1. Između metafizike/duhovnosti i obrazovanja.

Priče za 1.001 noć.

Dejanov komentar i dileme: kako pomoći detetu u ovakvom obrazovnom sistemu. (Koji, kao što rekoh u nekoj tamo fejsbuk-„objavi“ – ni neprijatelju da ne poželiš.)

Praktični orijentiri i pomoć.

Na razmeđi: metafizika/duhovnost – obrazovanje (za decu je to: učenje).

2. Moja Robijaška pozicija

2.1.

Rekoh tamo: „Trenutno mi Robijaška zaduženja ne dozvoljavaju da počnem. Kad stignem – biće odgovora“.

Zarobljenik da daje savete drugima?

Zarobljenik (još uvek), a tolike godine bavljenja metafizikom/duhovnošću i traganja za ključevima Oslobađanja.

Cilj mi, potpuno, kompletno postignut, još nije, ali…

Da ne bude neskromno: smatram da jesam u tome itekako odmakao.

Primarno je da se oslobodite Zlotvorskih programa u sebi (DNK, društvenih, civilizacijskih, ko zna sve kakvih).

PA TEK ONDA IDETE VAN!

Recimo: pobegnete!

Od Robije-obrazovanja, od gušilačke sredine, itd. Pobegnete na Tibet.

Pobegnete sa kompletnim Zlotvorskim programima u sebi! I? DA LI STE SLOBODNI?

A TE PROGRAME JE: A) JEZIVO TEŠKO PREPOZNAVATI, B) JEZIVO TEŠKO MENJATI.

Nešto najsitnije, što uočavate da je loše kod vas. Probajte da promenite. Videćete kako ide.

2.2.

Unikatno planetarno vreme.

U njemu imamo nesreću da živimo.

Ono je krenulo negde osamdesetih godina prošlog veka.

Ovih meseci: energetska i ko zna sve kakva naprezanja – DOVODE SE DO USIJANJA.

Da postoji na Zemlji duhovni gigant… I njemu bi bilo nepodnošljivo.

Sa onim što sam u saznanjima i praksi (metafizika/duhovnost) osvojio… Pre sto godina bih, pretpostavljam, već ostvario svoj Oslobodilački projekat.

2.3.

Rekoh: ako mi Robijaška pozicija dozvoli da odgovorim.

Tačnije: ako mi Ravnoteža dozvoli!

Mali paradoks!

Prebukiranost informacijama i obavezama. Krenete na jedno polje, a ono vam se progresivno otvaraju brojna polja. Niču kao pečurke posle kiše se, obaveze i informacije.

Ako se prepuštate, efekat: sluđeni, iscrpljeni, zombirani, haos u funkcionisanju.

Veština: držati sve to pod kontrolom koja vam ne ugrožava Ravnotežu, ali uz – „ono što se mora – mora se“. Otaljavati gde se može, taktizirati, odlagati do boljih prilika, birati prioritete, itd.

Čini mi se da sam se u tome dosta izveštio.

ALI…! Onda ne možete, ili ne odmah i lako, realizovati sve.

I ODRIČETE SE TIH AMBICIJA – U KORIST RAVNOTEŽE.

Jer tek bez nje – padate u ambis iscrpljivanja, sluđivanja i sve jače zarobljenosti.

3. Učenička (metafizička) Robijaška pozicija

Lako uočljiva.

Svakome sa elementarnim/minimalnim sluhom za metafiziku/duhovnost.

Slute to mnogi roditelji (učenika).

Postoji jedna dobra karikatura u vezi sa ovim.

Ona pokazuje i dobre opštije slutnje u vezi sa ovim.

Robijaš prokopao tunel i izašao u školsko dvorište.

– Ura, slobodan sam!

A devojčica pred njima, koja je posmatrala njegov izlazak:

– Blago tebi, a ja imam još dve godine (robije)!

4. Moja/naša i učenička Robijaška pozicija

Isti model zarobljenosti.

Svako na svom nivou.

Svako u svojoj Ćeliji.

Dakle, i rešenja su ista/slična.

Rešenja za ublažavanje Robijaškog režima.

Za očuvanje energetike (zona Ravnoteže).

Kod najsvesnijih/najambicioznijih: za Oslobađanje.

5. Učenik u školi (Debilani)

Fizički – škola.

Metafizički – Debilana (žargonski, ali rečit izraz).

Kao ustanova za kretenizovanje dece/mladih.

U skladu sa ODLIČNOM DEFINICIJOM koju je dao akademik Pavle Savić (u ime Komisije SANU za ispitivanje stanja u srpskom obrazovanju): „Imamo obrazovanje koje nam kretenizuje decu“.

A) Izrazita dominacija držanja predavanja ili monološkog izlaganja lekcija.

Uz pauerpoint prezentacije ili bez njih.

Digitalne oblande ne menjaju suštinu.

B) Od učenika se potom traži papagajsko izlaganje nabubanog.

C) Znanje proporcionalno sumi izmemorisanih informacija, kaobajagi-znanja.

Sve u svemu: PEDAGOŠKO STARIJE KAMENO DOBA!

U školi/Debilani učenici spontano ispravno reaguju: isključuju se.

Kako znaju i umeju nekako istrpe debilanska „smaranja“.

Osim kad nema prisile na aktivnost.

6. Učenici kod kuće

Kod kuće: iznuđena samoprisila na bubanje.

Bubanje: USILJENO memorisanje uglavnom velikih količna informacija (informacionog šljama).

Shvatao učenik to što buba, ne shvatao, ispada na isto.

Jer se suočava sa memorisanjem velikih količina ODBOJNIH informacija.

Odbojnih – učenicima nezanimljivih, životno nefunkcionalnih.

Dakle, osobenost učeničke/studentske Robijaške pozicije: prisiljenost na nakljukanost enormnim količinama informacionog šljama.

Informacioni šljam.

Ima tu dobrih i korisnih ideja, saznanja.

Ali, zbog enormnih količina, a uz dominaciju bezvrednog i pogrešnog – sve skupa je: informacioni šljam.

Sa IDIOTIZMOM BUBANJA učenik/student se mora pomiriti.

Jer je to osobenost njegove Robijaške pozicije.

Inače mu nema prohodnosti kroz školu/Debilanu (srednjoškolskog ili fakultetskog ranga, svejedno).

7. Dometi štetnosti škole/Debilane

Minimalni/elementarni sluh za metafiziku/duhovnost.

Dovoljan je da se uoči: postojeće škole/Debilane (uopšte u svetu, u Srbiji smo u ekstremima, pa je sve ogoljenije) fizičke su ispostave („ekspoziture“) Vladara Zemlje, bogova Zlotvora-Parazita.

Kristalno jasno kao dan svakome „ko ima oči da vidi“.

Ispostave:

a) za kretenizaciju čovečanstva,

b) za formiranje poslušničkog/unificiranog Stada.

Zlotvori-Paraziti preko škola/Debilana u tome i uspevaju.

Mladima se u najosetljivijem periodu sazrevanja nanosi najveća mentalna, intelektualna, emocionalna, itd. šteta.

MEĐUTIM…!

Na svu sreću!

ŠKOLE/DEBILANE, TJ. BOGOVI ZLOTVORI/PARAZITI NE USPEVAJU U TOME DUBINSKI/SUŠTINSKI!

Informacioni šljam se, „hvala Bogu“, ne implementira kompletno i dubinski.

Bubanje enormnih količina informacionog šljama.

NAJVEĆI DEO SAMO PROSTRUJI KROZ UMOVE UČENIKA/STUDENATA.

„Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo“.

Um je po principu posude.

Kad se prepuni tečnošću, ona se preliva.

Uz savremenu prebukiranost informacionim šljamovima i van škole/Debilane: taj proces zaboravljanja je intenziviran na n-ti stepen.

Da bi se nešto usvojilo kao PRAVO ZNANJE…

Da bi postalo deo nečijih nazora…

Deo nečije ličnosti…

Postupak je drugačiji.

Toga u školama/Debilanama, na svu sreću – NEMA!