1. „Jevanđelje po Tomi“:

48. Isus reče: „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ‘Pomeri se!’, i ona će se pomeriti.

2. „Jevanđelje po Filipu“:

10. Svetlost i tama, život i smrt, desno i levo, braća su jedno drugom. Nemoguće je razdvojiti ih.

3. Taoizam, jin i jang, dve međusobno suprotstavljene, a komplementarne sile.

4. Primeri za ideje iz drevnih duhovnih dela, koje nisu loše i pogrešne, ali koje nisu ni dovoljno razrađene i praktično upotrebljive.

5. I bez ovih, i sličnih drevnih dela ili ideja iz njih – iskustveno kako-tako dolazimo (oni mi koji smo tom dolaženju usmereni) do predstava o svetu dualnosti, do Ravnoteže koja nam znači osciliranje između dualnosti.

6. U interpretaciji V. Zelanda: klatno koje se pomera na jednu stranu, npr. na stranu radosti ili naprezanja, mora da potom (u nekom trenutku), silom sveta dualnosti, ode na drugu stranu, na stranu tuge ili opuštanja.

7. Dakle, Isus je hteo da kaže: ako pomirimo dualnosti u sebi: imamo moć. U redu, shvatamo, slažemo se. Ali, ovako neodređeno rečeno – korisno nam je koliko da nam nije ni rečeno. A oni koji su zakleti fanovi drevnih dela, zavetovani da im ne vide nedostatnosti, padaju ničice pred ovakvim nedorečenim mudrostima.

8. Koja „dvojica u kući“? Kako ih pomiriti?

9. Emocije? Radost i tugu? Da li je to neki svesni napor? Neki praktični postupak? Nekakva sinteza suprotnih emocija? Šta bi značila ta sinteza, kako je izvesti?

10. To su emocije. A gde je plan misli? Na primer: dualnost „tipa“ ispravno – pogrešno mišljenje, logičko – imaginativno mišljenje. Kako tu „dvojicu“ „pomiriti u kući“?

11. Pa plan delanja…

12. I da se tu zaustavimo!

13. Dakle, najlakše je bilo reći: „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ‘Pomeri se!’, i ona će se pomeriti“. Reći i – OSTATI MUDAR!

14. Kao i, na primer, Krišna sa savetom: da moramo delati, ali da ne delamo ploda dela radi.

15. U STVARI, NISU ISUS, KRIŠNA, LAO CE I OSTALI KRIVI! Rekli su šta su imali, negde pokušavali da nam podvale, negde ostavili dobre, ali nedorečene ideje…

16. MI SMO KRIVI! Tj. oni među nama koji u drevnim delima vide dovršenu i večnu mudrost. (Već je bilo više reči o ovome u prethodnom tekstu.)

17. UMESTO DA U OVIM DREVNIM IDEJAMA VIDIMO SAMO ZAČETKE POTPUNIJIH DUHOVNIH KONCEPATA, SAMO SOPSTVENE INSPIRACIJE DA IH DALJE PROMIŠLJAMO I PRODUBLJUJEMO! Mi ih percipiramo kao svete, dovršene, konačne, kao da iskazuju potpunu i neporecivu istinu, istinu koju samo treba primeniti i ubirati njene plodove.

18. A ako bismo mi, umesto prikazanog pogrešnog pristupa drevnim duhovnim delima, pristupili im normalno i konstruktivno, na primeru citata sa kojim smo krenuli, onda bi to u jednoj varijanti moglo da izgleda ovako…

19. Energija nam je jedan od fundamenata postojanja. Možda baš onaj glavni.

20. Nemamo je na raspolaganju u neograničenim količinama, te moramo da vodimo računa i o potrošnji, i o prilivu. (Analogija sa novcem, koju B. Lipton daje u jednom videu, nije slučajna.)

21. Zakone sveta dualnosti poštujemo ako imamo proporcionalnost između priliva i utroška, odnosno, IZMEĐU NAPREZANJA I OPUŠTANJA.

22. Svejedno je, suština ostaje ista i ako uzmemo drugi koncept koji je ranije ovde već navođen: koncept sa analogijom pumpe za vodu. Naprezanjem mi povlačimo Energiju (pumpa radi i povlači na jednom kraju creva vodu), energizujemo se, ulažemo je u nešto (voda se na drugom kraju creva izliva negde). Opuštanjem prestajemo da povlačimo Energiju (pumpa miruje), nigde je ne ulažemo (voda se niti povlači, niti izliva negde).

23. Ako bez opuštanja trošimo i dalje – zalazimo u energetski deficit. S. Lazarev odlično tumači šta taj deifit znači, na planu zdravlja, na planu sudbinskih dešavanja.

24. Dakle, u proprocionalnosti imamo pomirenje „dvojice“, ključne „dvojice“ u nama, „u kući“, imamo Ravnotežu, koja je sama po sebi Moć, jedan vid Moći. Imamo i propratni efekat, gratis, unutrašnju Distancu (da ne zalazimo ovde u nju kao temu).

25. No, za „pomeranje planine“ potrebni su i drugi ključevi, ovo je samo jedan. Eto još jedne nedostatnosti citirane Isusove mudrosti. Isus kao Imanuel je bar malo bolje razradio ovaj koncept (možda to bude ovde pokazano).

26. Te druge ključeve su pronašli tajnaši, kao što njima manjka ovaj glavni kjljuč, ali, „hvala Bogu“, opsednuti svojim iluzijama oni i ne haju mnogo za tu „sitnu“ manjkavost.

27. A pomirenje „dvojice u kući“, u smislu emocija?

28. Pomirenje emocionalnih dualnosti jedino je moguće u smislu – SMANJIVANJA NJIHOVOG INTENZITETA. Tako da radost i tuga budu sve suptilnije, takoreći do međusobnog „stapanja“. Kako se to uopšte mogu drugačije spajati u jedno?! Kako spojiti jaku radost i jaku tugu, da se „pomire u kući“?!

29. A smanjivanje intenziteta ne ide kroz svesni napor, zna svako ko se iole razume u emocije. Ako se na njih svesno deluje ili se njima svesno diriguje – samo se može očekivati povratni bumerang, da nas na razne nimalo prijatne načine tresne kad se najmanje nadamo.

30. Intenzitet se spontano smanjuje kroz opuštanje, kada energije emocija počnu da izbijaju u svest. Kroz smireno suočavanje sa njima, koje često može da bude vrlo teško i dramatično, kroz nedelanje po njihovim „diktatima“. (U vezi sa ovim može se pogledati odlično delo koje se zasniva na psihoterapeutskoj praksi, već ovde navođeno: Dž. Raskin – „Emocionalno pročišćavanje“, ali i u S. Pekova nekada popularna dela.)

31. A sve ovo je samo sveobuhvatnije sagledavanje i raspetljavanje NA NIVOU STRATEGIJE! A GDE JE TEK TAKTIKA?! Kao operativna razrada svega ovoga, u zamršenostima naših konkretnih života, životnih ritmova, inercija, navika, zarobljenosti…!

31. Još jednom, za kraj:

Dakle, najlakše je bilo reći: „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ‘Pomeri se!’, i ona će se pomeriti“. Reći i – OSTATI MUDAR!