1.

     Koliko mi je mistično (ali i metafizički sasvim shvatljivo) da ljudi, slepi kod očiju, ne uočavaju (metafizički) Karantin-Pakao-Zatvor u kojem su u svojoj robijaškoj poziciji zatočeni – toliko mi je podjednako mistično da ne uočavaju problem svoje metafizičke Energije i energetike kao temeljni egzistencijalni problem.

      I sve probleme u psihofizičkom funkcionisanju i u mišljenju koje poremećaji sa energetikom izazivaju.

      Ljudi… Tačnije – tzv. duhovnjaci, oni koji bi trebalo da su avangarda Čoveka, avangarda Čovekove svesnosti. A ljudi kao Masa/Stado – tu su da održavaju u životu postojeći-propadajući Karantin-Pakao-Zatvor.

2.

      Dve osobe iz mog bližeg okruženja, jedna ima sluha za metafiziku, drugu takve stvari ne zanimaju, obe ne čitaju ovo što pišem, ali – desilo se, sticajem okolnosti, da su obe došle do shvatanja značaja energetike u našem funkcionisanju i do značaja „praktikovanja“ opuštanja u većim „dozama“ (u datom vremenu), kako bi se regulisala energetika.

      Obe su uočile, tj. zajedno smo kroz razgovore mogli na njihovom primeru da konstatujemo, kako se željene, prvenstveno unutrašnje, promene ne dešavaju primarno NAPREZANJEM UMA. U smislu u kojem se ta naivnost obilato primenjuje u laičko-metafizičkom ili u laičkom metafizičko-psihološkom rezonovanju. Pri čemu se smatra da je dovoljno da čovek OSVESTI neki problem, neki loš psihološki mehanizam, da postavi cilj i da mu teži, A NEZAVISNO OD STANJA ENERGETIKE, i – sve će se promeniti. Na primer (a ovakav laički metafizičko-psihološki savet daju i profesionalni psiholozi): neke „stvari“ vas nerviraju, vi shvatite šta vas sve i zašto nervira, odlučite da vas to više ne nervira, u „naprednijoj“ tajnaškoj varijanti vidite u svim ljudima samo ono što je dobro, i – vi procvetate, kao crvene i žute ruže u rano proleće.

      Za sada samo ovaj nagoveštaj, o tim dvema osobama koje su, nezavisno od mojih tekstova došle do shvatanja značaja nekih ključnih momenata o kojima se ovde već naširoko piše. Kroz praktična dešavanja kod njih – efekti ovde savetovanih mera samo mi se potvrđuju. I biće svakako još nekih osvrta na prvenstveno psihološka dešavanja kod njih, a u vezi sa regulisanjem energetike.

       Evo poruke koju sam poslao jednoj od tih osoba, u nekom našem pisanom dijalogu. U poruci je „nabacano“ više značajnih suština, one će verovatno vremenom biti posebno objašnjavane, za sada evo ih samo kao nacrta teza…

3.

       „Samo dok se sistematski ustali opuštanje – najveći deo unutrašnjeg preobražaja dešava se sam od sebe!

       Već smo se uverili da se glavne promene ne dešavaju naprezanjem uma. Um samo pomaže da se uoče fantomi u glavi i donosi odluku da im se više ne posvećuje pažnja, tj. Energija. Ostalo ide sa opuštanjem, tj. sa regulisanjem energetike.

       Danas sam se setio neke davno pročitane knjige o meditaciji, o medicinskim praćenjima praktikovanja meditacije (nije to knjiga duhovnog trgovca M. M. Jogija i njegovog Instituta, neka druga je u pitanju). Kod ljudi koji su ustaljivali praktikovanje meditacije vremenom su zaista uočavane skoro čudesne promene, tj. čudesne u odnosu na težinu problema koje su imali. Naravno, taj efekat je pripisivan mistici meditacije. Što je glupost! Ona je samo jedan (i to ne najefektivniji) vid opuštanja, i ništa više od toga!

       Ali meditacija, za one koji sa njom „krenu“ ima jedan odličan placebo-efekat (a slično se može reći i za molitvenu praksu, te za praksu mantranja – sa mehaničkim ponavljanjem i one ispadaju u priličnoj meri kao seanse izvesnog opuštanja): ljudi joj pripisuju čudesna svojstva, takva percepcija meditacije ih motiviše da samo meditiranje sistematski ustale u svom dnevnom ritmu. Jedan od problema koji se javlja kada čovek hoće da započne sa nekom tzv. praksom je inercija stila življenja bez te prakse. Pa tako, ako hoće da ustali neke metode opuštanja – talasi dotadašnje inercije uglavnom su jači od donete odluke.

       Dakle, u vezi sa regulisanjem energetike dobrodošao je svaki vid opuštanja, ali koji jeste blizu nekom pravom opuštanju (u šta ne spadaju gledanje televizije, čitanje novina, „surfovanje“ po internetu, itd; slušanje muzike bi bilo negde na prelazu).

       A unutrašnji preobražaj će prozilaziti iz regulisanja energetike. Tj. jeste uslov i paralelnost osvešćivanja loših mehanizama, loših reakcija, loših psiholoških dešavanja. Ali, osvešćivanje i rešenost da se nešto promeni ne donose promene sami od sebe, bez regulisane energetike. Upravo od poremećene energetike potiču mnoge „deformacije“ u mišljenju i u psihologiji, u psihosomatici, konačno – u celokupnom našem funkcionisanju.“

4.

       To je ispit na kojem su padale sve duhovne podvaldžije kroz poznatu nam istoriju (duhovnosti). Od Peruna, preko Krišne, Isusa, i tolikih drugih u nizu. Tačnije, ne padali, već – između ostalog, tom ispitu su nam se raskrinkavali.

      Prepuni torbaci mudrih saveta: kako treba postupati, a kako ne treba postupati. „Idi i ne greši više!“ „Ne delaj ploda dela radi!“ „Ne budi talac prošlosti i budućnosti, budi u sadašnjem trenutku!“ Itd!

       Racionalna odluka o promeni nekog psihološkog mehanizma ili o promeni nečega u ponašanju je – pištanje uz vetar! Kao što se ni odlukom uma ne mogu krotiti ili preinačavati emocije. Jadni tajnaši pogiboše u tom smeru, naduše se k’o gajde sa naprezanjem da budu u tzv. pozitivnim emocijama.

       Osvešćenost i shvatanje nečega su u redu, niko to ne spori. Odluka da se nešto menja, takođe je u redu. Kao i ciljevi koji se postavljaju i kojima svakako treba težiti.

       Ali su u svemu ovome neki drugi, neočekivani i skriveni faktori u igri. NJIH treba pogoditi i uklopiti, da bi se promene, po um-telo-duh BEZBEDNO, izvodile.