1. Ravnoteža, spasonosni orijentir – lajtmotiv bloga

Možda skoro od početka: krenulo je i naglašavanje ključnog značaja Ravnoteže.

Balansa Energije.

Balansa između naprezanja i opuštanja.

Nekima to jeste dosadno, ali – kada je nešto toliko spasonosno ključno, nikad dovoljno ponavljanja i nikad dovoljno novih sagledavanja iz raznih uglova.

2. Uz sve neodređenosti – važna težnja

Uz toliko bavljenja Ravnotežom, u životu (dakle, van ovih blogovskih pisanija), ni sam još ne mogu da kažem da mi ona više nije enigma.

Njena temeljna formula je jasna, i već toliko puta ponavljana: koliko naprezanja – toliko opuštanja.

Ali smo i mi sami i uslovi u kojima smo – toliko složeni, sa tako složenim prepletima, da nam je teško da se jasnije snalazimo u tome šta jeste i u kojem obimu naprezanje, a šta opuštanje.

Dodatno na sve to – da nismo u često jezivim zarobljeničkim aranžmanima, još bismo se nekako i snalazili. Da imamo slobodu u eksperimentisanju sa naprezanjem i opuštanjem, tj. sa vidovima i količinama naprezanja i opuštanja.

2. Previše angažovanja, previše opuštanja – poremećaj

Znam da onima kojima sagledavanja kolebanja sa Ravnotežom nisu bliska – i priče o uzrokovanosti našeg funkcionisanja ne-Ravnotežom nisu baš smislene priče.

Meni ne da jesu, nego su maltene kristalno jasne.

To, kako dolazi do poremećaja našeg funkcionisanja sa padom u neravnotežu.

Do poremećaja naše percepcije i rezonovanja.

I kako se izdižemo na plato maltene minijaturnih viših moći – sa postizanjem (makar privremeno) Ravnoteže.

Situacija se menja za 180 stepeni.

3. Poenta je u Energiji

Iza Ravnoteže stoje pitanja naše Energije.

Jedna je priča ako zalazimo u energetski deficit.

Druga ako smo u nekakvom balansu, ako Energiju trošimo u skladu sa prilivom.

Iz toga nam proizilaze moć i stabilnost ili nemoć i urušavanje.

A Zlotvorski programi koje živimo su takvi, nezavisno od toga da li Zlotvori i sada aktuelno deluju na nas ili ne, da nas stalno drže u klinču neravnoteže i energetskog deficita.

Sa njima nam dolaze poremećaji funkcionisanja, percepcije, rezonovanja, sa svima njima skupa imamo zamagljene životne težnje i perspektive, i tako ukrug.

4. Ravnoteža – podnošljivije zarobljeništvo, efektivnije težnje

Makar da povremeno i trenutno osetimo čari Ravnoteže, osvedočimo se koliko nam sa njom postaju podnošljiviji zarobljenički aranžmani, ali, bitnije – i koliko postaju efektivnije naše oslobodilačke težnje.

Što je povezano sa koliko-toliko harmoničnijim našim funkcionisanjem.

Dakle, sa većom prodornošću našeg uma.

Sa većom snagom na izvođenju željenih promena.

Baš zato smo mi i držani u hroničnoj neravnoteži.

I baš zato i jeste pakleno teško činiti i sitne pomake ka Ravnoteži.

5. Ravnoteža – hod po ivici noža

Ili: kretanje između Scile i Haridbe.

Možda shvatimo da nas previše angažovanja baca u neravnotežu.

Možda u svom životnom prostoru i ritmovima i nađemo načine da iskoračimo iz prenapregnutosti.

Ali, onda ide suprotna zamka – vrlo lako zapadanje u podnapregnutost, u neravnotežu preterane opuštenosti.

Kao što dobro stoji u nekom ezoteričkom principu: mi ne možemo, a da se ne angažujemo, da ne povlačimo Energiju.

Ako smo svesni zarobljeničkih uslova – onda nemamo u postojećem životu motivatora za angažovanje.

Onda imamo pad energetike, imamo pad u neravnotežu.

6. Ravnoteža – zaštićena zona

S obzirom na prethodno rečeno – jeste mnogo gadno, za snalaženje u ovim zamršenostima.

Koje su sve drugo, samo ne isprazno duhovno/metafizičko fantaziranje.

Ako shvatamo krunski značaj Ravnoteže, ako joj istrajno težimo, nekakav svoj put ćemo svakako postupno nalaziti.

Okolnosti i Zlotvorski programi će nas stalno i efikasno bacati u hroničnu neravnotežu.

Ali, ako se dočepamo kakvih-takvih iskustava sa Ravnotežom: UOČIĆEMO KAKO SMO SA NJOM, U NJOJ, KAO U NEKAKVOJ ZAŠTIĆENOJ ZONI.

Zaštićenoj, i od energetski pogubnih uticaja ljudi oko nas, i od eventualnih aktuelnih Zlotvorskih uticaja.

Kao da nam je tada nekakvo naše energetsko Polje u punoj zaštitnoj funkciji.

I što više budemo njome ovladavali, to ćemo je više „PRIVLAČITI“ u svoj život.

Kao što se dešava i suprotno: što dublje u bilo koji „pol“ neravnoteže zalazimo (bilo u previše angažovanja, bilo u previše opuštanja) – to i sve više taj „pol“ neravnoteže privlačimo, „navlačimo“ na sebe.

7.  A povremeno naglašavanje „urgentnosti opuštanja“?

Čak je u tom smislu nedavno zabeleženo da nepomičnim ležanjem pomažemo homeostazi.

Taj iskaz bih sada korigovao: RAVNOTEŽOM POMAŽEMO HOMEOSTAZI.

Posebno ako je deo angažovanja i slika ili cilj vezan za ozdravljenje ili harmonizovanje funkcionisanja tela.

A naglašavanje „urgentnosti opuštanja“…

Pretpostavljam da je iz konteksta jasno na šta se ono odnosi.

Uvek je uz to naglašavanje išlo podsećanje na formulu Ravnoteže, tj. na to da naprezanje i opuštanje moraju biti u prepletu.

A naglašavanje se nametalo zbog toga što je PRENAPREGNUTOST DOMINANTNI PROBLEM, i našeg vremena, i naše civlizacije.

Povezana sa glupostima kao životnim ciljevima i životnim vrednostima.

U tom smislu nam je opuštanje urgentno, a jasno je da nam je ono, samo za sebe, nevezano za naprezanje – štetno koliko i previše naprezanja.