Jedan kraći osvrt, kao značajna, u naše doba sveprisutna ilustracija za neka ranije izneta zapažanja…

Da ponovimo: kao intencionalnim bićima – misao nam teži realizaciji onoga što je njen sadržaj.

Teži, načelno, naravno da se svaka misao, zbog samog svog sadržaja, ali i zbog raznih ograničenja, ne može realizovati.

Da teži realizaciji, jasno nam je jer svakom postupku, delanju… prethodi misao.

Nema konkretno uobličene misli uoči onih postupaka koje izvodimo automatski.

Objekti koje pravimo – NAJPRE SU BILI MISLI (IDEJE) U NAŠIM UMOVIMA.

Dakle, načelno, imamo težnje, misli nam iskazuju težnje, prethode onome što radimo, gradimo, pravimo, akcijama koje preduzimamo.

Takođe nam je poznato – misao može da pokrene emocije.

Ne produkuje sama misao emocije, ali može da ih inicira, pokrene.

Sad pogledajmo u vezi sa bolestima i simptomima bolesti kakvu savremenu SVEPRISUTNU MEDICINSKU (ali i ne samo medicinsku) PODVALU imamo na delu, a zasnovanu na prethodno naznačenom našem mehanizmu!

Nismo uhodani u onome što je duhovno-zdravstveno avangardno, da se primarno oslanjamo na homeostazu, a da nam lekar, medicina i lekovi dođu tek kao „štake“ u suočavanju sa težim bolestima i bolovima.  Te je u redu da na prvu pojavu simptoma krenemo u postavljanje dijagnoza, da bi se preduzeli koraci na izlečenju.

Ali, dobro znamo da se cela ta procedura sa postavljanjem dijagnoze izvodi tako da nam se podmeće DA NESVESNO NAPREDOVANJE BOLESTI POSTAVLJAMO KAO CILJ. Jer nam se uz svaku komplikovaniju proceduru postavljanja dijagnoze pažnja ne samo satima, već često i danima vezuje za bolest, za slike mogućih bolesti… Ta pažnja ostaje vezana i sve vreme lečenja, čovek je navođen na osluškivanje simptoma i dešavanja u organizmu, njih sravnjuje sa „mapom“ mogućih dešavanja u slučajevima pogoršanja…

Našem mišljenju se takva podvala podmeće.

Lekar i medicina nas ne navode da se fokusiramo na fizičke, fiziološke tokove izlečenja, na to da nam što plastičnije predstave procese koji vode izlečenju, već nas upozoravaju, nesvesno zastrašuju MOGUĆIM TOKOVIMA RAZVOJA BOLESTI.

Zanimljivo je, u vezi sa tim, kako je Sitin postavio svoj model izlečenja, u vidu „nastroja“ (o čemu je bilo reči u nekom od tekstova): kroz  medicinski opis izlečenja, tj. onaj ko primenjuje takve „nastroje“ – naveden je da se bavi, da ponavlja sliku telesnih i fizičkih dešavanja u toku izlečenja.

A zvanična medicinska logika je drugačija: lekari, medicina, tu su da spreče da do loših scenarija dođe, ali – čovek mora da ima u vidu kako sve može bolest da se razvija, i da u skladu sa tim prati svoj organizam.

Pa tek nizanje simptoma, pri čemu se brojni simptomi ukrštaju, jedni te isti mogu da se pojave u većem broju oboljenja… Čoveku može da se neki od simptoma pojavi tek onako, „u prolazu“, jer smo i inače izloženi svemu i svačemu, nije ni čudno da nam se svakakvi simptomi uzgred pojavljuju. E, ali ako imamo u vidu registre sa simptomima – mi odmah počnemo da tragamo za bolestima koje nam ti simptomi mogu najavljivati (iako simptomi nisu ni imali nameru da se ovaplote u vidu bolesti).

I ako čujete lekare, medicinske velike stručnjake koji gostuju po emisijama koje se bave, hej – ZDRAVLJEM, onda vam-nam njihova objašnjenja, upozorenja, mudra tumačenja, pre deluju kao crne hronike svakakvih mogućih dešavanja u našem organizmu, u vezi sa tim šta nas sve može snalaziti, AKO TO I TO… ne činimo, ako ne idemo na redovne provere, itd.

Pa se na ove nadovezuju i razni drugi, pomoćni načini da nam se misao i pažnja prilepe za SCENARIJE RAZVOJA BOLESTI, DA NAM RAZVOJ BOLESTI POSTAVE KAO NESVESNE CILJEVE.

Imamo… daju nam – dosetku sa DANIMA POJEDINIH OBOLJENJA. Na primer: „24. oktobar, međunarodni Dan borbe protiv raka dojke“, „Treća nedelja januara, Evropska nedelja prevencije grlića materice“, „8. maj, Svetski dan borbe protiv raka jajnika“, pa Dan borbe upale grla, Dan borbe protiv kratkovidosti, itd. Dobro, ova poslednja dva “dana“ predstavljaju karikiranje, koje bi bilo neumesno da nije u sklopu razotkrivanja podvale, ali – ovo karikiranje nije daleko od realnosti. Čak da ovde zaobiđemo poznati princip da se borbom PROTIV nečega – onome protiv čega se borimo daje veća snaga, odnosno, da je pravi način boriti se ZA ono što postavljamo kao pravi cilj.

Svaki od lekara-specijalista za jednu oblast će savetovati da svako od nas ide na redovne kontrole za njegov specijalistički domen, pa ispada da mi svakodnevno treba da idemo na neke od kontrola, zuba, krvi, dojki, janika, prostate, debelog creva…

ČOVEKA MOGU DA SNAĐU STOTINE BOLESTI! (Da ne zalazimo u DNK-„potencijale“ koje u ovom smislu svi nosimo…)

Koji je to beskoristan, A ŠTETAN, napor, proizašao iz saveta VELIKIH SAVREMENIH STRUČNJAKA, da mi jurimo i borimo se protiv svake od tih bolesti KOJE NAS EVENTUALNO MOGU SNAĆI?!

UMESTO DA NAS MUDRO I DOBORNAMERNO NAVODE DA SE FOKUSIRAMO NA – ZDRAVLJE!

Zar to nije lakše i izvodljivije?! ZDRAVLJE JE JEDNO. Zdravlje, povezano sa Ravnotežom, sa nastojanjem na postizanju harmoničnog funkcionisanja tela, odnosno, harmoničnog psihofizičkog funkcionisanja. NEKA NAM DOSAĐUJU NAVOĐENJEM NA MISAONO BAVLJENJE TAKVIM CILJEM. A ne da nam detaljno opisuju šta će nas sve snaći ako se pojave određeni simptomi…

Da li nam je takvo MASOVNO INDOKTRINIRANJE I MENTALNO TROVANJE POTREBNO?

Pa valjda će svaki čovek, I BEZ OVAKVE GEBELSOVSKE PROPAGANDE, kad oseti da nešto u njegovom funkcionisanju nije u redu, u bilo kojem smislu, otići lekaru. Zar je za takav korak neophodno kljukati CELU JAVNOST masama simptoma i mogućih scenarija razvoja bolesti.

Što nas ne bi, umesto toga, kljukali navođenjem na bavljenje temom „zdravog života“?! Ma koliko to duhovno nemušto bilo, opet bi bilo mnogo korisnije, tačnije, ne bi bilo štetno, kao sve ove „borbe“ protiv bolesti.

„Što nas ne bi…?!“

Naravno da nas kao masu ne bi i neće tako po nas povoljno indoktrinirati!

Ali zato mi treba da sami za sebe u ovom smislu napravimo preokret.

Za početak – da uočimo šta znači, pri suočavanju sa simptomima bolesti i sa samim bolestima, baviti se njima na način na koji nam nesveno, od strane medicinskih stručnjaka navođeno, RAZVOJ BOLESTI POSTAJE CILJ, a šta, uz NAJNEOPHODNIJE racionalno bavljenje simptomima, bolešću, lekovima i lekarskim postupcima za izlečenje – posvećeno pomeranje fokusa ka zdravlju, ka harmoničnom funkcionisanju, te ka faktorima koji ih uzrokuju (Ravnoteža, energetika, itd.).