Otkrivenja našeg doba

Istina…

pp

ZAVRŠNO IZLAGANJE NA BLOGU!

(Metafizički) Zarobljenici i Zarobljenici Zarobljenika

Povišavanje vibracija – sa bogovima Parazitima-Lešinarima na grbači!

„Šta da se radi?!“

Robijaška milina povišavanja vibracija

Povišavanje vibracija i suštine

Povišavanje vibracija, enormno ubrzavanje

Neka rešenja za učeničku Robijašku poziciju (3)

I

1. Stabilnost, dobra energetika, Ritam (aktivnosti i opuštanja), Ravnoteža.

2. Kome nije dato da te veze vidi…

3. Bar može, ČISTO IZ ZNATIŽELJE, da ih proba (u praksi).

II

1. Naravno da učenicima nisam pričao o tim vezama.

2. Pa te veze „ne piju vodu“ ni odraslima, pa uz to još i tzv. duhovnjacima…!

3. Dakle, ilsutracija koju ću navesti je sasvim spontana i proizilazi iz učenikove intuicije ili nekog sticaja okolnosti.

III

1. Slučajni razgovor sa jednim učenikom (II razred gimnazije), pre 2-3 godine.

2. O uspehu i o mukama sa učenjem.

3. „Profesore, ja imam mnogo dobar uspeh koliko malo učim!“ (Bio je „jako“ vrlo dobar.)

4. „Ja se čudim da imam ovakav uspeh.“

5. „Pola sata učim, pola sata ’blejim’“.

6. „Slušam muziku, gledam u zid i pijem kafu ili sok, ili malo ’igrice’, neki put malo pomognem ocu…“

7. „I čudo jedno kako na ovaj način lako sve zapamtim. Pročitam lekciju jedanput, ili dva-tri puta, i – gotovo!“

8. Ne radi se o nekom posebnom talentu ovog učenika. U pitanju je zakonomernost našeg funkcionisanja.

IV

1. Postoji neko istraživanje kojem se može verovati. (Nisam zabeležio link…)

2. Približno na sat aktivnosti, OSOBITO TZV. INTELEKTUALNIH, treba dati umu bar desetak minuta ODMORA.

3. Um se ne može samo kontinuirano KLJUKATI informacijama, bez pauza.

4. Mora da ima pauzu u tome, pauzu u procesuiranju informacija.

5. Da ne govorimo o otrežnjenju od prebukiranosti informacijama.

V

1. Dakle, prvi način da pomognete detetu.

2. Da ga uputite u bilo koji tip RITMIZOVANOSTI pri obavljanju tzv. školskih obaveza.

3. Bar da proba u nekom periodu, nekoliko dana. Pa neka izvuče samo pouke.

3. Možda bi najbolje bilo da pokuša Ritam 45’ (tzv. učenja) + 15’ (odmora).

4. Može i 30’ + 30’, kad ima više „manevarskog prostora“.

VI

1. Ako nema Ritma…

2. „Scenariji“ su razni…

3. Učenje/memorisanje se doživljava kao mučno, javlja se odbojnost.

4. Na osnovu akumuliranih iskustava sa mučnim učenjem/memorisanjem.

5. Ili: dete se(be) natera na ovakvo (m)učenje.

6. Što dublje (vremenski) zalazi – smanjuje se efikasnost.

7. Učenje/memorisanje postaje „prazni hod“ (čita se, a niti se pamti, niti shvata).

8. Javlja se psihološki grč, dakle, celokupno teško stanje.

9. Evo citata, poruke koju mi je poslao jedan poznanik:

„Ovde neki lik što stalno vrišti na sina. sad urla: ’Dva sata čitaš lekcije i ni dve rečenice nisi zapamtio! Pa šta ti čitaš?!’“

VII

1. Psihološka prednost.

2. Dobija se uz primenu Ritma.

3. Ako učenik pomisli da mora sledeća dva-tri sata da buba dosadne lekcije iz dosadnih udžbenika… psihološka mučnina, gađenje, odbojnost.

4. Ako pomisli: jeste sve to mučno da se buba, ali…

5. Izdržaću pola sata (ili kako god da postavi Ritam).

6. Pa ću da se pola sata odmorim.

7. Već mu se otvara podnošljivija perspektiva.

8. A tu je dodatno, „gratis“, i jedan povoljan momenat: POZITIVNA INERCIJA.

9. Samo dok se krene – Ritam stvara inerciju koja dalje mnogo podnošljivije „vozi“ nego na početku kad se kretalo.

Neka rešenja za učeničku Robijašku poziciju (2)

Izgledalo je da nema interesovanja, pa nisam ni imao volje da nastavim…
Poslednja 2-3 dana ima pregledanja ove teme, pa… nastaviću uskoro sa nekim kratkim praktičnim preporukama.

A jeste situacija u obrazovanju „dno dna“, Zlotvori imaju takvu kontrolu nad obrazovanjem, da je to neverovatno! Što se kaže – „da ti pamet stane“!

Najnovija lična ilustracija… Čisto da bi ostao zapis o jednom modelu rada koji je usmeren na SAVLAĐIVANJE PROGRAMA ILI UDŽBENIKA KAO CELINE – počeo sam da postavljam u dvema najvećim prosvetnim grupama prikaz jednog nastavnog modela (moj izum) koji upravo taj problem rešava. Koga eventualno zanima može da pogleda na mom profilu poslednjih nekoliko foto-tekstova (tekstovi su javni, nije potrebno „prijateljstvo“):

https://www.facebook.com/miroslav.prvulovic.965

Jer, načinima na koje se sada radi u srpskom obrazovanju – NEMA ŠANSE DA UČENICI SAVLADAJU JEDAN PROGRAM ILI UDŽBENIK KAO CELINU.

Naravno, učenici/studenti BUBAJU, samoprisilno memorišu lekcije:

a) „od a do š“,

b) lekcije u nizu u jednom programu/udžbeniku.

Kad odgovaraju: učenici se napregnu i u sećanju im iskrsavaju lekcije. ALI ONI NE VIDE SISTEMSKE KONTEKSTE KOJIMA LEKCIJE PRIPADAJU. To je kao kad na guglovom pretraživaču ukucate neki pojam, kliknete i gugl vam izbaci linkove sa objašnjenjima. VI PRITOM NE VIDITE KOJIM PUTEVIMA, KROZ KOJE SISTEME/PODSISTEME JE GUGL PROLAZIO, da bi vam izbacio te informacije.

Itd, da ne idem u širinu, peonta je u tome da u tim dvema fejs-grupama ima oko 50.000 prosvetnih radnika. Neka ih je desetak aktivnije… Model koji sam prikazao je svakako zanimljiv, ako ni po čemu drugom, a ono po uočavanju sistemskih nedostataka i po rešenjima za kojima traga; neka ostanu po strani pitanja efektivnosti u primeni.

Dakle, od desetak hiljada – SAMO NEKOLIKO NJIH (3-5 zavisno od objave) POKAZUJE INTERESOVANJE ZA PRIKAZANI MODEL. Naravno, ja nisam ni očekivao veće interesovanje, „znam igrače“… Samo sam hteo da ostavim javni zapis o tom svom izumu, a više neću tamo ni gubiti vreme.

A pritom:

a) imate notorne činjenice o tome da učenici ne savlađuju ni sisteme znanja, ni programe kao celine, da svako TOBOŽNJE znanje „ispari“ maltene već za mesec dana, o godinama ne smemo ni da govorimo; proverite i sami svoje ili bilo čije dete, za gradivo od pre nekoliko meseci, da ne govorimo o godinama;

b) ili su kod većine onih koji rade u obrazovanju OTUPELE PRONICLJIVOST I EMPATIČNOST pa to zaista ne registruju;

c) ili svi koji radimo u obrazovanju, što zbog sujete, što zbog svakakvih kompleksa i psiholoških mehanizama – ne želimo da primećujemo te po obrazovanje i nas same kompromitujuće činjenice; što reče jedan političar: pravimo blesavima ih ne primećujemo;

d) ili je programirana lojalnost sistemu toliko jaka i duboko ukorenjena, da pre verujemo otužno-slatkastim pričama onih koji vode obrazovanje, o tome kako imamo veoma uspešno obrazovanje, pa ne želimo da verujemo svom zdravom razumu (ako mnoge od nas već nije odavno napustio) i pedagoškom sluhu (koji je takođe kod mnogih i mnogih otupeo, čak atrofirao, svejedno što mnogi od tih mnogih-mnogih mnogo godina rade u obrazovanju);

e) ili je tu mešavina svega i svačega, „koktel“.

Rekoh – nastaviću ovde sa kratkim paktičnim preporukama, kad budem stigao, a evo još samo dve foto-ilustracije, da ne ispadne ono što sam pisao u prošlom tekstu preoštro. U pitanju su reči jednog američkog pedagoga, kojeg sam ranije spominjao (Dž. T. Gato).