Odavno mi na „4D portalu“ „kupi prašinu“ tekst o „našim“ mislima koje nisu naše… Dakle, odavno sam na ličnim traganjima u vezi sa onim što je neki od Kastanedinih likova označio kao Zlotvorski dar: „predator vam je darovao svoj um, barokni, kitnjast…“ (tj. sklon detaljima i detaljisanju, gubljenju u detaljima).

Otuda naše muke: kako da izađemo na kraj sa samima sobom, sa mislima koje bi trebalo da su naše, a koje, u stvari, produkuju ili neki nama strani programi u nama samima, ili na koje čak i utiče takođe neki „strani“ organ, odnosno, neki organ (epifiza?) koji je produkt genetskih intervencija od strane nekih davnih Zlotvorskih garnitura, a već o vrlo mogućim frekvencijskim ometanjima naših TANANIH misaonih procesa (jer baš zato što su tanani – podložni su vraškim ometanjima) i da ne govorimo.

Teško nam je da sada raspetljavamo sva zamešateljstva sa našim mislima i sa produkcijom svih naših misli. KAKO I DA IZAĐEMO LAKO NA KRAJ SA NAŠIM I „NAŠIM“ MISLIMA, KAD TO TREBA DA IZVEDEMO – UPRAVO POMOĆU MISLI?! Znale su te drevne Zlotvorske garniture šta sa genetskim infiltriranjem rade!

Teško nam da je sve to raspetljamo, ali – možda možemo da polako ulazimo u trag, u malo jasnije praćenje i razlučivanje „naših“ i naših misli, te da iz tih spoznaja polako pronalazimo metodologiju ZA POČETAK BORBE ZA ELIMINISANJE MISAONIH „STRANIH TELA“.

Kako god da se ovaj fenomen postavi – ispada neopisivo komplikovan.

Ne samo što su nam misli glavno oruđe, glavni instrument u svakom pogledu, od spoznaja do izvođenja promena u ovom svetu, već što nam se one, u nekom ispravnom slobodnijem shvatanju, pomalo poistovećuju sa samom svesnošću, a i po nekoj prostoj logici: svesni smo onoga što shvatamo, nismo svesni onoga što ne shvatamo. Što nam je veća širina i dubina onoga što shvatamo, u sebi i u svetu oko sebe – i svesnost svega nam je šira i viša. ŠTO NIKAKO NE TREBA POISTOVEĆIVATI SA GORDELJIVIM NAUČNIM I NAUČNIČKIM ZNANJIMA, ona baš mogu biti, kao što najčešće i jesu, pokazivali smo na mnogim primerima – REFLEKS NE-SVESTI O ONOME ČIME SE BAVE, paradoksalno, nezavisno od toga što vladaju masama informacija iz oblasti kojom se bave. ČIM NISMO ČVRSTO FOKUSIRANI NA SUŠTINE, U BILO KOJEM SVOM BAVLJENJU, ČIM SE ZATRPAVAMO SVAKAKVIM INFORMACIJAMA, ČIM GUBIMO IZ VIDA ŠIRE SLIKE KOJIMA OBLAST KOJOM SE BAVIMO PRIPADA – ZNANJA KOJA TAKO STIČEMO RAVNA SU DOMENU NESVESNOG, svešću i umom neosvojenog područja.

Neopisivo komplikovan fenomen, do same naše intencionalnosti. Jer smo bića intencionalnosti, bića težnji, bića postavljanja i postizanja ciljeva, PREKO TOG MEHANIZMA SE REALIZUJEMO ILI NE REALIZUJEMO KAO BIĆA, a osnovni instrument za našu intencionalnost su – NAŠE MISLI. Pa, ako su nam naše misli najčešće „NAŠE“ MISLI, tj. Zlotvorskim mehanizmima navođene i iskrivljene misli, koje DOŽIVLJAVAMO KAO SVOJE LIČNE, eto nam tragične fešte! Iz takvih naših najčešćih „naših“ misli proizilaziće ne samo sve intencionalno naopako i pogrešno, nego i po nas štetno (razmišljanja, postupci, ciljevi, planovi, itd.).

Kako ljudi robuju iluzijama? Preko misli! Preko misli i percepcije, ali – misao prati percepciju i konstatuje percipirano (mišlju posao koji je beskoristan ili čak i štetan – konstatujem kao važan i koristan, na primer – rad u postojećim školama, inače, već istican moj lični „krst“).

Kako, zašto ljudi ostaju slepi za Karantin-Pakao-Zatvor? Opet – zbog misli ili preko misli! Misli formiraju „koordinatni sistem“ (u ljudskim nazorima) u kojem nema Karantina-Pakla-Zatvora.

Itd, mogu se te štetne manifestacije „naših“ misli koje nisu naše – nizati u nedogled, no, da vidimo šta nam se na ovom klizavom terenu nekako ogoljuje kao značajniji orijentir.

Ako za uočavanje grešaka u rezonovanju i ishodišta tih grešaka još nismo sazreli, za uočavanje naših ili „naših“ parazitskih misli svakako jesmo. Što je za početak dosta dovoljno u osvajanju procesa ili procedure našeg sopstvenog mišljenja.

SVAKAKO I NIJE POTREBNA NEKA VELIKA UVEŽBANOST DA BISMO UOČAVALI MISLI KOJE SU NAM POTPUNO NEPOTREBNE, SUVIŠNE, BESKORISNE, OČIGLEDAN „PRAZAN HOD“. Dakle, ako su nam (misli) takve – Zlotvorskog su porekla ili Zlotvorskog navođenja, na produkovanje i na bavljenje njima. Za takvim mislima ide trošenje Energije na njih, idu eventualni loši postupci, a češće i emocionalne reakcije, ili utvrđivanje već postojećeg lošeg psihološkog stanja. Postoji tu i jedan „simpatičan“ paradoks: mogu naše PARAZITSKE MISLI da podržavaju i psihološko stanje koje mi doživljavamo kao poželjno i prijatno, a koje nam, dublje posmatrano, nije korisno, nije od razvojno-oslobodilačke koristi.

Dakle, parazitske misli možemo, idući i za njuejdžersko-tajnaškom kategorizacijom, podeliti na: a) pozitivne, b) negativne. I pozitivne i negativne – parazitske su, kao što smo ranije konstatovali za „Svetle“ i „Tamne“ bogove: svejedno što se jedni hrane jednim, drugi drugim tipom naših energija, naših misli, naših emocionalnih reakcija, obe kategorije bogova su – PARAZITSKOG KARAKTERA, dakle, usmereni na naše energetsko eksploatisanje.

Dakle, najpre treba da počnemo da pratimo svoj prazni misaoni hod. Koloplet misli ili „filmove“ koji nam se vrte „u glavi“ ili u umu, često vrte do iznemoglosti, tako da nam se čini da će nam glava pući, da ćemo poludeti (ovo u ekstremnoj podložnosti, ili u ekstremnoj uvreženosti parazitskih misli).

U negativnoj varijanti to su, na primer, neki loši događaji, slutnje loših događaja, loše vesti, itd, čega sve tako lošeg u našim savremenim životima nema! Racionalno je konstatovati takvu lošu „stvar“, možda malo analizirati, doneti svoj sud o njoj, doneti odluku o svojim postupcima ili radnjama koje treba preduzeti (zavisi o čemu se radi), MAKSIMUM je ispravnog misaonog bavljenja takvim povodima. AKO NAM SE I NAKON TOGA MISAONI „FILM“ SA TIM SADRŽAJIMA POČNE PONAVLJATI, VRLO ČESTO IZNOVA I IZNOVA, možda sa nešto izmenjenim „scenarijima“, TREBA DA ZNAMO DA IMAMO POSLA SA SVOJIM, TJ. „SVOJIM“ PARAZITSKIM MISLIMA.

U povodima koji su izazvali stresove i stresogene reakcije to najčešće možemo da uočimo. I nastojanje na isključivanju iz takvih misli je najteže, ali je istovremeno isključivanje iz njih i vrhunski test sticanja snage u eliminisanju parazitskih misli.

SVE OVO, POTPUNO ISTO, VAŽI I ZA SUPROTNO: ZA MISLI KOJE DOŽIVLJAVAMO KAO PRIJATNE, A KOJE NAM SE TAKOĐE KAO „FILMOVI“ ČESTO ILI STALNO PONAVLJAJU. Njih izazivaju radosni događaji, neki prijatni povodi, prijatna dešavanja, itd. Neki uspeh koji smo postigli, a koji nas je izuzetno obradovao, neko putovanje koje nam predstoji, a od kojeg očekujemo velika zadovoljstva, itd. Pa onda, i kad se osećamo teško u toku dana, sami se „obratimo“ ovim parazitskim mislima, sami ih prizovemo ili izazovemo, i – time „dozovemo“ i prijatno psihološko stanje. KO DA OVAKVU PARAZITSKU PODVALU NE SMATRA POŽELJNOM?! Pa na njoj se zasniva celo njuejdžerstvo, a takođe i tajnaštvo!

Da malo preciziramo: iskrsavaju nama svakakvi misaoni impulsi, svakakve misli, i kao ideje, i kao podsećanje na ono što treba da uradimo. I takvi misaoni impulsi se mogu ponavljati, na primer, nešto smo zaboravili da uradimo, pa prosto sami sebe nesvesno podsećamo na zaboravljeno. Ali, U TIM SLUČAJEVIMA NE IDU CELI MISAONI „FILMOVI“, jednostavno, to su u pravom smislu IMPULSI, BLIC-MISLI ili blic-ideje, koje prostruje kroz um.

TAKOĐE, DRUGA JE STVAR AKO SE MI SVESNO BAVIMO PROMIŠLJANJEM NEKE TEME, PROBLEMA, IDEJE… To najlakše ide preko pisanja, jer nam je u ambijentu svakakvih spoljašnjih i unutrašnjih ometanja beleženje ideja ojačava fokus, ali – i ne mora da se radi obavezno o pisanju. Ali se radi o svesno izdvojenom vremenu i „prostoru“ za kontemplaciju ili misaono bavljenje nekom idejom. I mogu nam se van te „zone“ svesnog fokusiranja na temu javljati ideje, kao uvidi i rešenja za pitanja koja smo u toj zoni sebi postavili, ali – opet se ne radi o celom „filmu“. Ako i u tom slučaju kreće „film“ ili koloplet – ZNAJMO DA SE RADI O PARAZITSKIM MISLIMA, svejedno što nama to deluje kao PROMIŠLJANJE U HODU. Ako, na primer, peremo sudove ili spremamo čorbast pasulj „sa rebarca suva“, onda znači da nam to nije zona fokusiranosti na neku kontemplativnost, već obavljanje nekog praktičnog posla. Isključivanje iz misaonog kolopleta dok se time bavimo – baš znači i nekakav odmor od eventualnih misaonih bavljenja koja su prethodila ovim kuhinjskim „projektima“.

ISKLJUČIVANJE IZ MISAONIH KOLOPLETA ILI MISAONIH „FILMOVA“ MOŽE SE VEŽBATI. Ako nam pri prvim pokušajima to ne ide od ruke, tj. od uma – ne znači da nismo „talentovani“ za ovu veštinu. Svako je za nju „talentovan“, samo treba da je uvežba.

Efekte ovog isključivanja iz parazitskih misli najlakše i najbrže ćemo uočiti kod eventualnih stresogenih reakcija. Baš u njima najočiglednije vraćanje misli na ishodište stresogenog reagovanja uočljivo energetski slama. Lako se može proveriti kako nam isključivanje iz parazitskih misli prosto u takvim situacijama dozvovljava da „dođemo do vazduha“.

Isto je i sa parazitskim mislima suprotnog „predznaka“, a to su najčešće, svima nam poznata – SANJARENJA. Mi, po nekakvom poetskom stereotipu, ne uzimamo sanjarenja kao nekakvu lošu pojavu. Naravno, neće nam se zbog prepuštanja sanjarenju nekakvo zlo sručiti na glavu, ali – ako želimo da uočimo njegovu parazitsku prirodu, onda se moramo drugačije prema njemu postaviti.

Isključivanje iz parazitskih misli, ili iz misli koje nam se kao filmovi ponavljaju, ili iz misli koje nam se potpuno „bezvezno“, KONTEKSTUALNO IRACIONALNO, javljaju. Na primer, ako peremo sudove ili spremamo čorbast pasulj „sa rebarca suva“ – što bismo se bavili analizom neke svađe sa komšijom Radisavom, ili time što smo uspešno obavili neku kupovinu, ili, što se najčešće dešava – što bismo se prepuštali MISAONIM ASOCIJATIVNIM SLALOMIMA (setimo se nekog psa kojeg smo videli na ulici, a taj pas je sličan psu našeg teče Milentija, pa onda, kad smo već došli do teče Milentija, pozabavimo se nekom njegovom sumnjivom transakacijom, jes’ da nam je teča, ali sumnjiva transakcija je sumnjiva transakcija, i tako u nedogled!)?!

Već smo objašnjavali u kojem smislu je Tolova, toliko propagirana „moć sadašnjeg trenutka“ – PODVALDŽIJSKOG KARAKTERA. (Jer, zbog naše intencionalnosti – mi nikada nismo u sadašnjosti, nje nema na mikro-planu, ako nje nema, nema ni „moći sadašnjeg trenutka“, itd, šira argumentacija se može naći u tekstu o toj podvali). Dakle, dok  peremo sudove ili spremamo čorbast pasulj „sa rebarca suva“ – NIJE SUŠTINA U TOME DA SE MI NAPREŽEMO DA NAM SVE VREME FOKUS BUDE NA pranju sudova ili na spremanju čorbastog pasulja „sa rebarca suva“! MI DOBRO ZNAMO DA PROSTE, PA ČAK I KOMPLIKOVANIJE, KAD SE UVEŽBAMO, RADNJE OBAVLJAMO PO AUTOMATIZMU. Ne treba fokus, sa njim i misli, da nam budu PRILEPLJENI za sve to spoljašnje čime se bavimo.

Pažnja nam fluktuira onako kako flukturia, što bismo se u tom smeru bilo kako naprezali.

NAŠE JE SAMO DA SE ISKLJUČUJEMO IZ MISAONIH KOLOPLETA, IZ MISAONIH „FILMOVA“, IZ SVOJIH ILI „SVOJIH“ PARAZITSKIH MISLI! Ni više, ni manje, a i to je previše, posebno za NEDOVOLJNO ISTRENIRAN UM.

Šta će mi to, KAKVU FUNKCIJU IMA, moje razmišljanje o komšiji Radisavu, nekom psu na ulici ili o teči Milentiju – DOK PEREM SUDOVE?! (Uzgred, mada sam se zalepio za ove primere, ja ne preferiram ova kuhinjska angažovanja, pretpostavimo da se radi o ženskom duhovnom aspirantu, ili i o muškom, ali koji preferira ovo angažovanje; moj domen je više cepanje i donošenje drva, zimi, i tako neki ambiciozniji poduhvati.)

Da, približava se ovo duhovno-psihološko usmerenje cilju meditacije, bar nekim tipovima meditacije (čini mi se u zen-meditaciji), a tih tipova ima k’o kusih pasa (samo ih je uvaženi gospodin Ošo naštancovao preko stotinak!). Izbegavam da u kontekstu ovih svojih duhovnih traganja i eventualnih pronalaženja rešenja koristim izraz „meditacija“, jer smatram da ovaj izraz, kao i neki drugi (npr. „Bog“, „brak“, itd.) SADRŽE KODIRANE PODVALE (no, to je posebna tema).

Dakle, u suštini – ISKLJUČIVANJE IZ PARAZITSKIH MISLI BI SE MOGLO NAZVATI (izrazom bez kodirane podvale ) BEZMISAONOŠĆU. Onda kad nismo odredili vreme za svesno bavljenje nekom temom, ili kad nismo prisiljeni da se misaono bavimo nekom temom: ISKLJUČIVANJE IZ PARAZITSKIH MISLI IZVODIMO TEŽNJOM KA BEZMISAONOSTI.

USUĐUJEM SE DA KAŽEM (KONSTATUJEM) DA PRAVU, PUNU BEZMISAONOST U NAŠE ENERGETSKI PRE-NAPREGNUTO DOBA NIJE MOGUĆE POSTIĆI. Odnosno, da je nemoguće da je postigne neko KO ŽIVI U OKVIRU BILO KOJEG VIDA ZAJEDNICE, U OKVIRU BILO KOJEG VIDA NASELJA (naseljenih mesta). Možda je to moguće onima koji žive u izolacijama.

U nekim ranijim godinama bilo je moguće postići bezmisaonost i u društvenim kontekstima. Sve ovo potvrđujem na osnovu svojih iskustava. Negde, u nekom tekstu o meditaciji, spominjao sam neka svoja iskustva, a meditacija mi je bila osnovni vid „duhovne prakse“… bar dvadesetak godina, sa nekim prekidima i duže. (Dakle, i sve što pišem o podvaldžijstvu meditacije – ne pišem tek u vidu umovanja „sa distance“, već i nakon višegodišnjeg iskustva.) Bila je jedna faza kada sam kroz meditaciju uspevao da zalazim u izuzetno prijatna stanja potpune bezmisaonosti.

Međutim, posle takve životne faze usledila je faza sa burnim energetskim procesima. Što na mom individualnom planu, što sa počecima većih planetarnih energetskih naprezanja (jača zatezanja Entropije). Ko želi – ZAISTA MOŽE DA OSTANE NA NIVOU UŽIVANJA U MEDITATIVNOJ BEZMISAONOSTI. Ali, ko zaista želi da BESKOMPROMISNO raskrsti sa svim onim što nosi u sebi – MORA DA IZA SEBE OSTAVI MEDITACIJU (ili bilo koju sličnu „duhovnu praksu), KAO POMOĆNU DUHOVNO-METODOLOŠKU SKELU, i mora da počne da silazi u podrum svog nesvesnog, a TAMO SE OTVARA PANDORINA KUTIJA OD KOJE „MOŽE DA SE RIKNE“.

ŠTA MISLIMO, DA SU PROGRAMI U KOJE SMO USKOČILI, A PREKO NJIH I KODIRANE ENERGIJE – ZLOTVORSKA ŠALA SA KOJOM KAO KROZ IGRU LAKO IZAĐETE NA KRAJ PRAKTIKOVANJEM MEDITACIJE?! PA KAKAV BI TO OPAKI KARANTIN-PAKAO-ZATVOR BIO, U KOJEM PREKO UŽIVANJA U BEZMISAONOSTI REŠITE SVE DUBINSKE KPZ-PROBLEME?! Deluje suviše lako, da bi bilo moguće! Uostalom, ko je od istočnjačkih tzv. prosvetljenih PRIMARNO NAGLAŠAVAO ŽIVOT U KARANTINU-PAKLU-ZATVORU, I DA LI JE NEKO OD NJIH REALNO-PRAKTIČNO DEMONSTRIRAO OSLOBOĐENJE?! Naravno da nije, i naravno da se to meditacijom ne postiže, neopisivo složenija strategija i neopisivo dublja mudrost su tu potrebne! Tzv. prosvetljeni su nam samo ostavili bajke za decu i lakoverne duhovnjake, o dosezanju kosmičke svesti, u vidu prodavanje magle o zalaženju u nekakve transcendencije, što nam je APSOLUTNO IRELEVANTNO sa stanovišta naše jezive KPZ-zarobljenosti.

Sve u svemu, kao preporuka: UVEŽBAVATI SE U UOČAVANJU SOPSTVENIH PARAZITSKIH MISLI I U ISKLJUČIVANJU IZ NJIH.

Da, te parazitske misli se najjasnije ispoljavaju (jer se ospoljuju) u našim „beskrajnim“ bezveznim razgovorima. Svaki naš susret sa drugima ima neku svoju makar podrazumevanu temu, ili tematske okvire. Ideje koje pritom iskazujemo mogu biti u okvirima racionalnog, tj. nisu parazitskog karaktera, dok se držimo te podrazumevane teme (neke osnovne razmene informacija, gledišta, neki dogovor, itd.), i dok se držimo nekog razumnog vremena u kojem razgovor traje. Čim se sve to oduži, i ČIM KRENE ASOCIJATIVNI SLALOM, u kojem krenemo sa jednom temom, a odemo na stopetu, pri čemu se često dešava da nam već „jezik ne prati mozak“ – onda nam se pritom jasno ospoljuju parazitske misli. I onda treba da se setimo kako sa njima da postupimo…