1.

Što ako bih vam rekao…

Da ste najobičniji robovi?

(…) Biološke mašine.

Koje 99% vremena rade…

Po zadanom programu.

2.

Prvi minut videa.

Oduševljava.

Bliskost sa smerom bloga.

Očita.

Sa jednim od smerova.

3.

Međutim…

U nastavku…

U ostalom delu videa…

Krivi smer.

U redu su zapažanja.

Objašnjenja.

Sami po sebi.

Ali ne vode rešenju.

Krivi smer.

4.

Patokrate.

Nisu uspostavili sebe sami.

Uspostavio ih je Neko.

Iza Zavese.

U transcendenciji.

Patokrate su…

Samo istureni igrači.

Nama vidljivi.

5.

Šta rešavamo?

Baveći se patokratama.

I sličnim „eksponentima“.

Moćnih iza Scene.

Bojim se…

Ništa!

Krivi smer!

6.

Ne oslobađamo se…

Tamo, vani.

Tamo…

Gde su patokrate.

Oslobađamo se…

U sebi.

Naša nemoć…

Izliva se…

Iz naše unutrašnjosti.

7.

U našoj unutrašnjosti…

Potkresana nam je Moć.

Na nemoć…

„Nadovezali“ su se patokrati.

Ne obratno.

Ne bi je oni, malobrojni…

Slomili…

Da već nije bila (slomljena).

8.

Dakle…

Ne da odgonetamo patokrate…

Gubeći vreme i Energiju.

Već da odgonetamo – SEBE.

Da se damo u potragu…

Za uskrsavanjem Moći.

Svoje.

Nemoguća misija!

Ali bar jeste dobar smer.

P. S.

I odlično je:

Robovima ne trebaju čuvari.

Jer čuvaju sami sebe.

Rob bez svesti…

Tragedija.

Svest o robovanju…

Ne oslobađa sama po sebi.

Ona može biti tek početak.

Bezizgledne avanture.