Tajnaši su, za razliku od dominantnih pravaca i predstavnika stare-postojeće duhovne paradigme – ipak na čvrstom zemaljskom tlu. I usmereni ka praksi, ka praktičnom delovanju, I KA MERLJIVIM PRAKTIČNIM POSTIGNUĆIMA.

To nisu nebulozne priče stare-postojeće duhovne paradigme o nekim stanjima svesti i postignućima koji se samo na pričama i opisima i završavaju.

Neko od prosvetljenih ti opisuje kako izgleda postignuta kosmička svest, da li te direktno ubeđuje ili ne, podrazumeva se da smatra da je tu svest postigao.

Kako je on demonstrira? NIKAKO! Svojim pričama i opisima. Svojim tobožnjim dubljim, a takođe neproverljivim, neubedljivim, shvatanjem i tumačenjem čoveka, njegovog funkcionisanja na Zemlji, ustrojstva kosmosa, onoga šta Bog ili bogovi hoće, kako misle, šta osećaju prema nama, koja su naša zaduženja prema njima…

Takve priče može da nauči, kao đačić u školi, i da ih prosipa kao znanje, bilo ko, bilo koji neprosvetljeni čovek (da ne kažemo – bilo koji duhovni manipulant), i da u svojim pričama bude isto onoliko ubedljiv kao i tobožnji prosvetljeni.

I tajnaši imaju svoje često nebulozne teoretičarske priče, ali – SAMA PRAKSA IH IPAK OBAVEZUJE. Obavezuju ih činjenice i makar kako proverljiva postignuća. Ovde niko nikoga ne sledi na osnovu lepih obećanja, već – na osnovu jasno demonstriranih postignuća. Neće ovde o metodama privlačenja novca u svoj život da drži kurseve onaj ko jedva sastavlja kraj sa krajem. Već će nekoga privući na osnovu sopstevnih vidljivih i proverljivih postignuća.

Tamo: neko može da govori o tome kako steći unutrašnji mir, nirvanu i blaženstvo, ali – ko da se zavlači u njegovu unutrašnjost i proverava da li je on to uistinu postigao i kako ta stanja izgledaju?!

A on pri tom ne pruža vidljivo-proverljive načine preko kojih bar po nekim refleksima možemo o tome suditi. Ostaje samo da im verujemo! Blanko poverenje!

Dakle, ipak postoji dobar deo i tajnaških postavki koje vise u vazduhu.

Kako se orijentisati u kritičarskom suočavanju sa njima?

Načinom koji nam je bio ključan i u suočavanju sa „kolosima“ drevne i tzv. svete duhovnosti: upoređivanjem sa izvornim mehanizmima, i našeg funkcionisanja, i funkcionisanja života na Zemlji, odnosno ljudskog života. Što, naravno, nije lako, jer smo svi mi, mi i život koji živimo, „zaprljani“ intervencijama nezemaljskih Vladara Zemlje, pa je izuzetno teško dospeti do izvornih mehanizama.

A taj princip je možda jedini do sada izrekao Imanuel (zato je naznačeno u prethodnom tekstu da još jedino on od „drevnih“ zaslužuje proučavalačku pažnju): da treba da otkrivamo Stvoriteljeve Zakone u svemu i da se po njima vladamo.