1.

Humoristi i humorističke emisije.

Poslednje dve-tri decenije.

„Nadreality-show“, Pervan, Jurkotić, Nikšić…

2.

Svako na svoj način, manje ili više uspešno…

Dočaravali su nadolazeće doba.

Doba urušavanja ili ogoljivanja iluzija.

3.

U skladu sa refrenom (link je ispod):

„Nadrealno! Sve je nadrealno!“.

Sve je parodija, simulacija, distorzija.

4.

Entropija ogoljuje KPZ-Iluziju.

I sve sitne iluzije unutar nje.

Potencijalno ogoljuje.

5.

Ovi humoristi su pomalo kao proroci.

Na komičan način su dočarali Proces.

Proces koji je danas u punom jeku.

6.

Raskrinkavajući paradoksi.

(Postoje oni koji otkrivaju istinu.)

Uvrnutosti na sve strane.

7.

Nenormalnosti koje su kao normalnosti.

Iole svesniji uočavaju nešto čudno.

Neka čudna dešavanja na delu.

8.

Od porodice i bližeg okruženja.

Preko društva i države.

Do globalnih dešavanja.

9.

„Uvrnuta“ ubistva i samoubistva.

Postala su svakodnevica.

Pojedinačna i masovnija.

10.

Koji domen ili dešavanja pre navesti?!

Sitnije ili krupnije?

Ali sa jasnim očitavanjem Procesa.

11.

Politički život u Srbiji.

Opozicija je korisna i potrebna.

U svakom društvu.

12.

I otprilike je jasno šta je normalnost.

U delovanju i ponašanju opozicionara.

U Srbiji, tzv. „deo opozicije“…

13.

Vode ga ljudi koji su pljačkali.

Dokazano pljačkali dok su bili vlast.

Koristili se podvalama i lažima.

14.

Ništa gradili.

Samo urušavali i pljačkali.

Sada – ogorčena borba za vlast.

15.

Ako se nešto gradi…

Tu su da smetaju i ruše.

Protiv su svega što se radi i gradi.

16.

Nemaju program.

Šta ako i kad bi bili na vlasti.

Cilj: srušiti vlast.

17.

Šta posle?

„O tom – potom!“

Bar imaju iskustva u pljačkanju.

18.

Surfaju iz laži u laž.

Razotkriju im se laži.

Teraju dalje, sa lažima.

19.

Pa do bizarnih detalja.

Jedan od njih, za drugoga:

– poznat je po tome što je „jašio popove“.

20.

Treći demantuje.

Ima pisani dokument nekog episkopa.

Da taj nije jašio popove.

21.

„Sve je nadrealno!“

Na sve strane.

I sve drugo, bez izuzetka!

22.

Obrazovanje – parodija obrazovanja.

Simulacija obrazovanja.

Uvek je bilo, nikad ovako ogoljeno.

23.

Učenici i studenti bubaju.

Odvratan čin „sticanja znanja“.

Da bi za mesec dana sve bilo zaboravljeno!

24.

I „ajde, Jovo, nanovo“!

Nova bubanja, nove lekcije i ispiti.

Nakljukaj se, da bi uskoro to zaboravio!

25.

Uzmimo samo još književnost.

Nova dela se štampaju u stotinak primeraka.

Niko ništa od toga ne čita.

26.

A katedre i instituti za književnost…

Rade „punom parom“!

Samo pršti od proučavanja.

27.

Od popularizovanja književnosti.

Kao da je „stanje redovno“!

Rekli bi branioci: krivo je vreme.

28.

Savremene tehnologije, itd.

POTPUNO NETAČNO!

Vreme je samo ogolilo iluziju.

29.

Iluziju o funkciji književnosti.

(Kao i svega ostalog na planeti!)

I kada su dela štampana u milionima primeraka…

30.

Izvorna funkcija književnosti…

Bila je potpuno isto iskirvljena.

Pretvorena u programiranje.

31.

U suptilno samoprogramiranje.

Poetizovati teška dešavanja.

Da bi im se dao status ciljeva.

32.

Književnost tobože daje sliku života.

I to – uglavnom preko najtamnijeg i nagadnijeg.

Čitanjem – to implicite postavljamo kao ciljeve.

33.

I tako dalje, i tako bliže!

Na sve strane oko nas.

Ogoljavanje iluzija će se samo intenzivirati!