D. Lukić: „Fifi“

Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna žena stara
sa njim razgovara:

– Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući!

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

Jesmo li dronovi?

Ne baš sasvim, ali, izgleda, u priličnoj meri – da.

Suštinski.

Ne kažu Navigatori:

“Sada idi u šetnju!”.

“Ovom čoveku nemoj da se javljaš!”

“Sada glumi oduševljenje!”

Ali da tako, da nam stalno stižu impulsi.

Za misli, za emocije, za reakcije, za stanja svesti, za poduhvate…

PRI ČEMU JE PRIVID SLOBODE POTPUN!

JA sam taj koji je odlučio da sada odgleda neki film.

Ili neku političku raspravu, boks-meč,  neki “rijaliti”…

Niko mi to ne šapuće, ne naređuje, sam odlučujem i krećem.

Da ponovimo i naglasimo: STIŽU IMPULSI!

A mi onda te impulse “prekodiramo”, razvijemo, razradimo u konkretne slike i radnje.

Ili iz njih proizađu konkretne emocije, reči, govor…

Ali… možda nam ne stižu samo impulsi Zlotvorskih Navigatora?

Možda postoji i nekakvo Više Ja, možda i ono šalje svoje impulse?

Ne znamo kako stvar stoji.

Jer ovo je Karantin-Pakao-Zatvor.

U takvom kontekstu ima logtike da je teško eventualnom i Višem Ja da nam prosledi svoje impulse.

Jer, ako je Više Ja, onda nije ovde sa nama, uz nas.

Onda je negde van ove Zone.

Onda njegovi impulsi treba da prođu “zidove” Karantina, da prođu mreže frekvencijskih ometanja, da bismo ih hvatali.

Malo je sve to verovatno.

Verovatnije je da smo u ovoj Zoni ostavljeni na milost i nemilost Zlotvorima.

To jest, prepušteni sebi samima.

A verujem da u sebi imamo sve potrebne “alatke”, tj. programe i informacije za snalaženje u KPZ-zoni sumraka, kao i za oslobađanje.

Ta, valjda nam nečemu služe one tri milijarde informacija u svakoj našoj ćeliji!

Tj. mogu služiti, ukoliko se snađemo da dopremo do njih, ili da ih „otpakujemo“.

Dakle, ako ne impulsi Višeg Ja, a ono svakako impulsi iz informacija koje nosimo u sebi kao kodirane.

Zlotvorsko-navigatorski impusli VS naši pravi impulsi.

Kako da se snađemo, kad nam i jedni i drugi deluju kao da su naši, kao da su naši pravi.

Naizgled prosto, a u stvari teško: PO KRITERIJUMU RAZVOJNOSTI.

Zlotvorski impulsi su NERAZVOJNI I PROTIVRAZVOJNI.

ENERGETSKI SLAMAJUĆI, usmereni na naše energetsko iscrpljivanje.

Naši pravi impulsi vode našem razvoju i oslobađanju, koji su “u paketu”.

Tako dolazimo do novih zamki ili do novih “kamenova spoticanja”.

POJMOVI RAZVOJNOSTI I SLOBODE!

Čitanje knjige, rešavanje zadataka, učestvovanje u nekoj diskusiji, slikanje, pisanje…

Ko u okviru logike Starog-postojećeg-propadajućeg sveta ne bi unapred sve ove aktivnosti “na gomili” označio kao – razvojne?!

A one, po logici Novog-nepostojećeg-nastajućeg sveta ne da to ne moraju biti, nego uglavnom i nisu.

Čitam knjigu o svakakvim ljudskim problemima, i – to da me razvija?!

Bavim se nepreglednim masama matematičkih zadataka (na primer u funkciji završavanja studija), i – to da me razvija?!

A tek da se zamršenosti priče o Slobodi i ne podsećamo…!

Za početak, ako se ne snalazimo najveštije u tome šta nam je u našem mišljenju, akcijama i reakcijama razvojno i usmereno ka Slobodi, uočavajmo šta nam sve kao takvo nije.

Tj. uočavajmo šta nam je jasno nerazvojno i protivrazvojno, šta je jasna, očigledna porobljenost, šta jasno, očigledno energetsko iscrpljivanje.

Tu bi trebalo i elementarno Budni da se nekako snalaze.

Radimo posao nakon kojeg smo kao isceđeni sunđeri…

Prisiljeni smo da radimo takav posao…

Prisiljeni smo da učestvujemo u razgovorima u kojima kao da više i ne vladamo svojim mislima…

Okruženi smo osobama koje nam ispostavljaju svoje zahteve, a i ne pitaju kako nam je…

NAKON UOČAVANJA “NEGATIVA” – TREBALO BI DA MOŽEMO LAKO DA DEFINIŠEMO ŠTA BI NAM U SVAKOM ŽIVOTNOM SEGMENTU BIO “POZITIV”, TJ. CILJ KOJEM TREBA DA TEŽIMO.

Vratimo se impulsima po kojima smo kao dronovi usmeravani…

Ako želimo – mi možemo da lovimo Zlotvorski-navigatorske impulse, da odbijamo da ih sledimo, ukoliko ne moramo, te da umesto njih – DEFINIŠEMO CILJEVE, kojima ćemo se umesto Zlotvorskih impulsa baviti, kojima ćemo težiti.

Na primer, fenomen “Pričaj, pričaj, pričaj!”, možda u naše doba baš-baš izrazit.

Nije nam ova neumorna aktivnost glavni energetski iscrpljivač, ali nije ni bezazlena, kao što mislimo.

Razmeniti neke uistinu korisne informacije, u redu je.

Baviti se u razgovoru rešenjima problema koje imamo (baviti se baš u pravom smislu razvojno-oslobađajućim temama je preambiciozno) – u redu je.

Ali, kad pričanje pređe u inerciju u kojoj nam više “jezik ne prati mozak”, kad se naprežemo da pričamo o svemu i o svačemu, tek da ne bismo ćutali, sledeći asocijativne “slalome” koji mogu da vode “u beskraj”, onda jasno sledimo Zlotvorsko-navigatorske impulse.

Jer radimo nešto što nije ni razvojno, ni oslobađajuće, a svakako jasno jeste energetsko (samo)iscrpljivanje.

Slično razlučivanje možemo izvoditi na svakom koraku.

I nema tu neke velike “filozofije” i misterije oko toga šta i kako treba da definišemo kao svoje ciljeve, koji nam potom postaju teme za razmišljanje.

Na primer… Ako nas neko svakodnevno “davi” svojim pričama (a preko tog “davljenja” se realizuje njegov “pijavica”-model) – nasuprot tome je cilj da budemo okruženi ljudima sa kojima ćemo imati normalnu komunikaciju, uz obostranu razmenu energija i uistinu korisnih informacija.

Ako ne izvedemo to razlučivanje, i ako ne počnemo da se bavimo ciljevima – onda ostajemo sa statusom dronova.

Pri čemu su Zlotvorski impulsi, verovatno nekako preko DNK kao “antene”, povezani sa našom percepcijom realnosti, kojom mi sami sebe dodatno držimo u zarobljeništvu.

Dobitna kombinacija za Zlotvore!

Videli smo već, a valjda znamo i iz iskustva: kako naše misli teže nekim efektima u realnosti.

Na jednoj strani je situacija iluzionista, a takvih je možda 99,99% na Zemlji, tj. situacija neprobuđenih.

U njihovoj percepciji su njihov život, kao i sveukupni život na Zemlji – najnormalniji mogući. Ima tu i tamo nekih problema, ali – to je uticaj “pale ljudske prirode”. Kod ateista je priča ista, tek u finesama drugačija.

Dron-fenomen je ovde kompletno moguć: u sprezi sa iluzornom percepcijom realnosti održava se iluzija normalnosti zemaljskog života, održavaju se Zlotvorski energetski zemaljski reursi.

Na drugoj strani su probuđeni, ali – ZAGLIBLJENI u percipiranju Karantina-Pakla-Zatvora.

Oni ne mogu, a da ne percipiraju realno zemaljski ambijent.

Misli im konstatuju aspekte Karantina-Pakla-Zatvora.

Misli koje teže efektima u realnosti.

Time probuđeni, a zaglibljeni u KPZ-percepciji: ODRŽAVAJU TAKOĐE SVOJ ZAROBLJENIČKI STATUS.

Oni nisu “zahvalni” dronovi kao iluzionisti, otkazuju poslušnost uvek kad mogu, ne slede Zlotvorske impulse, jer su budni za njih, ali – mnoge stege i zamke su i za njih jake.

Iskorak koji nedostaje probuđenima a “zaglibljenima” u KPZ-percepciji je: POSVEĆENO PROMIŠLJANJE RAZVOJNO-OSLOBODILAČKIH TEMA.

Misli koje teže efektima u realnosti – trebalo bi da ih povlače, makar koliko-toliko, razvojno-oslobodilačkim postignućima.

NARAVNO, NA LIČNOM PLANU!

Za razvojno-oslobodilačka postignuća na širim planovima još je rano.

Na primer… Ispisao sam preko dvesta tekstova o stanju i o rešenjima u sumanutom obrazovanju (kojim su me, i nas u Srbiji, Zlotvori darovali), pa – efekti su: često izazivanje najpre besa, a onda ignorisanja od strane iluzionista koji svojim mislima ovakvo obrazovanje podržavaju kao (skoro pa) najbolje moguće.

Ali sam se zato uverio da su pomaci u olakšavanju sopstvene pozicije, i unutar takvog radno-zarobljeničkog ambijenta, zaista mogući.

KPZ-obrazovno ropstvo je prejako, nije to slučajno oblast od posebnog značaja za Zlotvore, tako da mi pravo oslobađanje od njega još nije izvodljivo, mada mu, normalno, težim…