(Još pre mesec dana napisano…

Slučajno nabasah na njega /tekst/…)

1.

Seljak/seljaci…

Posebno kod nas na Balkanu…

Podrugljivo/potcenjivačko značenje.

To je primarno sociopsihološko pitanje.

Koje nam je sada deveta rupa na svirali.

Uzgred…

Odrastao sam na selu…

2.

Seljak/seljaci…

Život na selu.

Bliskost sa prirodom.

Sa prirodnim procesima.

Razuđenost Mase/Stada.

Za razliku od grada-mravinjaka.

Gde ljudi jedni na drugima…

Te kao sardine u konzervama…

Pritiskuju jedni druge.

Što bukvalno…

Što energetskim poljima.

Da ne bude ovo kao idealizovanje…

Seljaci – nisu neka uzvišena „fela“…

3.

Silom ili sticajem prilika…

Za vikend bio zaronjen…

U Masu/Stado na selu.

Familija, neka pomen-prilika, itd.

Ali mi jedno značajno/zanimljivo iskustvo…

Seljaci i Preobražajni Proces…

4.

Uzgred-podsećanje…

Mada sam već objašnjavao…

Preobražajni Proces…

Sigurno JESTE u toku.

Na nekom dubinskom planu.

Da li je tu nešto loše…

Što vodi dobru…

Ili loše što vodi lošem…

Zavisi od stanja „na računu“.

Domen individualne energetike.

Bilansa koji se protežu i van inkarnacije.

5.

Najpre…

Preobražajni Proces…

Na dubinskom planu…

Svuda i kod svih u toku je.

(Neki su „obavešteni“…

I u kontaktu sa njim…

Neki nisu…)

Ako pažljivo posmatrate ljude oko sebe…

Dakle, i seljake…

Imate obilje signala i pokazatelja.

6.

Ali život na selu…

Relativna sloboda…

U organizaciji dnevnog vremena…

Te upućenost na fizičko-praktičnu aktivnost…

(Za raliku od inteletualnih fantaziranja tzv. intelektualaca…)

Na poseban način se „ukrštaju“ sa Preobražajnim Procesom.

7.

Spolja posmatrano…

Seljaci imaju zavidnu stabilnost.

Prividno – odličnu energetiku.

Zbog nabrojanih faktora.

Sam njihov život…

Poslovi, dešavanja…

Stereotipi i kolotečine…

Kolektivne opšteprihvaćene vrednosti/ciljevi.

Kao zahvalni motivatori/energizatori…

Rekao bi čovek…

Posmatrajući ih…

Jači su oni od svih dubinskih potresa…

Od svakog kosmičko-planetarnog Procesa.

8.

Ali – sve ima svoje!

Za tu dobru energetiku i stabilnost…

Plaća se danak.

A to je duboka…

Za mnoge i mnoge nepovratna…

Porinutost svesti u Materiju.

Materija kao „crna rupa“…

Koja im magnetizuje i usisava fokus/Energiju/sves(nos)t.

Materija i materijalni uslovi…

Sveti cilj i smisao života.

9.

Naravno, sve to je opšteprisutno…

I sveprožimajuće u ovo Doba…

I kod gradske Mase/Stada.

I kod međugradske, i sve ostale…

Ali, kao što rekoh…

Kod seoske (Mase/Stada)… zbog nabrojanih faktora…

To je na zanimljiv način upečatljivije, uočljivije.

10.

I svojstvo koje je povezano sa prethodnim…

Porinutost uma i rezonovanja, percepcije, pronicljivosti…

U najprizemniju konkretnost…

U detalje i detaljisanje…

Povremena uopštavanja, dublja sagledavanja…

To je nespretno kao kod kokoške koja pokušava da poleti…

11.

Već sam objašnjavao svoju tezu…

Sfera duha i duhovnosti/metafizike…

Sfera je opštosti, suština, uopštavanja.

Najširih i najviših ili najuzvišenijih.

Jer ima raznih opštosti/uopštavanja.

I u okvirima tzv. nauka.

Ali se u njima ne nadilazi plafon njih samih…

(Npr. fizika uopštava do domena fizike…

Ne zalazi van, tj. iznad sebe same.)

12.

Dok sam ih slušao…

Lepo mi se zavrtelo u glavi…

Od kolopleta, ringišpila…

Sa vrtoglavim nizanjem detalja/detaljisanja.

U takvoj centripetalnosti fokusa…

Duh je nepokolebljivo rekao „Laku noć!“


Posted by инч Некатегоризовано