se kao dela u kojima je izrečena i kompletno opisana sva duhovna istina, u kojima je data svevremena, nadvremenska duhovna paradigma, koja ima važiti „vo vjeki vjekov, amin!“. Pri čemu se gubi iz vida, iznoriše elementarni princip koji vidimo svuda, u sebi i oko sebe, u životu, u prirodi, u kosmosu (u meri u kojoj nam je poznat): NEMA STATIČNOSTI. Tj. ima je samo u meri u kojoj se MI za nju borimo, u meri u kojoj MI konzervativno i antievolucionistički delujemo. U funkcionisanju prirode i života – NEMA STATIČNOSTI. Uostalom, zar nam to uočavanje, koje uzimamo kao veliku murdost, a koje se i bez velike mudrosti može uočiti, nisu preneli drevni narodi: „Pantha rei!“, „Sve teče, sve se menja“? Zar ne osećamo da sa našim apsolutinim poverenjem u drevna duhovna dela (što ne znači da ih treba sasvim odbaciti, što ne znači da u njima nema zdravih ideja) – dolazimo u raskorak u odnosu na promenljivost kao princip svekolikog postojanja? Sve teče, sve se menja, samo duhovnost NE I NE! Ima li to smisla? Sve teče, sve se menja, samo su u drevnim duhovnim delima zabeležene univerzalne duhovne istine, koje su važile u svim prethodnim vremenima, i koje će važiti u svim budućim vremenima! Deluje li to logično?

3. Sve teče, sve se menja – u pojavnom, u psihološkom i u spoljašnjem – i dozvoljavamo, ali u dubljem, u duhu – postavljamo se kao da nema promena, jedan je duh, ili jedan tip ljudskog duha bio i u Mojsijevo vreme, i Srednjem veku, i danas, biće takav i Sudnjeg dana! Nema logike ni da nam duh bude statičan! Zašto bismo onda uopšte i zalazili u pojavni, ispoljeni svet? Da nam duh ništa novo ne upoznaje, da ne prolazi, preko nas i našeg života, kroz nova iskustva, da nam i duh ne sabira pouke iz iskustava, da se i on sam u skladu sa svim tim stečenim, naučenim – ne menja. Niko i ništa pod kapom nebeskom da se ne menja, neka sve stane, neka se okameni, skameni (kao što kaže S. Raičković u svojoj pesmi „Kamena uspavanka“). Obrni-okreni, nema prođu nijedna varijanta te logike, logike statičnosti i nepromenljivosti, logika večnog važenja ideja i istina, bilo kada da su date, ljudima darovane-podmetnute, bilo u vreme „Veda“, bilo u Mojsijevo vreme, bilo danas. Na koga se duhovne istine odnose, čije principe iskazuju, za čije delovanje i za čije menjanje su orijentiri? Za vodu, kamen, za vazduh? ILI ZA ČOVEKA I ZA NJEGOV DUH, ZA NJEGOVU SVEST, ZA NJEGOVU DUŠU, UM, TELO? Ali, svakako, primarno, za duh. NARAVNO – ZA ČOVEKA! A DA LI JE ČOVEK U SVIM OVIM DOMENIMA STATIČAN? Ako jeste u svim tim domenima statičan, onda su zaista duhovni koncepti od pre tri, četiri, pet hiljada godina sasvim po meri današnjeg čoveka. Kao taman po meri cipele i odeća. Uz svu čoveku protiv njega samog nametnutu mu borbu da bude statičan i neevolucionistički, antievolucionistički, on se ipak menja. Vidljvio i nevidljvio. Kolektivno i individualno. Manje ili više.

4. Da vidimo malo konkretnije o kojem tipu odnosa potrebne fleksibilnosti duhovnih istina i čovekovih menjanja se radi, a na ekstremima, na kojima se pojava najjasnije uočava. R. Štajner to zanimljivo objašnjava na primeru drevnih naroda, onih koji prethode nama u biblijsko doba od strane aktuelnih nam bogova izvitoperenima. Oni su materijalne stvari videli zamagljeno, sa svetlucavim titrajima, sa duhovno-enegetskom pozadinom ili sa duhovno-energetskim pronicanjem. Tada im je bila potrebna duhovna obuka i duhovno napredovanje – DA BI VIDELI ONU JASNOĆU FIZIČKIH PREDMETA KOJU MI VIDIMO BEZ IKAKVE OBUKE. Percpecija sa kojom se rađamo. Kao što je njima percepcija sa kojom su se rađali bila – spontano viđenje i doživljavanje duhovno-energetske suštine ili pozadine. Dakle, nama, današnjim ljudima, problem je suprotan napor: mi previše oštro vidimo, doživljavamo fizičke obrise bića i stvari oko nas, percpecija i svest su nam previše za njih zalepljeni, a nikako ili teško zalazimo u duhovno-energetsku pozadinu, suštinu. Te je nama danas potrebna duhovna obuka za zalaženje iza čvrstih materijalnih obrisa. JEDNA JE DUHOVNA STRATEGIJA I DUHOVNA METODOLOGIJA BILA POTREBNA TIM LJUDIMA, DRUGA NAMA DANAS. Ta duhovna strategija i metodologija proizilazila je iz jednog tipa duha, ona koja nama danas odgovara pripada drugom tipu duha, drugom opštem stanju duha. Kao što je rečeno, ovo jesu ekstremi na kojima se pojava jasnije uočava, ali – primenimo sam ovaj princip na problem koji je prethodno istaknut. Sigurno je da su drugačiji, možda ne radikalno u prethodnom smislu, ali svakako drugačiji, tip duha, svesti, tip percepcije sveta oko sebe, tip rezonovanja i emocionalnog reagovanja – BILI U ONA DREVNA VREMENA IZ KOJIH NAM DOLAZE DREVNA DUHOVNA DELA, a u odnosu na nas današnje. I sugurno je da su ti parametri odražavali tadašnje opšte stanje sa ljudima, u ljudskoj populaciji, odnosno, suprotno, da su bili po meri parametara tadašnjeg opšteg stanja. Možda u nekoj meri oni odgovaraju i nama danas, svakako da ima zajedničkih imenitelja, ALI SIGURNO DA NAM NE MOGU ODGOVARATI U POTPUNOSTI, nije normalno da nam odgovaraju u potpunosti. Nije normalno u skladu sa principom promenljivosti.

5. Pa se tu nadovezuju i drugi aspekti ove teme… ŠTA SE UPORNO PRIKRIVA ILI GUBI IZ VIDA KADA SU U PITANJU DREVNA DUHOVNA UČENJA, posebno učenja koja su dali i prenosili tzv. veliki učitelji čovečanstva? A) Zemaljski Karantin-Pakao-Zatvor, zatvoreni sistem života koji nema kontakte sa višim sferama Postojanja. B) DNK-odora u koju je morao da uđe svaki inkarnirani duhovni učitelj! C) Bogovi koji vladaju Zemljom, te koji imaju na raspolaganju širok izbor instrumenata za ometanje, navođenje, za distorzije, za manipulacije… Samo skrećemo pažnju na sve ove momente, ne zalazimo u to (bilo bi nezahvalno, nemamo ni dovoljno činjenica na raspolaganju) da li su i koliko oni, neki od njih ili svi oni, delovali na tzv. velike učitelje čovečanstva ili na one koji pisali drevna duhovna dela ili ih po diktatu viših bića beležili. ČISTA SITUACIJA SIGURNO NIJE! I zaista je neoprezno, što Buda kaže – lakoverno, da se iz sagledavanja situacije u kojoj su drevna duhovna dela nastajala ili beležena – sasvim izbrišu, da se zamagle ili previde bar neki od gornjih momenata. Uzmimo samo DNK-odeću. I pored izuzetnog, u odnosu na vremena nastajanja drevnih duhovnih dela, razvoja savremene nauke, naučnici nisu ni blizu razjašnjenja tajni DNK, osobito tzv. DNK-smeća. Kilometri informacija u tajanstvenim ovojima u svakome od nas, a bar da smo na pragu da im znamo dublju funkcionalnost u našem funkcionisanju. Veliki učitelji čovečanstva su snagom duha nadilazili sva DNK-ograničenja i sve determinizme, od onih koji su svakako kodirani u DNK do onih sudbinskih. PREVIŠE JEDNOSTAVNO, DA BI BILO UBEDLJIVO! Zaluđujuća komplikovanost DNK, a mi je lakim potezom rešavamo – posvetimo se meditaciji, postignemo transcedentnost, kosmičku svest, nirvanu – i milina jedna!

6. Ako su veliki učitelji čovečanstva zaista uspevali da izađu na kraj, između ostalog, i sa DNK tajnama i determinizmima, KAKO TO DA NAM NISU, NIKO OD NJIH, OSTAVILI MAKAR KAKVE TRAGOVE O TAJNAMA DNK, I O TOME KAKO IZAĆI NA KRAJ SA NJENIM OGRANIČENJIMA I ZADATOSTIMA?! Duhovne pouke koje su, videćemo iz Budnog primera, često maltene banalizacija onoga što svako od nas danas i bez zalaženja u duhovnost može da konstatuje – nikako nikome trezvenome ne mogu danas da u vezi sa prethodnim budu ubedljiva objašnjenja. BUDIMO ISKRENI! Mi o jednom aspektu tih tajni više možemo, neuporedivo više da naučimo od brojnih ljudi današnjice, koji su, van bilo kakve duhovnosti, u dubokoj starosti održali zavidnu vitalnost, nego od prosvetljenih i učitelja čovečanstva čija snaga duha se ič nije manifestovala na snazi ili vitalnosti tela ili na njihovom metabolizmu. Pilot iz filma „Tajna“, koji je nakon pada aviona kojim je upravljao – pao u komu, i kojeg su lekari nakon toga otpisali, a koji je samog sebe oživeo (ne kao Isus Lazara) isključivo snagom svojih misli, poučniji nam je od prosvetljenih skrhanih u starosti. Jer nas on, i takvi, svejedno što su iz neduhovnog sektora, izuzetno korisno upućuju na odnos našeg uma i DNK, pa dalje i dublje – na odnos snage duha (jer to je živa priča o snazi duha, koja revitalizuje maltene mrtvo telo!) i uma, te svega toga u vezi sa telom. DNK svakako nije samo priča o poželjnoj vitalnosti našeg tela, dublja je to priča o uticajima na naše mišljenje i na naše emocionalne reakcije, pa dalje u nizu – na našu svest, na stanje svesti. M. Biglio (biće ovde prikaz nekih njegovih ideja) nam pruža ubedljive detalje iz Starog zaveta koji nam otkrivaju kako smo mi elohimskim genetskim inženjeringom, dakle, interencijama na našem DNK, „zgužvani“ do sadašnjeg stanja. Od drevnih dela i velikih učitelja čovečanstva ni naznakice o tome. Fenomen „‘naše’ misli nisu naše“ (link je ispod teksta), ili Kastanedin koncept: predator nam je ugradio, darovao svoj um (što se podudara sa otkrićima M. Biglia). Naš „reptiski deo mozga“, koji najverovatnije služi za navođenje (nismo baš kao dronovi, ali – tu negde)… Ne samo da ni traga ni glasa u drevnim delima o tim užasima, nego, još crnje i grđe – prihvatamo sama ta dela kao da nisu, manje ili više, produkti takvih ometanja, ili kao nisu nastala u zemaljskom ambijentu sa takvim ometanjima. Što je sve skupa samo jedan sitan aspekt problema-trojstva koje je već navedeno.

7. Konačno, u ovom opštem razmatranju, nešto što i nije u pravom smislu problem, nešto što ne bismo mogli da označimo kao podvalu, ali svakako to jeste jedna sitnija zabluda. Uzimamo jezgrovitost, sentencioznost, lapidarnost – maltene kao uzorne forme izražavanja, posebno u duhovnosti. Ta forma nam preko drevnih dela i dolazi, posebno istočnjačkih, kod kineskih je baš posebna specifičnost, mada se ona provlači kroz celu istoriju duhovnosti i na Zapadu. Po principu – „sve u svoje vreme“, ova forma duhovnog izražavanja svakako da je bila odlična u nekim ranijim vremenima. Posebo zato što je bila u skladu sa tehničkim ograničenjima, jer se nekada nije moglo tako lako brzo i opširno pisati kao danas. I to je u redu, forma koja je po meri ranijih vremena. Neplodotvorno je da je uzimamo kao uzornu – i za naše današnje vreme. Preciznije rečeno: ovakva forma izražavanja je povezana sa reljefnošću i složenošću zapažanja. Dok su duhovna zapažanja i izražavanja bila na nivou nekih grubljih (grubljih u smislu grubljeg, neobrađenog vajarskog reljefa) uočavanja, jezgrovita forma im je odlično odgovarala. Kako smo kroz istoriju (bar pojedinci u čovečanstvu) postajali sposobniji za uočavanje sve više detalja, sve više uslovljavajućih aspekata, kao u vajanju sve finijih detalja u vajarstvu, tako se sentencioznost pokazivala skučenom, prevaziđenom. Sentenciozno iskazane drevne mudrosti „pate“ od neodređenosti, nedorečenosti. Mogu one biti atraktivne ako se zadržavamo na površini nekog pitanja, mogu da budu iskazane kao vešta dosetka, ali – SVEOBUHVATNOST JEDNOG PITANJA IZMIČE JEZGROVITIM ISKAZIMA. Naravno da to ne znači da iz tih razloga drevna dela, koja se oslanjaju na sentencioznost, ne treba čitati, ali – treba imati u vidu ograničenja ove forme, odnosno, svakako je pogrešno da ih uzimamo kao vrhunac duhovnog izražavanja. Naravno, to ne znači da je (pre)opširnost sama po sebi vrlina, i ona je krajnost, onda kada se ne bavi suštinama, ali – to je drugo pitanje.

8. Ovu, sa savremenog stajališta manjkavost sentencioznosti, uočavamo na svakom koraku i u „Dhamma-padamu“ ili „Putu ispravnosti“, ali evo jednog osvrta u kojem je navedeno pitanje malo jasnije:

145 Graditelji razvode vodu,

kovači oštre strele,

drvodelci tešu drvo,

pametni ljudi ukroćuju sebe.

9. Čak literarno uspešno, odlično iskazan princip ili preporuka. I atraktivno za čitanje dok se zadržavamo „na površini stvari“. Međutim, pogledajmo široku neodređenost ključnog stiha, koji je sam za sebe, izdvojen, sentenca: „Pametni ljudi ukroćuju sebe“. Lepo literarno iskazana ideja – postaje nam bukvalno beskorisna ako krenemo da je praktično primenjujemo. Neka neko pokuša da zamisli kako bi izgledalo da počne da se ove sentence pridržava u svojoj duhovnoj i životnoj praksi. Ukrotiti svoje misli, emocije, postupke, reakcije… U nekom kraćem periodu, kao i sa početkom primene bilo kojeg novog principa, to nekako i može da nam polazi za rukom. Međutim, vremenom neminovno počnemo da uočavamo da u „živom životu“ to ni približno nije tako jednostavno kao što ispada po jednoj ovakvoj sentenci-rukovodećem načelu. Nama pri tom moraju početi da iskrsavaju takve složenosti našeg ustrojstva i našeg funkcionisanja, psiholoških i ostalih mehanizama koje nosimo u sebi, složenosti uslova u kojima živimo, čak i da zaobiđemo ovom prilikom ometanja sa viših instanci, tako da ćemo vrlo brzo spontano doći do zaključka da je ova Budina ideja-preporuka, sama po sebi nimalo loša i ružna, ipak dosta površna i praktično U NAŠIM USLOVIMA neprimenljiva. Videće se, niti je ovo usamljen Budin primer nedorečenosti zbog sentencioznosti, niti je Buda među drevnim duhovnim učiteljima u ovome usamljen. Još jednom: nisu oni problem, oni su odlično mislili, zapažali i govorili ili pisali po merlima svog vremena ili po merilima njima bliskih vremena, problem smo mi, koji duhovne ideale vidimo tamo gde ne treba da nam budu ideali.

10. Ovo je teži, apstraktniji i komplikovaniji deo priče o Budinim idejama, ODNOSNO, PRIČE O MNOGIM DREVNIM DUHOVNIM DELIMA. U sledećem delu teksta slede zanimljiviji i konkretniji prikazi…