Jedan od ciljeva, koji možemo u svom daljem DUHOVNOM RADU na drugom duhovnom nivou da postavimo, je:

PREUZETI SEBE I SVOJ ŽIVOT U SVOJE RUKE!

Naravno, sa trezveno realističkog stanovišta: nemoguć cilj.

Ali mi ovde, sa daljim duhovnim radom, samo sa nemogućim ciljevima se i suočavamo, njima se bavimo.

Ne/anti/evolucionistička Iluzija Karantina-Pakla-Zatvora toliko je opaka i opako stabilna i jaka, da bilo koji, bilo kakav evolucionistički cilj, CILJ KOJI NIJE USMEREN KA JAČANJU POSTOJEĆE NE/ANTI/EVOLUCIONISTIČKE ILUZIJE, deluje kao nemoguć i sumanut.

Ali, za početak, takav cilj treba uopšte postaviti i težiti mu!

Cilj koji ne postavimo – i ne postižemo. Možda nas svašta snađe u životu, i povoljno i nepovoljno, ali ne i baš ono što ne postavimo kao cilj.

Za cilj koji postavimo, o kojem razmišljamo i kojem težimo: POSTOJI VEROVATNOĆA, postoji „rizik“, da bude i postignut.

Kroz istoriju nam je poznato da su ljudi svakakve NEMOGUĆE ciljeve postavljali, PA IH I POSTIZALI.

Ko misli da uglavnom već vlada sobom i svojim životom – u vodama je iluzija, takvome najpre predstoji da sa iluzijama raskrsti. Odnosno, on i nije prošao prvi nivo duhovnog rasta.

Preuzeti sebe i svoj život u svoje ruke – po paketu jasnih ciljeva koje sebi postavimo.

I u kojem su oni koji su duhovnog karaktera – primarni, na vrhu lestvice: prozreti sve iluzije i samu ovu ne/anti/evolucionističku Iluziju, spaliti, neutralizovati u sebi sve Zlotvorske ovozemaljske i nezemaljske uticaje, pojave i recidive, slobodno raspolagati svojom Energijom, ulagati je u evolucionističke ciljeve, postići Ravnotežu i biti stalno u njoj, duh svoj i um stalno ojačavati, itd.

Sekundarni su ciljevi koji se odnose na telo i uslove u kojima smo: zdravlje i telesna poboljšanja koja su nam bitna za funkcionisanje našeg tela, dovoljno novca koji nam omogućuje slobodu organizacije našeg vremena i raspolaganja našom Energijom, dakle, sami načini i izvori novca koji nas ne bacaju u neravnotežu, optimalni životni uslovi, jer su oni potrebni za optimalno funkcionisanje tela, dobro stanje tela nam je neophodno za optimalno funkcionisanje uma i duha, itd.

Kako težiti tim ciljevima?

Već je rečeno: onim najboljim iz tajnaške metodologije i prakse.

Ali, kako tamo ima svega i svačega, a od toga treba probrati ono što je najkvalitetnije i najfunkcionalnije – UBUDUĆE SE TEMATSKI SELIMO NA TAJ KOLOSEK, na TZV. „Tajnu“ i tajnaštvo. (Između ostalog, bio sam u jednom periodu i na forumu „Tajna“, kao i na duhovnim, psihološkim, književnim… forumima. Nisam bio, priznajem, na forumima za automobile i za zaštitu životinja.)

Iluzija smo se dovoljno naraskrinkavali! Sada da posvećenije idemo na načine izvođenja promena! Da intenzivnije koristimo preobražajnu stranu uma i duha.

U neka od ključnih raskrinkavanja koja su ovde izvedena ubrojao bih raskrinkavanje drevnih i tzv. svetih duhovnih dela.

Do ovih raskrinkavanja nisam nešto posebno u njih zalazio, pa im nisam ni spoznavao duh i logiku, dakle – realne domete.

Jednostavno sam prihvatao njihovu stereotipno opšteprihvaćenu veliku ulogu u razvoju duhovnosti, jer možda i nema savremenijeg duhovnjaka koji se u ovom ili onom vidu ne oslanja na ta dela ili ih ne uvažava.

A kada sam samo malo zašao tamo, kao što je pokazano, otkrivaju se – ne samo duhovni jad i beda, tj. carstvo iluzionizma, već:  pršti tamo od podvala na sve strane!

Vešti su ovi Vladari-Paraziti, i vešti Manipulanti, mora se priznati!

Poslednji kojim sam malo hteo da se pozabavim bio je Rudolf Štajner, svakako pronicljiv mislilac i duhovnjak, ali, „boljka“ od koje je patio, kao možda i 99% savremenih duhovnjaka je: što nije polazio od temelja sveta u kojem živimo – od Karantina-Pakla-Zatvora (a, na drugoj strani, oni koji polaze od toga – uglibljuju se u samim tim temeljima).

Pa tako, kada se on bavio funkcionisanjem čovekovog-našeg mišljenja, tretirao je njegov razvoj kao normalan i prirodan proces. Ako mi nemamo u vidu programe i uticaje preko kojih se opako utiče i na samo naše mišljenje i na procese mišljenja, zaključivanja, na uvide, na ono što nazivamo oslanjanjem na intuiciju, itd, mi gubimo ključne oslonce za izvođenje pouzdanih zaključaka o samom fenomenu, dakle i pouzdane orijentire za neka praktična delovanja.

Dakle, odustao sam od toga, nastojaću ubuduće da ne prihvatam takve izazove, kao što kaže narod – pametnome, u našem slučaju – neiluzionistima, i ovoliko je raskrinkanih iluzija dooovoljno.

Nadalje se više bavimo pretresanjem „Tajne“ i tajnaštva, izborom onoga što u njemu vredi.

Tačnije, i tu će biti neophodno da se razdvajaju iluzije od realno-evolucionistički korisnog, ali, tu je druga oblast u pitanju.

Ne više stara-postojeća duhovna paradigma. Ona je rešena enigma i konceptualno demontirana iluzija, nju pomeramo u recycle bin.

Da završimo nekim malo atraktivnijim poređenjima.

Nećemo se više baviti iluzijama stare-postojeće duhovne paradigme čiji su junaci, između ostalih, prosvetljeni Meher Baba i prosvetljeni Ošo Rajniš.

Prvi nakon dve automobilske nesreće pri kraju života skoro nepokretan, nosili ga na nosilima, godinama pre smrti krhkog zdravlja. Drugi nije doživeo ni šezdesetu, takođe godinama pre smrti krhkog zdravlja.

Da se ovde radi o običnim ljudima, ovaj opis bi kod nas izazivao sažaljenje, a kada znamo da se radi o tzv. prosvetljenim osobama, onda nam izaziva – podozrenje!

Nećemo više da se ubeđujemo oko toga da je nemoguće da se PRAVA ogromna snaga duha u oba slučaja ne ispolji u bar elementarnoj vitalnosti i zdravstvenoj stabilnosti.

Ne mora poput Indijca koji u 104. godini istrčava svoj redovni maraton, ni poput Amerikanca koji se i u svojoj devedesetoj godini kontinuirano bavi bodi bildingom.

Ali nešto simbolično slično tome kod tela koje nosi izuzetno jak, prosvetljeni duh, opravdano se očekuje.

Umesto njih, bavićemo se slučajevima onih koji su pomoću tajnaške metodologije demostrirali premoć UMA nad telom.

Poput Sitina, koji je, nakon kontuzije od esplozije bombe, otpušten iz vojske kao invalid prve kategorije, a onda se pomoću svojih „nastroja“ (nešto kao tajnaška metoda „afirmacija“) revitalizovao, čak demonstrirao i medicinski dokazano biološko podmlađivanje, te u svojim sedamdesetim godinama dobio sina i kćerku.

Kao i pilot iz filma „Tajna“, koji je nakon udesa aviona bio u komi, u izuzetno teškom stanju, lekari mu „propisali“ sudbinu trajnog invalida, a on i prohodao i ušao u sasvim normalan život.

NAMA PRE MOGU BITI UZORI OVA DRUGA DVOJICA, SA JASNO DEMONSTRIRANIM NEKIM VRSTAMA MOĆIMA UMA I DUHA (nezavisno od toga što nisu bili eksplicitni duhovnjaci), NEGO PRVA DVOJICA ČIJA TOBOŽNJA OGROMNA SNAGA PROSVETLJENOG DUHA (drugi se čak progasio i za tzv. avatara svog doba) NIJE ELEMENTARNO PRELILA NA TELO I OSPOLJILA KROZ BAR PROSEČNU VITALNOST.

Nećemo se više baviti raskrinkavanjem iluzija i podvala drevnih i tzv. svetih dela… Da se samo malo korigujem: nešto me put ili misao navode na „Knjigu o Imanuelu“. Jesu on i njegovo učenje kontroverzni, ima tu svega i svačega, ali – ako bih tražio drevno ili tzv. sveto delo za koje bih ipak morao da se opredelim, onda bi to bio on. Videćemo i zašto: uz podvale koje su očekivane od ove kategorije (drevna i tzv. sveta) duhovnih dela – „Knjiga o Imanuelu“ („Imanuelov talmud“) ipak obiluje više od ostalih vrlo pronicljivim i nama danas sasvim prihvatljivim tumačenjima i poukama.