Snežana:

Ja sam ovo osetila.
Izrazi destrukcije i haosa ne odgovaraju, barem u mom slucaju, vec vise kao jedan tih i povucen gost koji vam je dosao u posetu, ali njegova pojava(otkrivenje) izazivaju vam stanje straha i haosa.

1.

Da, teško je To i imenovati.

Kao i Tao.

Postignuće je da Gosta uopšte registrujemo.

Moje neko razmisljanje.
…da je Besmisao sastavni deo univerzuma, da nikad nije nastao ili nestao. Oduvek je bio tu.
Cak mislim da on coveku i nije namenjen, mozda je tu, sto bi rekao Balasevic, zbog ravnoteze medju zvezdama.

2.

Možda jeste, možda nije.

Čak se ne bih zamarao ni da tipujem (na bilo koju soluciju).

Upinjem se, koliko mogu, da budem praktičan, i da se dokopam praktičnih orijentira.

A zbog takvih, „neutralnih“ osobina, nasi gospodari su nasli idealno tlo za rasadnik covecanstva.
Upravo iz razloga sto ga vecina ljudi i ne primecuje, on je, kao takav, idealan program u kome se nalazimo.

3.

Ima To (Besmisao-Haos-Destrukcija) razna „lica“, razne manifestacije.

Recimо…

A) Dubinska sila koju detektujemo silaženjem u najveću dostupnu nam dubinu našeg bića.

Kao spomenuta konekcija sa „crnom rupom“.

B) Ispoljavanje preko delovanja bogova Zlotvora-Parazita.

Što veći haos – to su radosniji.

C) Ljudi sa kojima živimo.

Besmisao-Haos im nisu ni blizu pameti, ni na kraj pameti.

NAPROTIV, ONI SE MOGU, NA SVESNOM NIVOU, BORITI ZA RED I POREDAK.

U kući, na poslu…

Ali time, ili baš izazivaju veći haos oko sebe, ili u ljudima oko sebe.

Oni, Probudjeni, kojima se prisunja i kojima se prikaze, shvataju u sta su uhvaceni, u kakvu zamku.
Besmisao je ujedno i triger. Da njega nema, nikad se niko ne bi probudio i pitao. Mada mislim da se nasi gospodari ne uzbudjuju previse za sacicu Probudjenih u besmislu. Uostalom, u svakom programu se potkrade neka greska.

To bi svakako imalo Smisla (triger), i ima ga na normalnim planetama.

Kada se ne preteraju „i dara i mera“.

„Naši gospodari“ imaju svoju logiku postojanja i delovanja, koja je u njihovom biću.

Po kojoj silovito deluju.

I svakako ne haju za bilo šta.

Kao i budale i sirove ljudske prirode oko nas.

Mislim da mi tu i ne mozemo nesto mnogo da ucinimo.
Ok. Uocili smo besmisao i on nas. Mislim da tu nasa interakcija sa njim mora i da zavrsi.
Svako dalje uvlacenje u besmisao radja beznadeznost, bol i patnju.
A od toga nema vajde. Besmisao ce i onako ostati tu i kad nas vise ne bude, kao poklon za nova pokolenja,
Ostatak naseg zivota trebalo bi proziveti mudro i konstruktivno…msm, lako reci, al’ to je jedini put.

5.

„Razgradnja Besmisla, konstrukcija Smisla“ iz naslova ODNOSI SE NA INDIVIDUALNI PLAN!

Na domen našeg polja svesti. (Nesuvislo bi bilo ciljati na šire!)

Na neke naše (individualne) životne trajektorije.

A oslonac u tom smislu je ranije već istican: KODOVI NAŠEG IZVORNOG FUNKCIONISANJA. Odgonetati ih.

Naravno, i njihova primena u praksi!

A tako nešto i postoji, i „radi“ (za sada bar sporadično).

Što i Imanuel (iako podvaldžija) preporučuje: da otkrivamo Stvoriteljeve zakone i da se vladamo po njima.