1.

Da nastavim…

Istu temu.

Mada nadalje…

Izlaganje…

Ličiće na konfuziju.

Zbrda – zdola.

Po poglavljima.

2.

Jezik.

Kao izražavanje misli.

Mišljenje.

Ovo pisanje.

Već rekoh ranije…

Nisu ovo…

Eksperimenti.

Kao u pesništvu.

„Zaumna poezija“.

I tako dalje.

3.

Mišljenje.

Logika.

Novi.

Jezik.

Novi.

Za svet…

Novi.

Ovo ovde…

Odražava…

Te potrage.

4.

MENI JE SVE…

SVE JASNIJE!

Ako smem…

To da kažem.

A čini mi se…

Napokon…

Da smem.

5.

„Sve“…

Tj. ono što smatram bitnim.

I prioritetnim…

U svom vidokrugu…

6.

JASNIJE…!

Ne sasvim jasno!

Ne još…

Ali…!

Bliže jasnom…

Nego ikada pre.

7.

Dočarati drugima…

Tu su muke!

Biće muke…

Tj. sa te strane otud.

Odakle se čita…

Ovo ovde.

8.

No…

Ko bude strpljiv…

U praćenju…

Možda postupno…

Otkrije mu se…

Pogled na stvari…

Približan…

Onom pogledu…

Iz čije perspektive…

Sve ovo se iskazuje.

9.

Spominjao sam ranije…

Ko zna koliko još ranije…

Fraktalno mišljenje.

Bilo mi nejasno…

Tada.

Dosta jasno mi…

Sada.

Ono nije ovo…

Ovde što se ispisuje.

Ono vodi tonjenju…

Biće još o njemu…

10.

Spominjao sam ranije…

Ko zna koliko još ranije…

Hologramsko mišljenje.

Bilo mi nejasno…

Tada.

Ne baš – jasno mi…

Kao na dlanu…

Sada.

Ali…

Jeste mi dosta jasnije.

11.

E…!

O NJEMU SE RADI!

OVDE PRI PISANJU.

Treba mi još dosta…

Da ovladam njime…

A tek za onoga…

Ko sve ovo…

Pokušava da čita…

„Živ nisam“!

12.

Ali…

Ko sledi dobre impulse…

Ići će dalje…

U čitanju…

Ma koliko beslovesno…

Ovo pisanje delovalo.

12.

Iza konfuzije…

Ovakvog kazivanja…

Pisanja…

Jasnija nego do sada…

Slika stoji.

S ove strane.

Da ponovim…

JASNIJA…

NE – SASVIM JASNA!