1.

Videli smo i na malom „uzorku“ „priča“ o Ravnoteži: ona se uglavnom ispravno vezuje za ravnomernu „zastupljenost“ polova dualnosti na određenoj „liniji“.

Možda su dve glavne „linije“ Ravnoteže (van fundamenta sa Energijom koji ovde naglašavamo):

a) duhovno-intelektualna – fizičko-praktična aktivnost, tj. težnje ciljevima u duhovno-intelektualnoj i u fizičko-praktičnoj „sferi“;

b) okrenutost ka sebi – okrenutost ka drugima, u smislu brige o sebi i brige o drugima (u koncentričnim krugovima, zavisi šta je kome „dato“, od porodice do čovečanstva).

2.

I videli smo da se fundamentalna „linija“ Ravnoteže tiče Energije, energetike, balansa Energije: naprezanje i utrošak Energije – opuštanje i priliv Energije.

Jer, ako ne vodimo računa o ovoj fundamentalnoj „liniji“, ako na relacijama utrošak – priliv Energije nismo u Ravnoteži: JEDNOSTAVNO NEMAMO ČIME (nemamo „materijala“) DA BUDEMO U RAVNOTEŽI NA ONIM PRETHODNIM DVEMA „TRASAMA“.

I SUPROTNO!

Mi možemo biti u Ravnoteži u vezi sa Energijom i energetikom, a da ipak budemo na gubicima ako ne nastojimo na ona druga dva vida Ravnoteže.

Da to „izbliza“ uočimo na primeru koji sam, čini mi se, ovde već navodio…

3.

Tv-reportaža o „starini“ od preko osamdeset godina (a deluje kao da ima tek oko sedamdeset), živi sam u planini, do prvih kuća, a to su mu uglavnom sve rođaci, ima oko pet kilometara. A taj put se može preći jedino pešice ili na konju. On tu uglavnom ima sve što mu je potrebno, povremeno siđe na konju da iskupuje namirnice koje nema u svom „samoodrživom“ domaćinstvu.

Znam i iz iskustva sa svojim dedom (po majci) koji je drugu polovinu života proveo u sličnim uslovima (doduše, ne potpuno sam): za „samoodrživo“ domaćinstvo dovoljan je jedan „laganica“-stil življenja, dakle, ne rad da se spada s nogu. Druga je stvar što su u KPZ-Matriksu čoveku distorzirani percepcija i rezonovanje, pa on ALAVO nastoji da ima što više, da živi što luksuznije…

Dakle, „starina“ ima stoku, čuva ovce, obrađuje njivu i baštu, koliko mu je potrebno, uveče sluša neki stari radio na baterije…

SVE U SVEMU, IGROM SLUČAJA – SPONTANI ŽIVOT U RAVNOTEŽI (na fundamentalnoj „liniji“ energetike).

4.

Uzgredno zapažanje…

Razni faktori utiču na dužinu čovekovog života, ali, ako bismo se usuđivali da pravimo neke pretpostavke: izgleda da je RAVNOTEŽA I OVDE KLJUČNI FAKTOR.

Na jednoj strani su ovakvi slučajevi, u kojima su ljudi spontano ušli u neki Ritam Ravnoteže. Ima tih primera na jutjubu… Skoro mi je neko poslao hrvatski snimak sa nekim Ličaninom, koji u 86-oj ide za ovcama (a za ovcama se ponekad mora i potrčati) i sasvim razborito priča o problemima sa uzgajanjem i prodajom ovaca. Ovčarski posao je takoreći „po difoltu“ vezan za Ravnotežu: malo se krećete za ovcama, pa se onda opuštate, dok se one „zapasu“. I tako skoro celog dana…

Na drugoj strani, verovatno su i vama poznati primeri ljudi koji su „IZGARALI“ u svom radu. A „izgaranje“ znači celoživotno arčenje životne Energije, što podrazumeva i kraći život. Na polju metafizike takav primer je očigledno R. Štajner, koji je toliko pisao i delovao, a umro negde oko pedesete.

5.

Da se vratimo na reportažu o „starini“…

Kod reporterke, logično, sa rezonovanjem „savremenog“ čoveka, pozicija ovog čoveka izazvala je sažaljenje: živeti ovako sam, kao pustinjak, daleko od ljudi… Pa ga je upitala, očigledno sažaljivo: a zar ne bi mogao da siđe kod svojih rođaka, da živi kod njih, ili na nekom napuštenom imanju u njihovoj blizini…

A on je odgovorio:

– Ovakav raj na Zemlji ne bih menjao ni za šta na svetu!

Sintagma „raj na Zemlji“ je svakako oznaka stanja u kojem živi, oznaka kvaliteta življenja: njemu je ovakav život najlepši na svetu – ne zato što ima sve što se poželeti može, po IŠČAŠENIM nazorima savremenog čoveka, već zato ŠTO ŽIVI U RAVNOTEŽI.

A već sam naglašavao da život u Ravnoteži znači drugačiji kvalitet života, PRIJATNOST ŽIVLJENJA, dakle, znači psihološki i psihofizički dobitak.

6.

E SAD… TEK OVDE MOŽEMO DA NADOVEŽEMO PRIČU O DRUGIM „LINIJAMA“ RAVNOTEŽE!

Tek ovde, gde imamo očigledan FUNDAMENT RAVNOTEŽE, tj. ključnu „liniju“ Ravnoteže, a koja se tiče balansa Energije.

I – mi vidimo da ostalih „linija“ Ravnoteže nema kod „starine“.

Dakle, ne može se reći da on živi ISPUNJEN, SMISAON ŽIVOT. Tako, da bi njegov život mogao da nam bude ideal. Ma koliko da mu opravdano zavidimo, zbog Pakla života u našim postojećim zajednicama.

U čemu je suština njegovog života?

U onome u čemu je suština života i kod životinja!

Obezbediti hranu, izbeći opasnosti, poživeti što duže. Doduše, kod životinja je to vezano dodatno (tj. primarno) i za potomstvo, sa kojim „starina“ nije imao sreće.

PO ČEMU BI TREBALO DA SE ČOVEKOV ŽIVOT, KAO POTENCIJALNO SVESNOG BIĆA, RAZLIKUJE OD ŽIVOTA ŽIVOTINJA?

PO MOMENTU RASTA I RAZVOJA!

A UPRAVO U SFERI U KOJOJ SE ČOVEK RAZLIKUJE OD ŽIVOTINJA, U SFERI SVESTI/DUHA.

7.

A otkud znamo da su baš rast i razvoj bitni?

Pa: NA NJIMA SE ZASNIVA POSTOJANJE!

Oni su „kodirani“ u životu na Zemlji!

Pa: kako se mi rađamo, kako funkcioniše sve na Zemlji, u prirodi?!

PREKO MOMENTA RASTA I RAZVOJA!

Doduše – cikličnog, ali svejedno, rast i razvoj su kodirani u životu na Zemlji.

Kodirani u prirodi u fizički vidljivom.

Ako se čovek od životinja razlikuje po svesti, jasno je da isti princip, rasta i razvoja, mora da deluje i u sferi svesti/duha.

Druga je stvar što je u KPZ-Matriksu i momenat rasta/razvoja distorziran, pretvoren u parodiju, u princip: „Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste“.

Imamo rast i razvoj u naukama, a tako što se one gube u sve fraktalnijim grananjima i u enormnom umnožavanju detalja, čime su čoveku suštine neminovno sve dalje, a utrošak Energije preko ovakvog razvojnog „trenda“ sve veći, te, eto, imamo i Entropiju na delu.

Da ne govorimo o rastu/razvoju nauka koji su stavljani u funkciju razaranja čoveka i njegovih dobara, koji su u funkciji nanošenja zla čoveku.

Ili rast i razvoj društvenih zajednica išao je preko sve jačeg podjarmljivanja čoveka, sve jačeg zarobljavanja od strane komplikovanih sistema koji bi trebalo da su u funkciji uvođenja reda, a u stvari su u funkciji stvaranja haosa i energetskog iscrpljivanja.

8.

Dakle, „starini“ iz prepričane reportaže nedostaju za idealnu postavku života:

a) dopuna u duhovno-intelektualnim aktivnostima i naprezanjima (jer naprezanja razvijaju),

b) dopuna u bilo kojem vidu društvenog angažovanja (valjda je jasno da je krajnost samo brinuti o sebi).

9.

Dopuna koja je za posebno razmatranje…

Tzv. društveno angažovanje je takođe distorzirano u KPZ-Matriksu.

Na jednoj strani – ono jeste jedan pol dualnosti, dakle i uslov čovekove Ravnoteže.

Na drugoj strani, kao i u distorzijama u vezi sa rastom/razvojem – imamo i ovde distorzije.

Kakvo je današnje čovekovo društveno angažovanje? Ako ne računamo porodicu, mada i u njoj može biti šarolika situacija.

Sistemi, firme, korporacije… Čovek se u njima angažuje u društvu, u korist društva, radeći na proizvodnji stvari koje drugi članovi društva koriste. Radeći za druge – radi i za sebe, tj. dobija platu.

O kakvim se ovde sve distorzijama radi – ne treba ni da govorimo, jer nam je bar ovde svima „stanje stvari“ sasvim jasno.

Te je i ovde, kao i u toliko toga u ovozemaljskom životu, dok je još ovakav kakav je, nehuman i uvrnut, neophodno da pravimo kompromise, VODEĆI PRIMARNO RAČUNA O SOPSTVENOJ ENERGETICI.

Jer, videćemo već: smisao KPZ-Matriksa je u tome da čoveka što više iscrpljuje, da ga iscrpljivanjem obogaljuje i drži u zarobljeništvu.


Posted by инч Некатегоризовано