1.

Oda Smislu.

U svetu Besmisla.

Na planeti Besmisla.

Metafizičkog.

2.

Svaki novi dan…

Težak!

Gadan!

MRAČAN!

Dani u Zarobljeništvu.

Kakvi i mogu biti?!

I još gore!

Dani u KPZ-Mrcvarlištu!

Metafizičkom.

Kosmičko-planetarnom.

3.

Nema Lepote.

U ovom svetu.

Ni Lepote, ni Smisla.

I neće ih ni biti.

Dok je ovaj svet…

Stari, uveliko propadajući.

4.

Nema Smisla u njemu.

Ni mrvice.

Može ga biti u nama.

Ako ga nađemo.

Ako ga „uzgajamo“.

I nastojimo da se prelije.

Bar u zonu našeg Polja.

5.

A…

Naći Lepotu i Smisao…

Upinjati se da se oni nađu.

U ovakvom svetu…

Ravno je šizofreniji!

Metafizičkoj.

Nema Smisla!

I nema vrednosti.

U besmislenom svetu.

U bezvrednom svetu.

U bezvrednom životu.

U životu Stoke…

Koja je tu…

Tek da bi Neki parazitirali.

Na njoj.

6.

Nema ih i nema…!

Sve dok…!

Ne počnemo…

Da se okrećemo SLOBODI!

Borba za Slobodu.

Ona počinje da daje Smisao.

Bezvrednom, besmislenom životu.

7.

Onda počinje da dobija Smisao.

I svaki novi dan!

Tek tada možeš da pomisliš:

„Iskoristi dan!“.

Daj danas sitni doprinos.

Aktiviranju svoje Moći.

Opšte, izvorne Moći.

Sitni korak po korak.

I put te vodi – Slobodi.

8.

Da li je ona postiživa?

U KPZ-nemogućim uslovima.

Kad joj se iskreno i postojano teži…

O tome se ne razmišlja.

Pomerati granice mogućeg.

Kako drugačije?

9.

Te, od takvog preokreta…

U težnjama…

Kad svane novi dan…

Inače mračan i težak.

Skoro da si srećan.

Napravićeš nove pomake.

Makar i sitne, najsitnije.

Ka Moći.

Ka Slobodi.

10.

Potrebno je imati mnogo toga.

Za ovakvo ispunjenje.

Za ovakve težnje.

Mudrosti i izdržljivosti.

Stoicizma i fleksibilnosti.

Lakše je po inerciji.

Živeti, misliti, postupati.

Ali…

Drugog načina nema.

Ni puta.

Do Smisla.

11.

Konačno nađeni Smisao!

Vrednost života.

U svetu Besmisla.

Sa njima se dobija motivator.

On nas energizuje.

Tu je i stabilnost.

Sa podizanjem energetike.

12.

Sadašnja pojačana dešavanja.

Preobražajna.

Šireplanetarna.

Dovešće ona kad-tad.

Da masovno klonu i padaju.

Slepi za KPZ-iluzije.

Entropija neće da mazi.

A tek Zlotvori-Paraziti!

Muče oni.

Ali i provociraju.

Na Mudrost.

U raspolaganju Energijom.

Na efikasnije funkcionisanje.

Na efikasnije mišljenje.

Efikasnije i moćnije.

13.

Dakle, tek tada…!

Biće pravo čudo.

Oni koji su našli Smisao.

U težnjama Slobodi.

Novom svetu.

Biće čudo.

I sa dobrom energetikom.

I sa stabilnošću.

I sa efikasnijim funkcionisanjem.

14.

„Da li će Sloboda umeti da peva?

Kao što su sužnji pevali o njoj.“

Tačno!

U Ropstvu – Sloboda je neprocenjiva.

U Novom svetu…

Biće podrazumevano svojstvo.

SADA joj se teži.

U Novom svetu ona se ima.

15.

(Metafizička) Sloboda.

Koja Sloboda?

Kakva Sloboda?

U kojem smislu – Sloboda?

Ko uočava Ropstvo…

Metafizičko zarobljeništvo…

Ko ih vidi i oseća…

Na svojoj koži.

Jasno mu je šta bi bila Sloboda.

I više nego jasno!

Ko sopstveno Ropstvo ne uočava…

Sloboda mu nije ni potrebna.

Što bi joj i težio.

Što bi gubio vreme…

Da se za nju bori.

Takav blaženstvuje.

U KPZ-iluzijama.

16.

„Što svesniji – to zarobljeniji!“

Svesnost znači potpuniju sliku.

Zarobljeništva.

Tada Oslobađanje – kompletnije.

Težnja njemu – složenija.

Teža, bezizglednija.

Veću snagu duha traži.