(Na podsticaj iz komentara, tema je već ranije bila, sada malo proširenije…)

– O tome da se uzalud trudimo da drugima prenesemo svoje uvide o KPZ-u, o svim ili raznim KPZ-aspektima, fenomenima, problemima…

1.

Pripadnici „stada“, tu, oko nas (bez namere da bude uvredljivo kao simbol, jednostavno – u nekritičkom povođenju za dubinskim nazorima i rezonovanjem mase, simbolika se sama od sebe nameće) prihvataju ono što im profil svesti ili uma propušta, da bude uočeno i prihvaćeno. (Ovde imamo u vidu rezonovanja i shvatanja u okviru metafizike/duhovnosti, ne u nekom opštem intelektualnom smislu.)

Svest ili um ne mogu da im se naprežu više od onoga koliko mogu (ne mogu oni spoznajno ići van sopstvenih moći).

Drugačije viđeno ili rečeno: programi po kojima funkcionišu su jači od njihove svesti i uma.

Ti programi ih drže PODALJE od realnog viđenja, tj. uopšte od viđenja,  Karantina-Pakla-Zatvora.

„Snimke“ realnog viđenja možemo da im stavljamo na uvid, ali, ako njima nije do gledanja – nama još manje treba da bude stalo do ubeđivanja.

Van stavljanja realnog viđenja, i produkata realnog viđenja, na raspolaganje – treba da se, kao puž u svoju kućicu, povučemo u duhovnu hermetičnost (zatvorenost). I da sa njom funkcionišemo u kontekstima u kojima moramo da funkcionišemo, prispodobljavajući se onome kako i drugi funkcionišu, ne odajući drugima sumnjivu i čudačku logiku pravih naših (metafizičkih/duhovnih) nazora.

Kao što i oni demonstriraju duhovnu hermetičnost u odnosu na ono što im mi dajemo…

2.

Šta je u ovom fenomenu još zanimljivije, tragikomičnije, neverovatnije, itd, uz druge izraze koji iskazuju nešto neobično na delu…?

Oni koji se po svom rezonovanju, nazorima i vrednostima uklapaju u logiku „stada“ – ispadaju kao superiorniji po svemu tome, a od nekoga ko je u pravom duhovnom ili metafizičkom smislu iznad njih, i ko pokušava da im prenese nešto od onoga višeg (takođe u ovim domenima: rezonovanje, nazori, vrednosti) što sam ima.

Ponašaju se i deluju kao superiorniji – jer su usidreni u sinergiji kolektiviteta „stada“ kojem pripadaju.

Na primer: ako nekom verniku dokazujete, a što se upravo može dokazivati, besmislenosti verskih ceremonija koje izvodi, besmislenosti sa stanovišta značaja za svest ili duh (i njihov rast), pritom njegova percepcija vašeg (našeg) dokazivanja je: da ste u jeresi, dakle, van prave vere, ili da ste van vere, što je još teže, da vam „duši nema spasa“, kao – on i vera kojoj pripada imaju „mape“ kretanja „duša“ i dešavanja posle smrti, poznaju sva ta postmortalna dešavanja, predele i procese kao svoj džep; itd.

Po (njihov) rast svesti – nazori pogubno čvrsti kao stene!

3.

Ispada, onda, da je namudrije ćutati, da oni koji bolje, više, šire vide – ništa o tome nikome ne treba ni da pričaju?

Izgleda: i da, i ne (sinteza dualnosti).

Jeste mudro ne juriti druge da im se pomaže u onome u čemu oni misle da su na dobrom putu, da su na boljem putu od onoga ko realno bolje vidi, a želi da im pomogne.

Ne trošiti Energiju prosipanjem vode u pesak, Isus je to grubo, i ipak u uvredljivoj metafori rekao: „Ne bacajte bisere pred svinje“, ali, generalno, ako se izuzme uvredljiva slika-metafora, preporuka ima smisla.

Ali, na drugoj strani…

Posebno u naše vreme, sa ovim kompjutersko-internetski razvijenim vidovima komunikacije (na čiju šačicu dobrobiti nam se kao bumerang vrati masa štetnih dejstava), obnarodovati svoje uvide i viđenja, korisna iskustva, isprobanu metodologiju, svoja raskinkavanja  KPZ-fenomena, mahinacija, podvala… ima neke korisne efekte u nekom višem smislu, a koje i oni koji bolje vide – još ne vide (tj. ne vidimo).

Time proces raskrinkavanja podvala i mahinacija, te otkrivanja istina i Istine dobija na jačem odjeku, čim obnarodovano prostruji (makar najpasivnije) kroz svest ili umove makar nešto većeg broja ljudi.

A takođe se time stavlja na uvid otkriveno, jer se (dakle, u ovim savremenim vidovima komunikacije) ne zna kada i kako makar samo poneka ideja može biti nekom drugom (kao što se u nekim duhovnim delima kaže) tragaocu od velike koristi, u smislu pokretanja na lične uvide i lično slaganje kockica shvatanja problema i pronalaženja rešenja.