Tako se taj Anti-Logos ne može jednostavno povući iz svijetova kreacije – on njih mora apsorbirati u sebe – on osjeća potrebu za uništavanjem kreacije – njemu je POTREBNA ta energija kao gorivo za njegovu beskonačnu samo-kontemplaciju.

To je Krajnji Cilj Bića sa vrha piramidalnog lanca ishrane.

1. Teška dešavanja, svuda.

Sveprožimajuće teška, i planetarna i individualna dešavanja.

Vanredna, vanrednih razmera, kakvih nikada u poznatoj nam istoriji nije bilo.

Ko ih vidi (sluti) – vidi (sluti).

Slepima videći ovde ne pomažu.

2. Postojeće duhovne/metafizičke teorije – ništa.

Kako da ih shvatimo, kako da se postavimo?

Ništa, nikakve pomoći od postojećih duhovnih/metafizičkih teorija i tumačenja.

Delimično: jer ovakve planetarne vanrednosti nikada nije ni bilo.

Delimično: jer su i sve one, dosadašnje, distorzirano nastajale.

3. Onostrane objave – ništa.

A tek kako smo se izveštili, oni mi koji to jesmo, da ne verujemo NI SLOVCA onostranim tzv. objavama!

Tek tu su neviđene mogućnosti za manipulacije.

4. I jedne i druge – konfuzija.

Da su i jedne i druge, ili samo jedne, zaista na tragu istine – svaka bi bar delimično bila kamenčić u mozaiku-široj slici.

Umesto toga – svaka tera svojim pravcem, ako pokušamo da ih posložimo: dobijamo sliku Haosa.

5. Dešavanja iza Scene, uticaji na Scenu – ništa.

Sve to nam je velika enigma.

I jasno nam je, ako smo uopšte dozreli za neku elementarnu mudrost, da su nam ta dešavanja apsolutno, za sada, nedokučiva.

I zato što smo mentalno obogaljeni.

I zato što se svakako odlično pazi da pregusta, gvozdena Zavesa ostane sasvim neprozirna.

Te nam ispada kao mudrije – da se tim pravcima odgonetanja i ne zamaramo.

6. Šira slika – ništa.

Dakle, šira slika nam je nedostupna.

Možda je u toku neko podizanje vibracija i planete i nas samih, pa se stoga i pakleno osećamo.

Možda su u toku enormni pritisci Zlotvora i/ili nekih, od njih još jačih bića i sila, koji nastoje da sasvim slome ljude.

Možda je u toku nešto treće, nešto deseto, pedeseto…

7. Odgonetajmo svoje funkcionisanje.

Ono što možemo, nekako, je da se bavimo odgonetanjem svog funkcionisanja.

Odgonetanjem uslova na koje smo osuđeni.

Te da uklapamo jedno i drugo, da bismo imali bazu za svoja oslobodilačka nastojanja.

Nemoguće teško, i zbog naše mentalne obogaljenosti, i zbog nemoguće teških uslova, ali – drugog puta nema!

Ima dobrih indicija da mi imamo u sebi kodirane neopisivo veće moći od sadašnjih nemoći kojima smo okovani.

Eto razloga i inspiracije da budemo ludo istrajni!

8. Nadamo se raščišćavanju, razjašnjenju.

A nadamo se nekom raspletu, nekim razjašnjenjima, tj. da nam postojeće enigme postanu dostupne spoznaji.

Nekom izlasku na „čistu poljanu“, na kojoj nam postaje jasnije šta nam se ovo dešava(lo).

A time i jasnije kako da se prema svemu tome postavimo.