Otkrivenja našeg doba

Kočijaš i životni problemi

(Povodom tekstova na Forumu…)

1.

Kočijaš – kočije – konji…

Drevna metafora.

Um – telo – delanje, itd.

2.

„Bezbrojne“ varijacije/tumačenja.

Domišljati, zanimljivi…

Dubokoumni i/ili „dubokoumni“.

3.

Duhovno-praktična korist/upotrebljivost?

Ako nije baš ravna nuli…

A onda joj svakako blizu.

4.

Čovek sa problemima…

Svakakvim životnim problemima…

Treba da se suoči i rešava ih…

5.

A on se pritom pita…

Da li on misli svoje misli…

Ili mu ih neko potura.

Rubikova kocka i Formula Ravnoteže

1.

Sluđujuće komplikacije sa Formulom Ravnoteže…

Bez preterivanja…!

Mogao bih da napišem pozamašnu studiju o tome.

(Nikad se ne zna, možda mi se i napiše…)

Dakle, nemoguće ni zalaziti u te komplikacije…

A u okviru kraćeg teksta.

Ali, evo osvrta na dva momenta…

Tek dočaravanja komplikacija radi.

2.

Uloga fizičko-praktične aktivnosti u Formuli Ravnoteže…

Posebna je i posebno bitna priča.

Na razočaranje naklonjenih otmenoj „kabinetskoj“ duhovnosti.

I nekim lepršavim kosmičkim-duhovnim pričama/bajkama…

3.

Shvatiti značaj fizičko-praktične aktivnosti u Formuli Ravnoteže…

Ko je ipak svesti otvorene za takvo shvatanje…

I nije teško ili komplikovano „za shvatiti“.

Komplikovanije je razlučivati: fizičko-praktičnu aktivnost i fizičko naprezanje…

Nije svaka fizičko-praktična aktivnost isto što i fizičko naprezanje.

Pretpostavljam da je ovo dovoljno jasno…

Te da detaljnije objašnjenje i nije potrebno.

4.

„Komplikovanije razlučivati“…

Ne u smislu prepoznavanja.

Već u smislu stalnog obraćanja pažnje na razliku.

I uklapanje u naš modus vivendi.

5.

Dozirano fizičko naprezanje.

Neophodnost za naše telo.

Koje je „vozilo“ za kompleks telo-um-duh.

Dakle, neophodan uslov za Ravnotežu.

Malo je komplikovanije pratiti…

Da li smo imali (dovoljno) fizičkog naprezanja…

I da li je i šta od eventualnih fizičko-praktičnih aktivnosti bilo: fizičko naprezanje.

6.

Drugi momenat/ilustracija…

Pod „patronatstvom“ Zlotvora-Parazita…

Život na Zemlji je uređen…

„Fol“ – Čovek ga uredio…

Tako, da Čovek bude u hroničnoj NeRavnoteži.

Jednim delom Čovek je prisiljen…

U drugom delu – Čovek samog sebe prisiljava.

Što je takođe posebna priča.

7.

Zarađivanje novca…

Tzv. profesionalni rad.

Neumesno je i pomisliti da se on tako organizuje…

Da se vodi računa o Čovekovoj Ravnoteži!

Naprotiv, vodi se računa o Čovekovom ISCRPLJIVANJU!

A sve to je u okvirima raznih Zarobljeničkih aranžmana.

Nije to samo tzv. profesionalni rad.

Tu su i Zarobljenički aranžmani u okviru porodice, itd.

8.

Pa tako Čovek ima osam sati (pa i više) angažovanja:

– samo fizičko-praktičnih,

– samo tzv. intelektualnih,

– ili raznih „prelaznih“ vidova (sedeće aktivnosti koje su van kategorija),

– ima samo i samo aktivnosti, tek ako ima poneku „pauzu za doručak“, itd.

9.

Neka Čovek i ima sklopljenu „Rubikovu kocku“ Ravnoteže…

Neka zna koji su sve uslovljavajući faktori Ravnoteže.

I koje su njihove povoljne kombinacije…

Ali…! „Žive su muke“ da gurnutost van Ravnoteže nekako nadomesti u vremenu koje je tzv. slobodno vreme.

10.

No, kao da u svemu tome postoje neke „cake“…

Koje se mogu, što kaže Hegel – „lukavstvom uma“ upotrebiti.

I kojima se mogu značajno zarobljeničke stege razlabaviti.

Pa čak i štošta preokrenuti u našu korist.

Pa se kasnije može pomalo ponešto o njima…

Hibernacijska Ravnoteža…

1.

Već objašnjavana…

Dodatno/posebno…

Da se izdvoje neki aspekti…

Ili neki drugi uglovi…

U okviru kraćih zapisa.

2.

Malaksalost/bezvoljnost/težina…

U naše Doba…

Kao da nam lebdi nad glavom.

Stalno.

Kao da je tik do nas…

Nekako sveprožimajuća.

Latentno.

3.

U normalnoj Ravnoteži…

NeHibernacijskoj…

Ravnoteža donosi stabilnost.

Da kažemo – stamenu.

Donosi prijatnost.

Zaista ili skoro pa – uživanje.

4.

Pritom…

U polu angažovanja…

Imamo uživanje u angažovanju.

U polu opuštanja…

Imamo uživanje u opuštanju.

5.

U Hibernacijskoj Ravnoteži…

Sve je „otišlo k vragu“…!

Često teško ide sa angažovanjem…

Često teško sa opuštanjem…

A zadovoljstvo i prijatnost…

Tek ako su kao senke…

Pritajena konfuzija i dezorijentisanost…

Stalno „na dohvat ruke“…

6.

Zato su nam luksuz…

Sve klasične duhovne/metafizičke priče i igrarije.

I klasične, i savremene na klasičnu foru.

Priče o „kosmosima“ i transcendencijama.

O Univerzumu, „Višem/Najvišem Ja“, paranormalnostima…

I o zaverama, NLO-ima, vanzemaljcima, Anunakijima, itd.

Pa domišljate i „barokne“ duhovne/metafizičke teorije…

7.

Elementarna stabilnost, bato!

Entropija/Hibernacija je ovo!

Teška, preteška, sa jačanjem Haosa.

Do kompresije nepodnošljive.

Preživi je u elementarnoj stabilnosti…

Pa se posle bavi duhovnim „pikanterijama“…

Koliko ti duša hoće!

Posle, kad Hibernacija prođe.

A jednom mora!

Ako ne baš 2025. godine, a ono: kad-tad!

Funkcija Hibernacije

1.

Ko vidi – vidi…!

Simptome i signale.

U sebi i oko sebe.

I izvodi zaključke.

O Dobu Hibernacije.

Ko ne vidi…

„Blago“ njemu…!

Trenutno mu je zaista lakše…

2.

Da pokušamo da odgonetamo…

Funkciju Hibernacije.

3.

„Obična“ hibernacija.

Ili nemetafizička.

Nepovoljni uslovi.

Recimo – zima.

Biljke, životinje…

Minimum aktivnosti.

Minimum trošenja Energije.

Cilj: samo preživeti.

4.

Generalni predah.

Celog bića.

Funkcionisanje…

Na „radnoj particiji“…

Dok se biće restartuje.

Priprema…

Za novi ciklus.

Razvoja, rasta, bujanja…

5.

A nesaradnja sa Hibernacijom…?

Angažovanje istog intenziteta…

Kao i pre nje.

6.

Opasnost/gubitak?

Nema pripremljenosti…

Tela-uma/duše-duha…

Za novi ciklus Rasta/Razvoja.

Bez pripremljenosti…

Mogući pad i degradacija.

Kao što biljka vene…

U neadekvatnim uslovima.

7.

Možda je zaista tako!

A možda bismo samo voleli…

Da je zaista tako!

Hibernacijski kratka forma…

1.

Kratki/kroki zapisi.

Primereni Hibernaciji.

Kao podsticaji…

Za upoređivanje iskustava.

Za potragu za sopstvenim orijentirima.

U unikatnom vremenu u kojem smo.

2.

Uzmimo pretpostavku…

Kao oslonac u režimu „izdržati“.

Da sve ovo „najžešće“ traje do 2025.

3.

„Dekameron“…

Bokačova zbirka novela.

Desetoro mladih…

Za vreme kuge…

Pričali jedni drugima priče…

(Svako po deset…)

Da prekrate vreme…

Dok kuga prođe.

Malaksalost/bezvoljnost/težina

1.

– Skraćeno: MBT.

– Psihofizičko stanje, mehanizam.

– Iskustveno nam poznati.

– Neke zakonomernosti pojavljivanja znamo.

– Neke slutimo.

– Mnoge: totalna nepoznanica!

2.

– Suština, opisno…

– Sami nazivi kazuju.

– Nema se Energije, snage.

– Funkcionisanje: „kao bez duše“.

3.

– Stanje, dosta jasno uočljivo nam u krajnostima ne-naprezanja.

– U premorenosti.

– U preodmorenosti.

– Takođe jasno uočljivo: u bolestima.

4.

– U premorenosti i u bolestima: mehanizam zaštite.

– Naše biće, recimo – telo-um-psiha-duh: štite se od „raspada sistema“.

– U preodmorenosti: posledica inercije.

– Što duže traje: teže iščupati se.

– Ukopanost u neangažovanju: svojstvo depresije.

– Tada BMT: bolna nefunkcionalna životna konstanta.

5.

– Bolesti, šire – fizičke i psihosomatske smetnje i oboljenja.

– BMT isključuje (jače) angažovanje i potrošnju Energije.

– Da bi Homeostaza (samoisceljenje) mogla da deluje.

– Međutim…!

Tu su potrebni oprez i dijalektika!

6.

– Do neke tačke „potopljenost“ u BMT-u – nužna.

– Dok Homeostaza iščupa telo-um-psihu-duh iz provalije.

– Od te tačke: nužno blago angažovanje.

– Uz samopraćenje: koliko je moguće.

– I uz postupno pojačavanje.

– Do (bar relativnog) ozdravljenja i nekakve normalizacije angažovanja.

7.

– Ranije data procena/orijentir…

– Naše funkcionisanje u datim Hibernacijskim uslovima: stalno tik do BMT-a.

– Dopunsko razjašnjenje…

– U bukvalnom smislu važi za one koji ne umeju ili ne mogu da si priušte Hibernacijsku Ravnotežu.

– Nehibernacijska Ravnoteža: koliko naprezanja – toliko angažovanja.

– Angažovanje: punim intenzitetom.

– U Hibernacijskoj: samo nema punoće/zdušnosti angažovanja.

8.

– „Koji ne umeju ili ne mogu da si priušte Hibernacijsku Ravnotežu“.

– Kada se nema manevarskog prostora za nju.

– Npr. osam, pa i više sati, tzv. radnog vremena.

– Pa na to, u tzv. slobodnom vremenu, neke nužne ili iz ličnog interesovanja aktivnosti…

– Nema tu ni „R“ od Ravnoteže!

9.

– Ko si ima više manevarskog prostora…

– Te može da si priušti Hibernacijsku Ravnotežu…

– Najpre: „Blago njemu!“

– A onda: konstantno prisustvo ili bivanje tik do BMT-a nije mu potrebno!

10.

– BMT i transcendencija, transcendentni uticaji.

– Ili neka tajanstvena ovozemaljska neznana nam delovanja i uticaji.

– Npr. ometanja i iscrpljivanja od strane nekih transcendentnih Kretena.

– Ili nekih ovozemaljskih kretena.

– Preko nekih tajnih načina i uređaja.

11.

– Ne isključujmo ih.

– Ali i ne uzimajmo takve nepoznanice kao delatne faktore.

– Jer su nam ovakve nepoznanice (za sada) nerešiva enigma.

– Oslonimo se na orijentire i zakonomernosti koji su nam u dosegu.

– A oni su prethodno već objašnjeni.

12.

– Na primer…

– Ko nema uslova za Hibernacijsku Ravnotežu, svakodnevno…

– Ili neka drugu polovinu dana ostavi za odmaranje…

– Ili neka računa na MBT/stanje tik do BMT-a kao na korisnu konstantu.

– A za svoja interesovanja ili poslove koje mora da obavi: ima malo manevarskog prostora u danima vikenda.

– Menjanje onoga što može da se menja, Pomirenost sa onim što se ne može.

Današnji „put kojim se ređe ide“/uopšte ne ide,

suočavanje sa bolovima/problemima,

Ravnoteža,

Homeostaza,

Proces Čišćenja

1.

Kaže Morgan Skot Pek na putu kojim se ređe ide…

Da je jedna od najvećih istina da je život težak, pa kad se to shvati – život prestaje biti takvim.

Ne možemo se ne složiti sa prvom konstatacijom, budući da ju diljem istorije iskazuju i tzv. obični ljudi, neuhodani u zvaničnom duhovnom/metafizičkom rezonovanju.

Sa drugim delom – da se život sa shvatanjem da je takav menja u bolji…

Ne želim da se složim, jer mi to zdrav razum ne da. A možda bih se i složio, budući da to kaže autoritet Skot.

Ovo sam malo skoro pa usputno natuknuo, mada sam varijaciju prvog dela već više puta na svoj način navodio, a u kontekstu duhovnih/metafizičkih teorija i učenja po kojima se istine mogu pedantno zapakovati u sisteme…

No, da pređem na glavno, zbog čega sam krenuo sa citiranjem Skota Peka, čija neka objašnjenja i saveti „piju vodu“…

2.

Da svedem na suštinu ili suštinsku kauzalnu nit Autorov zaključak koji je jedan od osnova puta kojim se ređe ide…

Život čini niz problema, to znači niz bolova i patnje.

Ljudi žele da se lepo osećaju, žele prijatnost, te – beže od problema, bolova i patnje.

Beg može biti kroz potiskivanje, kroz tzv. supstitucije.

A, naprotiv, suočavanje sa svim tim neprijatnostima je osnova učenja i razvoja.

Pojednostavio sam, ne želeći da zalazim u polemike oko mnogih Autorovih detalja u tom nizu.

A zašto sam uopšte pošao od ove teze ili kauzalnog niza?

Oni su mi kao „prelogomena“ za konkretnije objašnjenje jednog od glavnih mehanizama na koji sam već ukazivao, a koji nam se u ovo Doba nameće kao nužnost, hteli mi to ili ne.

Samo što bih ja svoj kauzalni niz razvijao na jedan, dozvoljavam si da kažem – produbljeniji i metafizičkiji način… a sasvim u skladu sa potrebama i otkrićima koje nam podmeće Doba u kojem smo. Doba koje… ni neprijatelju da ne poželiš!

3.

Hibernacijska Ravnoteža i zona tik do konstantne malaksalosti/bezvoljnosti/težine (MBT-a).

Ta Ravnoteža podrazumeva dovoljno opuštanja, mnogo više od onoga koje sebi priuštava savremeni čovek.

To sam negde uslovno imenovao kontaktom sa Podvešću (ne zalazeći u adekvatnost naziva) ili sa dubinama, sa „podrumom“ svog bića.

Podrum k’o podrum, mračno tamno, gadno, često nabacano u njemu sve i svašta…

Dakle, iz te zone… kada se obremo tik do te zone, kreću, što kaže Skot, problemi, bolovi, ali, ja imam u vidu baš one bukvalne, najpre fizičke, te psihofizičke i, konačno psihičke.

Šta je to što se aktivira?

Ja kažem/mislim: svakakvi Zlotvorski programi, DNK i ostali.

A proizašli, da li svi ili najveći deo, da u to ne zalazimo, jer ne znamo… dakle, proizašli generalno iz naših Zarobljeničkih aranžmana, koji znače enormno energetsko iscrpljivanje.

To iscrpljivanje se tokom istorije onih koji su „utkani“ u našu DNK gomilalo i gomilalo, kodiralo u vidu oboljenja, smetnji, psihofizičkih i inih devijantnosti, itd.

Smireno suočavanje sa svim tim, koliko nam je moguće – znači razgradnju tih programa. Možda i eliminaciju energo-deficita, ali da ne zalazimo u kvantno-fizičke neodređenosti pojave.

U ovom delu se slažem sa Skot-Pekom: ta razgradnja, kroz suočavanje-trpljenje, oslobađa nas, što se u nekim Balkan-krajevima kaže: mic po mic, tj. malo-pomalo. Oslobađa naše telo, svest, um, duh…

Nije to oslobađanje sinonim za rast, samo po sebi, rast podrazumeva, kao i svaki rast – naprezanje. Ali osnova/uslov za rast – svakako jeste.

I slažem se sa Skot-Pekom: beg od ovog Procesa (tako sam nazvao ovo dešavanje), od suočavanja sa problemima/bolovima/bolestima – vodi, u naše Doba, postupnom urušavanju.

„U naše Doba“ – unikatna su energetska dešavanja u naše Doba, sva energetska dešavanja i naprezanja dovedeni „do usijanja“, i sigurno ne slučajno… „Podrumi“ naših bića su nekako provocirani da „izbijaju“, tj. njihovi sadržaji – da izbijaju na površinu, da nas prisiljavaju na „put kojim se ređe ide“/uopšte ne ide…

Skot Pek, ali i drugi autori (sećam se, npr, K. Hornaj), to nesuočavanje, potiskivanje i beg od problema/bolova povezuju sa neurozom, sa formiranjem neuroze. Naravno, „pije vodu“ ta teza, ali mislim da je sve to mnogo komplikovanije – ukoliko se povezuje sa našom energetikom i sa nagomilavanjem problema sa energetikom kroz istoriju naše DNK.

4.

Ja bih samo probleme koje si stvaramo nesuočavanjem/netrpljenjem/nepomirenošću proširio na celo naše biće, dakle – na kompleks telo-um-duh, kompleks koji uključuje dušu i emocije, kao i na ključni faktor, na našu Energiju, tj. energetiku, stanje sa Energijom.

Da pojednostavim, isključujući preciznost: energetski problemi u našoj Podsvesti sa begom od njih i potiskivanjem samo „bujaju“, pritisak postaje sve veći. U nekom trenutku on probije kroz poremećaje u bilo kojem vidu: psihološke, mentalne, telesno-zdravstvene smetnje, kroz svakakve probleme, pa i bolesti. Ti dubinski programi su u naše Doba provocirani da izbijaju sve jače, i – eto „fešte“ koja nam postupno postaje sve očiglednija i sve prisutnija.

Generalno tako nekako izgleda, mada je, naravno, sve i mnogo složenije, a i još smo daleko od toga da nam je sve u ovom domenu jasno.

Ali nam je nešto u ovom domenu dosta jasno, a to je i najuža tema ovog teksta.

Jasan nam je sveprisutni mehanizam bega/nesuočavanja.

Koji se, eto teške nesvesne ironije, i ne primenjuje kao mehanizam bega/nesuočavanja, već – kao mehanizam najnormalnijeg ljudskog funkcionisanja.

5.

Uzmimo dva sasvim konkretna, svima nam iskustveno poznata primera…

Najpre grip… nekada bio dosta čest, danas ga „pojeo“ virus korona…

Grip je pogodan primer jer ima… imao je širok raspon „potencijala“, od vrlo teških simptoma, skoro nepodnošljivih bolova, do dosta blage varijante.

Uzmimo neku osrednju varijantu…

Najpre… sama varijanta zavisi, to priznaju i medicinari (mada su to, indoktrinirani, odbacili u vezi sa koronom) od imuniteta. Imunitet se može uzeti primarno kao psihosomatski sinonim za dobro stanje energetike, tj. za Ravnotežu.

Poznati su nam saveti lekara u vezi sa gripom: odležati (da ostavimo po strani čajeve, „nešto za temperaturu“, itd.).

Odležatzi znači: više se opuštati. Za onoga kome je oslabio imunitet odmaranje je potrebno jer ono treba da ga vrati u zonu bliže Ravnoteži. U Ravnoteži deluje Homeostaza, dakle samoobnavljajući mehanizam organizma.

Što se za vreme gripa više i dublje samo opuštamo – to, paradoksalno, bolovi i simptomi kao da postaju sve jači. Dakle, „ide“ jedno potpuno i teško suočavanje.

Kako krenemo da se bilo u čemu, koliko možemo angažujemo – bolovi i simptomi, svakako latentno prisutni, ipak malo oslabljuju (ukoliko se ne radi o baš težem obliku gripa). Sve jače angažovanje – sve slabiji bolovi/simptomi. Do situacije, „puta“ kojim su mnogi u vezi sa gripom i išli: grip se „odleži“ na nogama.

Dakle, van opuštanja, sa bilo kakvim, fizičko-praktičnim ili intelektualnim, naprezanjem, mi prebacujemo fokus sa bolova na nešto drugo, kako nam oni nisu u fokusu – kao da slabe. Oni, u stvari, ne slabe, već – nisu nam u fokusu, njima se ne „bavimo“, sa njima se trenutno ne suočavamo, i eto: oni „slabe“, kao da postaju sve slabiji, kao da teže da nestanu.

Naravno da samo opuštanje nije rešenje, pad u zaronjenost u bolove, potpuno suočavanje – znači i pad u NeRavnotežu, u jedan njen uži koncentrični krug vezan za zonu gripa ili gripoznog stanja, koji nije dobar kao ni suprotno, „odležati“ grip na nogama.

Ko „odleži“ grip na nogama (bez pojačavanja opuštanja, u neizmenjenom svakodnevnom ritmu aktivnosti) – u stvari primenjuje mehanizam bega od problema/bolova. Time ne daje mogućnost Homeostazi da deluje, time svakako nanosi štetu svojoj energetici… kako i u kojem smislu, ne znamo…

6.

Da beg/nesuočavanje/netrpljenje nisu rešenje – može da se vidi na takođe dosta nam iskustveno svima poznatom emocionalno-psihološkom primeru: na situaciji stresova, npr. sa gubitkom neke bliske osobe.

Emocionalni bol i pritisak, opet zavisno od individualnog slučaja, idu od dosta jakih do nepodnošljivih.

I? Imamo potpuno isti mehanizam kao i u vezi sa opisanim fizičkim dešavanjima: kako čovek počne da zalazi u usamljenost i opuštanje – emocionalni bol i pritisci postaju sve nepodnošljiviji, uz osećaj (jer se radi o psihološkom planu) da će poludeti.

Poznat je savet i psihologa, ali i „običnih“ ljudi: treba baš tada izlaziiti, družiti se, pričati sa ljudima, baviti se nečim, da bi čoveku bilo lakše.

Kada čovek to i uradi, čak i u slučaju da priča o samim problemima ili o nečem drugom – ima angažovanje, nema opušteno direktno suočavanje sa bolovima i – postaje mu lakše, bolovi/problemi kao da slabe.

Međutim, kada se vrati u svoju usamljenost ili u opuštenost – sve to se aktivira sa istom snagom. I potrebno je vreme da bol oslabi, a „potrebno je vreme“ znači: vreme za prisilno suočavanje sa bolom i njegova ragradnja, razgradnja tih energija, programa, svejedno o čemu da se radi.

Dakle, ako isti problemi/bolovi/pritisci, nesmanjeni, „čekaju“ čoveka čim se vrati „sebi“, u zonu opuštanja – znači da angažovanje sa kojim je bežao od njih nije rešenje, nije njihova razgradnja.

7.

Sve u svemu, dolazimo do zaključka ili „puta“ koji je već objašnjavan, naglašavan, ali bez ovih konkretnih ilustracija.

Ravnoteža u smislu balansa između angažovanja i opuštanja nam je neophodna. A kako je život, i ne samo savremenog čoveka, a tek savremenog čoveka, u postojećem Karantinu-Paklu-Zatvoru tako uređen (poremećen i navođen Čovek ga uredio na svoju štetu) da je čovek u hroničnoj NeRavnoteži na polu prenapregnutosti, previše angažovanja: više opuštanja se pojavljuje kao imperativ.

U Ravnoteži ili uz više opuštanja: počinju da izbijaju problemi/programi iz naše Podsvesti ili nekog „podruma“ našeg bića. Uravnoteženo ili kontrolisano/dozirano suočavanje sa njima, stoičko podnošenje, znači njihovu razgradnju, znači naše postupno oslobađanje delića po delića od tih opterećenja.

Dobro je da paralelno sa tim imamo i svoju viziju bolje verzije sebe samog i svog života, kojoj makar samo misaono težimo, ali – i da ih nemamo kao „projekte“ pripremljene, dobit je sa ovakvim jednim „putem kojim se ređe ide“, a u Masi/Stadu – uopšte ne ide, mada… planetarno-kosmička energetska dešavanja izgleda da idu u smeru nateravanja na taj „put“, pa – ko bude kao šiban bičem nekako išao (a to je kakva-takva „saradnja sa Procesom“, saradnja koju sam već spominjao), imaće postupno Čišćenje i samooslobađanje, ko se bude opirao i bude nastojao na inercijama svog dosadašnjeg „puta“ – imaće iskustvo survavanja u „provaliju“…

Pokušaji odgonetanja našeg funkcionisanja (23)

1.

Kao…

„Podaci“ na „radnoj particiji“.

Sačuvani.

A „ide“ „obaranje sistema“.

Novi program(i).

Instaliranje.

2.

Moguća analogija.

Našeg funkcionisanja.

Sadašnjeg.

Funkcionišemo:

– na „pomoćnoj particiji“.

A „glavnina“ našeg bića…

Kompleks telo-um-duh.

Izložena nekom Procesu.

3.

Dobar – loš Proces?

„Dobra“ – „Zla“ bića?

Ovozemaljsko – transcendentno?

Pojma nemamo!

Kao što pojma nemamo…

O toliko toga…

U čemu mislimo da smo znalci.

4.

Malaksalost.

Bezvoljnost.

Težina.

Tj. osećaj težine.

Smanjena efikasnost.

5.

Shvatiti.

Pomiriti se.

Terati dalje.

Koliko je moguće:

– po svome.

Za svojim:

–  vizijama/ciljevima.

Bar u mislima.

6.

Ravnoteža.

Svakako.

Ali – Hibernacijska.

A ona znači tik do BMT-a.

I u angažovanju.

I u opuštanju.

(BMT-stanje:

– bezvoljnosti/malaksalosti/težine).

7.

Uovo Doba…

Ko nema probleme sa BMT-om?

Oni ili onaj:

– ko se napreže „iz petnih žila“,

– ko nije „u dosluhu“ sa svojim pravim stanjem,

– ko ide po inercijama nekadašnjeg življenja,

– kome su KPZ-gluposti/besmislice motivatori,

– itd.

8.

Takvi/takav…

Imaju stabilnost.

Čak zavidnu.

Stabilnost igrača…

Koji pleše li, pleše…

Na zemljištu…

U čijim dubinama već kreću:

– usijana lava, potresi, procepi…

9.

Što čovek Budniji/svesniji…

To mu KPZ-Mrcvarilište jasnije.

To motivisanost slabija.

Pad energetike obezbeđen.

BMT-konstanta bliža.

Uz sve minuse:

– on sarađuje sa Procesom.

Ili bar ima mudrost…

Svake životinje…

U zimsko doba.

Štednja Energije…

Minimum aktivnosti.

Jer Doba Hibernacije.

10.

Hibernacijska Ravnoteža.

I ona znači angažovanje.

Ali:

– uz isključenu zdušnost,

– uz otaljavanje (gde i koliko moguće),

– uz sekvencijalnost (kada moguća).

Sve u svemu: Distanca.

11.

Dokle tako?!

Naravno da ne znamo.

Ali…

Ako bismo po nekim indicijama…

Možda do 2025. godine.

12.

Kakav tok i ishod Procesa…?!

Ne znamo.

Ali tu mu možda kraj.

Bar ove najžešće faze.

13.

„Ne lipši, magarče, do zelene trave!“

„Magarci“ koji dotle ne „lipšu“ (lipšu)…

Ulaze u Novo doba/Novi svet.

MOŽDA!

Pokušaji odgonetanja našeg funkcionisanja (22)

1.

Manjak Energije.

Hibernacija.

2.

Možda…

Na dubljem planu…

Tela-uma-duha…

Preobražajni procesi.

Za njih – potrebna Energija.

3.

Ko se ne prilagodi…

Ritmom…

Modusom življenja…

Potrošnjom…

Gubi korak.

4.

Povišavanje vibracija…

Planetarno sveprožimajuće…

Recimo da je ono…

Izaziva ubrzanje.

U funkcionisanju.

U delanju.

5.

Ritam/Modus…

Van Ravnoteže…

Iskakaće se “iz koloseka”…

Sve više…

Jer se napreže…

Na trošenju sve više…

Onoga čega je sve manje.

6.

Angažovanje…

Kao aspekt/tas Ravnoteže…

U Hibernaciji…

Najmanji intenzitet.

Usporeno.

Takoreći bezvoljno…

Otaljavanje.

Gde i kad je moguće.

7.

U Hibernaciji…

Malaksalost…

Bezvoljnost…

Skoro pa – prirodno stanje.

Logično!

8.

Što manje Energije…

Energije ZDUŠNOG angažovanja.

Energičnog…

Uloženo u KPZ-Mrcvarilište…

To se ono pre urušava.

Pre se okončava Hibernacija.

9.

I time branimo…

Obezbeđujemo…

Individualno…

Preobražajni Proces…

U dubini.

Pokušaji odgonetanja našeg funkcionisanja (21/3)

Princip “ključna 4 sata”

Bazična, elementarna Ravnoteža

Ležeće opuštanje (LO)

Nepomično ležanje (NL)

Duhovne zablude, stranputice i podvale

Ilustracija: joga nidra

1.

“Izvodi tako što legnemo udobno i opušteno u joga položaj koji se zove Šavasana. (…) To je, dakle, „mentalna’ vežba i uz pomoć glasa „voditelja’ (najčešće joga trenera ili učitelja), vi „skenirate’ telo tako što prelazite svešću jedan po jedan deo tela i, uz neke dodatne tehnike, moždani talasi vam se usporavaju i tonete u sve dublju opuštenost.

Kada se tako duboko opustite, voditelj vam daje ili neke slike (iz kolektivnog podsvesnog) kao što su vrh planive, pustinja, pljusak, zvezdano nebo, beskrajno nemirno more…. ili vas „glas’ vodi u neku šetnju kroz šume, na more ili planine. Za razliku od hipnoze gde vam hipnotizer sugeriše, u joga nidri su sve slike vaše a „vodič’ vam samo daje ideju. Snimio sam neke verzije joga nidre i one se mogu naručiti preko ove stranice.”

2.

Joga nidra…

Kao tehnika opuštanja…

U redu.

Posebno za one…

Nevične opuštanju.

Ili koji nisu…

“Inkorporirali” opuštanje…

U svoj Ritam življenja.

Samo to…

I ništa više!

3.

Da je joga nidra…

“Totalno opuštanje…

Kao ni jedno drugo”…

Klasična duhovna bajka…

Kao i slične bajke…

O meditaciji.

O autogenom treningu, itd.

4.

Niti je to logično…!

Niti iskustveno potvrđujuće!

Sve dok imate…

BILO KAKAV…

FOKUS ILI NAPOR UMA…

OTPADA…

NAJDUBLJA OPUŠTENOST.

Dubinska opuštenost.

5.

Mantre…

Ili spomenuta navođenja…

SVAKAKO SU NAPOR UMA!

Vrlo suptilan…

ALI NAPOR!

6.

Kako do dubinskog opuštanja?

Pisao sam nešto više o tome…

Na negdašnjem “4D portalu”…

“Praksa (iz)vankonceptualizma”.

Ležeći položaj…

Kao osnova…

Za najdublju opuštenost.

U redu, slažem se.

I svakome je jasno…

Zašto to “pije vodu”.

7.

MEĐUTIM…!

Fokus mora da bude…

TOTALNO SLOBODAN!

Fokus, tj. misao, misli.

Morate dozvoliti mislima…

DA SE SAME STIŠAJU…

Same od sebe!

8.

Vaše je da legnete…

I dopustite da se dešava…

Ono što se bude dešavalo.

Šta se sve pritom dešava…

To je posebna duža priča.

9.

Načelno…

U jednom periodu…

Jednom nizu dana…

Vrtlog misli…

Koloplet…

Bura…

Kao da se pojačavaju.

10.

Međutim…

Vremenom se stišavaju…

Sami od sebe.

Počne da se zalazi…

U zonu dubljeg mira.

Unutrašnjeg.

11.

I TU JE SAD…

VEEELIKA RASKRSNICA…!

U unutrašnjim procesima.

12.

A)

Kada imate suptilni fokus…

Suptilni napor misli…

Usmeren…

Ka nekim lepotama-divotama…

Ovozemaljskim…

Kosmičkim…

Duhovni…

Misaoni placebo…

“Radi” svoje…

Um formira taj “prostor”…

I vi ste u tom “prostoru”.

Vi ste u KONCEPTU…

Koji ste formirali…

Ili kojeg se držite…

Kao koncepta o joga-nidri…

O njenoj proceduri…

O dešavanjima…

Kada se ona praktikuje.

13.

IGRA UMA…

Kao i svaka druga, slična.

Igra iluzija…

Sa iluzijama…

Kao i svaka druga.

Po čemu je taj fenomen…

Drugačiji…

Od arhetipa ovog fenomena…

Don Kihota?!

Ni po čemu!

On je imao koncept…

Iz srednjovekovnih romana…

Zalazio je u taj koncept…

Te viđao oko sebe…

Divove (vetrenjače)…

Silnu vojsku (ovce).

I borio se protiv njih.

14.

B)

Šta se dešava…

Sa dubinskom opuštenošću?!

JEZA!

Da je neprijatelju ne poželiš!

Jeza otvaranja…

Kapija podsvesti.

Recimo da je podsvest.

Jer ne znamo…

O kojim regionima…

Našeg bića se radi…

Ali su svakako regioni…

U kojima je pohranjeno…

Sve najteže…

Najgadnije…

Taloženo u DNK-sklopu…

Kroz generacije i generacije.

15.

Nema pravog Rasta svesti.

Bez suočavanja…

Sa sadržajima iz te zone.

Bez neke vrste prerade…

Razgradnje…

Tih sadržaja.

16.

“Izlivanje” tih sadržaja…

Treba stoički izdržavati…

U dugom periodu…

Ali…

BAŠ TU…

Dolazi kao nezaobilazna…

Priča o Ravnoteži…

Jer TEK SA NJOM…

Takav proces…

Očišćujući…

Postaje podnošljiv…

A funkcionisanje…

Ostaje…

U okvirima “normale”.

17.

Ne znam(o) šta se i kako dešava…

Sa neaktiviranjem…

Pravih sadržaja podsvesti…

Možda neko može…

Da proživi u letargiji…

Duhovnih iluzija…

Ceo život…

Ali…

Nivo svesti…

Dubina rezonovanja…

Na njemu zasnovana…

Ostaju zatravljeni…

SAMIM TIM ILUZIJAMA.

18.

Međutim…

Ako je nekada…

Takva letargija…

Celoživotna…

Bila moguća…

Čini mi se…

Da joj je odzvonilo.

Planetarni pritisci…

I svakakva dešavanja…

Energetska…

Idu ka tome…

TEK će ići ka tome…

Da kod svih…

Sadržaji podsvesti…

Počnu da izbijaju…

U zonu svesti…

U zonu psihe…

Ili u zonu tela…

19.

Pretpostavljam…

Da svi vide…

Da taj proces…

Uveliko “ide”…

Poslednje dve godine…

Baš-baš intenzivirano.