Već sam i kroz odgovore na neke komentare naglašavao kako nam je pogrešan istraživački smer bavljenje spoljašnjim i tehničkim pitanjima u vezi sa Zlotvorima, ili sa raznim pripadnicima njihove sorte („Sivi“, Reptili, Iluminati, itd): da li su im baze na Mesecu, da li su pod Zemljom, da li su postavili frekvencijsku rešetu oko Zemlje ili neko drugo neviđeno i nama nepojmljivo čudo, itd. Ljudima usmerenim ka spoljašnjem, a takav je i generalni smer celokupne nauke, takva otkrića bi bila prava saznajna poslastica. ALI – ŠTA SA TIM?! Da li bi se i kako takva eventualna saznanja mogla I NAJMANJE upotrebiti za eskiviranje njihovog (Zlotvorskog) delovanja na nas i na zemaljski život, za eskiviranje i za otklanjanje njihovog uticaja? NI NAJMANJE!

A pogledajmo plan nama bliskih unutrašnjih ili unutrašnje-spoljašnjih zbivanja i fenomena, na svakom koraku u nama i oko nas. BAVIMO SE TIM FENOMENIMA I ZBIVANJIMA, U NJIMA SU NAM KLJUČEVI ZA IZBAVLJENJE! Ne na nekoj Mesečevoj bazi, ne u eventualnoj šupljini Zemlje, ne u saznanjima pravih imena naših Zlotvora… Uzgred, a šta fali ovom uopštenom nazivu: bogovi ili bića Paraziti-Zlotvori-Bitange (kosmičke)?! Zar to nisu sadržajniji, simpatičniji i sveobuhvatniji nazivi od: „Reptil“, „Iluminat“…?

Unutrašnje-spoljašnja zbivanja i fenomeni…

Već sam u prošlom tekstu naznačio podvale sa „slušanjem svog srca“, osluškivanja intuicije. Što bi zaista trebalo da nam je veliki oslonac u orijentisanju u životu, ali, nažalost, taj „kanal“ ne radi ni približno onako kako se misli i kako ga shvatamo i objašnjavamo. UOSTALOM, DA TAJ NAŠ „KANAL“ ZAISTA RADI TAKO DOBRO KAO ŠTO SE MISLI – ZAR BI LJUDI, I KAO INDIVIDUE, I KAO „GRAĐA“ MASE, BILI OVOLIKO DUBOKO NESVESNI, ZAR BI SE GRČEVITO OPIRALI PROMENAMA, SA OKAMENJENIM KONZERVATIVIZMOM, SA ROBOVANJEM ILUZIJAMA, BEZ ELEMENTARNE SVESNOSTI KPZ-REALNOSTI? NARAVNO DA NE BI, INTUICIJA BI IH NEPOGREŠIVO VODILA KROZ VELOVE RASKRINKAVANJA I SHVATANJA SVEGA TOGA.

Dakle, fenomen koji je i pravi povod za ovaj tekst, već i stoji u naslovu. Spoljašnje-unutrašnji… Za mene je to spoljašnji fenomen, jer ga primećujem kod drugih, a i vezan je za spoljašnje „stvari“: mobilni telefon i društvenu mrežu instagram. Ali, preko njih se prelamaju unutrašnje funkcionisanje i programi, problemi onih koji im robuju, videćmo u kojem smislu.

U prošlom tekstu sam već spomenuo neke novine koje sam pokušao da uvedem u nastavu (a da je to prvi put!), uz opis kako je u jednom odeljenju išlo sa njihovom molbom da se vratimo na stari način rada.

Ukratko, u pitanju je kretanje kroz sistem ideja udžbenika (ili – knjige uopšte), tako da se, uz korišćenje tzv. savremene tehnologije, ovladava udžbenikom kao celinom. Jer ono što imamo kao dosadašnji, A PRIMITIVNI način rada je: KRETANJE IZ LEKCIJE U LEKCIJU, to je kao da idete kroz šumu i pamtite svaki list na drvetu, umesto da se povremeno podignete (npr. helikopterom) i pogledate ceo predeo kojim se krećete. U tom načinu su oblasti spakovane svaka posebno u power point-prezentaciji, tako da linkovi (hipertekst) vode kroz hijerarhiju organizacije ideja, do „dna“ hijerarhije, dakle do – lekcija, a opet linkovi vode nazad odakle se ka određenoj lekciji krenulo. U tri-četiri takve prezentacije „spakujete“ ceo jedan udžbenik, dakle ono što se radi cele školske godine.  Itd, u ovom kontekstu je to nebitno.

Dakle, započeo sam sa tim u dva odeljenja (srednje škole), učenici su skinuli prve dve prezentzacije koje sam im pripremio, imaju ih u mobilnim telefonima (svemoćni i sveprisutni, sveprožimajući androidi!), njih mogu da koriste na času, a radi se o uređajima od kojih se, takoreći , ne odvajaju. I zanimljivo urađeno, sa fotografijama pisaca, sa „šejps“ crtežima, itd, dakle, trebalo bi da im je maksimalno pristupačno. I BILO BI, DA NAM NEMA MEHANIZMA KONZERVATIVIZMA KOJI NAS-IH OKIVA! Kad pređu u novu školsku sredinu, iz osnovne u srednju školu, učenici su suočeni sa tim da se prilagođavaju novom načinu rada svakog profesora. Znaju da to mora da se izvede, te tu nema otpora: „A što moramo da radimo drugačije?“. Mada to „drugačije“ je u našem sistemu relativno: dominantno se radi na primitivan način od pre sto godina, kroz držanje predavanja, nebitne razlike u neijansama su samo u tome kako koji profesor izlaže, možda ubacuje i još ponešto u predavanje, kako ocenjuje, itd. Nakon tog „ustoličavanja“ u svesti učenika svih tih novih profesorskih „faca“ u novoj sredini, SVE TO SE KONZERVIRA u toku prve godine. IZUZETNO TEŠKO IDE SA PROMENAMA NAKON TOGA!

Dakle, krenuli smo sa ovim novinama, a onda nešto, za nekoga ko ne poznaje Zlotvorske mehanizme u nama i oko nas – zapanjujuće: učenici u prvom odeljenju su mi zatražili da se vratimo na prošlogodišnji način rada, koji se, naravno, ne sastoji od držanja predavanja, ali sam im u jednom delu diktirao rezime lekcija. Dakle, umesto zanimljivih prezentacija u kojima je na njima pristupačan način spakovano gradivo za svaku (celu) oblast, oni žele da se vratimo diktiranju!

– Dakle, hoćete da se vratimo na primitavan način rada?!

– Da, mi hoćemo primitivan način rada, NA NJEGA SMO NAVIKLI!

To je bilo pre nekoliko dana. A evo danas reakcije drugog odeljenja, reakcije koja me je zaista zapanjila (u suptilnom smislu, jakih emocija sam se, što kaže narod – „hvala Bogu“, otresao odavno). Tačnije – nije me zapanjila reakcija, nego obrazloženje.

Dakle, i oni su tražili da se vratimo starom načinu rada, sa diktiranjem rezimea, itd. A onda je jedna devojka ovako objasnila: prezentacije su zaista odlične, zanimljive, lako mogu da koriste, u njima je lepo spakovano gradivo, itd. ALI…!

Čim uzme mobilni telefon da otvori prezentacije, da bi učila – PRSTI PO AUTOMATIZMU JOJ KREĆU DA JE „SKRENU“ KA INSTAGRAMU! Da najpre vidi šta ima novo, pa će, kaže, posle da se vrati prezentaciji. A to skretanje na kratko – bude na sat i više, pa i zaboravi zašto je uzela mobilni – da bi učila lekciju.

Pomislio sam da je ovo izuzetak devojke koja je možda nešto više opsednuta instagramom, ali – ispostavilo se da samo za jednu devojku u tom odeljenju (a u pitanju je jedno od najboljih odeljenja u školi) magnetizam instagrama nije problem. Kod dečaka je šarolika situacija. Ostale su navodile razne varijante tih situacija: čak i krenu da uče iz prezentacija, ali u međuvremenu stigne neka poruka, one zađu tamo, i – gotovo; ili, drugi slučajevi – u trenutku se seti da drugarici nešto važno javi, i – opet, ode na sat vremena, pa posle i ne zna dokle je stigla sa kretanjima kroz sistem u prezentaciji. Ostale su takođe navodile razne varijante, ali uvek se radilo o tome da one uzmu mobilne telefone da bi zašle u prezentacije, a nešto ih u međuvremenu odvede na drugu stranu: jedna čak kaže – sledila je poruku koja joj je stigla dok je prelistaval slajdove prezentacije, zašla na jutjub, tamo joj se otvorio neki film, i – dva sata je ostala uz film.

Ja sam sa novim načinom rada hteo da iskoristim sredstva i medij koji su im bliski i pristupačni, pretpostavljajući da se sa problemom učenja mogu suočiti na lakši način. NISAM NI SLUTIO U KOJOJ MERI SU ONI ZAROBLJENICI MOBILNIH TELEFONA I DRUŠTVENIH MREŽA! Viđam ih stalno sa mobilnim telefonima, znam da su vezani za njih, ali – razmere ovog „droga“-efekta zaista nisam pretpostavljao.

Zar ovo (samo)programiranje mladih nije posledica izuzetno uspešnog delovanja Zlotvora?!

Sociolozi i psiholozi se u tumačenju ovog fenomena drže ovozemaljske ravni, ali – u okviru nje nema šanse da dođete do prihvatljivog i potpunog objašnjenja. Kao – mladi odrastaju uz ove uređaje, sistem vrednosti kod mladih je takav, otuđenost uz ove savremene medije komunikacije je već sociološka konstanta, itd. Mora se biti civilizaijski ograničen, pa da se ne vidi da iza svega toga moraju stojati, tj. DELOVATI dublji uslovljivači! DA DUŠE MLADIH, TAKOREĆI OD SAMOG ROĐENJA, NISU U OVOLIKOJ MERI ZBUNJENE I SLUĐENE, ZAR BI BILO KAKVA OPSENARSKA VIRTUELNA MAGLA MOGLA OVAKO OPAKO DA IH MAGNETIZUJE?! U redu, ima nekih lepih sličica na instagramu, mogu malo da ih pogledam, ali – IMA SILA U REALNOSTI KOJE ME VIŠE VUKU, KOJE JAČE PRIVLAČE MOJU ZNATIŽELJU. Tako bi normalno bilo da nisu u svemu ovome, kao i u toliko drugih „stvari“, nečiji viši i moćniji uticaji.

Čim čovek nešto radi na sopstvenu štetu, ili na štetu svog razvoja – tu ne mogu biti „čista posla“, tu se ne može raditi o njegovom slobodnom izboru, jer se takav izbor kosi i sa logikom i sa zdravim razumom, koji negde prikriven bar vegetira u njemu.