Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: јануар 2020

1.

Nova logika.

Novo mišljenje.

Suštine.

Ključne reči/ideje.

Vladanje sistemima (ideja/znanja).

Energetska efikasnost.

Efikasnost mišljenja.

2.

A nepreciznosti?

Nedorečenosti?

Iskazanog/napisanog.

Nivo suština:

– nivo opšteg,

– nivo posebnog.

Bez pojedinačnog.

Primalac/slušalac/čitalac:

– dopunjuje/precizira.

U svom poimanju.

U skladu:

– sa svojim nazorima.

Akcija moći shvatanja/mišljenja.

Njegova.

3.

Hiperprodukcija/hiperkonzumacija.

Informacija/ideja.

Nepregledni lavirinti.

Ideja i falš-ideja.

Spamovanje Istine/istine.

Energetsko iscrpljivanje.

Misaona neefikasnost.

Napor ka suštinama:

– obratni smer.

4.

Ka suštinama…

Lakoća mišljenja.

Vladanje sistemima:

– znanja/ideja.

Moć mišljenja.

Spoznajna moć.

Preobražajna moć.

Vaskrsla (stara) moć misli.

Ovladavanje mišljenjem.

Ponovno.

5.

Ka suštinama…

Zaustavljanje inercije:

– pričanja/slušanja,

– pisanja/čitanja.

Inercije još-i-još.

(Samo)kontrola mišljenja.

6.

Napor ka suštinama.

Više od pukog mišljenja:

– nova percepcija,

– novi nazori,

– nova organizacija življenja,

– nove životne vrednosti,

– eliminacija suvišnog,

– štednja Energije,

– prioriteti.

7.

Haiku?

Sličnost – da.

Haiku: suština u formi.

Pesnički eksperiment.

Ovde:

– suština u suštinama.

Rezultat:

– sličnost u haiku-formi.


1.

Tolike priče o ljubavi, zaljubljivanju, voljenima…

Ko kaže da sve to skupa nije lepo i plemenito?!

I mnogo više od toga – božanski uzvišeno.

Ali svi ti atributi ne smeju da nas ometaju –

u potpuno trezvenom sagledavanju ljubavi.

Zbog same naše emocionalne „bezbednosti“.

2.

Ljubav i zaljubljivanja su nesporno „zaostaci“.

„Zaostaci“ naše davnašnje prave prirode.

Prirode koja nije bila ovako opako oštećena.

U nama takvima, moćnima, i ljubav nam je bila:

moćna, čarobno svojstvo koje je više od emocije.

U našoj sadašnjoj iskrivljenoj prirodi sve se krivi…

Distorzira. Što bi se ljubav izuzimala od toga?!

3.

Ljubav u raljama iluzija i iskrivljene percepcije.

Ma koliko željni prave ljubavi i pravog odnosa –

mudro je da imamo u vidu svakakve distorzije,

pratioce naših sadašnjih ljubavnih dešavanja.

Da bismo se obezbedili od razočaranja, pa –

i više od toga, od pravih emocionalnih potresa.

4.

Znamo li, kako nam i zašto „klikne“ zaljubljivanje?

Po kojim to sudbinskim zakonomernostima?

U duhovnosti – priča o „blizanačkim plamenovima“.

Kao – „plamenovi“ koji ovde teže da se spoje.

Niko ne kaže da to nije lep i plemenit koncept.

Ali džaba, kad OVDE I SADA nikako „ ne pije vodu“.

A „ovde i sada“ znači: u Karantinu-Paklu-Zatvoru,

i ne dok je na snazi postojeći Stari-propadajući svet.

Njegovi zakoni onemogućavaju pravu ljubav.

5.

Jedan od KPZ-zakona je da ljudi drže jedni druge –

u zarobljeništvu, doduše – suptilnom, metafizičkom.

Drugi zakon: da jedni druge kontrolišu i iscrpljuju.

U svakom odnosu je sve ovo različito dozirano.

U nekim slučajevima to ispada baš minimalno,

pa takav odnos dođe kao podnošljiv, čak lep.

Dakle, ljudi se međusobno ne pronalaze zato,

da bi međusobno jedni drugima pomagali

u rastu u svim domenima, u ljudskom ostvarenju.

Bar ne u dubljem smislu, na površini – možda.

6.

Hajde da pratimo šta se to dešava u ljubavi!

Ne znamo kako i iz kojih razloga povezivanja,

ali – nekako nam „klikne“ ljubav, zaljubljivanje.

Tada percepcija kao da nam se transformiše.

Bar prema osobi koja je „predmet“ ljubavi.

Mi je doživljavamo kao u auri poetičnosti.

7.

Na drugoj strani – i mi sami, sasvim spontano,

prikazujemo se u najboljem mogućem „izdanju“.

Pritom i mi i osoba u koju se zaljubljujemo:

imamo u sebi, nosimo u sebi, u svom biću –

„svašta nešto“ što je daleko od poetičnosti.

Probleme, psihološke mehanizme, težine…

8.

Dakle, međusobno se zaljubljujemo u fantome!

Osoba koju gledamo je samo povod, „kostur“ –

na koji „nalepljujemo“ sliku u koju se zaljubljujemo.

9.

I biva naš odnos lep i divan – dok iluzija traje!

Dok ne počne da kroz stalne interakcije probija –

sve ono nimalo lepo što smo bili potisnuli.

Ili što možda i nije objektivno problematično, ali –

što se ne uklapa u očekivanja onoga drugog.

Onda dolaze fluktuacije, smenjivanja faza:

u kojima se aktivira doživljaj sa početka „veze“,

i doživljaj koji je došao kasnije, sa „otrežnjenjem“.

10.

Dalji tokovi zavise od samih individualnosti,

od tolikih individualnih, nepredvidljivih faktora.

Iz takve veze može da se izrodi i brak,

možda i veza koja na spoljašnjem planu –

deluje i dalje sasvim dobro, čak skladno.

Jer onda dolaze prepleti interesa, deca,

pa dolazi more zajedničkih obaveza…

A da iza spoljanjeg sklada i timskog rada –

uopšte ne stoji unutrašnja konektovanost.

11.

Zato su najlepše ljubavi koje su nerealizovane,

ili koje su prekinute još u fazi poetičnosti,

dok nije obostrano poizbijalo „svašta nešto“,

problematično ili drugome nesimpatično.

I mi možemo da nosimo poetska sećanja,

na takve ljubavi, pri čemu smo u zamci –

KPZ-iluzija koje nas satiru na svakom koraku.

12.

Ako je tako kako je – šta onda da se radi?

Ne može se ovde dati univerzalni odgovor.

Svako procenjuje na osnovu mnoštva faktora.

Ali je dobro imati u vidu iluzije koje vrebaju.

13.

A težiti uzvišenoj vezi – svakako, obavezno!

U sklopu težnji jednom našem boljem svetu.

Tek takve težnje i takvi ciljevi, težnja njima –

daje nekakav smisao besmislenom životu

u ovoj surovoj planetarnoj robijašnici.

14.

A čisto metodološki: te težnje treba uklapati

sa svim onim pričama o našoj energetici,

a gde spada i neophodnost razgradnje

svega onog teškog, lošeg, što nosimo.

Pa, ako nas Novi svet i ne snađe za života,

bar smo imali snage da mu uporno težimo,

ne podležući slamajućim KPZ-uticajima.


1.

“Dunjalučar bježi svakom pokušaju konačnog definiranja.

Narod dunjalučarem naziva onog koji je “zin’o na dunjaluk”,

odnosno to je onaj čovjek koji je sva svoja stremljenja usredotočio

na “ovaj svijet”,

dajući mu pri tome jedinu i najveću vrijednost.

No, to je samo jedna negativna konotacija ove riječi.

Dunjalučara također treba razumijevati i kao čovjeka sa ovog svijeta,

dakle svakog čovjeka koji je živio, živi i živjet će u nekom drugom vremenu.

Stoga riječ dunjalučar treba razumijevati u jednoj opštosti,

koja važi za svakoga.”

https://dunjalucar.com

2.

Fenomen zatočenosti,

u svesti,

u ovom svetu.

U okvirima fizikalnosti

ovog sveta.

3.

I onda uzimamo kao posebnost,

kao više uzlete,

uma, svesti, duha,

ako se stremi nečem višem,

izvan ove puke fizikalnosti.

Stremi, u promišljanju,

u percepciji.

4.

Zar to ne svedoči “fascinantno”,

o tome koliko smo uvrnuti,

koliko su nas uvrnuli?!

Distorzirali, deformisali.

Pomračili svest i um.

Suštinski, metafizički.

5.

Pa ne možemo mi izvorno

biti od ovog sveta,

ne može mrtva materija

sama od sebe da kreira

ovakvu izuzetnu “mašinu”,

kakva su naša tela,

i da joj udahne život,

i iskru uma i svesti.

6.

Što znači:

naša veza sa Nekim/Nečim

od čega, iz čijeg Uma, Duha,

(ko zna iz čega)

smo proistekli –

ORGANSKA JE VEZA.

Ne veza koju nagađamo,

u poetskoj ili metafizičkoj dokolici.

I da mi tek smatramo velikim iskorakom –

ako počnemo da slutimo

“nešto više”, nešto iznad puke fizikalnosti.

Zar ne uočavamo koliko je to uvrnuto?!

7.

I koliko je tek dramatično uvrnuto

ako ni tog metafizički primitivnog iskoraka nema?!

Nego svest, suštinski poput životinje,

ostaje zatočena u okvirma puke fizikalnosti.

U kojoj prohuji ili prozuji život začas.

8.

I kad se žalosno batrga,

tumara, za uzročnicima,

za dubljim uzročnicima svega postojećeg,

za uzročnicima dešavanja u vidljivom postojećem –

u okvirima ove grube fizikalnosti,

uz punu zatočenost u njoj.

9.

Za one koji malo nastoje da zalaze

iza Zavese koja prekriva fizikalnost,

ili prekriva našu svest i naš um

za ono što je izvan fizikalnosti…

Opet ispada kao veliko postignuće:

ako se zalazi Van,

tj. ako se naprežemo da zalazimo Van.

10.

A gde je to Van?!

Tamo negde u kosmosu?

U tajnama Sunčevog sistema,

u tajnama njegovih planeta?

Pa i sve dalje i dalje izvan njih?

Ili i na samoj planeti,

ali po nekim neistraženim predelima,

na polovima, u dubinama okeana?

11.

Jesu to enigma i izazovne tajne.

Ali su nam, s obzirom na dramatiku Trenutka –

puki luksuz!

Toliko je naistraženih predela,

nepoznanica, enigma i tajni –

u nama samima,

a baš me… a baš da me

zaintrigiraju tajne polova,

tajne okeana, Sunčevog sistema…!

12.

Ali, u redu:

nastojimo da zalazimo u neke dimenzije

izvan ovih stega puke fizikalnosti.

I jeste to iskorak za pohvalu,

u odnosu na punu zatravljenost

u pukoj fizikalnosti.

To jeste nekakav početak.

Ali preskoman! Nedostatan.

13.

Radim(o) za nekakvu platu,

da bismo imali novac,

kao Zlotvorski porobljivački instrument,

od kojeg zavisi puki opstanak,

najpre tela, i zavise:

elementarni životni uslovi.

Taj rad je eksploatatorski,

iscrpljivački, usmeren na slamanje.

Iznuđeno hipnotiše pažnju,

odvraća je od nečeg višeg.

14.

A ja – postajem sve veštiji

da uočavam u svojim promišljanjima

neke druge svetove

u okvirima ovog vidljivog.

I – KAKVA MI SUŠTINSKA KORIST OD TOGA?!

Jeste plemenito moje nastojanje,

ali ja ostajem i dalje bedni zarobljenik

okolnosti u kojima sam.

15.

Ako postoji dimenzija

koju mi koristi da uočavam,

da dublje spoznajem:

ONDA JE TO TA MOJA

ZAROBLJENIČKA POZICIJA,

moja i svih ljudi na planeti.

Pa to je vrhunska enigma!

16.

Pustimo dubine okeana,

Sunčev sistem, daleke galaksije…!

Dajte da spoznamo

svoj zarobljenički kontekst,

i da spoznamo –

kako da se iskobeljamo iz njega.

Kako da dopremo do principa,

tajni, načina,

preko kojih ćemo ovladavati

tim zarobljeničkim kontekstom,

tj. najpre se sami Osloboditi.

17.

Dakle, pozabavimo se najpre

„fanscinantnom“ dimenzijom

sopstvene zarobljenosti,

a koja je unutar dimenzije

puke fizikalnosti.

18.

Svest Don Kihota je u jednoj dimenziji.

U njoj on vidi divove.

Svest Sanča Panse je u drugoj dimenziji.

On vidi, umesto divova, vetrenjače.

Neki su fokusirani na pozitivinosti

i lepote života…

Ispada da je mudrije

da svest podesimo –

ka TOJ dimenziji.

19.

Da li je za nas percpecija te dimenzije –

oslobađajuća?

Na poslu, na kojem sam zbog novca,

teraju me kao bičem,

a ja hoću da mi je lepo,

pa u svemu oko sebe

vidim ono što je pozitivno,

prosto mi je svest

u drugoj dimenziji.

SPASAVA LI ME TO –

OD ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA?!

I od posledica u nizu,

koje se nadovezuju na iscrpljenost?

20.

Don Kihot jeste plemenit,

jeste da teži nečem višem,

on nastoji da percipira neku

lepšu drugu dimenziju

u dimenziji koju vidi Sančo Pansa.

I nastoji da nešto menja,

delujući u skladu sa logikom

te druge dimenzije u kojoj je svešću.

21.

I – šta se dešava?

U svakoj situaciji on samo nagrabusi.

Krilo vetrenjače ga klepi,

čobani ga izmlate, itd.

22.

Zalaziti u drugu dimenziju

unutar ove fizikalnosti –

svakako da!

Ali ne iz nekih

metafizički „turističkih“

ili „kibicerskih“ razloga.

(Može i to, svakako,

može se svašta,

pitanje je smisla…)

23.

VEĆ SA NAMEROM

DA SE DOPRE DO FUNDAMENATA

NAŠE METAFIZIČKE ZAROBLJENOSTI.

I DA SE OTKRIJU TAJNE,

KLJUČEVI ZA OSLOBAĐANJE.

24.

A onda mogu da nam dođu na red:

razne zabavne, zanimljive teme,

i bavljenja tajnama i viđenjima –

od kojih suštinski egzistencijalno

ne zavisimo.


1.

Prethodno su navedena

tri dinamička faktora.

Čija sprega nas onemogućuje

u duhovnom snalaženju.

U snalaženju

na putu ka većim duhovnim ciljevima.

Ako smo im radi i skloni…

2.

Kako je savršeno-pakleno-teško

snalaziti se

između tri vatre…

Evo male konkretizacije.

3.

Nepomično ležanje.

Ili ležeće opuštanje.

Kao jedini, nepogrešivi

prirodni način postizanja

najdublje, dubinske opuštenosti.

Princip jasan kao dan!

4.

Dubinska opuštenost

pomoću meditacije, joge,

ili zapadnjačke izmišljotine

autogenog treninga…?

Nema šanse!

Čiste

istočnjačko-zapadnjačke gluposti!

5.

Za dubinsku opuštenost:

samo i jedino –

ležeće opuštanje!

Nepomično ili pomično,

svejedno.

I bez ikakvog fokusa.

Bez ikakvog

misaonog samonavođenja,

sugestija, mantri…

6.

Šta se pritom dešava?

Utvrđeno, potvrđeno,

iskustveno dokazano,

jasno kao dan!

7.

Svi procesi u organizmu

stišavaju se.

Svi procesi,

pa i procesi mozga, tj. uma.

Um „mota“ sve slabije,

i slabije,

parazitske misli

(privremeno) atrofiraju,

emotivni naboji se stišavaju…

8.

Do ekstremne pozicije:

BUKVALNE BEZMISAONOSTI.

Takođe i:

emocionalne praznine,

ili otupelosti.

TO je – dubinski mir!

Utvrđeno, potvrđeno,

iskustveno dokazano,

jasno kao dan!

U eksperimentima –

lično iskusio!

9.

E SAD…!

Istočnjačke duhovne zamlate

ovde bi uskliknule (s ljubavlju):

PA TO JE TO, NIRVANA!

Što kod nas kaže narod

(pomalo vulgarno):

„Šipak nirvana!“

„Šipak blaženstvo!“

I druge tandara-mandara

duhovne priče za lakoverne!

10.

Spustiti se ekstremno

u dubinskoj opuštenosti

do bukvalne bezmisanosti

i emocionalne otupelosti –

TO JE JEZIVO STANJE!

Da ga neprijatelju ne poželiš!

11.

Pa šta mislite,

kako dolazi do demencije?!

(Ne računajući čisto fizičke faktore.)

I do drugih teških stanja

(depresija, itd),

i poremećaja u funkcionisanju,

koji su posledica totalizovanja

neaktivnosti?!

Odnosno, posledica

opšte dubinske opuštenosti.

12.

Da su se istočnjačke duhovne zamlate

zaista spuštale do ove zone

dubinske opuštenosti –

ne bi (što narod kaže)

laprdali ili bulaznili

o nekakvom blaženstvu te zone,

ili stanja svesti, psihološkog stanja,

psihofizičkog stanja.

13.

OBAŠKA…!

Što na putu do tog stanja

treba proći kroz ekstra-pakao!

Proći kroz taj ekstra-pakao,

unutrašnji ekstra-pakao,

POŽELJNO JE I KORISNO.

14.

To je ona razgradnja

svakakvih „stvari“:

energija, programa, težina,

ko zna čega sve.

Što nosimo u sebi,

u svom biću,

u nekoj podsvesti…

15.

Smirenim suočavanjem  –

razgrađujemo nešto loše.

Ili eliminišemo deficite,

energetske deficite.

Mogu to biti fobije,

čak vrlo gadne fobije,

mogu biti svakakve po-misli,

teška neodređena stanja…

16.

Ali – kako je moglo da dođe

do te „fascinantne“ „zamene teza“?!

Do te „fascinantne“ duhovne podvale?!

Masovne, i tim opasnije!

A) Da se nudi meditacija (joga, itd),

kao put dubinskog opuštanja?

B) Da se nudi koncept nirvane,

koji između ostalog znači i:

totalnu bezmisaonost,

emotivnu otupelost ili blokiranost,

ili mir u neemotivnosti?

C) Da se oba koncepta nude –

kao uzorni obrasci,

kao putevi

do najviših duhovnih postignuća?!

17.

ZAHVALJUJUĆI TOME

ŠTO MEDITACIJA –

JESTE VID OPUŠTANJA,

ALI NE I VID DUBINSKOG OPUŠTANJA!

TE JE STOGA:

LAGODAN I BEZBEDAN

VID OPUŠTANJA.

Ali i vid suptilnih težnji.

Svejedno što se proklamativno

ovim putem samoukidaju težnje.

18.

Takvim opuštanjem ne razgrađujemo

„svašta nešto“ što nosimo u sebi,

dubinski se ne očistimo

od svakakvih bremena.

A BEZ TOGA NEMA NAM

PRAVOG DUHOVNOG UZLETA.

Oni kojima su meditacija, joga, itd.

bili putevi ili oslonci duhovnog rasta –

dostigli su određeni nivo

do kojeg se tim putevima

može popeti.

Ne više, ne dalje, ne dublje.

19.

To je bezbedan i lagodan put!

Opuštaš se,

ali ne previše, ne rizično previše.

Jer imaš fokus na nečemu,

imaš suptilno naprezanje,

koje kako-tako znači težnju,

ka nečemu lepom.

Što te sve skupa obezbeđuje

od pada u pakao sopstvene podsvesti.

20.

Dakle, opuštaš se, a težiš.

U pravom dubinskom opuštanju –

opuštaš se, a ne težiš.

I zato je ono rizično.

Ali i rizik koji je dubinski zahvat.

I kao takav neminovan,

ako stremimo duhovno višem.

Zahvat čišćenja,

bez kojeg nema zahvata građenja,

pravog građenja.

21.

I ZATO TAKVI GOVORE O NIRVANI!

Jer je prijatan put.

Jer je prijatno postignuto stanje.

Ali i skormnija postignuća.

22.

Sa pravim nastavljanjem

putem dubinskog opuštanja –

neminovno se Budimo.

Budimo za „suštinski Besmisao“ (Sartr),

za koji su se budili toliki kroz istoriju

(što je ranije pokazano na primerima),

u koje ne spadaju toliki propagatori

meditacije i nirvane.

Budimo se za Karantin-Pakao-Zatvor.

23.

I tek od te zone idu muke i pravi podvizi!

Uz punu Budnost za zemaljsku Jezu,

za sopstveni bedni, besmisleni život:

PRONAĆI SMISAO I MOTIVE

ZA ANGAŽOVANJE,

imati težnje i ulagati Energiju

u sopstvene ciljeve i vizije…!

24.

I povrh svega toga,

snalaziti se u nemogućoj misiji:

u misiji pronalaženja

Formule Ravnoteže,

Formule stabilnosti,

uz spregu ranije opisana

tri dinamička faktora.

24.

Zar to nije domen,

pravi dostojni izazov,

kao što reče ona Ruskinja:

za duhovnog giganta?!

A postignuća tog giganta nisu:

u lagodnosti meditacije,

i u blaženstvu nirvane!


1.

Ovde, u tekstovima:

– čas naglasim jedno,

– čas drugo,

– čas treće.

2.

Pa se vratim, pa korigujem.

Ili „ažuriram“.

Prvo, drugo, treće.

3.

Normalno je da se ne može imati poverenja.

Ni strpljenja.

Za takvo pisanje.

4.

Jer zna se…

Veliki duhovnjaci „znaju znanje“.

Otkriju šta znaju.

I to je „vo vjeki vjekov“.

Kao urezano u kamenu!

5.

A ja bih rekao:

– Bež’te od takvih!

Mi, um, duh, svet…

Nismo statični.

Nema te istine koja se otkrije u prvom veku.

A koja će neizmenjena važiti i u dvadesetprvom.

6.

A pogotovu nema šanse da to važi za naše doba!

Za naše turbulentno, vatreno, pakleno doba.

Doba u kojem su duhovne taktike neuhvatljive.

Ili poteže uhvatljive.

I na dnevnom nivou.

A kamoli celoživotno.

I za svakoga koji je svet za sebe.

7.

Mi živimo…

I duhovnost nam se dešava…

U prepletu TRI dinamička faktora.

Pa hajde, snađi se!

I da se u ovoj Tarapani (konfuziji)…

…Držiš kao pijan plota…

…Neke BUĐAVE metodice ili frazice…

…Od pre jednog ili dva-tri milenijuma…!

8.

Kaže jedna Ruskinja u jednoj svojoj objavi.

Zemlja je u naše doba jedan strašan, neopisivi pakao.

Ja bih rekao: KPZ-Mrcvarilište.

U njemu bi bilo preteško i duhovnom gigantu.

Da opstane i snađe se.

I Bogu je… u smislu Izvornog Tvorca Zemlje i ljudi…

…dovoljno da izraste samo jedan takav gigant…

…kao znak pobede nad takvim paklom…

…i da se više nikada, bilo kada, bilo gde u Postojanju…

…ne dozvoli pakao ovakvih razmera.

9.

Prvi dinamički faktor:

– Zemlja kao Karantin-Pakao-Zatvor.

Te njegovi vladari:

– moćna bića Zlotvorsko-Parazitskog kova.

Što znači: njihovi uticaji, programi, delovanja.

10.

Drugi dinamički faktor:

– i fizički konstatovano povišavanje vibracija.

Kojima smo izloženi.

Koje nas same po sebi transformišu.

A što je daleko od prijatnog.

I daleko od podnošljivog za svakoga.

11.

Treći dinamički faktor:

– zakonomernosti našeg funkcionisanja.

Funkcionisanja kompleksa telo-um-duh.

A osobito u prepletu sa energetikom.

12.

Naša podvrgnutost parazitskom isisavanju.

Životarenje u robijaškim pozicijama.

Milenijumski su nam davnašnji…

Stoga i ne čudi što i ne znamo:

– šta naše skladno funkcionisanje uopšte i znači.

13.

Te mi možemo da živimo, mislimo i radimo…

…što najčešće i biva…

…u korist sopstvene štete.

14.

To su ta tri faktora.

I zaista…!

Treba biti duhovni gigant.

Pa se snaći u njihovim prepletima.

Ili bezbrojnim kombinacijama.

15.

Stoga…

Ako i nemate strpljenja…

…da pratite duhovne istraživače…

I ako vam nisu duhovno „kredibilni“…

A ono ipak nemojte da poklanjate poverenje…

…ni duhovno statičnima i ušančenima…

Nemojte – zbog sebe!

I jer nije vreme za takva poverenja.