Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: ciljevi

Tajnaši (svejedno da li su se izjašnjavali kao tajnaši ili su delovali po svojim modelima, a suštinski ipak kao tajnaši) bi mogli već da sakupe obimnu dokumentaciju o postignućima svojih-naših misli, o uticajima svojih-naših misli i na najteža zdravstvena stanja, i na najteža sudbinska stanja. (Oni koji bi da se bave raspetljavanjima u stilu postojećih podvaldžijskih nauka, da li se tu nešto može dokazivati ili uzimati kao dokazano, neka se slobodno time bave, mi stvar posmatramo fenomenološki i metafizički.)

Tajnaši su postavljali PARCIJALNE CILJEVE (ozdravljenje od određene bolesti, dobijanje novca u potpunoj nemaštini, itd.). (Ni ovi ciljevi nisu „za bacanje“, poenta je u nečem drugom…)

Tajnaši su SLEPI za Karantin-Pakao-Zatvor. Oni „po difoltu“ moraju da budu slepi za KPZ, jer je to slepilo deo njihove strategije.

Jedna od tajni uspevanja njihove „tajne“ je upravo u tome što su u punoj sinergiji sa vrednostima i ciljevima „stada“, koje su KPZ-Gospodari programirali, jasno je – za svoje energetske potrebe.

Dakle, tajnaši su dokazali (i dokazuju, mada sve teže, jer je opšta energetska situacija na Zemlji sve napregnutija) efektivnost onih svojih metoda koje se tiču moći našeg uma. To je za nas, netajnaše i vidioce Karantina-Pakla-Zatvora ključna i izuzetno korisna činjenica.

Tajnaši su pokazali da se primenom tih metoda efekti osećaju već za nekoliko meseci. Negde je navedeno da je to  prosečni rok od šest meseci, naravno, za neke „teže slučajeve“ i mnogo više.

Ako mi:

1. prihvatimo dokaze o efektivnosti snage naših misli (naravno, cela naša metodologija je mnogo komplikovanija, jer se ipak pre nego na snazi misli zasniva na Ravnoteži, a ona je tek jednačina sa mnogo teško uhvatljivih varijabli);

2. nastojimo na sveobuhvatnim rešenjima, koja znače kompletno (ili maksimalno moguće u datim uslovima) oslobađanje od ingerencija Karantina-Pakla-Zatvora (da ne ponavljamo u kojem smislu, već je to na mnogim mestima, ovde, ponavljano);

3. idemo tim rešenjima u „kontra-smeru“ u odnosu na logiku, vrednosti i ciljeve „stada“, što znači i – „furamo svoj fazon“ KPZ-Gospodarima u prkos…

To znači…

…Da nam je ostvarivanje tako postavljenih ciljeva neopisivo teže, komplikovanije, neizvesnije, ne samo dugoročnije, nego i sa pitanjem može li se uopšte i ostvariti u toku ovog života.

Nimalo prijatno ni nadahnjujuće, ali – vidioci Karantina-Pakla-Zatvora nemaju kud: logici, vrednostima i ciljevima „stada“ ne mogu da se vrate (kao što ni onaj kome je noga porasla za broj 43 ne može više da obuva cipele broj 31), a mogu da biraju: a) ili pad u beznađe, demotivisanost i stanje energetike kojim se vegetira kao biljka; b) ili ovakvu nemoguću borbu za nemoguće ciljeve.

A da li su baš sasvim i bukvalno nemogući (ovakvi ciljevi) – još ne znamo, jer znamo da niko do sada na Zemlji ovako postavljene ciljeve nije ni pokušavao da ostvari, ono što su poznati nam duhovnjaci, tzv. prosvetljeni, tzv. uzašli, i pripadnici sličnih formalno veličanstvenih kategorija duhovnih „naprednjaka“ postizali, što nam je opisivano da su postizali – samo su Zlotvorske šarene laže za lakoverne duhovnjake (pa i za pripadnike „stada“ koji su krajičkom svesti zainteresovani za ovu oblast).


Odgovara jedna moja komšinica, na pitanje kako je: „Da kažem da sam dobro, a nisam!“. Tako i ja: da kažem da su mi se kockice u vezi sa metodologijom opuštanja sklopile, a da li zaista jesu: ko zna, tj. vreme će pokazati imaju li Zlotvori u vezi sa podmetanjima u ovoj oblasti još neke „kečeve iz rukava“ (kad bismo bar znali, za utehu, da li uopšte imaju ruke i da li nose odeću?!).

1.

Jedan vid opuštanja je vezan za RAZGRADNJU TEŽINE koju nosimo u sebi. Neka opšti izraz „težina“ pokrije toliko toga raznorodnog: informacije, energije, psihološki mehanizmi, svakakve misli, emocije i stanja, bukvalni osećaj težine, itd.

Taj vid opuštanja sam na raznim mestima (blog i portali) krstio raznim imenima: „praksa (iz)vankonceptualizma“ („4D portal“), „dubinsko opuštanje“ („Atma“ i „Nova svest“), „nepomično ležanje“ i „bolesničko ležanje“ (ovde na blogu).

Recimo da je to – LEŽEĆE OPUŠTANJE.

NJIME SE, DOKAZANO (bar meni), POSTIŽE NAJDUBLJI VID OPUŠTANJA!

I u njemu je suština u tome da dopuštamo da na površinu svesti izbijaju svi sadržaji koje nosimo negde u sebi, ili sa kojima smo konektovani (sva „težina“). Nema nikakvog fokusa, nema upravljanja ovim procesom, JER ONDA TO NE MOŽE DA BUDE NADUBLJI VID OPUŠTANJA.

Istočnjačka podvala sa meditacijom, na koju sam već ukazivao: čim imamo makar najsuptilnije usmeravanje fokusa ka bilo čemu – nemamo proces najdubljeg mogućeg opuštanja! Pa valjda je to čak i iz ugla zdrave KPZ-pameti jasno!

E, ali nama NAJDUBLJA OPUŠTENOST NIJE, NE TREBA DA BUDE KRAJNJI CILJ. (Nije, ne treba da bude – ukoliko nismo podlegli istočnjačkim naopakim duhovnim indoktrinacijama.)

Ona nam je potrebna samo za razgradnju onog najtežeg, „najteže“ „težine“ koju nosimo u sebi, za „raščišćavanje terena“.

Za „dopeljavanje“ do najbliže luke neke veće opšte opuštenosti. Naravno, treba mi i dalje da imamo ovaj vid opuštanja (i nakon toga), „zakači“ se za nas toliko toga u svakodnevnim kontaktima sa masom (makar nekom minijaturnom), treba to stalno razgrađivati, kao radioaktivni otpad.

Ali, PRAVI CILJ NAM JE: POVEZIVANJE TEŽNJI I OPUŠTANJA!

Što je drugi vid opuštanja.

2.

Drugi vid opuštanja… najpre formalna karakteristika: izvodi se u sedećem položaju. Razlika između sedećeg i ležećeg položaja nam je naizgled nebitna. U grubljim sagledavanjima fenomena sa opuštanjem – i jeste (nebitna). U sve tananijim: nije (nebitna). Već sam sedeći položaj, pa još u onim predškolski zabavnim zamajavanjima sa specijalnim značajem „lotosovog položaja“, pokazuje da meditacija nikako ne može biti dosezanje najdublje opuštenosti.

Suština sedećeg opuštanja je u: VEŠTINI SUPTILNOG IZVLAČENJA PAŽNJE IZ PARAZITSKIH MISLI I  PREUSMERAVANJA PAŽNJE NA SET DEFINISANIH CILJEVA, dakle, na naš lični RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI PROJEKAT!

Imati taj set ciljeva u vidu, „prelistavati“ ih u sebi, prolaziti kroz njih, „boraviti“ u njima… Kako kad bude moglo, kako ko ume, kako ko shvata ovaj postupak, kako kome i kako kada bude polazilo za rukom (za umom).

Kada krenemo sa (ovim) opuštanjem – vrtlog parazitskih misli će se do nekakvog svog trenutka vrhunca pojačavati, kod isuviše napetih osoba i do pravog misaonog grča. Kako budemo nastavljali sa ovim opuštanjem i sa ovim suptilnim preusmeravanjem pažnje, tako će parazitske misli postupno malaksavati, „otpadati“, a usmeravanje pažnje na razvojno-oslobodilački projekat će nam sve lakše i sve prijatnije ići od ruke (od uma).

*          *          *

I TO JE SVA (valjda kompletirana!) VOLŠEBNA METODOLOGIJA SA OPUŠTANJEM!


Svi imaju neke svoje težnje (u postizanju ciljeva), imaju svoje makar podrazumevane ciljeve, a to su oni koje svaki pripadnik „stada“ „po difoltu“ ima: završiti školu, zaposliti se, osnovati porodicu, ostaviti potomstvo, doživeti penziju, „krckati“ je dugo, na kraju se mora i umreti…

Podrazmevani ciljevi ili podrazumevane težnje koje svaki pripadnik „stada“ „po difoltu“ ima (a ti ciljevi-težnje se, naravno, dalje svaki u svojoj oblasti, granaju na pomoćne) – NISU DUHOVNI CILJEVI I DUHOVNE TEŽNJE! (Što ne znači da treba da odbacujemo podrazumevane ciljeve koji proizilaze iz logike „stada“, već – da je naopako da nam ti ciljevi budu krajnji životni ciljevi, da nam oni daju smisao životu.)

Kako ćemo ih razlikovati?!

Ciljevi i težnje „stada“ proizilaze iz nesvesnosti Karantina-Pakla-Zatvora! Nesvesno, kao da mu je održanje Karantina-Pakla-Zatvora tema stremljenja.

DUHOVNE TEŽNJE SU VEZANE ZA RAZVOJ I ZA OSLOBAĐANJE!

Kojem, kakvom oslobađanju, od koga, od čega?!

ODGOVORI ZAVISE OD RAZVIJENOSTI ILI ŠIRINE NAŠE SVESTI.

U jednom sagledavanju razvijenost i širina naše svesti zavise od širine i dubine shvatanja Karantina-Pakla-Zatvora u kojem živimo. Tačnije – podudaraju se, skoro da se mogu uzeti kao sinonimi.

Na svako uočavanje naše porobljenosti, na uočavanje svakog vida ili aspekta naše porobljenosti – spontano bi trebalo da reagujemo POMIŠLJU na suprotno, na ono što bi trebalo da budemo ili imamo umesto tog vida ili aspekta porobljenosti.

Svaku takvu pomisao treba da postavimo kao cilj kojem težimo. (Da li ćemo ga postići ili ne – nisu pitanja kojima treba da se bavimo, radi spasavanja urušenog ljudskog dostojanstva MORAMO da težimo svojim izbavljenjima.)

Što smo kompletnije svesni svog sveobuhvatnog zarobljeničkog statusa – to težimo kompletnijem oslobađanju, to nam je grandiozniji (naizgled – neizvodljiviji) razvojno-oslobodilački „projekat“ (tj. možemo slobodno pisati i bez navodnika, to uistinu postaje veliki, životni, projekat).

Što nam je grandiozniji razvojno-oslobodilački projekat – tim nam je bezizglednije dostizanje ciljeva, tim su nam veći snaga uma i volje, te istrajnost potrebni za težnje u okviru ovakvog životnog projekta!


1. Uvek sam hvalio tajnaše zbog hrabrog eksperimenta, koji je, nažalost, skoro uvek išao i ide na štetu njihove duše i duha, jer znači survavanje u sve dublje ponore Iluzije. Maltene po cenu svog žrtvovanja oni su nam demonstrirali, vrlo uverljivo i skoro dokazivo, moći našeg uma, omogućili nam da slutimo prave puteve aktiviranja naših moći i našeg preobražajanog delovanja, na sebi i na svet oko sebe.

2. Analizama njihovog porešnog smera sam se na više mesta već bavio, ovde on i nije prava tema, već samo polazište. Stoga, radi ilustracije, evo, u vidu citata (citirati samog sebe, tek to je interesantno!), jednog mog ranijeg (neobjavljenog) osvrta na neke greške u tom njihovom generalnom smeru.

3.

Još jednom: tajnaši jesu praktično dokazali da daju rezultate njihova nastojanja na menjanju sebe i okolnosti u kojima žive. Ali im objašnjenja vrve od naivnosti (neću baš da kažem – do nivoa pravih gluposti), kao i mnoge afirmacije, i kao i većina ciljeva koje postavljaju.

Primer jedne preporučene afirmacije: „Kvalitetno obavljam svoj posao i pozitivno utičem na uspeh firme“.

U SAMO MALO DUBLJEM SAGLEDAVANJU autor bi morao da dođe do raznih pitanja ili shvatanja:

– da li firma postoji za dobrobit ljudi ili za korist vlasnika?

– da li vlasnik primarno razmišlja o koristi koju ljudi imaju od firme, da li razmišlja o najboljim radnim uslovima za ljude, ili – o maksimalnom uvećavanju svog profita?

– dakle: onaj ko, kao tvorac ove afirmacije, na ovaj način želi da bude uspešan – lako će to postići tako što će se podjarmiti (“volovi jaram trpe, a ne ljudi”, kaže jedan pesnik) firmi, tj. njenom vlasniku;

– što više energije ulaže – to će im biti bolji;

– a time se njegova energija urušava, itd, itd, itd.

Još jednom: sam mehanizam afirmacija, određeni način, ima smisla, drugo je pitanje duhovne štetnosti ciljeva koje tajnaši sebi preko afirmacija postavljaju.

Primer čuvene L. Hej:

„U beskonačnosti života u kojoj postojim, sve je savršeno, celovito i potpuno, biram da ne verujem u stara ograničenja i oskudicu, sada odlučujem da vidim sebe onako kako svemir vidi mene – savršenu, celovitu i potpunu.”

– Samo uistinu šizofrenična osoba može da govori o savršenstvu života na Zemlji.

– Ako govori o onome u šta veruje: svi vektori masovne svesti i planetarnih kretanja vode urušavanju, a ne savršenstvu.

– Da vidim obrazovanje kao savršeno, ili kao da će biti savršeno?! (To ne bih mogao i kad bih se napio!)

– I ja govorim o Novom svetu koji mora da zameni postojeći. Ali to podrazumeva tako pakleno teške i korenite promene u svesti ljudi, da će za početak tek poneko da bude spreman i sposoban za njih, pa tek kada se situacija na planeti preokrene – mogu u celu priču masovnije da se uključuju drugi.

– Da me svemir vidi kao savršenog?! Ko to može da zna kako ga ili kako nas nekakav svemir (a pitanje je na šta pri tom ona misli) vidi?! To jedino neki šizofrenični svemir može zemaljske robijaše da vidi kao savršene!

– Kad bi to tako išlo: da čovek veruje kako je savršen i – kao delovanjem čarobnog štapića otpadaju mu svi problemi i mane!

– Itd! (Da se ne nerviram više sa ovakvim primerima!)

A evo još nekih primera sličnih komedija sa afirmacijama:

Svi problemi su mi rešeni

Život mi se odvija u potpunom savršenstvu

Imam sve što mi je potrebno da bih uživao u sadašnjosti

Ja sam gospodar svog života

Sve što mi je potrebno već imam.

Savršeno učenje mi je u srcu.

Ja sam celovit i savršen.

Volim i cenim sebe.

4.Na jednoj strani imamo pogrešnu tajnašku premisu: DA MI MOŽEMO NORMALNO DA FUNKCIONIŠEMO U OVOM SVETU, A DA GA UOPŠTE NE PERCIPIRAMO ONAKVIM KAKAV JE. Podjarmljenosti i zala na sve strane – a mi da to ili uopšte ne vidimo, ili da vidimo kao „SVE JE SAVRŠENO“ (L. Hej)?!

5. Zar se ne vidi kako nas tajnaška „ideologija“ (i pride uz nju i njuejdžerska) navodi na ŠIZOFRENU PERCEPCIJU REALNOSTI?! Živiš sa svešću i telom u jednom svetu, a ti ga na silu doživljavaš kao neki potpuno drugačiji svet, kao da ti je telo u jednom, a svest u drugom svetu.

6. Na drugoj strani – u redu je njihov imperativ za postojano posvećivanje pažnje ciljevima koji se postave, dominantno usmeravanje Energije ka ciljevima, a ne ka, što oni kažu – negativnim sadržajima.

7. I dokazali su, na mnoštvu primera, da ovaj princip „radi“. Drugo je pitanje: o kakvim njihovim ciljevima se radi. CILJ KOJI SE TAJNAŠU ČINI KAO POŽELJAN – MOŽE DA BUDE DUHOVNO BAŠ ŠTETAN, NEEVOLUCIONISTIČKI, ANTIEVOLUCIONISTIČKI (kao što je već pokazano).

8. U čemu je rešenje?

9. I. Kao biće intencionalnosti – čovek mora da teži ciljevima, jer je to deo njegovog (našeg) izvornog funkcionisanja. Otpadaju podvale istočnjačke duhovnosti, o mogućnosti postizanja nekih visokih nivoa svesti preko zapanjenosti, tj. preko meditacije u kojoj čovek satima treba da sedi kao panj. I da se realno svešću i približava panju.

10. II. Mi ne možemo, a da ne percipiramo realno stanje, realne okolnosti u kojima smo, svoju realnu poziciju. Što smo budniji, oslobođeniji čari ili mađija Iluzije, tim ćemo GADNIJE STANJE DA PERCIPIRAMO, strašniju sopstvenu situaciju.

11. III. ALI SVAKAKO DA TREBA DA NASUPROT SVEMU ROBIJAŠKOM, GADNOM ŠTO PERCIPIRAMO – DEFINIŠEMO CILJEVE KOJI SU SUPROTNOST SVEMU TOME.

12. IV. Šizofreno je da te ciljeve definišemo, po tajnaškoj „recepturi“, u sadašnjem vremenu, kao već postignuto ili ostvareno; da se i ne dotičemo njihove pseudoargumentacije u vezi sa ovim, koja je sva na klimavim nogama.

13. IV.A. POGLEDAJMO SAMO IZVORNI MEHANIZAM KOJI U VEZI SA OVIM FUNKCIONIŠE U REALNOM ŽIVOTU! Ništa dalje, i ništa više, NIKAKVE TAJNAŠKE IZMIŠLJOTINE TU NAM NISU POTREBNE! „Otići tamo i tamo, kupiti to i to, svratiti tu i tu…!“ CILJEVE DEFINIŠEMO BEZLIČNO, U INFINITIVU. Niko normalan, pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne kaže: „Kupio sam pastu za zube i kesicu bibera!“, A TEK TREBA DA IH KUPI! Nego kaže, ili pomisli, kada kreće u prodavnicu: „Kupiti (ili treba da kupim, značenjske finese ovde nisu bitne) pastu za zube i kesicu bibera“.

14. IV.B. OBAŠKA ŠTO PO TAJNAŠKOJ RECEPTURI SA SADAŠNJIM VREMENOM, KAO VEĆ POSTIGNUTIM CILJEM, ZBUNJUJEMO UM U PERCEPCIJI REALNOSTI! OPET ŠIZOFRENI IMPULSI! Pokušavao sam pokojnom dedi da podmetnem Kuea. Patio je od jakih migrena, a ja mu preporučivao da uz najjače bolove ponavlja: kako se odlično oseća, kako mu je bistro i prijatno u glavi, itd. On malo pokušao, a onda će: „A kako da mislim da mi je bistro i lepo u glavi, kad osećam kako će da mi se raspadne od bolova?!“.

15. V. POGLEDAJMO PONOVO IZVORNI MEHANIZAM PO KOJEM FUNKCIONIŠEMO, ODNOSNO, PO KOJEM FUNKCIONIŠE PROCEDURA OVOZEMALJSKOG STVARANJA. A) Imamo neku pustu poljanu, kao realno stanje, nju konstatujemo svojom nešizofrenom percepcijom realnosti. B) Definišemo cilj, na primer: izgraditi vikendicu na toj poljani. C) NADALJE MI SE BAVIMO „PROSTOROM“ IZMEĐU POSTOJEĆEG STANJA I DEFINISANOG CILJA! Ovaj princip treba jedno petsto puta ponoviti! Tim „prostorom“ se bavimo i misaono i praktično. A u tom bavljenju uglavnom će iskrsavati problemi: kako naći sav novac, kako dovesti struju, itd, itd, itd. D) Mi svakako imamo u vidu cilj, cilj nam je orijentir, ALI NAM SE SAV MISAONI NAPOR NE ISCRPLJUJE U UŽIVANJU U ZAMIŠLJANJU CILJA, PO TAJNAŠKOJ RECEPTURI, VEĆ SE ISCRPLJUJE U BAVLJNJU PUTEVIMA KOJIMA TREBA DOĆI DO CILJA. I PUTEVIMA, I PROBLEMIMA! DAKLE, OD PROBLEMA, OD TZV. NEGATIVNOSTI SE PRI TOM NE BEŽI!

16. I TO JE TO! PROST MODEL TEŽNJE CILJEVIMA, bez tajnaško-njuejdžerske prošizofrene podvale! MODEL, ZASNOVAN NA MEHANIZMIMA NAŠEG PRIRODNOG, IZVORNOG FUNKCIONISANJA (a ne na tajnaškim izmišljotinama).

17. Bogovi Zlotvori jesu vešto prirodni mehanizam snage naših misli preokrenuli u svoju korist: percepcijom surove, robijaške realnosti oni nas zaista navode da samom tom percepcijom fiksiramo ciljeve, dakle, da surova, robijaška dešavanja ukrepljujemo kao svoje ciljeve.

18. Zato treba da se uvežbavamo, E, TU JE TEŽAK I ŠIROK DOMEN PRAVOG DUHOVNOG RADA I GIGANTSKIH NAPORA, da, uvek kada možemo, na iznuđenu percepciju ovozemaljskih sopstvenih životnih gadosti i zarobljenosti, onečovečenja, i čega sve u nizu još – reagujemo: a) impulsima pomisli na ciljeve; b) promišljanjem načina na koje bi se moglo doći do tih ciljeva; pa neka su to i najfantastičnija promišljanja, ali jesu – bavljenja načinima, onako kako to nama polazi za rukom.

19. U tom slučaju ne radi se o ciljevima koji vise negde u vazduhu, već su, koliko-toliko, povezani sa realnošću u kojoj smo, nadograđuju se na nju. Uostalom, zar je jedan cilj kroz istoriju čovečanstva bio puka fantazija kao cilj, „nemoguća misija“, pa ipak bivao postignut?! I nije realizovan tako što se samo maštalo o cilju, bez bavljenja „prostorom“ između konstatovanog postojećeg stanja i cilja.