Još jednom o Isusovoj podvali u vezi sa požudom (aneks četvrtom delu ovog serijala)

126. Tja, da li je to baš svesna podvala ili njegova nedovoljna kosmička upućenost, ili sluđenost jakom Iluzijom, nije nam jasno, nije nam dato da nam bude jasno, tek, u efektu na nas dođe nam kao podvala, pa nam je svejedno o čemu se radi.

127.

27 „Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’

28 A ja vam kažem: ko god požudno

pogleda ženu, već je u svom srcu s

njom učinio preljubu.

29 Ako te, dakle,

tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i

baci jer je bolje da ti propadne jedan deo

tela nego da ti celo telo bude bačeno u

gehenu.

128. Načelno, niko ne kaže da je nešto loše u samom Isusovom savetu. Ne bi trebalo da čoveku pogled na tuđu ženu izaziva požudu.

129. Samo to ne, sve ostalo tu nam smeta! (Bar onima nama koji smo se oslobodili programa ili zaveta da svakakve duhovne podvale prihvatamo kao velike mudrosti i duhovne pouke.)

130. Ako tako što čovek učini – neka se nada paklu, dakle, najtežim kaznama! Da je pod stavkom „učinjena preljuba“ predviđena ovakva kazna, pa još i da se razume, ali da neko tek samo osećajem koji promine njegovom svešću već odmah sebe diskvalifikuje za rajsku poziciju – malo je previše kao upozorenje od strane trpeljivog duhovnog učitelja koji se na tolikim drugima mestima promoviše kao onaj ko razume ljude i PRAŠTA IM.

131. HAJDE DA MI UMESTO ISUSA ZAĐEM MALO DUBLJE U OVAJ FENOMEN, da bismo pročitali podvalu koju nam u vezi sa njim, a kroz „sublimiranu poruku“ on prenosi.

132. Ako dvoje u braku iole skladnije funkcionišu – između ostalog oni normalno zadovoljavaju svoje seksualne potrebe, potrebe svog seksualnog nagona, ako se on u braku u neidealizovanom obimu zadovoljava: čovek (i žena, svakako, ali Isus nju, njih, žene, u ovom upozorenju i ne apostrofira) neće imati potrebe za drugom ženom, te pogled na drugu ženu neće mu ni izazivati požudu.

133. Ako mu druga žena, pogled na drugu ženu izaziva požudu: onda je to znak da nešto nije u redu: a) ili nešto nije u redu sa seksualnošću tog čoveka; b) ili nije u redu sa zadovoljavanjem seksualnog nagona u okviru samog braka.

134. U oba slučaja su to signali koji zahtevaj preispitivanje. NAJMANJE MUDRO JE REĆI: NE SMEŠ IMATI POŽUDU PREMA DRUGOJ ŽENI, ako te oko u tom smislu izda – vadi to oko. Već smo govorili o distorzijama u bračnom povezivanju, koje za Isusa i ne postoje, jer svakako da je on „portparol“ baš onih sila i Boga-bogova koji su tu distorziju, kao i sve ostale zemaljske distorzije, ugradili u zemaljski život.

135. Dalje, da je Isus hteo da nam da mudrije, produbljenije savete, a bez namere da nam podvaljuje, on bi nam skrenuo pažnju na MOMENAT SPOLJAŠNJEG IZAZIVANJA POŽUDE, PA BI NAM SKRETAO PAŽNJU NA UNUTRAŠNJU STRANU FENOMENA.

136. Pri pogledu na tuđe, ali i na „sopstveno“ telo, tj. na ženu sa kojom je „inkriminisani“ u braku, ako žensko telo izaziva požuda – TU POŽUDU FAKTIČKI IZAZIVA LEŠ (i žensko, i muško, naravno, Isus govori samo o ženskom telu)! NAŠ FOKUS NA TELU, ODVOJENOM OD DUHOVNOG ILI BILO KAKVOG NEFIZIČKOG POKRETAČA, JE FOKUS – NA LEŠU, kao što reče Štajner: fokus na sklopu minerala, od kojih se telo sastoji i koji se onda kada telo napuste duhovni pokretači podvrgava procesu raspadanja na sastavne delove (raspadanje leša).

137. U PRAVOM MUŠKO-ŽENSKOM ODNOSU, U MUŠKO-ŽENSKOM ODNOSU NOVOG SVETA: POŽUDA, BUĐENJE SEKSUALNOSTI MOŽE DA PROIZILAZI IZ USPOSTAVLJENE UNUTRAŠNJE KONEKCIJE, svakako da je telo fizički posrednik, svakako da ono nije nebitno, svakako da je u redu da i samo telo učestvuje u tome, ali, suštinski, unutrašnja spona bi trebalo da je primarna.

138. Ili, pogledajmo ovo pitanje iz drugog ugla… SAVREMENA PORNOGRAFIJA!

139. Sva ženska tela imaju iste delove, sva muška tela imaju iste delove, nema ljudskih i ženskih bića sa nekakvim posebnim, specijalnim dodacima. Jesu neka tela zgodnija, neka manje zgodna, ali – u suštini: svi (mi) imamo iste delove, neko neke veće, neko neke manje, u finesama nam se razlikuju delovi dela, ali, suštinski – isti su nam.

140. SAOBRAZNO TOME: I „VOĐENJE LJUBAVI“ ILI SEKSUALNI ODNOS – SUŠTINSKI SU NAM ISTI! Svima nama, i svim ljudskim bićima otkako su-smo ovakvi kakvi smo.

141. Možemo u finesama da imamo nešto drugačije tokove, nešto neke drugačije faze, položaje… suštinski: SVE SE SVODI NA ISTO I NA ISTI PROCES, KOD SVIH (NAS)!

142. AKO POSMATRAMO PROCES NA FIZIČKOJ RAVNI!

143. I TO ŠTO JE „JEDNO TE ISTO“ (R. Amadeus) URUŠAVA JEDNOLIČNOST PORNOGRAFSKIH FILMOVA, pa otuda DISTORZIJE DISTORZIJA kroz izmišljanja neprirodnih aspekata, činova, faza, položaja u seksualnom odnosu, do samih bahanalija i gadosti.

144. I NIJE TU STVAR U PORNOGRAFIJI, neka je ona jedan od civilizacijskih ekstrema, u ovom slučaju – jedan od ekstrema u tretiranju i prikazu seksualnog odnosa, STVAR JE U LJUDSKOM UMU I U LJUDSKOJ SVESTI: EKSTREMI NAM NEKU POJAVU SAMO JASNIJE I OGOLJENIJE PRIKAŽU.

145. OVDE JE TO JEDNOLIČNOST NA KOJU SE SUŠTINSKI SVODI SEKSUALNI ODNOS, AKO NAM JE FOKUS NA FIZIČKOJ RAVNI, NA FIZIČKOM ISPOLJAVANJU.

146. I iz takvog naopakog fokusa, i iz takvog shvatanja seksualnosti,  A KOJI SU POSLEDICE ONIH OSTALIH DISTORZIJA U MUŠKO-ŽENSKIM ODNOSIMA, na koje je u ovoj „seriji“ već ukazano, LOGIČNO I OČEKIVANO, POSEBNO VREMENOM – SEKSUALNI ODNOS RAĐA DOSADU KOD PARTNERA. Doduše, obično u nekoj kompromisnoj dijalektici: seksualni nagon traži svoje ispoljavanje, dok ga ima, dok ga uneravnoteženi život ne izmrvi (a to u postojećim uslovima biva dosta rano), te, iako se sve svodi na jednoličnost, partneri (bračni) se nekako „nađu“, te do odnosa dolazi.

147. I TAKO MORA DA BUDE SVE DOK NAM FOKUS BUDE, KAO ŠTO NAM I ISUS SUGERIŠE: NA SPOLJAŠNJOJ, A NE UNUTRAŠNJOJ KONEKCIJI DVE OSOBE (suprotnog pola).

148. DAKLE, ISUS NAS NE UPUĆUJE NA UNUTRAŠNJU KONEKCIJU KAO PRIMARNI USLOV POVEZIVANJA DVOJE U BRAKU. U SLUČAJU TAKVE KONEKCIJE: LEPOTA MUŠKO-ŽENSKIH ODNOSA PROZILIZALI IZ DUHOVNE SUŠTINE KOJA NAM JE POKRETAČ, A NE IZ ODNOSA DVA TELA, ili dva „leša“, u smislu u kojem je to već objašnjavano.

149. U TOM SLUČAJU: POTPUNO BI BILO „DEPLASIRANO“ DA SE UOPŠTE I GOVORI O ONOME O ČEMU ISUS GOVORI!

150. A) Ako ima nečeg sličnog unutrašnjoj konekciji kod onih koji su u braku: onda je neumesno i pomišljati da tuđe žensko telo može da izazove nekakvu požudu, jer je sa osobom sa kojom je neko u braku – uspostavljena unutrašnja konekcija, KOJU NE MOŽE DA SKRNAVI NEKO TELO „U PROLAZU“.

151. B) U tom slučaju bi pre Isus trebalo da naglašava da je ta unutrašnja konekcija uslov za buđenje i same seksualnosti, te, ako se ona probudi kod nekoga bez prethodno uspotavljene bliskosti (žensko telo „u prolazu“) – onda je to znak da uzbuđeni treba da se preispita (u slučaju da ima solidne uslove i prilike za zadovoljavanje svoje seksualnosti u braku).

152. Prethodna unutrašnja konekcija: već smo imali poglavlje o dužoj fazi platonske ljubavi, kao načinu i pokazatelju (testu) uspostavljanja takve unutrašnje veze.

153. Konačno, ako eliminišemo sve ove faktore, neka su ovo finese kojima ljudi u Isusovo vreme nisu bili dorasli (a pitanje da li im je i Isus bio dorastao, čim nema ni nagoveštaja ovakvih složenosti tretiranja muško-ženskih odnosa), ali, pitanje DISTANCE je svakako pitanje na koje je Isus mogao da se osvrne, ili da na njega ljude uputi. Ako je to mogao da učini Buda pre njega, za dato vreme na dosta solidan način, onda se i od ovog „velikog učitelja čovečanstva“ takođe, da ne kažemo – pre, moglo očekivati.

154. Dakle, ne da Isus preti ljudima u vezi sa požudom, već bi bilo očekivano da im sugeriše, ma kakvom parabolom, na potrebu distance u vezi sa tuđim ženskim telom. Ne da govori o paklu i grehu koji vodi u pakao, već: da objasni kako je prepuštanje ovakvim izazovima od strane tela sa kojim muškarac nije u bliskoj povezanosti – znači potpadanje pod suptilnu zavisnost od takvog tela („u prolazu“), a u vezi sa čime bi trebalo da ih upućuje ljude na snagu duha koja bi se ispoljila kroz stav unutrašnje distance.

155. Čovek je u ovom svetu izložen svakakvim iskušenjima, svakakvim prilikama koje mogu da provociraju njegovo loše, nepoželjno, duhovno neadekvatno reagovanje, loše misli, loše emocije.

156. DA LI JE PRAVO I KONAČNO REŠENJE AKO NEKOME PREPORUČUJEMO DA SE SKLANJA OD SVIH TIH ISKUŠENJA?!

157. Od iskušenja koja ga mogu navoditi na duhovni, psihološki ili telesni pad.

158. NEMOGUĆE JE!

159. Ovde je po Isusovom upozorenju za muškarce to iskušenje – žena, tuđa žena, ili, ako nije oženjen, žena uopšte. Rizik je da ona može da izazove, da pogled na nju može da izazove strast, žudnju.

160. U čoveku (kojeg Isus upozorava) postoji neki mehanizam, svakako psihofizički, koji izaziva ovakvu reakciju, ovakvu moguću reakciju.

161. Kao što i u svim drugim iskušenjima postoje drugi psihofizički mehanizmi koji mogu da izazovu duhovno štetne reakcije, misli, emocije, NA SVAKAKVE SPOLJAŠNJE „OKIDAČE“.

162. AKO ČOVEK STALNO BEŽI OD POVODA KOJI MOGU DA AKTIVIRAJU TE MEHANIZME, ON PROBLEM TIH MEHANIZAMA NE REŠAVA, ne dotiče ih se. Oni ostaju da deluju u njemu, ostaju da „čuče“ u njemu, NEOSVESVEŠĆENI, i svaki od njih u raznoraznim situacijama svakako da će se malo-pomalo probijati dok je živ.

163. Kakav bi bio savet usmeren ka ispravnom rešenju?

164. Da se ljudi upućuju na shvatanje mehanizama koji stoje iza podleganja iskušenju.

165. Odnosno, pošto je to svakako komplikovanije, a čak ni Isusovi učenici nisu baš bili nešto vešti u apstraktnom mišljenju, pa je morao da im drži propovedi kroz priče, parabole i alegorije, kako bi se tek snašli sa ovim komplikacijama, u slučaju da su njemu bile znane… onda je mogao da ih navodi da izgrađuju UNUTRAŠNJU DISTANCU.

166. Nekim od postupaka koje je Buda davao svojim učenicima. Dakle, u ovom smislu je Buda bio napredniji od Isusa.

167. Ili, ako i „od ta posla“ ništa ne bi bilo, a ono je Isus bar mogao deklarativno da učenike (ljude uopšte) ispravnije upućuje, na primer: „Nastojte da pogled na (tuđu) ženu ne izaziva u vama žudnju, jer vam to nastojanje donosi snagu duha, izgrađuje snagu duha“. A ne da im maše pred nosem pretnjama i paklenim perspektivama.

168. Na primer: „Posmatrajte lepo i privlačno muško ili žensko telo kao lepo i privlačno muško ili žensko telo, uživajte u toj lepoti kao i u lepoti bilo čega drugog, ali nastojte da vam se pri tom ne budi žudnja. Jer to nije  situaciji primerena reakcija. Nije primereno, na primer, da vam se na ulici, pri pogledu na muško ili žensko telo, probudi žudnja. Ali je primereno da se probudi onda kada ste u situaciji bračnih intimnih odnosa.“

169. Ne bi, svakako, ovakvi saveti lako rešili dubinske probleme ljudskog seksualnog funkcionisanja, neosvešćenog, ali – bar bi ovakav ili sličan savet ISPRAVNO USMERIO FOKUS LJUDI.

170. Dovoljno i u tom smislu da počnu da prave razliku (za početak – samo da počnu da prave razliku) između bega od iskušenja i suočavanja sa iskušenjima, a tako da se preko distance izgrađuje snaga duha nepodleganjem iskušenjima.

171. Naravno, pitanje je složenije, i iz već naglašenih aspekata: zašto može da probudi nečiji nagon telo sa kojim nije u unutrašnjoj konekciji, ali – bar koncept sa unutrašnjom distancom, koji je Buda dao, bio bi očekivan, da nam se Isus preko sledećih saveta ne razotkriva kao podvaldžija:

172.

27 „Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’

28 A ja vam kažem: ko god požudno

pogleda ženu, već je u svom srcu s

njom učinio preljubu.

29 Ako te, dakle,
tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i
baci jer je bolje da ti propadne jedan deo
tela nego da ti celo telo bude bačeno u
gehenu.