1.

Planetarne promene svakako jesu u jeku.

Zavisi da li ih ko i kako registruje.

I kako ih shvata, ako ih registruje.

2.

Retko gde tako očigledno…

Planetarne promene se odlično uočavaju na najmoćnijima.

Na zemljama koje su imale status najmoćnijih.

Mitski status najmoćnijih, nesalomljivih.

3.

SAD!

Poslednjih decenija, a i duže…

Neprikosnoveno najmoćnija svetska sila.

Tu je i moćna Evropska unija.

Ali, SAD su – SAD!

4.

Poslednjih decenija, a i duže…

Koliko je samo zla ta moćna zemlja učinila drugima.

I uvek sa licemernim opravdanjem.

Da pomaže drugima.

A svuda gde je „pomagala“…

Izazivala je i ostavljala: krvoproliće, haos…

Te zemlje od američke „izvezene demokratije“ još nisu stale na noge.

5.

Podrazumevano…!

Predsednik najmoćnije zemlje…

„Po difoltu“ je najmoćniji čovek na planeti.

Logično…!

Ako je na čelu najmoćnije zemlje na svetu.

I do poslednja dva mandata taj mit se uspešno održavao.

Svaki predsednik se postavljao kao najmoćniji.

Imao je auru najmoćnijeg.

Viđen je u celom svetu kao najmoćniji.

6.

A onda…!

Sa svim ovim planetarnim promenama…

Koje su mnogo dublje i sežu iza i ispred aktuelnih korona-dešavanja…

Taj mit najmoćnijeg američkog predsednika se ruši.

Kao kula od karata.

Urušava se…

Da bi se ospoljila simbolika velikih planetarnih promena.

7.

Gospodin Tramp…

Osećao se kao moćan.

A ispadao je kao nesnađen.

Jeste, imao je neki svoj šarm…

Nastojao da u nekom pozitivnom smeru štošta preduzima…

Ali…!

Kao predsednička figura delovao je više kao pajac.

Danas kaže jedno, sutra drugo.

Danas počne da radi jedno, sutra drugo, „puj pike, ne važi!“

A o brojnim njegovim konfuznim izjavama i da ne govorimo.

8.

Onda ga zamenio gospodin Bajden.

Koji je decenijama čučao u nekom zapećku u Beloj kući i čekao svoju priliku.

Bajden nastoji da povrati staro predsedničko dostojanstvo.

Dostojanstvo prvog planetarnog čoveka.

Ali to naprezanje ispada tako nemušto, da ponekad deluje žalosno.

Uzmite kao odličnu simboliku penjanje uz stepenice za avion, kada se dva-tri puta sapleo.

Čovek je star, duša mu je u nosu.

Em je očigledno da je figura koju na koncima drugi pokreću…

Em ni sam nema snagu da imitira snažnog i dostojanstvenog američkog predsednika.

Na poslednjem govoru u Kongresu, kada podiže pesnicu…

Da pobednički pokaže kako se Amerika vraća na planetarnu scenu kao moćna, kao najmoćnija država…

A pesnica mu drhti od staračke slabosti.

9.

Urušavanje mitova o moćnim državama…

Evo i kod Evropske unije.

Sa pandemijom: zdravstveni sistem te moćne Unije u nekim trenucima bio – na kolenima.

Egoizam isplivavao na površinu…

10.

Proces kosmičko-planetarnih promena je nazaustavljiv.

Ludekanja Gejtsa i drugih koji pokreću konce pandemije ili farmakomafije – samo su na površini.

Kao istureni igrači tzv. Zla…

Koji i ne znaju da raščišćuju Scenu u ime nekog nezamislivo šireg Talasa…

Koji je Razvojnog karaktera.

Trebaće još mnogo muka i vremena da se preturi preko glave…

Da bi to postalo očigledno.

Za sada…

Urušavanje opisanih mitova su nam  početni, ali vrlo očigledni signali.