Ja kažem (odavno pišem): živimo u svetu dualnosti.

Negde se kaže (odavno piše): u ovom svetu su lažne dualnosti.

Jesu lažne – iz perspektive transcendencije (kaže se: „s onu stranu našeg iskustva“).

Posmatrano iz transcendencije – ovo je KPZ-Iluzija, dakle – i dualnost je iluzorna.

(KPZ – Karantin-Pakao-Zatvor.)

Ali…!

Mi nismo u toj svojoj transcendenciji!

Nama je ovaj svet ovde – realnost, najrealističnija moguća.

Naravno, možemo mi, neki od nas, većina nas, da imamo iluzije unutar ove KPZ-Iluzije.

To je druga priča.

U ovom svetu, kao realnosti u ovom životu – mi se snalazimo i rešavamo zadatke: sa stanovišta te realnosti. Shvatajući i upotrebljavajući u svoju korist, u korist svog Oslobađanja, principe te realnosti.

Možda ključni princip tog/ovog sveta je: princip dualnosti.

On je u osnovi ovog sveta.

Uzmimo samo dva para dualnosti: dan – noć i udisaj – izdisaj.

Možemo li da zamislimo ovaj svet i nas u njemu bez samo ta dva para dualnosti?!

Da ne govorimo o ostalima koji čine tkanje ovog sveta.

Sa jačanjem mudrosti – ovladavamo i tajnama dualnosti i, kao što je rečeno: stavljamo ih u službu Oslobađanja i gospodarenja sobom i ovim svetom. Preambiciozno i dalekosežno, ali – u ime svog ljudskog dostojanstva treba da postavljamo i takve ciljeve.

Ako u ovakvom teškom-preteškom i komplikovanom svetu u svemu tome makar koliko budemo napredovali – kakvi ćemo… kakvi bismo tek duhovni „maheri“ bili u nekim drugim, „lakšim“ svetovima?! Možda i u svetovima u koje odlazimo nakon ovog…

Jer mi, po indoktrinacijama iz „dobre“ duhovne literature: odlaženjem iz/sa ovog sveta rešavamo sve probleme koje ovde imamo, jer ih tamo nemamo. A šta ako je to varka/zamka?! Ako ovde nerešeni problemi i opterećenja ostaju problemi i opterećenja koja prenosimo i tamo. Što bi značilo da se problemi koje imamo van ovog sveta – rešavaju upravo u ovom svetu.

A u njemu, kao što je rečeno, rešavanje enigmi principa dualnosti, i njihova praktična upotreba su svakako ključniji nego što se sada smatra.