1. Da se tema o ljubavi ne započne lirskom ljubavnom pesmom, kao ilustracijom, kao inspiracijom  – ne ide, ne priliči.  A ako bih ja pravio izbor (jer ako ja ovo pišem – logično je da ja treba da napravim izbor)… bez dvoumljenja biram pesmu koja u mom viđenju na najlepši način, a metafizički produbljujući temu ljubavi, povezuje oba aspekta: metafiziku (duhovnost) i ljubav.

2. R. M. Rilke, „Ljubavna pesma“:

Kako da dušu sputam, da se tvoje

ne takne? Kako, mimo tebe, njom

da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih je sklonio na koje

zaboravljeno mesto usred tmine,

u neki izgubljeni kut, u kom

neće je tvoje njihati dubine.

Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje

k’o gudalo nas neko spaja, koje

iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?

I koji ovo Svirač drži nas?

O, pesmo slatka!

3. Tema je, podrazumeva se, preširoka, u sklopu metafizike (duhovnosti) tek osobito složena, a u ovakvom tekstu – tek da se dotaknemo nekih razmišljanja koja bi se mogla označiti kao… ako ne baš originalna, a ono svakako nesvakidašnja.

 

Ljubav u procepu između Starog i Novog sveta

 

4. Ostavljamo po strani nedoumice i razmirice: nastupa li Novi svet na smetlištu ovog Starog-postojećeg, ili ne nastupa, hoće li ili neće nastupiti. Ja uzimam da u teškim porođajnim mukama nastupa, možda u drugom poređenju: kao što mladari svežeg, novog drveta polako niču na truleži nekog starog drveta, koje se polako urušava, tako da se pretvara u samu beživotnu gnjilež i u prah. Oni koji sve ovo vide drugačije – neka vide, i neka gledaju drugačije, što bih im smetao.

5. Takođe ostavljamo po strani nedoumice i razmirice: nadovezuje li se ovaj Stari-postojeći svet na neki davni savršeniji bolji zemaljski svet, i na bolje, savršenije ljude u njemu? Nadovezuje u smislu sveopšteg iskrivljavanja, PARODIRANJA savršenije, izvorne zemaljske Kreacije? Nadovezuje u smislu upada u tu Kreaciju zlonamernih viših bića, koja su po takvom zemaljskom svetu i po ljudima u njemu počeli da vršljaju kao slonovi koji upadnu u neki lepo uređen, maltene savršen vrt.

6. Hajde da ne gubimo  vreme raspravljajući: je li takvog sveta na Zemlji bilo ili nije bilo! AKO SMO ODLIČNO SVESNI, AKO NE SVIH, A ONO TOLIKIH DISTORZIJA, UVRNUĆA, ISKRIVLJENJA, DEFORMACIJA, ONDA NAM NEKA ZDRAVA LOGIKA (koja nas još nije napustila, bar neke od nas) KAŽE DA JE TU PRETHODNO MORALO DA POSTOJI ONO ŠTO JE DISTORZIRANO, UVRTANO, ISKRIVLJAVANO, DEFORMISANO. Jer, čim mi imamo predstavu o onome što je krivo, iskrivljeno, moramo da dozvolimo pojam onoga što je bilo pravo, pa – ISRIVLJENO.

7. Sve u svemu: na temi ili pitanjima, ili problemima ljubavi mi možemo vrlo jasno da pratimo i da uočavamo šta distorzije (uvrtanja, iskrivljavanja) znače, gde su i kakve su, TE KAKO JE MOGUĆE DA SMO MI DISTORZIJE U LJUBAVI MOGLI DA PRIHVATIMO I TRETIRAMO KAO NAJNORMALNIJE MOGUĆE STANJE I NAJNORMALNIJE MOGUĆE LJUBAVNE „PROCEDURE“.

8. Ovde će biti ukazano na to šta je svakako bilo u nekom boljem Davnom svetu, i šta će biti, u Novom svetu: ispravno, NORMALNO stanje i shvatanje ljubavi,  ispravan, NORMALAN proces javljanja i trajanja ljubavi. Onima koji su suviše (nepovratno?) zatrovani vizijama Starog-postojećeg sveta – ovakva ukazivanja i objašnjenja delovaće, normalno, kao nebuloze i kao skoro neumesna idealizovanja. Neka im deluje, i takvima u tome neću da smetam, tek – ja nastojim uporno da se konceptualno borim za Novi svet, da ga konceptualno utemeljujem (ali ne u smislu neobavezujućih maštanja, već u smislu nešto produbljenijih analiza i vizija), a da li će on zaista i da nastupi – neka sam odluči.

9. Nezavisno od pitanja koncepata Stari – Novi svet, korisno je i ZDRAVO  da uočimo koje sve to distorzije u ljubavi imamo, da raskrinkamo iluzije koje u ljubavi i u vezi sa ljubavlju imamo, da postavimo konceptualne temelje NORMALNIM POSTAVKAMA O LJUBAVI, U LJUBAVI, možda nam nekima, koji se na ovom polju borimo, takva ljubav u budućnosti i pođe za rukom, ili od srca. I neka ne nastupi Novi svet, ali novi koncept ljubavi, uz sva ometanja i pritiske Starog-postojećeg sveta: svakako da možemo nastojati da primenimo.

10. Naravno, znana nam je stara „mudrost“: „za ljubav je potrebno dvoje“ (osim za ljubav prema sebi, koja ovde nije tema!). U vezi sa njom bi prigovorili sumnjičavci: a kako da se novi koncept primeni, ako nema druge osobe sa kojom to treba primeniti. Tačno je da se odgovarajuća osoba u stegama Starog-postojećeg sveta ne pojavljuje tako lako, JER JE STARI-POSTOJEĆI SVET BAŠ I USTROJEN TAKO DA SE POJAVLJUJU NEADEKVATNE OSOBE, UZ ILUZIJU ONIH PRAVIH, ali – ako se dovoljno strpljivo takve osobe na unutrašnjem planu POZIVAJU, DOZIVAJU, vremenom nam mogu iskrsnuti u realnosti.

Programiranost na fizički izgled

 

11. Zamki i zabluda u vezi sa ljubavlju – na sve strane, koliko ti duša hoće! Da krenemo sa nekima od njih, suštinskima…

12. Naravno da nema ničeg lošeg i nenormalnog u tome što mi registrujemo dualnost lepo – ružno, između ostalog i na našim telima, tj. na i u vezi sa telima drugih.

13. I ničeg lošeg i nenormalnog nema u tome što smo prijemčivi za ono što „detektujemo“ kao lepo, lepo lice, lepo telo osobe suprotnog pola (uzmimo prirodno normalnu varijantu ljubavi sa osobom suprotnog pola), jer i inače težimo lepom u svemu u životu čemu se u tom smislu može težiti: lepom i lepo uređenom stanu, dvorištu, autu, umetničkom delu, itd.

14. Ali, lepo uređen stan, dvorište, auto, umetničko delo, itd. su jedno, A LEPO LICE I LEPO TELO LJUDSKOG BIĆA SU NEŠTO SASVIM DRUGO. Lepo uređen stan, dvorište, auto, umetničko delo, itd. nemaju svog duhovnog pokretača, ljudsko telo ga ima.

15. I KVALITET EMOCIJA I KVALITET ŽIVOTA SA JEDNIM LJUDSKIM BIĆEM – PRIMARNO SU ODREĐENI NE LEPOTOM TELA I LICA, VEĆ – TIPOM I STANJEM DUHA, odnosno, na psihološkom planu (koji je, naravno, povezan sa duhom): sa karakterom,  sa psihološkim mehanizmima, sa njegovim emocijama, itd.

16. A mi znamo da smo programirani da u vezi sa ljubavlju, civilizacijski DOMINANTNO, reagujemo na lepotu lica-tela. Naravno, sklope se tu brojni faktori, i tzv. sudbinski, i ostali, zašto baš određeno lepo lice-telo, ali – fizički izgled svakako dođe kao primaran. Odnosno, neki opšti utisak koji nam proizvodi fizički izgled. Koji su najrečitije iskazani u žargonskim sintagmama (koje u duhovnom smislu deluju čak vulgarno) „dobar frajer“, „dobra riba“…

17. I – TAKVA IMPRESIJA AKTIVIRA LJUBAV, ZALJUBLJIVANJE.

18. U redu je, mi još ne vidimo šta nas to dublje „iza Scene“ međusobno povezuje, možda neko zaljubljivanje „na prvi pogled“ ili na stoprvi pogled – može da ima neka dublja sudbinska opravdanja, pa to nije „ljubav na prvi pogled“, već sleđenje dubljih impulsa.

19. ALI JE U TOM SLUČAJU PITANJE JE ŠTA JE PRI TOM NA NAŠU KORIST, A ŠTA NA NAŠU ŠTETU! IMAJUĆI U VIDU POSTOJEĆI AMBIJENT KARANTINA-PAKLA-ZATVORA.

20. Mehanizam inkarniranja u izvornoj zemaljskoj Kreaciji je svakako funkcionisao NA DUHOVNU KORIST ljudskih bića, ili – u korist njihovog evolucionizma. Pa je tako mogao lako da se realizuje dogovor onih koji se inkarniraju, upravo onako kako nam se podvaljuje u knjigama koje i danas govore o istraživanjima u ovoj oblasti (npr. R. Švarc: „Plan vaše duše“). Podvaljuje nam se, jer u vreme ove naše civilizacije taj mehanizam svakako ne funkcioniše u našu korist, FUNKCIONIŠE U KORIST PODJARMLJIVANJA LJUDSKIH BIĆA.

21. Podmeće nam se kroz takvo inkarniranje, tako da smo jedni drugima zatvorski čuvari i mučitelji; dominantno, naravno da ima, ipak ređih slučajeva neutralnosti, još ređih – pravog partnerskog ili pomagalačkog odnosa. Nema šanse da se neka osoba koja dolazi sa većim duhovnim potencijalima – inkarnira u okruženju sa osobama pravim partnerima, sa kojima će moći da ostvari sinergiju na realizaciji svoje duhovne misije. NAPROTIV! Što se neko inkarnira sa jačom PRAVOM evolucionističkom misijom, to će mu se podmetnuti veći broj osoba koje će ga ometati i zarobljavati, osobe to sirovijeg „kova“, sa opakim egoizmom, ograničenošću, itd.

22. U tom smislu spreman sam da verujem Skrivenoj Ruci, koji je u vezi sa Isusom rekao da su ga oni upravo okružili SVOJIM LJUDIMA (a on se predstavio kao Luciferov „portparol“). (Dodao bih: ako je priča sa Isusom približno onakva kakva nam je data – jedino ako je Marija Magdalena bila izuzetak od tih „podmetnutih“ osoba.)

23. Naizgled malo udaljavanje od glavne niti izlaganja… Dakle, ako i imamo da iza ljubavi na prvi ili na stoprvi pogled stoje neki dublji sudbinski razlozi – treba računati da takvi razlozi nisu na duhovnu korist onih koji se na taj način povežu. I sigurno da im kasnija životna dešavanja to i potvrde…

24. Kakva su dešavanja sa zaljubljivanjima koja se zasnivaju primarno na fizičkoj privlačnosti?

25. SVE (SPOLJAŠNJE) LEPOTE SU NAM ATRAKTIVNE DOK SU NAM NOVE! U lepoti bilo čega kupljenog, urađenog, sređenog, itd. – uživamo, samu lepotu konstatujemo dok nam je sve to jedna životna novina. Sve to lepo ostaje, normalno, lepo i nakon više meseci, više godina, ali – ONO VIŠE NEMA DRAŽ NOVINE, TE POSTAJEMO I RAVNODUŠNI PREMA NJEGOVOJ LEPOTI, ona nam više nije momenat koji izaziva neke posebne emocije.

25. Potpuno istoj zakonomernosti je podvrgnuto zaljubljivanje koje se primarno zasniva(lo) na impresijama fizičkog izgleda. Nakon više, ako ne baš meseci, a ono svakako godina, takva fizička lepota prestaje da bude emocionalni pokretač. Mi je svakako primećujemo kod druge osobe, ukoliko se na to fokusiramo, ta lepota nije isparila, ali – VREMENOM U PRVI PLAN POČINJU DA IZBIJAJU NEFIZIČKI POKRETAČI FIZIČKOG TELA, stanje svesti, karakter, ponašanje, navike, itd. Pa tako, vremenom i sa osobom u fizičkom smislu idealnom – može da postane (u braku ili van njega) dosadno, mogu da probijaju njeni maniri koji smetaju, ponašanje koje čak može biti grubo, bez pravog uvažavanja partnera, itd. Valjda su nam svima te priče, što iz ličnog iskustva, što iz iskustva poznanika, poznate.

26. I mi prihvatamo kao sasvim normalno, eto tih distorzija i programiranosti, da ljubav može da postoji samo na početku neke veze, bračne ili vanbračne, prihvatamo da je normalno da vremenom, usled delovanja raznih faktora (problemi, deca, itd.) – ne samo da nestane ljubavi, nego počne da se javlja ravnodušnost, dobro je da ne dođe baš do odbojnosti. Pa ljubav kao nekadašnju sponu nadomešćuju razni interesi, što u nekom grubljem, što u nekom suptilnijem smislu: treba odgajiti decu, svako se u društvu već pozicionirao sa svojim partnerom, nekako nađu načine uklapanja, kao u nekakvoj dogovornoj zajednici, dodatno još ukrepljenoj zakonskim ugovorima i regulativama, i – funkcioniše se…

27. Ako ljubavi u pravom smislu ima u jednoj fazi – mora je imati, u neiskrivljenoj KPZ-varijanti (Karantin-Pakao-Zatvor), u svim životnim fazama. I TA, TAKVA, PRAVA, VEZA SAMO VREMENOM MOŽE DA OJAČAVA, NIKAKO DA SLABI. U SLUČAJU DA JE ONA OSTVARENA PREKO UNUTRAŠNJE KONEKTOVANOSTI.

28. U TOM SMISLU SU I FLERTOVANJE I OSVAJANJE ČISTA GLUPOST! ŠTO BI NEKO NEKOGA OSVAJAO ILI SE NEKO NEKOME NAMETAO – U POZICIJI U KOJOJ DOLAZI DO SPONTANOG MEĐUSOBNOG PRIVLAČENJA, A NA OSNOVU UNUTRAŠNJEG POVEZIVANJA?! Ne da nema potrebe, nego je to štetno! Jer se „na silu“ uspostavlja veza koja ne proizilazi iz prethodno uspostavljene unutrašnje veze.