Marior

MOGLI BI RECI DA LJUDI SAMI (S A M I) KREIRAJU JEDAN DIO REALNOSTI JEDNAK VLASTITOJ SVJESNOSTI – ZNANJU, KADA NEBI BILO TAMNOG UTJECAJA NA NJIH. OVAKO UZ SVE ZNANE I NEZNANE, VIDLJIVE I NEVIDLJIVE, TRODIMENZIONALNE I CETVERODIMENZIONALNE TEHNOLOGIJE KOJE UTJECU NA LJUDE, MI KREIRAMO REALNOST KOJU ZLOTVORI PREKO NAS KREIRAJU PREMA SVOJOJ ZELJI. DAKLE, OVA REALNOST JE VECINOM ODRAZ ZLOTVORSKE KREACIJE.
ZA PROMIJENITI SITUACIJU POTREBNO JE DA NAM SKINU SA VRATA ZLOTVORE U SKLADU SA PRAVILOM O NEMJESANJU U RAZVOJ NIZE RAZVIJENIH CIVILIZACIJA.
I AKO BI DOBILI SLOBODU NETREBA OCEKIVATI SPEKTAKULARNE REZULTATE JER JE OVO MJESTO GDJE IMAMO 50 POSTO LJUDI BEZ INDIVIDUALNE DUSE I OGROMAN BROJ DUSA KOJE SU STIGLE SA OKUPATORSKIH PLANETA. UZ SVA NASA NASTOJANJA, MI PROBUDJENI U PRAVILU NE MOZEMO PROMIJENITI NI VLASTITU OBITELJ A KAMOLI NESTO SIRE OD TOGA. DAKLE, OPET SE VRACAMO NA TO DA NAM OVDJE NIJE MJESTO NI U KAKVOM SLUCAJU.

Da se deo realnosti izliva „iz naših glava“ samo je oznaka za glavni smer teme ili fenomena.

Naravno da je stvar neshvatljivo komplikovanija.

Ne samo zbog Vladara-Navigatora, već i zato što smo mi međusobno u interakcijama, i ne izliva se iz glave svakoga od nas baš ono što svako od nas nosi u svojoj (pojedinačnoj) glavi. Ima tu i drugih faktora, a oni su (pod)tema drugog dela (teme).

Promišljanje ovog fenomena nije mi naišlo tek radi zabavnog teorijskog bavljenja, u smislu: hajde da o nečemu razmišljam. Naišlo mi je, jer izgleda da su nam na tom putu neki baš-baš značajni (praktični) ključevi, ali je sve to prezamršeno, te se još ne snalazim sasvim. (Prežvakavati već obrađivane ideje, uz lagodnost neobaveznog teoretisanja lako je, sam praktično istraživati – dosta je gadno.)

I ostajem ja uporno pri svojoj tezi: da mi možemo ostati ovde, a ipak pronaći ključeve za eliminisanja ili nadjačavanja Zlotvorskih uticaja i energija u okviru našeg ličnog Polja. Ličnog, za šire promene se slažem – za sada: uslova ni na pomolu.

I… kako nikako da dođem do završnog dela teme „Kako do (širih) promena?“, neka ovaj citat bude povod da se tema okonča (jer je u prethodnim delovima ove teme objašnjavano šta svakako NISU putevi do širih promena, pa da zapišem šta mi se čini da JESU, ma koliko glupavo to što mi se čini da JESU delovalo).

Mislim da niko neće Zlotvore sklanjati sa Grbače Čovečanstva. Mora ih se čovečanstvo samo otresti.

Čovečanstvo je palo, ali palo ne u BLESAVOM BIBLIJSKOM SMISLU, već PALO NA ISPITU suočavanja sa Zlotvorsko-Parazitskim kosmičkim prirodama.

Mada ne volim da se bavimo empatičnošću u odnosu na bića transcedencije, bića koja su nam van iskustvenog domašaja, jer je to protivurečnost sama po sebi (contradictio in adjecto), da ovde ipak malo sebi dozvolimo luksuz sa nizanjem pretpostavki u odnosu na Neopisivo Moćno Biće (NMB) Izvornog Kreatora Čoveka i Zemlje.

NMB je kreiralo Čoveka, izvorno, verovatno, veoma moćno biće.

Ali – veoma moćno: u IZOLOVANIM uslovima.

Izolovani uslovi nisu uslovi REALNOG TESTIRANJA nečije moći.

Realno testiranje ćete izvesti ako takvo biće podvrgnete sučeljavanju sa drugim bićima, sa njihovim uticajima i delovanjima.

I sigurno je radi testiranja moći izvornog Čoveka i dopušteno da Zlotvori banu na Zemlju, kao kada bi se pustili slonovi u staklarnik u kojem se uzgaja cveće.

I TU JE ČOVEK PAO!

Ipak nije bio dovoljno moćan da odoli Zlotvorko-Parazitskim uticajima.

I ne samo da Čovek nije odoleo, nego je srozan do nivoa skoro životinjske vrste, ponižen, UNAKAŽEN.

Možda je NMB u Čoveka ugradilo program po kojem će on morati bilo kada, u bilo kakvim uslovima, ali u nekom trenutku će svakako morati – da obnovi svoju izvornu, pravu, moćnu prirodu.

A DA BI ČOVEK POLOŽIO TAJ ISPIT – MORA TAJ PODVIG SAM DA IZVEDE!

Dakle, nema tu mešanja kosmičke braće, sestara, te kosmičkih teča, stričeva, ujni, svastika, te nekih „galaktičkih federacija“, konfederacija, republika i pokrajina, itd.

ČOVEK MORA DA VASKRSNE SEBE SAMOG, SEBE IZVORNOG, A UPRAVO U SUROVIM KARANTINSKIM KPZ-USLOVIMA.

I svaki put, kada u određenim ciklusima, nakon hiljada godina, Čovek padne na takvom ponovljenom ispitu – nakon toga dobijaće sve teže i teže uslove.

Ali sebe izvornog po sopstvenom programu mora da obnovi, što kaže narod: „Penilo mu se, ne penilo mu se“.

Svakako, situacija jeste neopisivo komplikovana: a) slažem se da su sada na Zemlji u obličju čoveka ogromne mase „trojanskih konja“, predstavnici bića koja su okupirala Zemlju; b) šire promene se ne mogu, neće desiti poznatim načinima pridobijanja masa za promene; kako (već smo ranije konstatovali) pridobijati za Slobodu nekoga ko misli DA VEĆ JESTE SLOBODAN.

Ono što mi deluje kao put do širih promena… a koncept dovoljno sulud da je možda tek glupost i ispisivati ga… ali, ništa ne košta, papir, tj. blog trpi sve što se ovde napiše…

DOVOLJNO JE ZA POČETAK DA JEDAN POJEDINAC „PRESKOČI PRAG“!

Da pronađe, složi i aktivira sve ključeve, za koje sam tvrdoglavo ubeđen da ih imamo u sebi, zaturene među one tri milijarde informacija u svakoj svojoj ćeliji (a naći u toj masi oslobađajuće ključeve nije toliko teško, kao što je tek šala naći iglu u plastu sena).

Poslagati sve ključeve za devet (a možda i devedeset devet!) brava kojima smo, NAJPRE U SEBI SAMIMA (otuda i poslednja tema o tome da smo u suštini mi u svojim glavama), zaključani – znači osloboditi se, individualno, znači: otključati ili početi otključavati svoje velike izvorne moći.

Kako bi izgledao takav neko, tj. koje i kakve to konkretne moći bi imao – nemam kao jasnu predstavu… u vezi sa tim svi mi možemo da pustimo mašti na volju, pitanje je šta će se i kako sa otključavanjem tih brava dešavati.

ALI SAM UBEĐEN DA ĆE TAKAV NEKO UĆI U ZONU NEVIĐENO SPEKTAKULARNOG! I kao pojava, i po onome kako rezonuje, po onome šta i kako radi.

Uostalom, po principu KOJI NIJE NIKAKVA FANTAZIJA: uistinu uzvišena osoba (ne po modelu istočnjačkih fantazmagorija sa uzvišenošću) je osoba KOJA SVAKAKO OSOBITO ZRAČI, ne zbog svojih kosmičkih priča, nego, jednostavno i realno – ZRAČI. Sve što uistinu uzvišena osoba radi – DELUJE KAO, I JESTE: UISTINU UZVIŠENO.

A dodatno na sve to idu i posebne sposobnosti, kao spontane nuspojave probuđenih izvornih moći.

A ko će uopšte da bude takav, ko će da uspe da postigne takav nemoguć nivo? Raspišimo konkurs, nikad se ne zna, možda se neko prijavi!

Na drugoj strani – jasno vidimo, mi koji jasno vidimo, da se proces planetarne Entropije odavno zahuktao. Ljudi se grčevito bore da ogromne resurse svoje Energije ulažu u gluposti, kao i pre pokretanja Entropije, ali – na dubljim nivoima svog bića, a da o tome nisu obavešteni, oni ipak MALAKSAVAJU.

Zar ne primećujemo kako kod ljudi sve masovnije dolazi do „prespajanja žica“, usled prepoterećenja „mašine“? Pa kao posledice imamo ili naprasna umiranja od svega i svačega, ili ponašanja koja već sve ozbiljnije zalaze van zone racionalnog ponašanja.

Planetarni procesi koji će TEK da postanu sve uočljiviji, ubeđen sam. (Prva faza, koju sam najavljivao pre nekoliko godina, se ostvarila: „Ljudi će početi da kvrcnjavaju!“. Što me hoće ovi neknjiževni izrazi…!)

Dodatno uz to, kao deo Zlotvorskih programa, a deo koji im se može obiti o glavu (vratiti im se kao bumerang): u čoveka je ugrađena fasciniranost osobama koje nisu realno za ugledanje i sleđenje, ali – potpomognuto lošim procenama, ljudi postaju kao hiponotički fascinirani. Te ljudi OBOŽAVAJU razne ličnosti koje im, potpomognuto svetlošću medija, deluju kao božanstva (iz sveta glume, vlasti, sporta, biznismenstva /opet neknjiževno!/, itd.). Tj. i ovaj fenomen se, usled Entropije, već „kruni“, ali – pogledajmo samo kako su nekada takve ličnosti bile slavljene, obožavane, sleđene…

Masovno kvrcnjavanje svakako da će zahvatati sve šire i jače i ove sadašnje zemaljske „bogove“, ali će i ljudi sve više malaksavati u svojim obožavanjima ovakvih „bogova“. Ipak nema više na entropijskoj Zemlji toliko Energije, da ovi „bogovi“ budu u nekadašnjem blještavilu, ali ni da budu viđeni (pozicija onih koji ih percipiraju) u blještavilu.

Sad… zamislimo da se usred takve planetarne Tarapane pojavi neko (neka je za početak samo jedan, ali još bi lepše i poželjnije bilo da ih je nekoliko) ko je u prethodno opisanom smislu uistinu uzvišena osoba, ko je, na osnovu raspisanog duhovnog konkursa i nakon uspešno položene obuke, to postao.

Na sve strane se kvrcnjava, pada, malaksavaju „bogovi“, mase ih detronizuju, nekadašnja planetarna blještavila se osipaju i gase, a pojavljuje se neko ili neki koji su uistinu sa statusom zemaljskih „bogova“. Naravno, realno – i oni su ljudi kao i svi drugi, ali kojima je pošlo za rukom da poslože sve ključeve svih unutrašnjih brava koje su nam Zlotvori instalirali, i koji su uspeli da otključaju naše izvorne moći.

Ako bi ovaj NEMOGUĆI PLANETARNI SCENARIO ovako tekao do ove tačke, onda bi se time otvarala vrata, otvorila ogromna planetarna kapija za šire promene: JER BI TAKVI MOGLI DA SVOJOM FASCINANTNOŠĆU ZAMENE DOSADAŠNJE ZEMALJSKE „BOGOVE“, te da postanu predmeti sleđenja. Neka je ono u početku iz sasvim neduhovnih razloga, ali – ne smeta radi dobrobiti samih ljudi… „Ulazim na njihova vrata – da bih ih izveo na svoja“ (I. Lojola).

Naravno, to bi bilo tek početak jednog dugotrajnijeg i teškog, „vrludavog“ procesa.

Nemoguć planetarni scenario, ali – ne smeta da bude zabeležen! Ako nikome ne koristi, neće nikome ni štetiti!

 

Post scriptum

Lukavi i uporni Porfirije Pertovič pokušava da „nasanka“ Raskoljnikova („Zločin i kazna“), iščeprkao je Raskoljnikovljevu teoriju o „izuzetnom čoveku“ (koncept koji je bio Ničeu inspiracija za „natčoveka“), pa ga onda pita:

– A, izvinite, rođeni, da l’ se niste vi sami, dok ste pisali taj članak, malo… makar malčice… osećali kao takav izuzetan čovek?

Dakle, neko od eventualnih čitalaca mogao bi i meni isto pitanje da postavi: da l’ se i ja, dok sam pisao ovaj tekst, „malo… makar malčice…“ nisam osećao pozvanim da budem takav neko uzvišen, ko time što „preskoči prag“ izazove druge da ga slede.

NAJISKRENIJE…!

Kome je preko glave svih Zlotvorskih maltretiranja kojima su me celog života čašćavali (čini mi se da je i Marior nešto u tom smislu u vezi sa sobom spomenuo) – poslednje što želi je da se ISPNE na nekakvu posebnu, bilo užedruštvenu, bilo šireplanetarnu poziciju.

TAKVOME JE PRVENSTVENO STALO DO OSLOBAĐANJA!

Koliko puta sam pomislio:

Daj da pronađem načine za ispetljavanje iz zarobljeničkih krugova u kojima sam! Ne osećam se pozvanim da se bavim niti nekom užedruštvenom, niti planetarnom situacijom, neka siđe da planetarnu situaciju raspetljava onaj ko je dopustio (uz pretpostavku da treba da postoje Kontrolori Kreacije) da Zlotvori ovoliko vršljaju na Zemlji! Neka siđe takav neko, neka stekne stabilnost u nemogućim uslovima, neka aktivira svoje moći uz sva ograničenja i unakaženosti koji su obavezni deo inkarniranja u ljudskom obličju, ja ću prvi da mu se divim i da ga sledim! I biću prezadovoljan da budem slobodan, na nekom pustom ostrvu, uz poneku osobu…