Izgledalo je da nema interesovanja, pa nisam ni imao volje da nastavim…
Poslednja 2-3 dana ima pregledanja ove teme, pa… nastaviću uskoro sa nekim kratkim praktičnim preporukama.

A jeste situacija u obrazovanju „dno dna“, Zlotvori imaju takvu kontrolu nad obrazovanjem, da je to neverovatno! Što se kaže – „da ti pamet stane“!

Najnovija lična ilustracija… Čisto da bi ostao zapis o jednom modelu rada koji je usmeren na SAVLAĐIVANJE PROGRAMA ILI UDŽBENIKA KAO CELINE – počeo sam da postavljam u dvema najvećim prosvetnim grupama prikaz jednog nastavnog modela (moj izum) koji upravo taj problem rešava. Koga eventualno zanima može da pogleda na mom profilu poslednjih nekoliko foto-tekstova (tekstovi su javni, nije potrebno „prijateljstvo“):

https://www.facebook.com/miroslav.prvulovic.965

Jer, načinima na koje se sada radi u srpskom obrazovanju – NEMA ŠANSE DA UČENICI SAVLADAJU JEDAN PROGRAM ILI UDŽBENIK KAO CELINU.

Naravno, učenici/studenti BUBAJU, samoprisilno memorišu lekcije:

a) „od a do š“,

b) lekcije u nizu u jednom programu/udžbeniku.

Kad odgovaraju: učenici se napregnu i u sećanju im iskrsavaju lekcije. ALI ONI NE VIDE SISTEMSKE KONTEKSTE KOJIMA LEKCIJE PRIPADAJU. To je kao kad na guglovom pretraživaču ukucate neki pojam, kliknete i gugl vam izbaci linkove sa objašnjenjima. VI PRITOM NE VIDITE KOJIM PUTEVIMA, KROZ KOJE SISTEME/PODSISTEME JE GUGL PROLAZIO, da bi vam izbacio te informacije.

Itd, da ne idem u širinu, peonta je u tome da u tim dvema fejs-grupama ima oko 50.000 prosvetnih radnika. Neka ih je desetak aktivnije… Model koji sam prikazao je svakako zanimljiv, ako ni po čemu drugom, a ono po uočavanju sistemskih nedostataka i po rešenjima za kojima traga; neka ostanu po strani pitanja efektivnosti u primeni.

Dakle, od desetak hiljada – SAMO NEKOLIKO NJIH (3-5 zavisno od objave) POKAZUJE INTERESOVANJE ZA PRIKAZANI MODEL. Naravno, ja nisam ni očekivao veće interesovanje, „znam igrače“… Samo sam hteo da ostavim javni zapis o tom svom izumu, a više neću tamo ni gubiti vreme.

A pritom:

a) imate notorne činjenice o tome da učenici ne savlađuju ni sisteme znanja, ni programe kao celine, da svako TOBOŽNJE znanje „ispari“ maltene već za mesec dana, o godinama ne smemo ni da govorimo; proverite i sami svoje ili bilo čije dete, za gradivo od pre nekoliko meseci, da ne govorimo o godinama;

b) ili su kod većine onih koji rade u obrazovanju OTUPELE PRONICLJIVOST I EMPATIČNOST pa to zaista ne registruju;

c) ili svi koji radimo u obrazovanju, što zbog sujete, što zbog svakakvih kompleksa i psiholoških mehanizama – ne želimo da primećujemo te po obrazovanje i nas same kompromitujuće činjenice; što reče jedan političar: pravimo blesavima ih ne primećujemo;

d) ili je programirana lojalnost sistemu toliko jaka i duboko ukorenjena, da pre verujemo otužno-slatkastim pričama onih koji vode obrazovanje, o tome kako imamo veoma uspešno obrazovanje, pa ne želimo da verujemo svom zdravom razumu (ako mnoge od nas već nije odavno napustio) i pedagoškom sluhu (koji je takođe kod mnogih i mnogih otupeo, čak atrofirao, svejedno što mnogi od tih mnogih-mnogih mnogo godina rade u obrazovanju);

e) ili je tu mešavina svega i svačega, „koktel“.

Rekoh – nastaviću ovde sa kratkim paktičnim preporukama, kad budem stigao, a evo još samo dve foto-ilustracije, da ne ispadne ono što sam pisao u prošlom tekstu preoštro. U pitanju su reči jednog američkog pedagoga, kojeg sam ranije spominjao (Dž. T. Gato).